АЦО СТАНИШИЋ: У доношење одлука укључити удружења бораца и породица погинулих

Поводом заједничке изјаве коју су потписали представници свих парламентарних странака, јавности се обратио Ацо Станишић предсједник Регуиналног одбора ДЕМОС-а Сарајевско-романијске регије.

Саопштење преносимо у цјелости.

“Асоцијација “Ствараоци Републике Српске” позвала је прије неколико дана на састанак лидере парламентарних партија из Републике Српске.

На позив предсједника Демоса Недељка Чубриловића, који због раније преузетих обавеза није био у могућности да се одазове позиву, састанку сам присуствовао као представник наше политичке партије.

Подршку раду Асоцијације су својим потписом на заједничку изјаву дали сви присутни представници политичких партија, како из власти, тако и из опозиције.

Изјава није прецизирала нити начине подршке, нити износе, већ је њом дата подршка иницијативи да се помогне рад Асоцијације, уз накнадно дефинисање начина.

Вјерујем да је господин Крајишник ненамјерном грешком у својим изјавама довео јавност у заблуду о закључцима овог састанка.

Нико од присутних тим потписом није имао намјеру да увриједи нити српске борце, нити породице погинулих, а још мање да укаља жртве и гробове наших јунака.

Ипак, пратећи реакције грађана, али и удружења произашлих из рата, увиђам да је сам овај догађај изазвао много гњева.

Свјестан проблема са којима се и данас сусрећу борци и породице погинулих, а као неко ко се увијек трудио бити на услузи овим категоријама становништва, покренуо сам питање ревизије потписане изјаве пред органима Демоса, на начин да се у њој јасно прецизира да ће у доношење одлука, поред политичких партија, бити укључена и удружења бораца и породица погинулих.

Само кроз разговор и компромисна рјешења можемо сачувати тај дио наше историје од тога да буде укаљана гњевом и мржњом.

Тако ћемо сачувати достојанство наших погинулих и одати почаст њиховим жртвама.

Слава им!”

Ko danas sme da vas pogleda u oči

Jelena Jorgačević

DA LI SE ZAISTA U VEĆ DRUGDE ETABLIRANOJ ALI NESTRANAČKOJ LIČNOSTI, KOJA BI STALA NA CRTU VUČIĆU KRIJE RAZREŠENJE NAŠE SITUACIJE? KAKAV BI TAJ ČOVEK TREBALO DA BUDE? A ŠTA O DRUŠTVU GOVORI OVA TEŽNJA ZA SPASIOCEM, BILO DA SE ON VIDI U EPISKOPU GRIGORIJU (NA FOTOGRAFIJI) ILI NOVAKU ĐOKOVIĆU? DA LI JE TEŽNJA ZA “NEVEROVATNIM LIKOM ILI SILOM KOJA SE IZNENADA POJAVLJUJE I REŠAVA BEZIZLAZNU SITUACIJU” SAMO DOBRONAMERNO MAŠTANJE, ODRAZ IZVESNE DRUŠTVENE NEZRELOSTI ILI, IPAK, OTVARANJE VRATA I POČETNI KORAK POSLE KOJEG ĆE USLEDITI PRAVE PROMENE

Idealni građanin današnje Srbije, odnosno onih koji predstavljaju državu, verovatno je onaj nesretni Čehovljev činovnik Červjakov, koji umire od straha i brige jer je slučajno kinuo u pravcu generala Brižalova, s tim što bi u ovdašnjem slučaju, general Brižalov i zaista optužio Červjakova da je pokušao namerno da ga pljune, ne samo njega već i predsednika lično, i prenese mu opasni virus.

Na svaku kritiku, a što kritika sadrži više argumenata i što jasnije pogađa srž problema tim gore po onog koji ju je izgovorio, mašinerija sastavljena od pojedinaca na vlasti, (pro) režimskih medija i analitičara se uključuje i sa zavidnom unisonošću – na kraju, kako kaže jedna izreka, vežbom se dolazi do savršenstva, a vežba se mnogo – kreće da se obračunava sa kritičarem. Taj obračun je uvek ličan i manje se dotiče izrečenog, već se oštrica usmerava ka diskreditaciji osobe.

Obesmišljavanje (razmene) mišljenja, istinitih informacija, dijaloga pa i demokratije kao takve, srećom, nije baš dovedeno do kraja. Ali kako zaustaviti ovo urušavanje?

Sve češće se čuju imena pojedinaca koji deo javnost priželjkuje na čelu države i za koje se veruje da bi mogli da premoste ogromnu podeljenost u društvu. Govorilo se o pojedinim članovima SANU, o sudiji Majiću, episkopu Grigoriju, pa donedavno čak i Novaku Đokoviću.

Slučaj vladike Grigorija

Tajkun u mantiji, narkoman, povezan sa kriminalcima, skoro pa ubica, samo su neki od izraza kojima su zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i predsednik Vučić počastili episkopa diseldorfskog i nemačkog Grigorija. Nažalost, ovakvi napadi nisu retkost, naprotiv, idu takoreći u pravilnim serijama.

Zaplet je ovog puta, u kratkim crtama, glasio ovako: zamenik gradonačelnika je optužio vladiku da stoji iza demonstracija u Beogradu, vladika mu je odgovorio da ako bi on stajao iza tih demonstracija, Vesić ne bi sutradan bio tu gde jeste, kasnije objasnivši da je Vesić poznat kao čovek koji menja strane, kud vlast tu i on, pa kako bi vladika osvojio vlast, Vesić bi sigurno hteo da bude uz njega. Po običaju, sve je to praćeno skoro pa identičnim napisima na naslovnim strana tabloida i drugih dnevnih listova, kao i portala, izjavama Aleksandra Vučića u kojem vladiku naziva tajkunom, tvrdnjama da ga je vladika molio da da milione evra za hram u Mostaru (čemu protivreči sam Aleksandar Vučić, ali u ranijoj izjavi, kada je kazao da je reč o dosta manjoj sumi od pomenute, kao i da je to učinio na molbu Dragana Čovića).

Međutim, ovog puta je nešto bilo drugačije.

