Brljotine visokoobrazovnog sistema

Vladamo, dakle, poričemo

Izgubili smo punopravno članstvo u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, a resorni ministar nas uverava da je ama baš sve u redu i da su naše diplome i dalje priznate

Neodgovorni ljudi poriču. Nedeljama nas ubeđuju da smo bezbedni od virusa korona i da su sve mere predostrožnosti preduzete. Ako ništa drugo, barem su se, kada je već bilo jasno da je vrag odneo šalu, dobro zabavljali – mere prevencije su se svele na obećanje povećanja plata zaposlenim u zdravstvu, dodelu 4.000 dinara jednokratne pomoći penzionerima, poručivanje respiratora usred pandemije i poziv, obaška to što se nisu pitali odakle narodu pare, u veseli šoping u zemlju koja grca od žrtava „najsmešnijeg virusa u istoriji“ i u kojoj su šoping centri pretvoreni u bolnice. Sve vreme su poricali opasnosti od virusa, iako je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju. Nema potrebe, rekoše, da se prekine nastava dok je istovremeno ministar obrazovanja prekinuo nastavu u svojoj privatnoj školi i pripretio direktorima škola koji su preventivno zamolili decu da ne dolaze na nastavu zbog sumnje da postoji opasnost od epidemije. I, sasvim očekivano, nakon karikaturalne predstave završismo u vanrednom stanju. Dvostruki standardi i poricanje su njihov modus operandi, od pada helikoptera, Savamale, Krušika, Jovanjice, falsifikovanih diploma, doktorata, ekološke katastrofe, medijskog mraka i ucenjivanja glasača, do funkcionerske kampanje itd.

Isti taj ministar je nedavno poricao značaj odbijanja naše molbe za obnavljanje punopravnog članstva u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (European Association for Quality Assurance in Higher Education – ENQA). Ova, u najmanju ruku, razočaravajuća vest je u našoj javnosti, nažalost, i već po običaju, prošla prilično nezapaženo.

Naravno, ova odluka ENQA nije hirovita ni iznenadna – pre dve godine je Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) upozorena da nije u potpunosti obezbedila standarde za punopravno članstvo u ovoj asocijaciji. Resorni ministar je rešenje problema video u zameni jednog tela drugim – Zakonom o visokom obrazovanju iz 2017. umesto KAPK osnovano je Nacionalno telo za akreditaciju (NAT) u čijem Upravnom odboru od 14 članova sedam imenuje Vlada, tri resorno ministarstvo i dva Privredna komora Srbije, što dovoljno govori o nezavisnosti ovog organa.

Glavne brljotine našeg visokoobrazovnog sistema su odavno poznate. Na primer, proces akreditacije fakulteta, kao što vidimo, ničemu ne služi, ali su cifre koje za ovu proceduru fakulteti plaćaju državi astronomske. I ne samo da su bile, već su u ovom turnusu drastično povećane. Pitanje je, dakle, kako je moguće da državni univerziteti plaćaju akreditaciju svom vlasniku. Dodatno, šta tek sada, posle ove skandalozne vesti mi uopšte plaćamo – izgubili smo punopravno članstvo, a resorni ministar nas uverava da je ama baš sve u redu i da su naše diplome i dalje priznate. To je tačno, ali se od sada diplome više ne priznaju po automatizmu, već će svaki kandidat individualno morati da prođe proceduralni pakao priznavanja diplome. Ali ko će ga znati, možda je ovo deo akcionog plana vlasti za sprečavanje masovnog egzodusa mladih i obrazovanih.

Važno je napomenuti da je ENQA primetila izuzetnu birokratizovanost celog procesa akreditacije koja se svodi na puku formu bez bilo kakve sadržine. Drugim rečima, praktično sve visokoškolske ustanove, uz raznorazna fingiranja, mogu da se akredituju – ide se na obrt, a ne na kvalitet.

Smisao akreditacije visokoškolskih ustanova je da nametne standardizovanu regulativu javnim, neprofitnim i profitnim univerzitetima kojom se želi postići veća transparentnost i bolji kvalitet ponuđenih usluga (akreditacioni standardi). Nadgledanje i kontrola implementacije ovih standarda zahtevaju značajna sredstva i visoke kompetencije i integritet kontrolnih organa. Naravno, zahvaljujući nedostatku neophodnih sredstava i kompetencija, srpska regulatorna tela nisu zainteresovana za proces nadgledanja i kontrole.

