FAQ – Često postavljena pitanja

Napisao Administrator NVO u
  1. Šta je potrebno za prvu prijavu na biro za zapošljavanje?

Prva prijava radi se po nekoliko osnova:

a) Nakon redovnog školovanja:
– Diploma ili Uvjerenje o diplomiranju (samo na uvid)
– Lična karta
– Potvrda o prebivalištu iz CIPS-a

b) Nakon prekida redovnog školovanja:
– Ispisnica iz škole ili fakulteta
–  Diploma o završenoj srednjoj školi
– Lična karta
– Potvrda o prebivalištu iz CIPS-a

c) Iz radnog odnosa:
– Rješenje ili Odluka o prestanku radnog odnosa
– Odjava iz porezne uprave – Obrazac JS 3100
– Lična karta

2. U slučaju zasnvanja radnog odnosa, odjava sa evidencije biroa za zapošljavanje je obaveza poslodavca ili nezaposlenog lica?

Nezaposleno lice je obavezno da u roku od 8 dana obavjesti referenta kod koga se javlja o promjeni statusa, pa tako i kod zaposlenja obavezni ste da se odjavite sa Ugovorom o radu.

3. Da li je poslodavac dužan ili nezaposleno lice da dostavi birou za zapošljavanje ugovor o obavljanju pripravničkog staža bez zasnivanja radnog odnosa (volontiranja)?

U ovom slučaju dužni su i jedan i drugi, i poslodavac i nezaposleno lice, javiti promjenu birou za zapošljavanje, radi evidentiranja i ovjere ugovora.

4. Da li je nezaposleno lice dužno da javi promjenu adrese, broja telefona, prezimena ili se podaci prenose lektronski po automatizmu?

Svaku promjenu ličnih podataka, prezime, matični broj, zatim adresa boravka, broj telefona, dodatno zanimanje itd. nezaposlena osoba je dužna javiti birou za zapošljavanje.

5. Gdje se mogu dobiti informacije o aktivnoj potražnji zaposlenja?

Informacije o aktivnim oglasima, konkursima i programima za zapošljavanje možete pronaći na web stranicama:
– Služba za zapošljavanje TK www.szztk.ba;
– Federalni zavod za zapošljavanje www.fzzz.ba;
– Agencija za rad i zapošljavanje BiH www.arz.gov.ba;
– Berza rada www.berzarada.ba;
– Portalima za oglašavanje poput: www.posao.ba; www.hoću.ba; www.job.ba; www.konkursiubihza5; www.boljiposao.com; www.poslovi.ba; www.careerjet.ba;
– facebook stranici našeg CISO centra: Yerp – projekat zapošljavanja i zadržavanja mladih u BiH; i
– Oglasne ploče u općinskim biroima za zapošljavanje.

6. Kako aplicirati za posao u inostranstvu?

Služba za zapošljavanje TK surađuje sa zavodima i agencijama za zapošljavanje u Republici Sloveniji i Republici Hrvatskoj. Za sve zahtjeve za posredovanjem u zapošljavanju koje Služba dobije od njihovih zavoda bude izvršena selekcija i odabir kandidata, te ih obavijesti putem telefona, a dodatno oglas istakne na oglasnu ploču u svim općinskim biroima za zapošljavanje.

Kada je riječ o zapošljavanju u Republici Njemačkoj Služba za zapošljavanje učestvuje u posredovanju pri zapošljavanju medicinskog osoblja u okviru programa Triple Win. Više o Programu možete pročitati na našoj web stranici www.szztk.ba, stranici Federalnog zavoda za zapošljavanje www.fzzz.ba, stranici Agencije za rad i zapošljavanje BiH www.arz.gov.ba, te direktno od službenika koji surađuje sa projektom u Službi za zapošljavanje.

Za ostale informacije koje se tiču zapošljavanja u inostranstvu možete dobiti u Agenciji za rad i zapošljavanje BiH, kontakt adresa je www.arz.gov.ba

7. Da li se u birou za zapošljavanje održavaju obuke stranih jezika?

Biro, osnosno Služba za zapošljavanje ne organizuje obuku stranih jezika, ali uvijek imamo dostupne informacije o školama koje nude najpovoljnije obuke ili čak besplatne kurseve, te sve nezaposlene upućujemo tamo.

8. Da li se strani državljani mogu prijaviti na evidenciju biroa za zapošljavanje?

Strani državljani se ne mogu prijaviti na našu redovnu evidenciju, ali Služba ima posebnu evidenciju za strance. Inače, Služba za zapošljavanje izdaje radne dozvole za strance, o čemu možete više pročitati na našoj web stranici u rubrici „Pravna pomoć“ ili direktno u prostorijama Službe.