Naime, svemu je vremenski prethodio tekst u “Danasu” o velikoj sumi novca koju je država uplatila za izgradnju Hrama Svetog Save. Na naslovnoj strani je bio vladika Grigorije i njegova izjava da novac treba usmeriti u bolnice, a ne u crkve, izrečena pre više godina, iako u tekstu nije tako naznačeno. Brže-bolje, na sajtu SPC-a se pojavilo saopštenje za javnost u kome se “Danas” i mediji poput “Danasa”, vladika Grigorije i njegovi prijatelji i istomišljenici optužuju da, najblaže rečeno, ne žele dobro srpskom narodu i Crkvi. Potpisano je sa “kabinet patrijarha”.

Možda je najporazniji momenat što se autori saopštenja nisu ni raspitali od kada je izjava vladike Grigorija, što ga nisu bratski opomenuli ako već smatraju da nije u pravu.

Žalosno je, naime, što tom brzinom ne reaguju i kada se dešavaju napadi na predstavnike Crkve, koje često dolaze od vlasti i medija, bilo da je reč o napadima na oca Savu Janjića, mitropolita Amfilohija, vladiku Teodosija, vladiku Maksima, vladiku Grigorija ili kada svedoče dubokim društvenim nepravdama, koje je sada već nemoguće da ne vide. Ili da se s tom odlučnošću ne ograđuju od nekih drugih vladika iz drugačijih, pravih razloga.

Ta potraga ide u dva pravca – traži se nestranačka ličnost ili neko novo lice. Međutim, kada se radi o svežim snagama, pitanje jeste kako bi oni uopšte uspeli da dođu do javnosti, kako će toj široj javnosti predstavi svoje programe i vrednosti, a da to nije ograničeno na Tviter zajednicu, a zatim kako će, ukoliko dostignu nekakvu vidljivost, izdržati prolazak kroz pomenutog medijskog “toplog zeca” u režiji vlasti.

Da li se onda zaista u već drugde etabliranoj ali nestranačkoj ličnosti, koja bi stala na crtu Aleksandru Vučiću krije razrešenje? Kakav bi taj čovek trebalo da bude? A šta o društvu govori ova težnja za “spasiocem”? Da li je težnja za “neverovatnim likom ili silom koja se iznenada pojavljuje i rešava bezizlaznu situaciju” samo dobronamerno maštanje, odraz izvesne društvene nezrelosti ili, ipak, otvaranje vrata za prave promene?

Kako ističe dr Vladimir Cvetković, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kada je opozicija u Srbija devedesetih godina prošlog veka tražila način da pobedi Miloševića, bilo je to tako što je tražen “jedan koji govori u ime svih”, a potom se vlast dalje menjala po vertikali i horizontali: “Sa verovatno istom pretpostavkom polaze građani i danas, smatrajući da je potrebna dovoljno jaka politička figura da se suprotstavi Aleksandru Vučiću i da ga uz podršku naroda pobedi na izborima, da bi se onda vlast njegove partije odmah urušila.”

Međutim, pitanje je i koliko je takvo rešenje moguće u okolnostima koje su drugačije nego ondašnje.


DRUŠTVO PREDUBOKOG JAZA

Potreba ili pokušaj da se nađe neko ko bi razrešio nerazrešivu situaciju nije ni neobičan ni redak. Najpre, vezan je za stanje apsolutne društvene nemoći pred nekom velikom pretnjom. Najčešće je to pretnja haosom koji je, antropološki gledano, nepodnošljivo stanje, objašnjava Jelena Đorđević, profesorka Fakulteta političkih nauka, nastavljajući potom: “Srbija se nalazi u haosu, jasno je da nema institucija, da je narod nemoćan pred svim mogućim nedaćama koje su se isprečile, da ne postoji više nikakav moralni fokus, da nema konsenzusa oko bilo čega, da su interesne grupe u sukobu, a ideje i političke opcije u potpunom neredu”.

Sagovornica “Vremena” smatra da što zbog propagande ove vlasti, što zbog nerazrešenih i zaoštrenih podela, koje već predugo traju, ne postoji jedna opoziciona politička opcija, a još manje simbolički moćan politički autoritet koji bi spojio nespojivo i ulio nadu da je oslobođenje od autoritarne vlasti moguće.

Otuda ona pojavu nove ličnosti sa moralnim autoritetom, a koja bi uspela da pomiri zaraćene strane, vidi kao početni korak za temeljne promene koje bi razrešile ponavljanje večito istog iz 19. veka i kojima bi se banalni nacionalizam preveo u stanje poštovanja sopstvenog društva i države.

Šta sve ovo govori o našem društvu?

“Sve je ovo posledica pretpolitičkog stanja našeg društva gde je normalan politički život, u smislu onoga što je civilizacija i naročito demokratska tradicija uspela da pojmi, u potpunosti ukinut”, kaže profesorka Đorđević, smatrajući da je prvi zadatak tog traženog spasioca da izvede društvo iz stanja akutne mržnje i ozbiljnog sukoba koji je na pomolu.

Ima tu i iracionalnog nadanja da će taj preuzeti na sebe breme mržnje i radikalne podeljenosti. Međutim, neko ko uđe u to, ako pretpostavimo da mu namere jesu opšte dobro i da neće činiti nedostojne kompromise, svesno odabira da se žrtvuje i to sa neizvesnim rezultatom.

Čak i ako bi neko uspeo da rasturi taj obrazac, što se i događalo, uvek postoji ona bojazan zasnovana na bolnim iskustvima prošlosti, da će biti progutan, da li samo odbačen i neprihvaćen, ili će bukvalno izgubiti život.

Upitan da prokomentariše to što ga pojedini vide kao čoveka oko kojeg bi narod mogao da se ujedini, vladika Grigorije je kazao, između ostalog, da ne bi hteo da završi kao Zoran Đinđić ili Oliver Ivanović. Ova skoro pa arhetipska predstava da smo narod čiji vladari stradaju, i to pogotovo oni progresivni, koji pokušavaju da utiču na destruktivne društvene pojave, svakako je još jedan otežavajući momenat.


INSTITUCIJE NAŠE NASUŠNE

Problem sa ovdašnjim populizmom je, kazaće sagovornici “Vremena”, i u tome što će se savremena društva sa razvijenijom demokratijom, i svemu što uz nju ide, opirati jače, što će kod njih populista naneti štetu, ali najčešće neće dovesti do potpunog urušavanja vladavine prava. Ali tamo gde su institucije ionako krhke, pogrešan čovek na važnom mestu može relativno brzo da dovede do potpunog kraha.