Kada se jednom dobije akreditacija, univerziteti su mirni jer znaju da u narednih 5-7 godina neće biti nenajavljenih kontrola. Rečju, naš sistem za osiguranje transparentnosti i kvaliteta u visokoškolskim ustanovama se svodi na papirologiju, a budući da su troškovi akreditacije visoki, ne čudi to što su u proteklih osam akreditacionih ciklusa skoro sve institucije koje su ušle u ovaj proces dobile akreditaciju. Sa druge strane, ovaj fiktivan proces otvara brojne mogućnosti za zloupotrebu, recimo kroz lažiranje ispunjenosti standarda neophodnih za proces akreditacije – na primer, privatni univerzitet tokom procesa akreditacije fiktivno angažuje nekog nastavnika sa državnog univerziteta i pošto se proces završi on biva otpušten.

Ili još gore, u periodu od 2001. do 2008, devet privatnih univerziteta u Srbiji je došlo do zaključka da im akreditacija nije ni potrebna – bez licenciranih magistarskih studija su izvodili doktorske studije i proizvodili doktore nauka. Ovu zloupotrebu je krajem 2017. otkrila Komisija za akreditaciju sasvim slučajno jer je u procesu reakreditacije utvrdila da su osobe sa doktorskim diplomama univerziteta koji nisu imali licencirane magistarske ili doktorske studije postali predavači na istim ili drugim fakultetima i visokim školama.

Na kraju je država ovaj problem rešila na najštetniji mogući način – donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju i u septembru 2018. je ozakonila nezakonite doktorate. Prema članu 18 u članu 149. dodaje se stav 3. koji glasi: „Visokoškolske ustanove koje su… izdavale diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka… a nisu imale saglasnost na nastavni plan magistarskih studija prema propisima koji su važili do stupanja na snagu tog zakona, smatra se da su izdavale diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka u skladu sa zakonom.” Tom prilikom je profesor Branko Kovačević, bivši rektor Univerziteta u Beogradu i član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, izjavio da nije sporan kvalitet ovih doktorata, već da su u pitanju formalno-pravne manjkavosti privatnih fakulteta koji su ih izdavali?!

Korektivni faktor ovom potencijalnom neuspehu države da zaštiti studente kroz proces akreditacije koji stoji na raspolaganju razvijenim zemljama je informaciono efikasno i konkurentno tržište rada na kome se mogu pronaći informacije o tome koji univerziteti imaju tržišnu verifikaciju i u kom stepenu. U takvim sistemima, najpriznatiji univerziteti nisu državni, već oni koji funkcionišu kao neprofitne organizacije. Na taj način se teži kvalitetu i eliminiše profitni motiv sa pratećim zloupotrebama koje iz njega mogu proizaći. Sa druge strane, u ekonomijama koje karakteriše nerazvijeno i informaciono neefikasno tržište rada, što su obično sistemi sa dominantnim javnim sektorom, država je jedini garant isporučenog proizvoda. Kada država svoj posao radi loše, kao što je to u Srbiji slučaj, posledica su slaba privreda, korupcija, nepotizam, negativna selekcija, partijsko zapošljavanje i masovni odliv mozgova.

Za početak je elementarna smena svih članova Upravnog odbora, direktora NAT i Komisije za akreditaciju i pokretanje procedure za odgovarajuće izmene Zakona o visokom obrazovanju kojima bi se obezbedila nezavisnost u radu akreditacionih tela i ojačala autonomija univerziteta. Ali ništa od toga – univerziteti, fakulteti i, čast izuzecima, profesori nastavljaju da oportuno ćute. O tempora, o mores!

Ognjen Radonjić

Slaven Ristić pokrenuo akciju “respirator za Srpsku”

U akciji “Respirator za Srpsku”, koju je pokrenuo vlasnik kompanije “Tehnički remont Bratunac” /TRB/ Slaven Ristić, privrednici bijeljinske regije obezbijedili su milion KM.

Ristić je rekao Srni da su nakon inicijalne uplate kompanije TRB od 200.000 KM vrlo brzo reagovali i drugi privrednici, firme i fizička lica, i jutros je na računu za kupovinu respiratora već skupljeno 700.000 KM.

Prema njegovim riječima, sa današnjim uplatama na računu će sutra biti milion KM.

Donacije su do sada upatile kompanije TRB i “Elvako metpro”, zvornička “Alumina”, Naša banka, Gradska uprava Bijeljina, Rotari klub Bijeljina, “Telrad inženjering”, “Falkon”, “Mihajlović”, “Apoteke Golić” i “Sport vižn” Dragana Stanojlovića.

Među donatorima su i firma “Spark”, “DMV”, “Semberija transport”, “Higra”, “Spektar drink”, “CSP” i “Intergaj”.

Donacije za kupovinu respiratora za bolnice u Republici Srpskoj dali su i “Medaljon promet”, “Mega drvo”, “Rakić komerc”, “Elefant solušns”, “Savić kompani”, “Prizma”, “Dragstes”, “Pansion”, “Bodaksko impeks”, “Mojić”, “Ekskalibur društvo” i “ZP komerc” Ljubiše Rosića.

