Директор Дјечијег центра “Бубамара” из Пала Славка Брезо каже да у вртићу тренутно борави око 200 дјеце, те да стално имају нове захтјеве за њихов пријем и да су због повећања посла додатно примили 10 нових радника од којих су двоје дјеца погинулих бораца.

Овај дјечији центар обезбјеђује организовано васпитање, образовање, исхрану, његу, очување здравља, дневни одмор и рекреацију дјеце у складу са  развојним потребама породице.

Предшколским васпитањем и образовањем, обезбјеђује се остваривање права сваког дјетета да се укључи у институционализован облик васпитно образовног рада, задовољавање развојних потреба дјеце, потреба породице и друштва.

Брезо истиче да Дјечији центар остварује различите програме прилагођене одређеним старосним групама дјеце, самим тим и дјеце предшколског узраста.

-У складу са општим хуманистичким и демократским тежњама развоја друштва, дјеца предшколског узраста имају права на образовање и равноправно укључивање у свакодневни живот заједнице – истиче она и додаје да друштво има одговорност да ствара веће поверење у моћ раног  дјетињства и значај раног учења, развијајући капацитете за рано образовање унутар јединственог система одгоја и образовања.

Брезо досадашњи рад ове установе оцјењује веома позитивно, јер су, како каже, тимским радом заједно са особљем и родитељима успјели да битно унапреде рад установе, те реализују бројне образовне, културне и спортске активности.

-Сем реконструкције објекта, посебно желим да нагласим да смо васпитно образовни процес подигли на веома завидан ниво. Постали смо препознатљиви у окружењу по квалитету услуге, а то најбоље потврђује задовољство не само корисника услуга, већ и грађана – истиче она.

Како наша саговорница каже, почеци рада у овој установи су деловали обесхрабрујуће и све скупа је изгледало као немогућа мисија.

-Међутим, направили смо стратегију и планове како да преокренемо ситуацију. Први проблем је био мали број корисника, лоши услови, унутрашњост и спољашност објекта, као и дворишта, али смо 2016. године дошли на идеју да покренемо причу око реконструкције објекта – каже она.

Брезо додаје да су уз помоћ општине Пале и тадашњег руководства, те Владе Швајцарске, Министарства финансија РС, Министарства управе и лок. самоуправе, ИРБ РС и УНДП БиХ успјели да изврше реконструкцију објекта и да реализују пројекат изградње ограде и једног дијела парка за дјецу.

-Те године смо направили уређење другог дијела парка. Током периода од 2017. до 2018. смо реновирали седам купатила и кухињу. Урадили смо и видео надзор. Опремили смо све учионице новим намјештајем и свим потребним дидактичким средствима за одвијање васпитно образовног процеса. Реконструисали смо и холове, те опремили новим гардароберима. Прошле године смо извршили набавку професионалне машине за суђе, а ове године смо завршили набавку професионалне пећи. Такође смо у наведеном периоду промијенили и унутрашњу столарију, као и комплетну унутрашњу расвјету. Успјели смо да реновирамо и двије канцеларије – додаје Брезо.

Она истиче да је у плану проширење капацитета објекта уз помоћ оснивача, те постављање гумених подлога у паркићу и допуна са новим садржајима, као и набавка спортских реквизита за физичко васпитање.

-У склопу редовних активности имамо школу спорта као специјализовани програм, а током јануара смо организовали петодневну школу скијања, док смо за април организовали школу пливања, а тренутно обављамо припреме за игре без граница – каже она.

Брезо додаје да је Дјечији центар „Бубамара“ један од вртића са највећим бројем манифестација, те да  током Дјечије недјеље традиционално организују карневал са 300 учесника, као и Никољданске свечаности, потрагу за Деда Мразом која је хуманитарног карактера, гдје се сваке године средства одвајају за Болницу Касиндо (Србија), осмомартовска свечаност која је такође била хуманитарног карактера, Бубамарине игре без граница, растимо уз плес-међународна манифестација, завршна свечаност половином јуна, љетовање на Тари и знатан број излета.

Сваке године организује се бесплатан тромјесечни тросатни програм припреме дјеце пред полазак у школу.

-Прошле године смо имали 4 групе, а сада се у нашем вртићу тражи мјесто више. Кренули смо од 50 дјеце, тј. 3-4 дјетета по запосленом што је представљало огроман проблем, а данас имамо око 200 дјеце и сталне захтјеве за пријемом нове – каже она.