Strani državljani tek kada postanu državljani i BiH, kada dobiju lična dokumenta mogu se prijaviti na našu redovnu evidenciju.

9. Da li osobe koje su napunile 26 godina života a vode se kao redovni studenti mogu ostvariti pravo na zdravstveno osiguranje u službi za zapošljavanje?

Takve osobe nisu u mogućnosti ostvariti zdravstveno osiguranje u Službi, jer nemaju pravo prijave na našu evidenciju. Samo osobe prijavljene na evidenciju Službe, a koje ispunjavaju određene zakonske uslove mogu biti korisnici zdravstvenog osiguranja unutar Službe.

Redovni studenti koji imaju preko 26 godina života informacije o ostvarivanju zdravstvenog osiguranja trebale bi potražiti u Zavodu za zdravstveno osiguranje.

10. Da li pravo na zdravstveno osiguranje imaju osobe koje dolaze iz radnog odnosa, akojima nisu izmireni porezi i doprinosi za vrijeme rada?

Da. Osobe koje dolaze iz radnog odnosa bez obzira na razloge prestanka rada i uplaćene poreze i doprinose ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje, ali u slučaju da su se prijavile na evidenciju Službe u zakonskom roku od 30 dana.

11. Osobe koje su imale pravo korištenja zdravstvenoh osiguranja samo godinu dana gdje i šta dalje?

Osobe koje su koristile zdravstveno osiguranje u Službi zbog prekida redovnog školovanja, nakon godinu dana prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju FBiH gube navedeno pravo. Sve informacije za uspostavljanje ponovnog zdravstvenog osiguranja mogu dobiti direktno u Službi ili u Zavodu zdravstvenog osiguranja.

12. Da li biro za zapošljavanje dodjeljuje “markice” – premiju osiguranja za tekuću godinu?

Ne. Biro/Služba za zapošljavanje nema nadležnost za podjelu premije zdravstvenog osiguranja.

pitanja i odgovori se odnose na Tuzlanski kanton

 

Selfi građansko novinarstvo: Edukativni serijal i prilika za nagradu za video reportažu

Napisao Administrator NVO u

Vještine prikupljanja i analize podataka, pravni aspekti građanskog novinarstva, sigurnosna pitanja i praktični savjeti za poboljšanje kvaliteta priče, neke su od tema edukativnog video serijala u vidu predavanja novinara i urednika Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, CINS, i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije, KRIK, koje objavljuje Centar za antiautoritatne studije, CAAS, iz Beograda.

Predavači na YouTube akademiji su renomirani istraživački novinari, između ostalih Dino Jahić, Stevan Dojčinović, Milica Šarić, Vladimir Kostić i drugi.

Osim edukativnih predavanja CAAS pruža priliku za učešće u projektu „Selfi građansko novinarstvo“ koji podrazumijeva i rad sa profesionalnim mentorom, kao i takmičenje za najbolju Selfi reportažu.

Direktorka YouTube akademije selfi građanskog novinarstva, novinarka CINS-a Ivana Jeremić, će sa zainteresovanim građanima raditi na razvoju reportaža. Kako bi poslani prilozi bili emitovani, neophodno je da budu u mp4 formatu i traju najviše tri minute. Reportaže je dovoljno snimiti mobilnim telefonom, najbolje u rezoluciji većoj od 720p, po dnevnom svjetlu. Upotreba aplikacija za editovanje video sadržaja je dozvoljena i poželjna, da bi materijali bili prilagođeni publici.

U decembru će biti organizovana konferencija o slobodi medija u Srbiji, koja će ujedno biti i prilika za emitovanje najboljih reportaža i nagradno takmičenje u kome će prve tri najbolje reportaže, po oceni stručnog žirija, imati priliku da osvoje nagrade.

Centar za antiautoritarne studije (CAAS) je neprofitno udruženje građana osnovano 2015. godine čiji je cilj promocija i zaštita neograničene slobode govora i osnaživanje mladih novinara i umjetnika za profesionalni uspeh i promociju klasično liberalnih vrijednosti. Prijavite vaše video priloge ovde https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSck1RazlnIM8gtxumaRDB7XXwziMCRRLLp1dP-n9mAL1hKnFw/viewform do 28.11.

Novinarke u javnim i privatnim medijima: Moraš se boriti kao lavica da opstaneš

Napisao Administrator NVO u

U medijskom okruženju punom pritisaka, novinarke su dodatno izložene napadima.