Dr Vladimir Cvetković smatra da neka od imena koja se čuju u javnosti zapravo predstavljaju slobodne pojedince zarobljenih ili pasivnih institucija. Otuda bi se ova uslovna nominacija mogla posmatrati i kao poziv odnosno spoznaju građana da je trenutna, kao i prethodne krize, zapravo kriza institucija, gde jedna iznutra zarobljena institucija ili više njih prekoračuje svoju nadležnost (npr. institucija predsednika Republike) i onemogućava nesmetani, zakonom predviđeni rad drugih (npr. pravosuđa).

foto: aleksandar anđić

U POTRAZI ZA NOVIM VOJISLAVOM KOŠTUNICOM: Original

Pa se pomenuti, poput sudije Majića, osim što je čovek od visokog ličnog integriteta, navodi i u nadi da će njegove lične osobine obeležiti i instituciju iz koje dolazi.

Kada je reč o “nominaciji” vladike Grigorija, dr Vladimir Cvetković veruje da se ona može tumačiti na više nivoa, od teološkog, preko istorijskog – uz napomenu da su pojedini crkveni velikodostojnici, čak i nedavno, usled perioda bezvlašća i nestajanja državnog ustrojstva na određenim prostorima, delovali kao zastupnici naroda. A da se danas, usled deficita države, možda javlja slična potreba.

Međutim, drugi nivo interpretacije proističe iz pojave i delovanja episkopa Grigorija.

“Njegova elokventnost po mnogim pitanjima, koja prevazilaze uske crkvene poslove, i odlični uvidi interpretirani kroz hrišćansku perspektivu privlače građane, i vernike i ateiste, da u njemu vide alternativu Vučiću i njegovom vođstvu”, nastavlja Vladimir Cvetković ističući da od poznatog intervjua episkopa Atanasija Jevtića u kome je 1992. godine na Studiju B kritikovao Miloševića, niko nije dobio toliko medijske pažnje za stavove koje je izneo kao vladika Grigorije.

Međutim, ovaj ozbiljan medijski kapital može da se upotrebi za dobro društva i države, a da to nije direktan politički angažman.

S obzirom da stoluje u Nemačkoj, Vladimir Cvetković smatra kako je možda uloga episkopa Grigorija da omogući, infrastrukturom koju ima Eparhija, da se srpska i šira balkanska dijaspora uključi i utiče na kreiranje nemačke politike prema Balkanu, a u svrhu jačanja demokratskih procesa, kao i da bi rad na okupljanju ljudi koji racionalno mogu da promisle mesto Srbije u Evropi i ostala goruća pitanja bio značajan doprinos promeni političke i društvene situacije u zemlji, značajniji nego što je to direktno oponiranje Aleksandru Vučiću.


POGREŠAN PORTFOLIO” PREDLOŽENIH

Za Vladicu Cvetkovića, profesora Rudarsko-geološkog fakulteta i dopisnog člana SANU, pomenuta potraga za ujediniteljem društva je pre dokaz izvesne socijalne nezrelosti i retorička dilema više nego prava. I to ne zato što većina pomenutih, nestranačkih “kandidata” koje deo javnosti pominje nisu kvalitetni ljudi, već naprotiv.

“To su ljudi slobodnih misli i širokih pogleda, skloni neprekidnom sopstvenom preispitivanju, koji hoće da se suoče sa nedelima iz prošlosti društva kom pripadaju – i ima li takva osoba šanse da danas okupi srpski narod”, pita se profesor Vladica Cvetković, naglašavajući da se u krnjim demokratijama, koju već tradicionalno prati nedovoljna opšta obrazovanost, zatucanost i korupcija kao osnovni poslovni princip, odnosno hibridnom društvu poput našeg narod okuplja jedino putem konfrontacije sa okolinom uz odsustvo tolerancije na svim nivoima i, kako bi rekao Pekić, “mitomanijom o sopstvenoj veličini”.

A navedeni ne nude takvu sliku sveta.

Međutim, da li je i sama težnja da se pronađe pojedinac od kojeg bi promena krenula, ma koliko izgledalo kao najpoželjnije rešenje, ujedno i odraz izvesnih zabluda? Gde je suština problema?

Profesor Vladica Cvetković ga vidi u kvalitetu preovlađujuće društvene svesti čiji je pokazatelj i pomenuta potraga za ujediniteljem, novim “normalnim liderom”. “Resetovanje pritiskom na dugme može da pomogne samo kod manjih kvarova, za ozbiljno narušen operativni sistem jednog kompjutera potrebna je temeljna reinstalacija”, kaže, dodajući, uz pretnju da zvuči nepatriotski, da je nama za posao rekonstrukcije demokratije potrebna i pomoć spolja.

S druge strane, lakše je zamisliti boljeg vođu nego bolji narod, a trebalo bi da se potrudimo da postanemo hrabriji i pametniji kao narod.

Za početak, smatra Vladica Cvetković, svako ko bi želeo bolju Srbiju, mogao bi da se upita šta je proteklog dana za to društvo uradio. A ti samoispitanici, veruje, postoje u svim društvenim grupama, samo često spavaju, a budni su oni koji pristaju na političku lojalnost iz lične koristi, “bilo da je reč o sendviču, zapošljavanju deteta u državnoj službi ili zgrtanju miliona sumnjivim biznisom pod zaštitom države”.

Ovo kolektivno razbuđivanje i kvalitetniji superego koji bi nas odvraćao od ličnih gluposti i nepodopština, potrebniji su nam od lidera-supermena za jednokratnu upotrebu, naglašava profesor Cvetković. Pa otuda sledi logika – ako bi oni koji vode dijalog sa samim sobom, a žele sa sagovornika poštenu osobu, postali društveno vidljiviji, makar bi bilo jasno koliko ljudi mogu da okupe oni koji se pominju kao spasioci.

Ili, svi se sećamo onog slogana – ko uvek sme da vas pogleda u oči – možda bi bilo bolje da iznad svačijeg ogledala, kao u knjigama popularne psihologije, stoji natpis – da li biste smeli sebe da pogledate u oči

NASA misija koja povezuje Mars i BiH

U okviru astrobiološke misije “Mars 2020”, NASA će iz zračne baze Cape Canaveral na Floridi sutra lansirati rover Perseverance (Istrajnost). Sedam mjeseci kasnije rover će sletjeti na krater na površini Marsa po imenu Jezero – nazvan 2007. godine, prema istoimenoj opštini u Bosni i Hercegovini (BiH).