Повећан обим посла

С обзиром на велико повећање обима посла, појавила се потреба да „Бубамара“ прими додатно особље, па је примљено 10 нових радника од којих је двоје дјеце погинулих бораца.

-Политика наше установе је вођење рачуна и о вишечланим породицама, у смислу да друго дијете које борави код нас плаћа 75% цијене, а треће иде бесплатно – каже Брезо.

Она је додала да имају коректну сарадњу са оснивачем – општином Пале, начелником Бошком Југовићем и предсједником Скупштине општине Синишом Ласицом.

Сматра да је највећи проблем тренутно просторни капацитет те да ће ускоро почети рјешавање тог питања.

Анкета

ЈУ Дечији центар „Буба-мара“ у Палама је основан  Одлуком Скупштине општине Пале 29. маја 1998. године.

На недавно проведеној анкети на узорку од 150 испитаника, 99% испитаника је дало максималне оцјене за рад овог вртића,  што представља велики подстицај и похвалу за сав досадашњи рад цијелог тима људи који управља овом установом.

Skoro deset godina sam vodio hronologiju propasti pravosuđa i javno objavio da je ono mrtvo! Svjedočanstvo i dokazi o tome nalaze se u dvije objavljene knjige. Mislio sam da je posao (samo)uništenja završen i da više nema smisla bilježiti tužne epizode propasti. Da mi nisu poslali snimak gostovanja predsjednika VSTS-a Milana Tegeltije u Centralnom dnevniku Senada Hadžifejzovića, ne bih bilježio nove priloge propasti.

Ima ljudi kod kojih teško možete razlučiti da li su neznalice koje neznanje prikrivaju viškom arogancije i hrabrosti, ili žive u uvjerenju da su toliki majstori manipulacije da mogu sve vrijeme varati sve ljude. Milan Tegeltija je takav čovjek!

Senad Hadžifejzović se u svom Dnevniku svojski trudio da u sagovorniku pronađe makar trag profesionalne odgovornosti, navodeći ga na teren elementarne logike i zdravog razuma. Nije pomoglo! Ništa od njegovog ljudskog napora nije dodirnulo prvog čovjeka pravosuđa!

Predsjednik Tegeltija je uporno tvrdio da su on i VSTS “uradili sve za šta su po zakonu nadležni”. “Ja sam čuvao zakon i zakonitost rada VSTS-a”, samouvjereno je ponavljao. I ne samo to! Više puta je ponovio da je sve što su radili on i VSTS rađeno zajedno sa EU kao partnerom!

Prvi put je Tegeltija u javnom nastupu demonstrirao majstorstvo manipulacije, postavljajući, a da nije trepnuo, iskusnom novinaru pitanje: “Pokažite mi šta nismo preduzeli, a trebali smo!” Naravno, nije se Hadžifejzović, i pored ozbiljnih priprema za razgovor i nesumnjivog talenta, mogao snaći u ovom neočekivanom retoričkom obrtu i odgovoriti na neugodno pitanje. Ne može mu se na tome zamjeriti. Navodim ovo da bi novinari razumjeli koliko je novinarstvo ozbiljna profesija i koliko su važne pripreme za razgovor sa ljudima iz drugih profesija i još uz to majstorima manipulacije. Da ne bi ispalo da novinari Tegeltiju samo treniraju u njegovom medijskom žongliranju, razjasniću ono što Tegeltija prećutkuje, a novinari objektivno nisu u stanju da razumiju.