Od fizičkih lica u akciji je učestvovao Mladen Pantić.

Akcija traje i dalje a novac može da se uplati na račun Gradske organizacije Crvenog krsta u Bijeljini 554 001 0000 1246 29 Naša banka, a svrha uplate “Respirator za Srpsku”.

Sekretar bijeljinskog Crvenog krsta Perica Gligić rekao je Srni da je juče već uplaćeno sedam respiratora, a danas još tri. On je naveo da je nabavka ovih medicinskih aparata izuzetno otežana zbog pandemije virusa korona.

On kaže da je u ovoj akciji bijeljinskih privrednika za sada planira kupovina 20 respiratora za potrebe bolnica u Srpskoj.

U Privrednom savjetu Bijeljine ocijenili su da su privrednici ponovo pokazali da su bitan dio društvene zajednice, da imaju sposobnost da stvaraju novu vrijednost i da su spremni da pomognu građanima kada je to najpotrebnije

Korona u jugoistočnoj Evropi: karantin za pravnu državu

Neke države srednje i jugoistočne Evrope koriste korona-krizu kako bi potkopale temelje pravne države i institucije. Pre svih Mađarska – ali i zemlje na Zapadnom Balkanu, između ostalih i Srbija.

U vremenima epidemije društvo mora da prihvati ogromna ograničenja javnog života. Tako je i u slučaju korona-krize. Zabranama kontakata, izlazaka i putovanja trebalo bi da se uspori širenje bolesti. Međutim, neke zemlje iz srednje i jugoistočne Evrope sada koriste korona-krizu da bi potkopale pravnu državu, bez da bi to moglo da ima bolje izglede za uspeh u borbi protiv epidemije.

Pre svega je tu reč o Mađarskoj. Proteklog petka, vlada Viktora Orbana predložila je zakon koji Orbanu omogućava da vlada dekretima. Taj zakon koji je, kako je saopštila vlada, za zaštitu protiv korona-virusa, trebalo bi da bude usvojen najkasnije naredne sedmice.

Vlada u Mađarskoj već sada može da vlada na osnovu posebnih ovlašćenja, jer je proglasila vanredno stanje. No ono važi 15 dana i mora stalno da bude produžavano.

Neograničeno vanredno stanje?

Novi zakon predviđa da će vanredno stanje nakon glasanja u parlamentu da važi neograničeno i da će vlada, s ciljem zaštite stanovništva i stabilizacije privrede, moći da donosi dekrete koji mogu da odstupe od važećih zakona. Rad parlamenta bi zbog vanrednog stanja dugoročno bio suspendovan, izbori i referendumi se više ne bi održavali i samo bi još mogao da zaseda Ustavni sud. A o tome kada će biti okončano stanje neposredne opasnosti, prema predlogu zakona, odlučivaće vlada.

Uz to, novi predlog zakona uvodi dva nova krivična dela: onaj ko sprečava mere donesene u cilju borbe protiv epidemije, mora da računa sa do osam godina zatvora. I još: onaj ko na opasnim lokacijama ili u opasnoj situaciji širi lažne vesti, može da računa sa do pet godina zatvora.

Planirani zakon u narednim nedeljama trebalo bi da usvoji parlament. Za to je potrebna dvotrećinska većina – a Orbanova vlada je ima u parlamentu.

Mađarska opozicija kritikovala je predlog zakona navodeći da to predstavlja „uvođenje totalne Orbanove vlasti“ i „blanko-ček za vladanje dekretom“. I brojne mađarske nevladine organizacije, kao i mnogi komentatori, izrazili su svoju zabrinutost zbog predloga zakona, među njima i levičarski filozof Gašpar Mikloš Tamaš. „Ako vidimo da Orbanova vlada koristi epidemiju kao izgovor da bi uvele otvorenu, formalnu diktaturu, kako onda možemo da verujemo u to da su mere ograničavanja opravdane“, zapitao se on u komentaru u magazinu HVG.

-svi DW-tekstovi o korona-virusu OVDE

„Motpuno nesrazmerne“ mere

I u drugim južnoevropskim zemljama epidemija služi kao izgovor za sporno ograničavanje postulata pravne države. Tako su do sada četiri članice Saveta Evrope, Jermenija, Letonija, Moldavija i Rumunija, najavile tzv. odstupanje od odredbi Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava. Zahvaljujući tome, te zemlje tokom vanrednog stanja mogu da stave van snage deo građanskih prava. Kritičari te mere opisuju kao „potpuno nesrazmerne“.