Lori Glaze, direktorica odjela planetarne nauke iz NASA, kaže da je glavni cilj misije poslati na površinu Marsa robotičkog geologa i astrobiologa, koji će postaviti veoma važno pitanje: „da li su na Marsu prije tri milijarde godina postojali uvjeti za nastanak života.”

Njena koleginica, istraživačka naučnica koja učestvuje u misiji, Katie Stack Morgan, objašnjava da je Međunarodna astronomska unija odgovorna za imenovanje različitih lokacija u Univerzumu, za šta postoje odgovarajuće smjernice:

„Smjernica za kratere manje od 50 kilometara, što je kategorija u koju Jezero spada, je da ih nazovu po malim mjestima i gradovima na Zemlji sa manje od 100.000 stanovnika. Tako da je Jezero odabrano kao ime za ovaj krater.”

Za ovu kompleksnu misiju, koju će realizirati sa partnerskim agencijama u Evropi, NASA je razmatrala nekoliko lokacija na Marsu ali je Jezero iz mnogo razloga najpogodnija.

„Krater Jezero posjeduje nepobitne dokaze da je tu nekoć postojalo jezero. To znamo stoga što postoje doline rijeka koje su tekle ka krateru, što je zapravo vrlo uobičajeno na Marsu, ali u Jezeru postoje i riječne doline koje teku iz kratera. Tako da znamo da se Jezero nekoć punilo poput kade za kupanje, voda je doticala, punila krater, a potom oticala”, objašnjava Katie Stack Morgan.

Stack Morgan dalje navodi da unutar kratera postoji ogromna ploča prepuna kratera, a jedno od mogućih objašnjenja je da ih je formirala vulkanska lava. To je naučnicima bitno jer laboratorije na Zemlji mogu odrediti starost vulkanskog kamenja.

„Jezero ima i divno očuvanu riječnu deltu, a upravo stoga što su delte sjajno mjesto za koncentraciju i očuvanje organske materije, mislimo da su slojevi koji sačinjavaju deltu sjajno mjesto za potragu za znakovima drevnog života“, dodaje Stack Morgan.

Naučnici pod „znakovima života” podrazumijevaju život na mikroskopskoj skali, čije će tragove tražiti u geološkom zapisu površine Marsa. Tragaće i za elementima potrebnim za njihov nastanak, kao što su voda i izvori energije, nastali iz gradivnih elemenata poput ugljika, dušika i oksigena. Za ovo istraživanje NASA će koristiti najsavremeniju tehnologiju.

Helikopter Ingenuity, koji će izviđati teren na Marsu, je prvi helikopter koji će ikada letjeti na drugoj planeti. Pored kamera preuzetih sa ranijih rovera lansiranih na Crveni planet, kao što su kamere Mastcam-Z i Supercam, Perseverance će imati i posve nove instrumente. Među njima je instrument RIMFAX, koji koristi radar za posmatranje ispod površine Marsa, kao i uređaji PIXL i SHERLOC za izradu detaljnih mapa teksture, kompozicije, minerološkog sastava i rasporeda organskih molekula u stijenama i tlu, što do sada nije bilo moguće praviti.

NASA: Neretva, Sava, Pliva, Una i Jezero na Marsu

 EMBED SHARE

NASA: Neretva, Sava, Pliva, Una i Jezero na Marsu

 EMBED SHAREThe code has been copied to your clipboard. 


width  px height  px


The URL has been copied to your clipboard 

No media source currently available0:000:05:430:00

Pored naučnih instrumenata, rover posjeduje i tehnologiju koja će biti od pomoći za potencijalna ljudska istraživanja Marsa, kao što je MEDA, stanica za analizu vremenskih uvjeta na površini Marsa, koja će astronaute informirati o pritisku, temperaturi i vlažnosti zraka.

„Imamo i instrument po imenu MOXIE, koji pretvara ugljen dioksid, što je atmosfera Marsa, u oksigen, a koji bi u budućnosti mogli koristiti astronauti koji žive i rade na Marsu, a mogao bi se koristiti i za pravljenje raketnog goriva, kako bi se astronauti vratili na zemlju”, kaže Stack Morgan.

NASA: Rover Perseverance
NASA: Rover Perseverance

Bosanske rijeke na Marsu

Krater Jezero nije jedino mjesto na Marsu nazvano prema toponimu iz BiH. Morganova i kolege su nedavno izrađivali geološku mapu područja i dolinama rijeka oko kratera dali imena po rijekama u BiH, tako da cijelo područje sada ima bosanskohercegovačku temu.

„Studirali smo mape i odlučili da Neretva, Sava, Pliva i Una budu imena dolina drevnih rijeka koje su tekle pokraj kratera Jezero. Prije ovoga nisam znala mnogo o geografiji BiH, tako da je bilo zanimljivo upoznavati se sa Jezerom na Zemlji u isto vrijeme dok saznajemo više o Jezeru na Marsu”, kaže Stack Morgan.

Posebnost misije “Perseverance” je što će se odvijati u tri faze.

“Prva faza je sam rover Perseverance. On će sletjeti, kretati se okolo, identificirati elemente koje želimo donijeti na Zemlju, prikupiti uzorke bušenjem, a potom ih pohraniti u epruvete, koje će smjestiti ili u rover ili na površinu Marsa“, objašnjava Lori Glaze.

„U drugoj fazi ćemo poslati novo vozilo – lander – na površinu Marsa. Ono će pokupiti te epruvete s uzorcima, i pohraniti ih u malo lansirno vozilo Mars Ascent Vehicle, koje će potom biti lansirano sa Marsa. Treća faza je orbiter, koji će se nalaziti u orbiti Marsa, koji će pokupiti te uzorke, smjestiti ih u posebnu kapsulu a potom ih dopremiti nazad na Zemlju”, kaže Glaze.