Prvo, nije tačno da Tegeltija “nema ovlaštenja i nije nadležan” u slučajevima “Dragičević” i “Memić”! Možda bi se nekako mogla braniti teza da ne bi predsjednik i VSTS trebalo da se direktno upliću u sudske i tužilačke slučajeve, ali postoji u sistemu neko ko je za to nadležan. U navedenim tužilačkim slučajevima, kao i svim tužilačkim slučajevima u kojima postoji opravdan interes javnosti, to su entitetski glavni tužioci. Oni imaju zakonsku obavezu da vrše nadzor i kontrolu nižih tužilaštava i rad tužilaca u konkretnim predmetima. Pošto je opšte poznato da je postojao opravdan interes javnosti da sazna šta se dešava u istrazi dva nerazjašnjena ubistva, Milan Tegeltija je bio dužan da to pitanje stavi na dnevni red sjednice VSTS-a, a VSTS da jednoglasno usvoji zaključak da se od Tužilaštva Federacije BiH i Republičkog tužilaštva RS (glavnih tužilaca) zatraži istraga o postupanju u predmetima Davida Dragičevića i Dženana Memića. To je zakoniti put da se dođe do informacija o greškama ili eventualnim kršenjima zakona koji bi bili od značaja i za disciplinskog tužioca i za dalje odluke VSTS-a. To Milan Tegeltija i VSTS nikada nisu uradili, zbog čega im se osnovano prigovara da su postali saučesnici zataškavanja slučajeva.

Kao što se zna, predsjednik Tegeltija i članovi Komisije za efikasnost pravosuđa (kakve li ironije!) išli su u Republičko tužilaštvo RS da razgovaraju o ustupanju predmeta “Dragičević” Tužilaštvu BiH, umjesto da su od svog kolege i glavnog tužioca Mahmuta Švrake zatražili internu istragu. Opravdane sumnje izaziva činjenica da Republičko tužilaštvo RS nije ni nakon javno iznesenih sumnji slučaj preuzelo od Okružnog tužilaštva i samo sprovelo istragu. Tako se u istoriji tužilaštva postupalo u svim teškim i kontroverznim istragama. Zašto to nije učinjeno i zašto je VSTS o tome ćutao? Dakle, to je prvo što predsjednik Tegeltija nije učinio, a morao je! Njegova javna tvrdnja da je učinio sve u odbrani zakona je grubo obmanjivanje javnosti.

Drugo, komentarisanje Žurnalovog teksta o dojučerašnjem članu VSTS-a Željki Radišić, aktuelnom glavnom tužiocu Okružnog tužilaštva u Doboju, još je jedan dokaz Tegeltijinog bezočnog skrivanja suštine i obmanjivanja javnosti činjenicama koje su istinite, ali nisu od značaja za zloupotrebe na koje je novinar Žurnala sasvim osnovano i korektno ukazao. Dakle, nije od značaja da li je VSTS u decembru prošle godine zatražio od republičkog tužioca Mahmuta Švrake (koji je i član VSTS!) da se sprovede procedura izbora novog člana VSTS-a zbog toga što je Željki Radišić isticao mandat krajem januara 2019. godine. Nije od značaja ni urgencija koja je zatražena nakon isteka roka (ako se ne varam, 23. januar!). Od ključnog javnog značaja je činjenica da republički tužilac Mahmut Švraka nije u zatraženom roku postupio po zahtjevu VSTS-a, odnosno nije preduzeo nijednu radnju da se sprovede izbor novog člana! Zašto to nije učinio? Tu činjenicu je predsjednik Tegeltija morao da objasni javnosti, a to nije učinio! Da li je glavni tužilac i član VSTS-a Mahmut Švraka prekršio zakonsku obavezu i hoće li mu zbog toga prestati mandat člana VSTS-a? Hoće li disciplinski odgovarati? Kako je moguće da glavni tužilac i još uz to član VSTS-a grubo ignoriše zahtjev institucije čiji je član? Zašto to Tegeltija nije objasnio? Nije zato što skriva stvarne namjere koje je dogovorio sa Mahmutom Švrakom i ostalim članovima VSTS-a, a to je – sačekati ponovno imenovanje Željke Radišić za glavnog tužioca kako bi bila ponovo izabrana za člana VSTS! To ponovno imenovanje Željke Radišić za glavnog tužioca dogodilo se u četvrtak, 28. marta, mjesec i po dana prije isteka njenog mandata! Prvi put se dogodilo da se jedan glavni tužilac ponovo bira prije nego što mu je istekao mandat! Čemu takva žurba? I to je trebalo predsjednik Tegeltija da objasni javnosti, a ne da optužuje novinara za neprofesionalnost.

Naravno, ne bi tužiocu Švraki palo na pamet da odbije da sprovede proceduru izbora člana VSTS-a u naloženom roku da mu predsjednik Tegeltija nije naložio da to ne radi “dok ne dođe vrijeme”! Zna Švraka dobro zbog čega mora slušati svog predsjednika: i on je svoj mandat člana VSTS-a obnovio sličnom akrobatikom!