U Bugarskoj je predsednik Rumen Radev stavio veto na sporni zakon o vanrednim merama. Zakon je prvobitno izgledao slično kao u Mađarskoj – predviđao je dakle zatvorsku kaznu za širenje lažnih vesti o širenju virusa. Jedna druga sporna odredba omogućava vojsci sprovođenje vanrednih mera koje normalno ima samo policija, poput kontrole pasoša. Iznenađujuće, deo vladajuće koalicije prihvatio je predsednikov veto. Međutim, ostaje otvoreno da li će slične odredbe biti preoblikovane. Parlament bi o tome trebalo da odlučuje narednih dana.

Srbija: „Na korak od diktature“?

Kontroverzno se raspravlja i o kriznom menadžmentu nekih predsednika i vlada zemalja Zapadnog Balkana. U Srbiji političari demokratske opozicije i nezavisni pravni eksperti optužuju predsednika Aleksandra Vučića koji je, navode kritičari, 15. marta uveo vanredno stanje bez da je imao ustavne osnove za to. Oni tvrde da je Srbija „na korak od diktature“.

-pročitajte još: Vučićevi nastupi u doba korone: od vicadžije do nervoznog očuha

U Albaniji je premijer Edi Rama najavio pojačane kazne za one koji se ne budu pridržavali policijskog časa i poslao oklopna vozila s mitraljezima da patroliraju glavnim gradom Tiranom – što je opozicija oštro kritikovala.

U Crnoj Gori je vlada na internetu počela da objavljuje imena i adrese građana kojima je određen karantina. Prema izjavama premijera Duška Markovića, to je neophodno, jer vlasti ne mogu same da kontrolišu te osobe i zbog toga građani moraju da budu informirani. Reč je o zdravlju i životu, kaže Marković i dodaje da sada nije vreme za debate o pravnim nijansama i zaštiti podataka. Crnogorski borci za zaštitu ljudskih prava to su žestoko kritikovali. Oni smatraju da je to „poziv na linč“

Trump nahvalio Plivin antibiotik

U kombinaciji s lijekom protiv malarije Sumamed djeluje na koronavirus, ovo bi moglo promijeniti povijest medicine!

Dok cijeli svijet strepi zbog koronavirusa koji sije smrt, a najžešći je trenutno u Europi, američki predsjednik Donald Trump umiruje javnost objavom na društvenom mreži u kojoj piše kako bi kombinacija lijeka protiv malarije i Plivinog sumameda (azitromicina) mogla biti velika prekretnica u povijesti medicine, sugerirajući da bi mogli efikasno liječiti zaražene koronavirusom.

Pohvalio je i FDA (Američku agenciju za hranu i lijekove), te je poručio da odmah startaju s ovakvom terapijom oboljelih.

– Ljudi umiru, brzo djelujte i Bog vas sve blagoslovio- poručio je Trump, te pobrao preko 270.000 lajkova.

Na njegovu objavu odmah se nadovezao i Nenad Bakić, poznati hrvatski poduzetnik, koji je ponosno dometnuo kako  je azitromicin izumljen u Hrvatskoj u Plivi, sada članici Teva grupacije. Podsjetimo, ovaj antibiotik poznatiji pod imenom sumamed otkriven je 1980. godine i godinama uspješno liječi infekcije dišnih puteva.

–  Ako se ovo pokaže točnim, Hrvatska će po tome postati ‘malo’ poznatija nego po kravati i nogometnoj repki. Ovo ad hoc istraživanje indicira da kombinacija klorokin i azitromicin radi- istaknuo je Bakić i na svom Facebook profilu, podijelivši i link na francusko istraživanje koje pokazuje da je kombinacija lijekova hidroksiklorokina, kojim se liječe oboljeli od malarije, i azitromicina, efikasna u liječenju oboljelih od COVID-a 19.

https://zadarski.slobodnadalmacija.hr/vijesti/svijet/nakon-sto-ga-je-pohvalio-trump-sada-i-francuzi-pisu-da-se-gradonacelnik-nice-izlijecio-pomocu-plivinog-sumameda-no-sve-je-jos-nedovoljno-istrazeno-1011005?fbclid=IwAR1Fw3rJNfxxGzpjOAhb3kCnICL2SgtZwIhJ4Bbs7k9q2M3ApRMWtYK0ph8

Kako je Južna Koreja zaustavila korona virus bez drastičnih mera

Južna Koreja pokazala je da je moguće suzbiti korona virus bez zaustavljanja ekonomije, ali stručnjaci nisu sigurni da li bi njen pristup uspeo drugde, piše The New York Times.

Nezavisno od toga kako tumačite brojke, Južna Koreja je jedina zemlja koja iskače od drugih.

Krajem februara i početkom marta broj novozaraženih u zemlji eksplodirao je s nekoliko desetina na prvo nekoliko stotina, a potom i na nekoliko hiljada.

Na vrhuncu, 29. februara, potvrđeno je bilo 909 novih slučajeva zaraze u samo jednom danu i činilo se da će zemlja s 50 miliona stanovnika biti pokošena.