Žene se za uspjeh u poslu u novinarskoj profesiji moraju boriti više od muškaraca bilo da rade u privatnim ili javnim medijima, a dodatne teškoće predstavljaju im i niska primanja u bh. redakcijama, iskustva su mnogih novinarki u BiH. One su i često izložene napadima zbog medijske kuće u kojoj rade, a tokom posljednje tri godine zabilježeno je oko 50 napada na novinarke i to napada na čast, integritet i njihovo dostojanstvo.

”Mogu reći da su žene koje se bave novinarstvom posebno hrabre, jer je to posao koji nema radnog vremena i koji sa sobom nosi puno stresa. Novinarstvo u BiH je muški posao, samo zato jer žene ‘muški’ iznesu svoj dio posla”, kaže Anamarija Zadro, novinarka mostarskog Bljesak.info, i dodaje da su novinarke suočene s mnogim izazovima, od potplaćenosti do raznih provokacija, i na terenu i na internetu.

Analiza „Napadi na novinarke u BiH u kontekstu ugrožavanja medijskih sloboda“ iz februara ove godine, pokazala je kako su žene u medijima nezaštićene i kako im ni institucije ne pomažu u borbi protiv diskriminacije, procesuiranju napadača, smanjenju online i drugih prijetnji, te kako ni organizacije civilnog društva ne rade dovoljno na zaštiti novinarki.

Autorica Zlatiborka Popov Momčinović u analizi kaže da su novinarke više izložene online prijetnjama od muških kolega, a da su usprkos feminizaciji novinarske profesije (veći broj žena koje ulaze u određenu profesiju), žene daleko manje na uredničkim i menadžerskim pozicijama što ih izlaže pritiscima i unutar medijskih kuća i onemoćava da prijavljuju napade.

„Napadi se potom pojačavaju i ‘začinjavaju’ rodnim aluzijama, uvredama i pretnjama koje često imaju oblik bahatog seksizma.(…) Novinarke su manje izložene fizičkim napadima od novinara, ali je uočen trend porasta online pretnji i napada koji su utoliko opasniji što često nisu javni i što ostavljaju različite psihološke posledice i traume”, piše Popov Momčinović.

Novinarstvo, muški posao?!

U novinarstvu u BiH radi više muškaraca nego žena, pokazuju zvanične statistike i istraživanja, a muškarci su češće i direktori i urednici u bh. medijima. Podaci Agencije za statistiku BiH pokazuju da je na kraju 2016. udio žena u ukupnom broju zaposlenih u TV i radio stanicama iznosio 43,6 posto, a udio muškaraca 56,4 posto. Potvrdila je to i analiza Udruge BH Novinari na temu „Žene i mediji: Zaposlenice i upravljačke strukture“.

„Ovo istraživanje je potvrdilo rodni disbalans na štetu žena, pogotovo u upravljačkim medijskim strukturama. Žene se nalaze na trećini svih analiziranih pozicija glavnih i odgovornih urednica u medijima, a udio muškaraca je dvije trećine“, kaže Milica Andrijašević iz BH Novinara. „Jasno je da su žene manje zastupljene gdje je veća raspodjela moći“.

Da nije lako biti žena na čelu medija potvrdila je i Amna Popovac, nekadašnja vlasnica i urednica Radija Studio 88, koji je vodila 15 godina od njegovog osnivanja 1998. godine. Popovac ističe kako se tijekom tih godina puno više morala truditi od svojih muških kolega, kako bi ostvarila uspjeh. Kaže kako joj nisu vjerovali da je ona vlasnica medija i kako su mislili da je na direktorskoj poziciji radija zapravo muškarac. Čak joj se dogodilo da ju je potencijalni klijent koji je tražio reklamu odbio jer je na čelu bila žena, budući da je smatrao da treba nekog „ozbiljnog“ s kim će krenuti u posao. Za Mediacentar Sarajevo je ispričala da je radio prodala 2013. godine jer ga je htjela „spasiti“ tako što će on ući u mrežu radiostanica čime bi se smanjili troškovi produkcije, a povećala kvaliteta programa.

„Moje muške kolege su se meni smijale kad sam ja odlučila prodati radio u želji da ga spasim, a sada oni mene mole da prodam njihove radio stanice, a sada nema više kupaca”, kaže Popovac.

Zaštita u javnom sektoru?