Perseverance će biti u mogućnosti da prikupi do 43 epruvete sa uzorcima, od kojih je svaka zapremine jedne golf loptice. Za one kojima povratak marsovskih uzoraka na Zemlju zvuči kao početak naučnofantastičnog horora – Stack Morgan poručuje da nema razloga za brigu:

„NASA ima poseban ogranak koji se bavi planetarnom zaštitom. Perseverance ne mora brinuti o tome, ali smo mnogo razmišljali o čistoći epruveta koje šaljemo na Mars, i o tome koliko je čist rover, iz naučnih razloga – jer kada se ti uzorci vrate, ukoliko postoje tragovi života, želimo biti sigurni da je to život koji dolazi s Marsa, a ne sa Zemlje, koji smo mi nehotice odnijeli na Crvenu planetu. Postoji tim ljudi koji će razmišljati o tome šta činiti sa uzorcima kada se vrate na Zemlju, i postoji čitav protokol za zaštitu planete”.

Iako se istraživanje svemira u BiH svodi isključivo na privatne napore, bez sistemske podrške, Lori Glaze naučnicima i zaljubljenicima u svemir iz BiH poručuje da ne odustaju:

„Želim ohrabriti svakoga ko se zanima za matematiku, nauku i inženjerstvo, i reći da je jedna od najinspirativnijih stvari o istraživanju svemira to da ne poznaje granice. Sve zemlje sarađuju u istraživanju i postoje brojne prilike širom svijeta za one koji žele biti dio toga.” Glas Amerike

https://ba.voanews.com/a/nasa-misija-koja-povezuje-mars-i-bih/5522499.html?fbclid=IwAR1oRIoCCh6fxX0JnKKT3-sH2OcAjZoDelrDYVN–7mfBYhsa57pvMfI4Kk

Napreduju radovi na izgradnji dječijeg igrališta i sportskih terena u naselju Obilićevo

Na osnovu konkursa kod Unikredit fondacije iz Milana projekat izgradnje igrališta i sportskih terena u naselju Obilićevo na Palama, udruženja OSP iz Pala, je odabran od strane stručnog žirija u Milanu među tri u Republici Srpskoj koji su dobili podršku i među sedam u Bosni i Hercegovini.

Fotografija Recite slobodno - Niste sami.


Projektom je predviđena nabavka mobilijara i opreme, klupe, kante, sprave za djecu, table i obruči za koševe, oprema za odbojku, lopte, rasvjeta, video nadzor, uređenje i priprema zemljišta, priključak vode i sl.
Rukovodilac ovog projekta, Batrić Šekara, koji je i inicirao i napisao projekat je napravio sastanak sa direktorima lokalnih preduzeća i načelnikom opštine Pale, koji su svako iz svog domena pružili podršku kako bi ovaj dio Pala bio urbanizovan, a djeca, omladina i građani imali prijatan javni prostor koji će koristiti za sport, rekreaciju i slobodno vrijeme.

Fotografija Recite slobodno - Niste sami.

Fotografija Recite slobodno - Niste sami.


Važno je istaći da je postojala inicijativa građana u vidu peticije da se ovaj prostor uredi i privede namjeni, a što se putem ovog projekta i angažmanom nvo i lokalne zajednice realizuje.

Fotografija Recite slobodno - Niste sami.


Do sada je urađen značaj dio predviđenih poslova, odveženo je i iskopano više od 50 kamiona zemlje, odvežena su dva kamiona otpada i smeća, postavljena je rasvjeta, priključena voda, zavarene polomljene konstrukcije za koševe, ofarbane sportske sprave, postavljen skoro kompletan mobilijar, klupe, kante, table za koševe sa obručima, iskopana trasa za vodu i urađeni odvodni kanali, postavljena česma, nabavljena oprema za dječije igralište, video nadzor, uređena ulazna staza i teren za dječije igralište i sl.

Fotografija Recite slobodno - Niste sami.


Posebnu zahvalnost za razumijevanje i veliku podršku u realizaciji ovog značajnog projekta za građane dugujemo načelniku opštine Pale, Bošku Jugoviću, koji se nesebično angažovao da ovaj projekat uspije.
Bitno je pomenuti i podršku direktora: EDB Pale, Aca Stanišića i paljanskog vodovda, Dejana Kojića.

Fotografija Recite slobodno - Niste sami.

Već sada djeca i omladina, kao i građani koriste ove terene, rasvjeta je u funkciji, kao i javna česma, ali nažalost odmah na startu su se javili i problemi u smislu što neodgovorni pojedinci vandalizuju prostor, lome klupe, trgaju mrežice sa koševa, pokušavaju polomiti koševe i skinuti obruče, tako da apelujemo ovim putem kako na građane, tako i na nadležne da obrate veću pažnju na očuvanje javnih dobara i preduzmu adekvatne mjere kako bi ovi tereni i igralište bili dugotrajni na opštu korist. Uskoro će biti postavljen i video nadzor koji će nadamo se pomoći u očuvanju ovih terena, a nakon čega će se pristupiti postavljanju opreme za dječije igralište i odbojku koja je nabavljena.

Fotografija Recite slobodno - Niste sami.

Tokom demonstracija u Beogradu napadnuti predstavnici medija

Do demonstracija je došlo zbog najave ponovnog uvođenja policijskog časa za vikend.

Foto: N1 Srbija

Nekoliko predstavnika medija, među kojima su novinarska ekipa N1 televizije, novinarka portala Nova.rs i snimatelji Novinske agencije Tanjug, napadnuto je tokom prve noći demonstracija u Beogradu, prenose srbijanski mediji.  Do demonstracija je došlo nakon što je zbog pogoršane epidemiološke situacije sa koronavirusom u Srbiji, predsjednik ove zemlje Aleksandar Vučić najavio ponovno uvođenje policijskog časa za predstojeći vikend, piše Radio Slobodna Evropa.

Tokom demonstracija došlo je do sukoba između demonstranata i policije, koja je tokom nereda pokušala da spriječi novinarsku ekipu N1 televizije da snimi kako policajac udara jednog demonstranata, piše N1 Srbija. Prema riječima novinarke ove televizije, “prvo je jedan policajac, a potom i drugi odgurnuo ekipu N1 kako bi onemogućili snimanje batinanja demonstranta”, a novinarka je dodala i da su policajci bili u civilu, imali maske, te da ih je bilo teško razlikovati od demonstranata.