Osim toga, trebalo je Tegeltija da objasni javnosti zašto su svi članovi VSTS-a, koji dolaze iz pravosuđa, obnovili mandate u VSTS-u? Na osnovu čega i ko je donio odluku da se iz osnovnih i okružnih sudova u RS ponovo bira sudija srpske nacionalnosti i muškog pola (u čemu su svi prepoznali Tegeltiju!), a iz reda tužilaca u RS tužilac hrvatske nacionalnosti i ženskog pola (u čemu su svi prepoznali Željku Radišić!)? Nije, valjda, i to napisano u zakonu? Nije li to čista zloupotreba zakona da bi se stekla imovinska i druga korist, uz organizovano saučesništvo svih članova VSTS-a? Pozivati se na činjenicu da su oni birani u proceduri koju propisuje zakon je vrhunac beščašća! “Izbor po zakonu” omogućen je u organizovanom nezakonitom poduhvatu predsjednika i njegove glasačke mašinerije. U vrijeme prvog saziva VSTS-a donesena je odluka da se nacionalnost i pol određuju žrijebom, i to javno i u prisustvu ministara pravde, kako bi cio postupak bio pošten i transparentan. Niko od članova VSTS-a iz prvog saziva nije obnovio svoj mandat, niti je bio imenovan na višu pravosudnu funkciju. Oni koji danas pričaju da usavršavaju sistem izbora i imenovanja i sprovode preporuke EU uništili su sve što je u startu bilo postavljeno na zdrave osnove.

Obnavljanje mandata je teška zloupotreba zbog koje su neki članovi Vijeća nedostojni da tu dužnost obavljaju. Način na koji Tegeltija objašnjava i opravdava ovakve teške zloupotrebe vrijeđa inteligenciju sudija i tužilaca. Cijelo pravosuđe zna na koji način se odvijaju zakulisne igre u predsjednikovoj režiji (pod radnim motom “Meni trebaju vojnici, a ne pametni!). Znaju to i oni koji su pisali i krivičnu prijavu sa kojom se predsjednik šegači, ali ne znaju da je bilo mnogo časnije i važnije potpisati se, nego je gurnuti u javnost nepotpisanu.

Treće, Tegeltijino objašnjavanje da disciplinski postupci ne mogu da utiču na napredovanje u karijeri zbog prezumpcije nevinosti je besmislica koju ne treba komentarisati. Prostoj logici i zdravom razumu ne može biti jasno kako postupak koji se vodi po zahtjevu disciplinskog tužioca, koji je organ tog istog VSTS-a, a tiče se vršenja zakonskih ovlaštenja sudije ili tužioca, ne može uticati na napredovanje u karijeri zbog “prezumpcije nevinosti”. Prosto, nije prirodno! Ne bi trebalo do te mjere diskreditovati ulogu disciplinskog tužioca. Mora da je predsjednik Tegeltija nešto pobrkao u namjeri da opravda nešto što nije ni zakon ni dosadašnja praksa VSTS-a!?

Ćutanje VSTS-a o slučajevima Davida Dragičevića i Dženana Memića je teško kompromitovalo državu BiH, njeno pravosuđe i VSTS kao instituciju. Njihovo razjašnjenje će, po svemu sudeći, biti uslov za napredak BiH u pregovorima sa EU. Za tu tešku sramotu, prije svih, odgovoran je predsjednik Tegeltija. Nije nikakvo objašnjenje da svuda u svijetu postoje nerazjašnjeni slučajevi. Problem je što naše pravosuđe nije razriješilo ni uzroke smrti nesrećnih mladića. Pa čak ni to ne mora da bude glavni problem. Najveći problem je što javnost još ne zna šta je i kako u tužilaštvima rađeno na otkrivanju uzroka smrti i ubica, da li je istraga vođena u skladu sa zakonom i da li je bilo zloupotreba i kršenja zakona. Ako je ćutanje o tome “odbrana zakonitosti i zakona”, kako je to Tegeltija objašnjavao, onda Rajnhard Pribe ne treba da gubi vrijeme i dolazi u BiH. Može izvještaj o pravosuđu u BiH da napiše u Briselu, na osnovu Tegeltijinih javnih objašnjenja!