Međutim, sedam dana posle broj novih slučajeva zaraze smanjio se upola. Za četiri dana takođe se prepolovio te idući dan isto tako.

Bez drakonskih ograničenja

Južna Koreja jedna je od samo dve zemlje s velikim epidemijama, uz Kinu, koja je uspela da izravna krivulju širenja zaraze, prenosi Al Jazeera Balkans.

Ali to je postigla bez drakonskih ograničenja govora i kretanja kakve je uvela Kina te po ekonomiju štetnih mera ograničavanja kretanja kakve su uvele Evropa i SAD.

Dok je broj umrlih u svetu od novog korona virusa prešao 18.000, zvaničnici i stručnjaci u celom svetu proučavaju primer Južne Koreje ne bi li iz njega izvukli pouke.

A te pouke, iako daleko od toga da su lagane, izgledaju relativno jednostavne i finansijski izvodive: brzo delovanje, testiranje širokih razmera i utvrđivanje bliskih kontakata zaraženih te, ključno, podrška građana.

Glavni direktor Svetske zdravstvene organizacije (WHO) Tedros Adhanom Gebrejesus odao je priznanje Južnoj Koreji na tome što je dokazala da je suzbijanje virusa „moguće“. Pozvao je i druge države da „primene lekcije naučene u Južnoj Koreji“.

Bivši funkcioner američke Agencije za hranu i lekove (FDA) Skot Gotlib ističe Južnu Koreju kao primer toga da se Covid-19 može pobediti pametnim, agresivnim javno zdravstvenim merama.

Intervenisati brzo, pre krize

Samo sedam dana nakon što je krajem januara dijagnostifikovan prvi slučaj zaraze u zemlji, vladini činovnici sastali su se s predstavnicima nekoliko medicinskih kompanija. Zatražili su od njih da odmah počnu da razvijaju testove za korona virus za masovnu proizvodnju.

Dve sedmice kasnije, iako je Koreja imala samo dvocifreni broj zaraženih, svakog dana isporučivalo se na hiljade testova. Zemlja ih sada proizvodi 100.000 na dan i funkcioneri pregovaraju sa 17 drugih država o njihovom izvozu.

Kako je Južna Koreja zaustavila korona virus bez drastičnih mera 2
Foto: EPA-EFE/YONHAP SOUTH KOREA

Takođe, odmah su uvedene vanredne mere u Deguu, gradu od 2,5 miliona ljudi gde se zaraza brzo proširila preko lokalne crkve.

„Južna Koreja mogla je to sprovesti bez ograničavanja kretanja ljudi jer je prilično rano otkrila glavni izvor infekcije, crkvenu zajednicu“, rekao je Ki Mo-Ran, epidemiolog koji savetuje vladu u vezi reakcije na korona virus.

„Da smo kasnije saznali, stvari su mogle biti daleko ozbiljnije“, zaključuje on.

Južnokorejanci, suprotno od Evropljana i Amerikanaca, bili su pripremljeni na to da se epidemiju korona virusa tretira kao vanredno stanje jer su imali iskustva s MERS-om, sličnom respiratornom bolesti, od koje je 2015. u zemlji umrlo 38 ljudi.

Veruje se da je period inkubacije novog korona virusa pet dana, nakon čega često sledi razdoblje blagih simptoma koji se mogu zameniti za prehladu, a tada se virus jako lako prenosi na druge ljude.

Zbog toga izbijanje zaraze postaje očito tek nakon sedmice ili dve. Čini se da je zaražena tek šačica ljudi, a zapravo ih mogu biti stotine. Ako su ih zaražene stotine, mogu ih zapravo biti hiljade.

„Tradicionalne mere, poput karantina i izolacije, zbog takvih karakteristika virusa nisu efikasne“, kazao je zamenik južnokorejskog ministra zdravlja Kim Gang-Lip.

Testirati rano, često i sigurno

Južna Koreja testirala je daleko više ljudi na korona virus nego bilo koja druga zemlja, a to je omogućilo da se izoluje i leči puno ljudi odmah nakon što su se zarazili.

Zemlja je sprovela više od 300.000 testova, što je po glavi stanovnika 40 puta više nego u SAD-u.

„Testiranje je ključno jer omogućuje rano otkrivanje zaraze, minimalizuje dalje širenje i omogućuje brzo lečenje zaraženih“, rekao je južnokorejski ministar spoljnih poslova Kang Kjung-Va za BBC, istakaaši da to objašnjava i njihovu jako nisku stopu smrtnosti.

Iako se za Južnu Koreju sada govori da je suzbila epidemiju, zarazile su se hiljade ljudi i vlada se u početku optuživala za pasivnost. Njen pristup s testiranjem bio je osmišljen kako bi se okrenulo širenje zaraze koje je već nastupilo.