Dodatne teškoće za sve medijske radnike, uključujući i žene, predstavlja često teška finansijska situacija. Istraživanja o visini novinarskih plaća provedena u BiH govore kako se više zarađuje u javnom, nego u privatnom sektoru i kako su uposlenicima zagarantovana veća radna prava u javnim medijima. Prema istraživanju Udruge “BH Novinari”, 35 do 40 posto novinara u Bosni i Hercegovini radi bez potpisanog ugovora o radu i socijalnog i zdravstvenog osiguranja, a ni oni koji ih imaju, nisu dovoljno zaštićeni. Visina plaće u lokalnim medijima iznosi od 200 do 500 eura, dok je na javnim servisima prosjek oko 700 eura, podatak je BH novinara.

Ivana Vidmar, koordinatorica u ITC- u Mostar na BHRT1, koja već 18 godina radi u javnim medijima, kaže kako je pogrešan dojam da zaposleni u javnim medijima imaju ogromne plaće, a njena iskustva kažu i da su žene i muškarci jednako plaćeni na istim pozicijama.

„Ako uzmemo u obzir samo susjednu Hrvatsku mi smo itekako potplaćeni. Kakve uvrede i poniženja doživljavamo kad odemo na teren, onda je to druga stavka što sve doživljavamo“, kaže Vidmar.

„U javnom sektoru su ljudi puno zakonski zaštićeniji nego u privatnom sektoru i ni u jednom trenutku nisam osjećala da sam bila na bilo kojoj osnovi diskriminirana od strane svog poslodavca samo zato što sam žena. Kolega i ja imali smo isti ugovor i u fening smo imali istu plaću. Često se govori da žene su za isti ugovor manje plaćene, ja stvarno s tim nisam imala problema.“

Novinarka Anamarija Zadro, koja već osam godina radi u privatnom mediju, kaže kako su pojedine novinarke u BiH posao napuštale upravo iz ekonomskih razloga.

„Znam priče svojih kolegica koje su radile u privatnim medijima za bonove i koje mjesecima nisu imale primanja, te su zbog tog ekonomskog aspekta napustile novinarstvo“, kaže Zadro.

U državnim medijima, za razliku od privatnih, plaćen je prekovremeni rad, rad praznicima i nedjeljom, i isplaćuju se otpremnine, priča novinar koji već nekoliko godina radi u jednom državnom mediju i dodaje da u je u javnim medijima moguće svoja prava ostvariti uz pomoć sindikalnih organizacija, dok to u privatnim medijima nije slučaj. U privatnim medijima česti su i slučajevi kršenja prava radnika po osnovu godišnjeg odmora i bolovanja.

Prema podacima Sindikata i udruženja novinara u BiH, prosječna novinarska plaća iznosi oko 340 eura, što je najmanje u regiji, a to potvrđuje i portal Plata.ba koji je pokazao kako diplomirani novinar prosječno zarađuje oko 680 KM.

Analiza regionalnog partnerstva organizacija civilnog društva SEE Media Observatory iz 2017. godine kaže da većina urednika zarađuje između 500 i 1000 eura mjesečno, ali u manjim i privatnim medijima plaće mogu biti i manje od 500 eura

‘Sloboda’ slobodnih novinarki i novinara: Život koji je nemoguće planirati

Napisao Administrator NVO u

I uz redovne uplate honorara, život i rad slobodnih novinarki i novinara obično se odvija „od danas do sutra“ i podrazumijeva nemogućnost dugoročnijih planiranja.

Slobodni novinari i novinarke, kako to gordo zvuči. Međutim, u uslovima prekarizacije rada koja je u novinarstvu raširena pojava i znači nesigurnost zaposlenja, radnog mjesta, radnog vremena, radnih prava, zaštite zdravlja, neizvjesnost zarade, a time i opštu egzistencijalnu nesigurnost, sloboda je prejaka riječ. U teoriji, slobodne novinarke i novinari, budući da nemaju matičnu redakciju, trebali bi uživati veću slobodu od svojih stalno zaposlenih kolegica i kolega, sami birati teme i pristupe, uz adekvatnu naknadu za svoj rad. U stvarnosti, freelancerke i freelanceri, zaviseći od angažmana čija je učestalost neizvjesna, od svoje spremnosti da prihvataju sve ponuđene angažmane u strahu da budućih neće biti, te od honorara za koje se često ne zna kad će biti uplaćeni, bolje od slobode poznaju prekarnost rada koja se širi na višedimenzionalnu prekarnost života uopšte.