Grupa demonstranata je tokom nereda ušla u Narodnu skuštinu Republike Srbije, koji su nakon policijske intervencije napustili zgradu ove institucije, a kako piše N1 Srbija nakon toga je bačena i velika količina suzavaca koja je rastjerala demonstrante koji su se potom okupili ispred zgrade Radiotelevizije Srbije.

“Još me boli glava od suzavca, ali mogu da kažem da je jedino što sam želela, i nadam se uspela, da izveštavam profesionalno, objektivno i nepristrasno”, danas je za portal Nova.rs rekla novinarka N1 televizije, Jelena Zorić.

Nova.rs piše da je tokom sinoćnjih demonstracija napadnuta i novinarka njihovog portala koju je policajac udario pendrekom.

“Našu novinarku su policajci sprečili da čoveku koji je krvario da maramicu, a kad je pokušala da im objasni da se tu nalazi službeno kao novinar, jedan od njih ju je udario pendrekom po zadnjici”, piše Nova.rs.

Udruženje novinara Srbije izdalo je saopštenje u kojem je novinarima koji su izvještavali sa sinoćnjih demonstracija dalo podršku i zatražilo da policija pronađe napadače na dvojicu snimatelja agencije Tanjug, koje su, kako se navodi u saopštenju, “u dva različita incidenta fizički napali demonstranti”. Ovo udruženje prethodno je prenijelo vijest i o napadima na snimatelje Tanjuga, gdje se navodi da je tokom demonstracije jednog snimatelja napao nepoznati muškarac koji ga je udario u stomak, dok su drugog napale nepoznate osobe koje su tog snimatelja oborile na tlo i od njega tražili da spusti kameru i da im da snimak, što je snimatelj odbio, a napadači su se udaljili.

Napade na novinare i snimatelje Tanjuga koji su se desili tokom demonstracija u utorak osudila je i ministrica Ministarstva za evropske integracije Jadranka Joksimović. N1 Srbija piše da je tokom demonstracija uhapšeno više demonstranata, a o neredima u Beogradu izvještavali su i svjetski mediji.

Tokom druge noći demonstracija povrijeđeno je četvero novinara, među kojima dvije novinarke portala Nova.rs i reporter agencije Beta. 

Izvor: N1 SrbijaNova.rsUNS,RSE

Počelo rušenje hotela „Jahorina“ (VIDEO)

JAHORINA – Na Jahorini je počelo rušenje istoimenog devastiranog hotela, a koji su kupili novosadski „Galens“ i fočanski „Pavgord“ kako bi na istom mjestu gradili najveći hotel na planini, potvrđeno je portalu CAPITAL.

hotel jahorina

Ove kompanije su, na licitaciji održanoj početkom jula prošle godine, kupile devastirani hotel „Jahorina“ za 3,5 miliona maraka, a rok da počnu sa gradnjom novog hotela na istoj lokaciji je jul ove godine, što je i ispoštovano. Rok za završetak gradnje hotela je tri godine od kupovine, odnosno do jula 2022. godina.Video Player00:0000:001. “Rušenje hotela Jahorina”0:23

U planu je izgradnja luksuznog objekta koji će imati hotelski i apartmanski dio namijenjen za prodaju, sa više od 40.000 metara kvadratnih prostora.

“Planirani hotel visoke kategorizacije imaće određen broj luks soba, igraonicu za djecu, restorane, kafe bar i centralni hol, odnosno prostor koji turistima pruža svojevrsno utočište od promjenjivog vremena. Komoditet smještajnih jedinica je iznad svakog standarda i modernih trendova minimalizacije i uštede na gostima. Najzahtjevniji gosti će biti u mogućnosti da se osjećaju kao kod kuće, i bolje od toga. Za posjetioce će biti na raspolaganju hotelski velnes i fitnes centar koji će da ponudi SPA zonu sa bazenima, teretanu, kao i mnoštvo pratećeg sadržaja”, rekli su ranije za medije u “Galens investu”.

Investitori tvrde da će kompletna izgradnja hotela “Jahorina” koštati 100 miliona evra.

hotel jahorina galens

Hotel „Jahorina“ izgorio je 2002. godine, a za vrijeme rata u njemu su bile smještene izbjeglice.

„Galens“ trenutno gradi stambeno – poslovene komplekse u Beogradu i Novom Sadu, te turistički kompleks „Zlatiborski biser“. O njihovim investicijama CAPITAL je pisao ranije, o čemu možete čitati na ovom linku.

Ta firma je zajedno s „Pavgordom“ kupila i nekadašnju Pavlović banku, koju su preimenovali u Našu banku.

Investicija na Jahorini bila je i u fokusu sukoba funkcionera paljanskog SNSD-a, načelnika opštine Pale Boška Jugovića i predsjednika Nadzornog odbora OC „Jahorina“ Nedeljka Eleka, o čemu je CAPITAL pisao u tekstu „Investitori iskorišteni za politički obračun Elek – Jugović“.

CAPITAL: Svjetlana Šurlan

Bes koji odlazi u prazno

U Srbiji „autoritarnom sistemu ne želi da se potčini tanki sloj obrazovanih ljudi iz većih gradova. Ne uspevaju da preliju ogorčenje u političke zahteve jer je opozicija nesposobna da pomogne“, piše štampa na nemačkom.

Nemačka agencija dpa javlja da su u Srbiji petog dana zaredom ljudi izašli na ulice, ali da je pred Parlamentom bilo „svega 500 do 1.000 ljudi“. „Demonstranti su se rasporedili po osam kolovoznih traka pred zgradom, po trotoarima kao i u obližnjem parku. Protesti su bili mirniji nego prethodnih dana. I u drugim srpskim gradovima bilo je okupljanja.“

Švajcarski tabloid Blik kao najveći problem protesta izdvaja što „nema jedinstvenih zahteva niti glasnogovornika. Prema posmatračima, sve se više čuju parole i pesme o Kosovu, sve je više ikona i religijskih simbola. Nacionalisti prebacuju predsedniku Aleksandru Vučiću izdaju, jer je nakon nemačko-francuskog posredovanja pristao na nove razgovore sa Kosovom.“

„Nedostatak zajedničkih zahteva olakšavaju srpskim vlastima da demonizuju demonstrante“, nastavlja Blik. „Vlasti tvrde da su protesti, koji su se proširili i na druge gradove, ‘pokušaj puča’ i ishod tobožnjeg rovarenja stranih sila koje nisu precizno definisane.“