Kako bi se sprečilo da se bolnice i klinike izlože prevelikom pritisku, otvoreno je 600 centara za testiranje kako bi se što više ljudi testiralo što brže i zaštitili zdravstveni radnici.

Građane su neumorno pozivani da zatraže testiranje ako su oni ili neko koga poznaju razvili simptome.

Utvrđivanje bliskih kontakata, izolacija i nadzor

Kada je osoba pozitivna na testu, zdravstveni radnici analiziraju njeno nedavno kretanje kako bi pronašli, testirali i, bude li potrebno, izolovali osobe s kojima je možda bila u kontaktu.

Tako mogu rano da identifikuju mreže moguće transmisije virusa, odstranjujući ga iz društva precizno kao što hirurg odstranjuje rak.

Zdravstveni radnici prikupljaju podatke o kretanju pacijenta koristeći se snimcima sigurnosnih kamera, podacima o transakcijama kreditnim karticama, čak GPS podacima njihovih automobila i mobilnih telefona.

„Sprovodili smo epidemiološka istraživanja poput policijskih detektiva“, rekao je dr. Ki. „Kasnije smo revidirali zakone kako bi sigurnost društva u vreme kriza izazvanih zaraznim bolestima imala prioritet nad zaštitom privatnosti“.

Kada je zaraza postala prevelika da bi se pacijenti tako intenzivno pratili, lekari su počeli više da se oslanjaju na masovno slanje SMS poruka.

Mobilni Južnokorejaca vibriraju s upozorenjima kad god se u njihovom susedstvu otkriju novi slučajevi zaraze.

Internetske stranice i aplikacije za pametne telefone iz sata u sat, ponekad iz minuta u minut, objavljuju podatke o kretanju zaraženih, kojim su se autobusima vozili, kada i gde su ušli i sišli, čak i da li su nosili maske.

Ljudi koji smatraju da su možda imali bliski kontakt sa zaraženima treba se javiti u centre za testiranje.

Južnokorejanci uglavnom su prihvatili gubitak privatnosti kao nužan kompromis

Alen Šeranić

Čovjek koji ne prestaje oduševljavati zove se Alen Šeranić, ministar zdravstva RS i prvi čovjek Kriznog štaba u tom dijelu BiH. Biciklom na posao. Ugledajte se gospodo ministri, parlamentarci, zastupnici, premijeri, a ima vas na hiljade u ovoj siromašnoj zemlji. Učinite isto kao i Alen. Odreknite se službenog auta kao što je to uradio ministar Šeranić… #prodajsluzbenoautokupirespirator

УЖ “Викторија” у сусрет 8. марту

Удружење жена “Викторија” – Пале, традиционално је обиљежило предстојећи празник 8. март – Међународни дан жена, уличном акцијом, уз јасну поруку: “Будимо једна другој инспирација, подршка и пријатељица.”

Предсједница поменутог удружења, Младенка Сантрач, истакла је да је огрмно задовољство обављати ову функцију, када сарађујете са способним, младим, амбициозним, креативним женама. Нада се да ће их сваке сљедеће године бити много више.


“Подршка је оно што нам је увијек потребно, а то је управо циљ и смисао нашег постојања “Викторије.”

Срећан празник, даме!

Copy LinkViberWhatsAppFacebookTwitterShare

Zdravstvo u raljama politike

Juče je bh parlamentarac i v.d. direktor JP Putevi RS, Nenad Nešić, uručio medicinski aparat Bolnici “Srbija”. I ništa tu ne bi bilo čudno da naše zdravstvo ne posrće pod teretom dugova od jedne milijarde maraka, teško je objašnjivo kako smo došli do te cifre, a još teže je zamisliti održivo rješenje, a koje neće nužno značiti veće izdvajanje građana za ovaj sistem od vitalnog značaja.

Ali šta je sporno u tome što je Nešić donirao ovaj aparat, prvo to što nije jasno da li on to radi lično, što bi bilo veoma pohvalno od njega, ili to radi kao v.d. direktora preduzeća Putevi? Ako je aparat donirao kao direktor Puteva, a po svemu sudeći jeste, jer je prethodno darovao i automobil nekoj toplani, mada je nejasno šta će toplani auto, osim ako je to dio lične i stranačke promocije, onda se postavlja pitanje šta je djelatnost preduzeća Putevi, valjda briga o putevima kao što samo ime govori i svim segmentima saobraćaja, a ne o zdravstvu, jer ako Putevi liječe, a zdravstvo ne, onda će ovo društvo biti u ozbiljnom problemu. Još je gore što je Nešić u ovu skarednu situaciju doveo i premijera izjavom da se sa njim konsultovao, o čemu? O vrsti aparata, ili vrijednosti iste i kako su se odlučili baš za taj aparat?