Dolazak gospodina Pribea je posljednja šansa da se spasi ugled EK. Deset godina je EK zbog pravosuđa gubio ugled i povjerenje. Deset godina je učestvovao u rješavanju problema i skandala koje je proizvodio VSTS, da bi se požar odmah potom pojavio na drugom mjestu: od strukturalnog dijaloga, preko zaključaka o ispitivanju ratne prošlosti sudija i tužilaca, do svih izbora i imenovanja najviših nosilaca pravosudnih funkcija. Iscrpljivanje u gašenju skandala i tolerisanje jedne neodgovorne prakse VSTS-a dovelo je EK u stanje koje se podvodi pod eufemizam “gubljenja uticaja u BiH”.

Iskreno, ne polažem mnogo nade da će biti neke koristi od Pribeovog izvještaja. Čak mi se čini da će Tegeltija još jedan neuspjeh EK uknjižiti kao još jednu svoju pobjedu i zaslugu! Tome nas uči iskustvo!

Nezavisne novine

“BANKINA BI SPASILA ŽENE” Očevidac nesreće gledao kako su radnice škole pale u 200 metara veliku provaliju

Foto: Avaz

Totalni nemar odgovornih: nigdje se ne gube životi zbog nepostavljene zaštitne ograde kao u BiH!

Juče je u bh medijima, ali i onim regionalnim objavljena vijest o velikoj tragediji u kojoj su četiri žene izgubile život u kobnoj nesreći kad je automobil s ceste sklizao u rijeku Miljacku u mmjestu Bulozi kod Sarajeva.

Na žalost ovakve vijesti u BiH nisu nikakva novost i ne postoji civilizovana zemlja u svijetu gdje bi se ovakve stvari mogle dogoditi na ovakav tragičan način. Sumorna je istina da značajan broj ljudi u BiH gubi život na cestama uz rijeku kao nigdje u Evropi i to iz sasvim bizarnog razloga a to je nehaj nadležnih i sasvim sigurno odgovornih institucija koje ne čine ništa ili vrlo malo kako bi se spriječile ovakve crne tragedije. Pitanja je mnogo, a jedno od njih glasi: zašto nije bilo zaštitne ograde pored ceste na mjestu nesreće, te ko će snositi odgovornost za ovu veliku tragediju?

Ova nesreća je “ponavljanje” prošlih nesreća od kojih pamtimo onu iz Mostara kad je četvero studenata iz Vinkovaca izgubilo život u neretvi. Zar je stvarno velika investicija koju ova država ne bi mogla podnijeti da se zaštite životi putnika na cestama, ili…možda ovoj državi ljudi nisu važni.

Živote ove četiri osobe više niko neće vratiti kao ni živote svih onih koji su svih ovih godina izgubile život u vodama bh rijeka, ali kao prioritet da se ovakve i slične putne nesreće ne nastave događati svako malo širom BiH, jeste sanacija cesta, postavljanje signalizacije i adekvatnih zaštitinih ograda odnosno bankina. O tome godinama govore stručnjaci saobraćajne struke, ali očigledno niko ne sluša.

Neko mora biti odgovoran za jučerašnju tragediju i sve one prošle tragedije na cestama uz bh rijeke.

ABCportal.info

https://abcportal.info/novosti/abc-plus/totalni-nemar-odgovornih-nigdje-se-ne-gube-zivoti-zbog-nepostavljene-zastitne?fbclid=IwAR1gnpCkYLAC9PJ6RtvqIQDcHihqEpETDoMoDgdEe9IPD4zqMHz77mLP-5A

Dobar glas daleko se čuje a loš još dalje, poslovica je s kojom su odrasle mnoge generacije na Balkanu. Nije lako u virtualnom svijetu, koji se reflektuje na našu svakodnevnicu, odmjeriti višeglasje i odabrati „pravi“ klik. Iako je ono što najčešće čujemo konstatacija da je na internetu mnogo sadržaja sa nasilnim porukama, ipak mnoštvo je tu poezije, slikarstva, sedme umjetnosti, ulične umjetnosti… Prebacuju se linkovi s jedne strane planete na drugu i sijaset toga se obznani i podijeli. Na društvenim mrežama, spontano se organizuju sijela na kojima se govori o poeziji, ali i ona na kojima se veličanju zločini protiv svega drugačijeg. Internet platforme omogućuju da se iz Sarajeva „zaviri“ na izložbu ranog Picassa u Baselu ili se pogleda novi socijalno-politički angažirani grafit s potpisom misterioznog Banksy-a na nekoj engleskoj ili svjetskoj ulici. Istovremeno su i podij posmatraču iz Novog Zelanda da prati postrojavanje četnika u Višegradu sa svom ratnohuškačkom ikonografijom…