U obimnom članku u nedeljnom izdanju Noje cirher cajtunga opisuje se Vučićevo ponašanje tokom pandemije: „Lutao je između uloge zabrinutog oca i zastrašujućeg despota. Narod mu već dugo ne veruje jer zna da politički interesi određuju poteze. Pa i kada je u pitanju objavljeni broj novozaraženih.“

Analizirajući kako je Srbija stigla dovde, autorka piše: „Nezaposlenost i siromaštvo su za Srbe daleko važnije teme od demokratije. Plate su niske, penzije još niže. U toj situaciji čovek ne razmišlja da li opozicija uspeva nešto da kaže u parlamentu u Beogradu, već pre razmišlja o tome da li će ove sedmice imati novca za prašak za veš. Tu ljude slabo zanima da li su skoro svi mediji glajhšaltovani i da li šire vladajuću propagandu. Umesto toga, bore se sa činjenicom da su kao konobari ili sobarice ostali bez posla usled korona-krize.“

„I to je vodilo protestima. Jer mnogima je jasno da bi ih novi lockdown koštao egzistencije. Vučić je, suočen sa besom ulice, napravio zaokret. (….) Kada je povukao odluku o zabrani kretanja, prebacio je odgovornost na premijerku Anu Brnabić iako svako zna da on odlučuje. Takvim političkim teatrom zapravo pušta maglu nesigurnosti“, piše dalje ugledni ciriški list.

„Autoritarnom sistemu ne želi da se potčini tek tanki sloj obrazovanih ljudi iz većih gradova. Na ulicama su sada mahom ljudi između 18 i 25 godina starosti, oni koji imaju još mnogo snage i još mnogo života pred sobom. No oni ne uspevaju da preliju ogorčenje u političke zahteve, između ostalog jer je opozicija nesposobna da im pomogne.“

„Roditelji ovih bundžija su pak odavno iscrpljeni i nespremni da ustanu. Oni koji su se 2000. borili za demokratizaciju društva, odustali su. U Beogradu žive kao u mehuru, bez kontakta sa ljudima sa sela koji glasaju za Vučića, i čiji svet i brige ne razumeju. Zarobljeni su u autoritarnom sistemu koji njihova deca žele da dignu u vazduh. Ali ni ovaj put ne deluje da će ustanak biti uspešan“, zaključuje NZZ.

Pogledajte video02:37

Vladika Grigorije o protestima u Srbiji

priredio Nemanja Rujević

Novi Pazar: U jeku zdravstvene krize, kontrola službenih informacija

Zvanične vlasti ne daju dovoljno informacija javnosti.

foto: flickr/evteev dmitry

Prije više od deset dana, vlast u Srbiji uvjeravala je građane da je uticaj pandemije oboljenja COVID-19 oslabio te da je bezbjedno okupljati se, organizirati mitinge, fudbalske i teniske utakmice sa publikom – kao i same izbore i glasanje. Informacije o broju oboljelih kao i o samom virusu rijetko su se pojavljivale, dok smrtnost od virusa gotovo da nije ni pominjana.

Odmah nakon izbora, tačnije 23. juna, na društvenim mrežama pojavio se snimak, koji je uznemirio građane Novog Pazara, a na kojem se jasno vidi sedam vozila hitne pomoći, jedno za drugim, u kojima su oboljeli sugrađani. Na taj način su počele razne špekulacije na društvenim mrežama gdje se postavljalo i pitanje – kakva je situacija u Novom Pazaru po pitanju oboljelih od COVID-19.

Dok se na društvenim mrežama širilo postavljeno pitanje, u medijima je vladao muk – zvanične informacije o stanju u novopazarskoj bolnici nisu objavljivane.

Radio i portal „100 plus“, dan nakon izbora objavljuje sljedeće (22.06.): „Novopazarska bolnica ne saopštava podatke o broju kovid pozitivnih pacijenata i medicinskog osoblja na njenim odeljenima, a Zavod sa svojim podacima trenutno kasni dva dana“.

Javnost nije obavještavana blagovremeno, nisu postojale konferencije za medije na lokalnom nivou, iako su ih ranije tražili novinari iz Novog Pazara. Ekskluzivno pravo za intervju nadležnih već duže vrijeme ima, i pored više portala i dvije lokalne televizije, samo jedna televizija, regionalna Televizija Novi Pazar.

Tako je nakon pritisaka na društvenim mrežama direktor bolnice dr. Meho Mahmutović, na spomenutoj lokalnoj televiziji 23. juna, izjavio da je trenutno oboljelo 60 medicinskih radnika, 20 ljekara i 40 medicinskih sestara u toj bolnici i potvrdio da se pacijenti transportuju za Beograd te da je razlog pogoršanja situacije isključivo neodgovornost građana.

Takvu vijest o oboljelim medicinskim radnicima preuzimaju svi lokalni mediji kao i RTS. Iako je, iz ovoga, dobijena vijest o zaraženim medicinskim radnicima, o broju umrlih građana Sandžaka kao i cijele Srbije se i dalje „nagađa“.

Javnost nije obavještena o tačnom broju umrlih a društvene mreže prekrili su snimci iz novopazarske bolnice gdje pacijenti svoju terapiju primaju ležeći na podu bolnice, na stolicama ili stepenicama.

Odmah nakon tih snimaka, medijska kuća „NOVA S“ objavljuje podatak da je samo u jednom danu, kada je iz Ministarstva zdravlja rečeno da su preminula tri pacijenta od COVID-19 u cijeloj Srbiji, u Novom Pazaru preminulo 11 pacijenata.

„Zvanični podaci Ministarstva zdravlja u Srbiji govore da je u prethodna 24 sata od koronavirusa umrlo troje ljudi. Po svemu sudeći, u tu statistiku nije ušla brojka iz Novog Pazara, jer je, kako su medicinski radnici iz ovog grada kazali za naš portal, samo juče od Covida 19 umrlo 11 osoba: “Mi smo desetkovani i više nemamo snage da se borimo. Juče je umrlo 11 ljudi”, ovo je samo jedna od poruka doktorke iz Novog Pazara.