Prošle godine su 4 žene stradale u teškoj saobraćajnoj nesreći na magistralnom putu Sarajevo Pale kada je automobil sletio u Miljacku kod tunela Bulozi, a cijela Bosna i Hercegovina je bila svjedok potresnih fotografija sa lica mjesta. Svi su tada ukazivali na problem lošeg održavanja puteva, nedostatak bankina, o kojima se nije vodilo računa, a takvih primjera loših puteva u republici je desetine, možda i stotine, te umjesto da se dotični direktor bavi svojim poslom, a tek je nakon tri godine mandata počeo raditi na postavljanju bankina na toj dionici, iako upravlja stotinama miliona maraka predviđenim za putnu infrastrukturu,  isti se duže vrijeme bavi ličnim marketingom, vjerovatno u sklopu stranačke kampanje za predsjednika, što je izvrgavanje ruglu institucija i klasičan primjer pogrešnog i neodgovornog rada koji se nažalost plaća ljudskim životima.

I dok ovakvi i njima slični daju izjave o svemu i svačemu, a ponajmanje se bave poslom za koji su preplaćeni građani su prinuđeni da se truckaju lošim putevima i slušaju besmislene izjave i gledaju lično reklamiranje kao da sve to oni lično poklanjaju narodu, i puteve i aparate.

Romanijapres 05.03.2020 (9:01)

Donacija Nešića bolnici “Srbija”: Aparat od 5.700 КM, plaćen 58.500 КM?

ISTOČNO SARAJEVO – Vršilac dužnosti direktora preduzeća “Putevi Republike Srpske” Nenad Nešić donirao je prije par dana bolnici “Srbija” u Istočnom Sarajevu medicinski aparat vrijednosti 58.500 КM, za dijagnostikovanje perifernih arterijskih bolesti.

Međutim, u medijima se danas pojavila informacija da, isti ovakav aparat, lako možete naći u slobodnoj prodaji ili naručiti putem intereneta za nešto više od 2.500 hiljade evra.

Na zvaničnoj internet stranici proizvođača stoji da, baš ovaj aparat, košta 2.550 funti, odnosno oko 5.700 КM.

Da li je aparat koji košta oko 5.700 КM, plaćen 58.500 КM?

V.D. direktora preduzeća „Putevi RS“ Nenad Nešić je u izjavi za Кateru istakao da je uprava ovog preduzeća od bolnice „Srbija“ Istočno Sarajevo dobila zahtjev za donaciju od 58.500 КM kojom bi se kupio neophodan aparat za liječenje perifernih arterijskih bolesti.

U navedenom zahtjevu kao prilog dobili smo predračun vrijednosti potrebnog aparata. Nakon što smo dobili zahtjev, komisija sastavljena od strane zaposlenih u Javnom preduzeću „Putevi“ a koja odlučuje o zahtjevima za donaciju, je uputila preporuku upravi Javnog preduzeća „Putevi RS“ da se navedena donacija može odobriti. Nakon toga, uprava je donijela odluku o odobravanju donacije bolnici „Srbija“ u iznosu od 58.500 КM za nabavku potrebnog medicinskog aparata – objasnio je Nešić.

Nešić je takođe naveo da je nakon odluke uprave, Javno preduzeće “Putevi RS” prebacilo navedena sredstva na račun Bolnice „Srbija“ Istočno Sarajevo.

– Nakon toga, koliko je nama poznato, JZU Bolnica „Srbija“ je sprovela Javnu nabavku u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i kupila navedeni aparat. O svim daljim informacijama u vezi sa navedenim aparatom, da li odgovara specifikacijama, da li košta toliko ili ne, obratite se bolnici „Srbija“ – istakao je Nešić.

On je još jednom ponovio da je bolnica „Srbija“ poslala zahtjev i u prilogu zahtjeva predračun, te da su oni samo postupili po zahtjevu, odobrili donaciju, navedena sredstva prebacili na račun, a da je sve vezano za nabavku uradila bolnica „Srbija“.

Pokušavali smo da dobijemo izjavu i od vršioca dužnosti direktora bolnice “Srbija” Nebojše Šešlije, ali nije odgovarao na poruke i pozive.

Katera.news

Kakve će olakšice dobiti bh. radnici u Njemačkoj?

SARAJEVO/ BANJALUKA, Novi Zakon o doseljavanju stručnog kadra u Njemačkoj, koji stupa na snagu od nedjelje, ne donosi olakšice za nekvalifikovane i niskokvalifikovane radnike, nego isključivo za osobe koje imaju stručnu kvalifikaciju ili su završili fakultet.

U njemačkoj ambasadi u BiH ističu da novi Zakon o doseljavanju stručnog kadra ne utiče na Pravilnik o zapošljavanju državljana zemalja zapadnog Balkana.