Umjetnički mostovi

Internet umrežava pojedince koji odabiru glas koji prepoznaju kao vlastiti. Upoznaju se individue iz pocijepanih društava i spajaju razbucane cjeline za koje još ne postoje političke agende u Bosni i Hercegovini i regionu. Tako, mimo agende stihovi poljskih klasika, svakodnevno na Facebooku postaju razumljivi na zapadnom Balkanu, zahvaljujući prijevodu Đurđice Čilić iz Zagreba. Na isti način, moguće je uživati i u sjajnim prijevodima Silvie Monros iz Beograda, ili uputiti se u rad regionalnih i domaćih grafičkih dizajnera, ilustratora, arhitekata. Jer, ne postoji časopis gdje bi se stekao uvid u cjelovitu kulturnu scenu u zemlji ali i okruženju. I ono što je poseban apsurd, nerijetko umjetnici iz Sarajeva sarađuju sa kolegama iz Zagreba ili Beograda, prije nego iz Banje Luke. Tom odabiru najčešće je razlog nepostojanje institucionalne strukture koja to želi omogućiti. Prije nekoliko godina Festival MESS je imao projekt Undiplomatic artu okviru kojeg su banjalučki umjetnici predstavljeni u Sarajevu i obrnuto. Upravo u tom kontekstu iz prethodne rečenice značajna je riječ projekt, jer narednih godina nije bilo novca za organiziranje susreta. Na nultom održanom, jedna od učesnica bila je Nermina Omerbegović, pjesnikinja i novinarka iz Sarajeva. Više puta je u intervjuima isticala da o književnoj sceni drugog dijela BiH zna iz ličnih kontakata te da je zahvaljujući društvenim mrežama saznala za sjajnog pjesnika i reditelja Darka Cvijetića iz Prijedora. Dok pomenuti Prijedorčanin, godinama održava blog gdje uz vlastite književne uratke objavljuje i eseje, priče i poeziju i drugih domaćih i regionalnih autora. U tom kontekstu zanimljiva je pojava Čovjeka časopisa iz Hrvatske Željka Belinića koji na svom Facebook profilu svakodnevno objavljuje pjesme i kratke priče ljudi iz regiona.

„Promatrajući svijet kroz profil Željka Belinića, neupućenom strancu bi se ovi naši prostori mogli učiniti kao jedno prekrasno mjesto na Zemlji, mjesto koje na serijskoj traci proizvodi prosvijećene ljude. To je naravno daleko od istine, ali baš zbog toga mi je njegov profil draga stvar,“ napisao je nedavno Armin Harambašić, u tekstu Čovjek-Časopis, objavljenom na portaluPrometej. Napomenuo je da privatno ne zna urednika i da nije siguran da bi ga želio i upoznati. Vrlo je značajno primijetiti da mostovi koji se grade, u pozadini nemaju finansijsku konstrukciju, već ovise o mogućnostima koje na internetu koriste zaljubljenici u umjetnost. Sam Željko Belinić, osim što na Facebooku gradi mostove među regionalnim umjetnicima, predstavljajući ih međusobno, prati i važne regionalne glasove, koji su umjetnička alternativa političkoj realnosti. U tom kontekstu izdvaja dva koje smatra već etabliranim – trojezični blog Kosovo 2.0. i biber.nenasilje.org.