Vijest o 11 preminulih nije zvanično demantovana i prenijeli su je svi mediji. U međuvremenu, nekoliko grupa je napravljeno na Facebook-u u kojima se pozivaju ljudi da šalju snimke i informacije iz novopazarske bolnice raznim medijima, a kako bi se šira javnost upoznala sa situacijom. Već danas imamo Novi Pazar i situaciju iz bolnice tog grada u žiži javnosti iako i dalje nemamo tačan broj umrlih. A na pitanje o broju umrlih iz kriznog štaba Grada Novog Pazara dobija se odgovor da ti podaci stoje na zvaničnom sajtu Zavoda za javno zdravlje te da oni nemaju taj podatak.

Aktivnost pokrenutih grupa na društvenim mrežama, kao i pojedinaca doprinela je i tome da se dođe do informacija o nedostatku adekvatne opreme u bolnicama. Doktori i medicinske sestre su slali poruke o potrebama bolnice svojim prijateljima, koji su te iste poruke širili. Za samo dva dana, dvije mlade žene iz Pazara, Selma Hasić Manić i Nerma Zekić Hoćanin, prikupile su 35.000 eura od kojih su kupile 50 regulatora kiseonika za bolnicu. Ono što je specifično kod donacija prije ove je da su odbijane od strane direktora opšte bolnice dr. Meha Mahmutovića pod izgovorom kako bolnica ima apsolutnu opremu koja je neophodna za broj stanovnika ovog grada te su sugrađani, koji su pripremili donacije pazarskoj bolnici iste te prenosili za Tutin i Sjenicu jer je i tamo stanje alarmantno.

Nova.rs u Tutinu: Ovde umiru čitave porodice: “Kod nas ne umire jedan čovek iz plemena. Ovde umire iz jedne porodice po četvoro. Sad smo celu porodicu kompletno transportovali u Pazar, četvoro njih. Za vikend je samo u porodici Suljević umrlo tri člana, otac, majka i ćerka, a dva sina su veoma kritično”, kaže za Nova.rs doktorka Mirzeta Dizdarević, šefica Hitne službe u Domu zdravlja Tutin.

Iako je zvanična informacija ta da je bolnica u Novom Pazaru dobro opremljena, što demantuju snimci iz same bolnice gdje se građani liječe na podu, niz organizacija je pokrenulo akciju i trenutno se prikupljanje donacija vrši na različitim mjestima u svijetu i Srbiji. Među prvim organizacijama odazvala se i grupa građana iz Beograda pod nazivom „Ne davimo Beograd“ koji u svom štabu rade za Novi Pazar. Na stranici DONACIJA.RS je također pokrenuta akcija prikupljanja novca za kupovinu neophodnih sredstava za bolnice u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici a koja će grupa 484 i Norveška ambasada duplirati do ukupnog iznosa od 235.000 RSD (oko 2.000 eura). Na inicijativu Bošnjačkog nacionalnog vijeća, Republika Turska šalje pomoć: „Iz kabineta predsjednika Erdoana danas su obavijestili predsjednicu Vijeća da je Erdoan već dao nalog da se Sandžaku hitno uputi sva potrebna medicinska pomoć”. Za pružanje pomoći Sandžaku oglasili su se i mnogi čelni ljudi Bosne i Hercegovine.

Informisanje građana o COVID-19 prije izbora u Srbiji

Samo deset dana prije izbora, informacije sa „vrha“ su u javnost u Novom Pazaru pristizale o tome kako je situacija sa COVID-om stabilizovana te da se izbori realizuju.

„Vučić je kazao da je prilično izvesno da u maju neće biti skupova, ‘svakako ne većih’”, kako je naveo, “posebno ne u zatvorenom prostoru”. Što se tiče skupova u junu, Vučić je rekao da će čekati mišljenje lekara, epidemiologa i da “to neće zavisiti od nas, zavisiće od stanja zdravlja nacije i od nivoa epidemije s kojim ćemo se u tom trenutku suočavati”.

Iako su stručnjaci u kriznom štabu napravili “pauzu” u toku izbora, portal Radija 100 plus, “podsjetio” je lokalnu javnost u Novom Pazaru na pandemiju, nekoliko dana pred izbore, i na posljedice velikih okupljanja širom Sandžaka.

„Direktor Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) Šefadil Spahić potvrdio je nagli skok broja slučajeva sa simptomima bolesti i u skladu sa tim rast broja pacijenata na Infektivnom odeljenju, kovid ambulanti i privremenoj bolnici. ‘Trenutno imamo više od 40 pregleda dnevno u kovid ambulanti, od kojih se desetak šalje na Infektivno odeljenje’, rekao je Spahić. Inače, na lečenju u Kragujevcu nalazi se više desetina pacijenata iz Novog Pazara, od kojih je njih dvoje trenutno na respiratoru.

Istu vijest prenijelo je nekoliko novopazarskih portala, da bi nakon cijele situacije radio i portal „100 plus“ podsjetio javnost i nadležne na njihovo upozorenje:

Dok Grad Novi Pazar raspisuje nabavku za 20 limenih sanduka i kese za posmrtne ostatke, javnost i dalje ne zna tačne informacije o broju umrlih.

„Tako su se u nabavci među sedam stavki, našle i dve koje su zabrinule javnost u Novom Pazaru. Nabavka 20 limenih sanduka, i džakova za posmrtne ostatke, i to 200 komada crnih i belih, samo je još više iskreirala nedovoljno objašnjenu situaciju u bolnici u Novom Pazaru i broju zaraženih i umrlih iz ovog dela Srbije. Zavod za javno zdravlje u Novom Pazaru se zadnji put javnosti obratio još pre tri dana. Tada je direktor Šefadil Spahić rekao da je epidemiološka situacija u ovom gradu nestabilna, ali pod kontrolom.”

Na zvaničnoj stranici Zavoda za javno zdravlje Novi Pazar posljednja informacija o broju zaraženih ali ne i o broju preminulih od COVID-a19 je od 28. 06. i tu dolazimo do zaključka da su mediji prenosili ono što su znali i da to i dalje rade. Ostaje nam svakako da provjeravamo svaku informaciju napisanu na društvenim mrežama ali i da budemo zahvalni na tom ogromnom virtualnom medijskom prostoru bez kojeg šira javnost ne bi znala za situaciju u Novom Pazaru.

media.ba