“Za osobe koje nemaju visokoškolsko ili stručno obrazovanje i dalje važe postojeća pravila useljavanja u Njemačku. Ovdje će i dalje biti na snazi provjera pravila o prednosti pri zapošljavanju. Ubuduće će se i kod pravila za zemlje zapadnog Balkana primjenjivati odredba da osobe životne dobi starije od 45 godina moraju predočiti dokaz o minimalnoj plati”, saopšteno je iz njemačke ambasade.

Ističu da se novi zakon odnosi prvenstveno na osobe sa stručnom ili akademskom kvalifikacijom.

“Važno je da visokoškolska ili stručna kvalifikacija mora prethodno biti priznata u Njemačkoj. Prema ovom zakonu, prvi korak je podnošenje zahtjeva za priznavanje (nostrifikaciju) kvalifikacije u Njemačkoj. Ako je izdata potvrda o priznavanju kvalifikacije, sljedeći korak je podnošenje zahtjeva za vizu u njemačkoj ambasadi u Sarajevu”, kažu u ovoj ambasadi.

Ono što je novo od 1. marta je da ako postoji ponuda za posao i ako je izvršena nostrifikacija kvalifikacije, mogu se doseliti ubuduće stručnjaci iz svih oblasti rada.

“Ukida se pravilo po kojem je za samo deficitarna zanimanja postojala mogućnost useljavanja. Osim toga, kod ovih zahtjeva više se neće primjenjivati pravilo provjere da prednost zapošljavanja ima stručni kadar iz Njemačke ili EU”, kažu u Ambasadi.

Oni su rekli da osobe sa priznatom stručnom kvalifikacijom mogu podnijeti zahtjev za vizu u svrhu traženja posla, te da radno mjesto mora biti u skladu s obrazovanjem i primjerno kvalifikaciji.

Dodaju da mladim ljudima do 25 godina koji nisu stekli stručnu kvalifikaciju ovaj zakon otvara nove mogućnosti, jer oni ubuduće mogu podnijeti zahtjev za vizu kako bi tražili mjesto za obrazovanje.

“Neophodno je poznavanje njemačkog jezika i dokazuje se predočavanjem sertifikata o položenom ispitu”, kažu u Ambasadi. Stupanjem na snagu ovog zakona oni koji su zahtjev predali prije 1. marta po pravilu neće biti dovedeni u lošiji položaj.

Saša Trivić, predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS, kaže za “Nezavisne” da novi zakon ne bi trebalo značajno da se odrazi na odlazak ljudi s ovih prostora, posebno kod stručnog kadra koji, prema njegovom mišljenju, danas ima veće plate nego ranije.

“Ljudi koji su imali namjeru da odu odlazili su i do sada, nije to bila nikakva zapreka. U prošloj godini u Njemačkoj je bilo mnogo otkaza, tako da se i tamo smanjuje broj radnih mjesta. Priča o virusu korona i svemu što se dešava na svjetskom tržištu po mom mišljenju će usporiti odlazak s ovih prostora”, smatra Trivić.

Kaže da poslodavci podižu plate u skladu sa mogućnostima te da su pojedina domaća preduzeća značajnije digla plate za radnike, pa im je i veći povratak nego odlazak radnika, što bi se u naredne dvije-tri godine sigurno trebalo stabilizovati.

Ranka Mišić, predsjednica Saveza sindikata RS, kaže za “Nezavisne” da se dešava očekivano, da razvijene evropske zemlje preuzimaju kvalifikovane, obrazovane i produktivne radnike koji će graditi njihovu ekonomiju jer imaju bolje uslove rada i bolje plate.

“Činjenica je da je brzo učenje jezika i nostrifikacija diplome tehničko pitanje te ono ne može biti i neće biti prepreka za, nažalost, odlazak radnika, na kojima treba da počiva ekonomije RS”, kaže Mišićeva, koja smatra da smo već jednom nogom kročili u opasnu zonu kada je u pitanju odlazak kvalifikovane i produktivne radne snage te da je najbitnije kakav će biti odgovor RS, BiH te drugih zemalja Balkana.

Jezik

U njemačkoj ambasadi su istakli da ubuduće dokaz o poznavanju njemačkog jezika dobija veći značaj.

“Biće potrebno poznavanje njemačkog jezika na nivou B1 za obavljanje stručnog obrazovanja, školovanja i za stručni kadar s kvalifikovanim stručnim obrazovanjem, kao i za IT stručnjake bez formalne kvalifikacije”, navode oni i pojašnjavaju da se kvalifikovanim stručnim obrazovanjem smatra ono obrazovanje koje bi u Njemačkoj iziskivalo minimalno dvogodišnje školovanje za sticanje stručnog obrazovanja. Goran Lajić/Nezavisne