Autonomija zla

Na Facebooku je moguće prijaviti jezik mržnje što može da razultira sankcijama poput uklanjanja spornih sadržaja ili trajne zabrane objave pod imenom spornog profila. Brzina prijenosa spornih sadržaja, nerijetko je glasnija od onih koji „propovijedaju“ književnost ili slikarstvo. Glasove umjetnika i onih koji vole umjetnost, zagluše pucnjave poput nedavne u novozelandskoj džamiji, kada je terorista ubio 50 ljudi i na desetine ih ranio u gradu Christchurchu; ili skandiranja „Nož, žica, Srebrenica“, poput prošlogodišnjeg tokom fudbalske utakmice srbijanske i švicarske reprezentacije u Beču; ili hitaca Andersa Breivika koji je 2011. ubio 77 ljudi i ranio više od 240 osoba u dva odvojena napada u Norveškoj. Nisu ovi pobrojani događaji iznimka. Izdvojeni su jer među njima postoji poveznica – ikonografija i ideologija uz koji se spominje ime Radovana Karadžića, osuđenog za ratni zločin počinjen nad nesrpskim stanovništvom u Bosni i Hercegovini. Univerzitetski profesor i bivši gradonačelnik Sarajeva, Ivo Komšić, u tekstu Postoji li povezanost ubice s Novog Zelanda s Republikom Srpskom? piše: „Kada je izvršen nedavni zločin u džamiji u gradu Christchurchu na Novom Zelandu, prva asocijacija mi je bila – Markale. Nisam mogao shvatiti zašto, ali u podsvijesti su se ta dva zločina odmah povezala.“ Autor dalje konstatuje da je zločinac „normalan“ čovjek, bez kriminalnog dosjea, ali i ikakvih rodbinskih veza sa Balkanom, iz ogromne udaljenosti identificirao se sa Radovanom Karadžićem, ratnim vođom bosanskohercegovačkih Srba i ideologijom koju on zastupa. Njegove žrtve, zaključio je Komšić, zasigurno ništa nisu znale o ideologiji u čije ime su ubijene. U televizijskim prilozima, rodbina počinioca, kazala je da je mnogo vremena provodio za računarom, u internet prostoru.

„Ljudska bića doista mogu postići određeni stupanj samoodređenja. Ali mogu to učiniti jedino u kontekstu dublje ovisnosti o drugima svoje vrste, ovisnosti koja ih uopće čini ljudima. Kao što ćemo vidjeti, to je ono što zlo poriče. Zlo sniva o potpunoj autonomiji,“ napisao je marksistički teoretičar Terry  Eagleton u knjizi O zlu u kojoj se oslanja se na književne,  teološke i psihoanalitičke izvore kako bi pokazao da zlo nije srednjovjekovna izmišljotina, nego stvarni i vrlo aktuelan fenomen.

Umjetnost vs. terorizam

Jezici kojim govore umjetnost i terorizam u globalnoj sveprisutnosti interneta, zastupljeni su u životu svakog pojedinca. O tome najčešće odluči jedan klik koji može biti i svjestan i nesvjestan. U tom višeglasju nemoguće se ne sjetiti snimaka iz 2015. godine u kojima teroristička organizacija ISIL ruši monumentalne objekte, u jednom od najvećih antičkih arheoloških nalazišta u sirijskoj Palmiri, koji se nalazi pod zaštitom UNESCO-a. Istovremeno su manje zapažene bile vijesti da se isilovci sve više opskrbljuju nelegalnom trgovinom umjetničkih antikviteta iz cijele Sirije i Iraka. Jezik umjetnosti i terorizma je isti kada je u njegovoj pozadini novac. Besa Luci, urednica online časopisa Kosovo 2.0 u uvodniku 2013. objasnila je da iako je umjetnost sveprisutna u časopisu, odlučili su se jedan mu posvetiti posebno. Zapazili su da današnji mainstream mediji i politika često tretiraju umjetnost kao nekakvu privatnu aktivnost te da se u takvom diskursu često posmatra kao sekundarna ili nebitna za razumijevanje društvene transformacije i političke akcije.

„Primetili smo da sa velikim smanjenjima budžeta za kulturu kao posledice finansijskog kraha, situacija danas nije mnogo drugačija ni u evropskim centrima. Ovde mere štednje obuhvataju pokušaje da se umanji nezavisna kritika kada se suoči sa uticajnim desničarskim politikama,“ napisala je Besa Luci.

Ako pogledamo u medijske sadržaje naći ćemo mnoge potvrde za ove tvrdnje: činjenica je da se ne daje mnogo prostora za tekstove i vijesti o kulturi; činjenica je da su emisije o kulturi, ukoliko ih i ima u TV programima, uglavnom u sitne sate; činjenica je i da kada u dnevniku zafali prostora, uglavnom se krate vijesti o nekom kulturnom događaju. Stoga nije puno prostora dato informaciji da je zahvaljujući saradnji Googla i Umjetničke galerije BiH, na Google Arts & Culture moguće u nekoliko klikova pogledati mnoga blaga iz fundusa te značajne bh. kulturne institucije. I uz sav misterij koji ide uz potpis Banksy, čak i on treba medije da bi neko, mimo ulica na kojima nastaje njegov streetart, mogao da ga prati. Prosto, mediji trebaju kulturu da bi ona postala i dio virtualne stvarnosti koju živimo, koja nas razbudi u momentima kada s nje čujemo eksplozije i pucnjavu.

Može li umjetnost biti alternativa jeziku mržnje sveprisutnom u globalnom internet selu? Nekoliko odabranih primjera pokazuje da može. Iako nikad neće biti bučna kako bi zatomila pucnjavu i eksplozije, umjetnost je zahvaljujući internetu dobila novu snagu u životu svakog korisnika. Čak i kada je kao takvu svjesno ne prepoznaje.

Sve češće korištenje uređaja sa glasovnim asistentima pojedine medije usmjerava ka traženju prostora za proizvodnju vijesti u toj sferi.

Jednostavno pitanje glasovnom asistentu o novostima o nekoj temi ima potencijal da promijeni koncept radija i konzumacije informacija, piše Nieman Lab u analizi o upotrebi takvih uređaja. Proizvodnja vijesti za glasovne asistente zahtijeva dodatne napore i resurse u redakcijama a pojedine su se već odlučile na takve eksperimente.

Dok petina Amerikanaca posjeduje pametni zvučnik koji se aktivira na glasovne komande (najpopularniji je Amazon Echo Dot, dok takve uređaje proizvode i Google, Apple i druge kompanije) i dok upotreba glasovnih asistenata raste, sve manje se koriste radio i društvene mreže, navodi Nieman Lab. Korisnici glasovnim komandama mogu pametnom zvučniku zadati da pusti muziku, pronađe recept, postavi alarm ili odgovori na neka pitanja, a mogu tražiti i vijesti.

“Ako glas postane još dominantnija sfera, onda će to vjerovatno imati značajne efekte na način kakose informacije i drugi sadržaji konzumiraju”, rekao je Mukul Devichand, izvršni urednik za glas i umjetnu inteligenciju na BBC-u.

Za mnoge izdavače medija nije upitan rast glasovne sfere, samo je upitno da li će i produkcija vijesti rasti s njom. Trenutno i oni koji posjeduju glasovne asistente nemaju naviku da im traže vijesti. Međutim, Reutersov institut za studij novinarstva je objavio da 18 posto Amerikanaca koji posjeduju uređaj, traže vijesti svaki dan na način da pitaju “šta ima u vijestima?” ili nešto slično i da dobiju kratke izvještaje od medija po svom izboru.

Međutim, podcasti i newscasti nisu prilagođeni puštanju kroz glasovne asistente i traženje vijesti direktno od glasovnog asistenta još uvijek nije jednostavno, a i one vijesti koje jesu prilagođene, nisu uvijek ažurne.

Više o ovoj temi, u analizi NiemanLaba.

Мисија ОEБС-а у Босни и Херцеговини Вас са задовољством позива на регионални састанак начелника/градоначелника и предсједника скупштина општина/градова посвећен Акционом плану за провођење Стратегије за борбу против корупције у Републици Српској од 2018. до 2022. године, који ће бити  одржан 4. априла 2019. године у хотелу Термаг на Јахорини, са почетком у 10:30 часова.

Мисија пружа подршку провођењу Стратегије за борбу против корупције у Републици Српској од 2018. до 2022. и Акционог плана, а циљ овог састанка је пружити учесницима прилику да дискутују о кључним елементима Акционог плана, и усагласе приступ за његово ефикасније провођење на локалном нивоу. На састанку ће присуствовати и представници Министарства правде Републике Српске.

На састанак ће бити позвани градоначелник и предсједник градске скупштине Града Источно Сарајево те начелници и предсједници скупштина општина Чајниче, Фоча, Гацко, Источна Илиџа, Источни Стари Град, Источно Ново Сарајево, Калиновик, Ново Горажде, Пале, Рогатица, Рудо, Соколац, Трново и Вишеград. Такође, на састанак су позвани и представници невладиних организација за које се надамо да ће се активно укључити у превенцију и борбу против корупције на локалном нивоу.