Egzistencijalna nesigurnost i limitiranost u izboru tema

U teoriji, također, slobodne novinarke i novinari dužni su se sami pobrinuti za svoje zdravstveno i penziono osiguranje, uplaćujući ih sami sebi dok istovremeno pokrivaju troškove svakodnevnog života, među kojima su i sredstva za rad koje stalno zaposlene novinarke i novinari imaju u redakcijama. U stvarnosti, visina i neredovnost uplate honorara zarađenih u jednom mjesecu rijetko kojoj slobodnoj novinarki i novinaru omogućuju da misli o budućnosti. U Bosni i Hercegovini, suština slobodnjaštva je u neregulisanosti, a time i u nesigurnosti. Da bi neko u našoj zemlji bio freelaner, dovoljno je da kaže da to jeste, bez mogućnosti da svoju samostalnu djelatnost i registruje, te da potom nastupa kao pravni subjekt. Bez obzira na nesigurne uslove, freelanceri i freelancerke su sve brojniji.

Kristina Ljevak, novinarka koja je odlučila napustiti sigurnost ugovora o radu na javnoj televiziji i danas piše za različite medije, ocjenjuje da je prekarnost u novinarstvu sve raširenija pojava.

„Nijednom sistemu, a posebno ne našem nakaradnom, ne trebaju jaki mediji. Ostalo je nešto časnih profesionalaca/ki u stalnim angažmanima ali bez značajne moći usljed uredničkih politika, a ovo ostalo časno uglavnom torbari okolo. Neki od najboljih novinara/ki postali su autori/ce tekstova po narudžbi i pišu za one protiv kojih bi u redovnim okolnostima pisali/e. I ne mislim samo na političke partije. Zapravo, na njih uopšte ne mislim. Nije freelancerska pozicija nezahvalna samo zbog egzistencijalne nesigurnosti, njome su novinari/ke limitirani/e u izboru tema. Ako ćete istraživati organizovani kriminal iza vas ipak mora da stoji medij, a ne da u borbu protiv kriminala jurišate sa svog trpezarijskog taburea.“

Na pitanje o visini honorara, freelancerke i freelanceri odgovaraju jednoglasno, imajući vrlo slična iskustva.

„Prema mojim iskustvima, prosječna visina honorara za tekstove je između 100 i 150 KM. Postoje i manji honorari, naravno, u skladu s mogućnostima finansiranja, koje uglavnom zavise od toga ko finansira – da li sama medijska kuća ili neki donator. Postoje i veći honorari, ali ko njih „ubode“ može se smatrati sretnikom/com“, naglašava Masha Durkalić.

Iskustvo Ane Kotur je slično: „Prosjek honorara koje sam dobijala je između 100 i 120 KM, to je ustaljena cifra koju mediji računaju projektno kada obrađuju teme marginalizovanih grupa o kojima pišem.“

„Mislim da se nažalost honorar od 100 KM smatra dobrim honorarom, a ako znamo da neko plaća 70, ispada da je tako“, navodi Ljevak. U takvim uslovima, slobodne novinarke i novinari sebi moraju odrediti cijenu ispod koje neće ići, smatra Durkalić.

„Ideja da uvijek neko stoji u redu da zauzme naše mjesto ako ga mi ne želimo, bez obzira na to koliko to mjesto bilo loše, je još jedan način na koji kapitalizam kontrolira radnike i radnice i disciplinira ih ako se suprotstave ‘logikama’ tržišta. U momentu kada odredite sebi cijenu, određujete i liniju preko koje nećete preći. A što više ljudi tu liniju odredi, to će princip ‘ako nećeš ti, ima ko hoće’ postajati manje primjenjiv. Naravno, ovo ne može važiti za sve nas – nekad ne možemo birati, nekad moramo pokriti troškove života, bez obzira na sve. Ali smatram da vrijedi ponekad reći ‘dosta’ i izboriti se za svoju poziciju na ionako okrutnom tržištu, a ovo je, po meni, jedan od načina za to.“

Vrsta i kvalitet teksta ne utiču na visinu honorara

Durkalić je mišljenja da je honorar od 100 KM premalen za bilo koju vrstu ozbiljnog novinarskog teksta, bez obzira na žanr, a iskustvo nje i ostalih sagovornica govori da je visina honorara „jedinstvena“ bez obzira o kojoj vrsti teksta se radi. Slobodni novinari i novinarke su jednako plaćeni bez obzira da li su u zadatak dobili da urade intervju, reportažu, izvještaj ili analizu – odnosno, ma koliko im je vremena, truda, opetovanih zvanja telefonom, čekanja odgovora bilo potrebno da napišu tekst. Rijetki su slučajevi u kojima naručioci uopšte poznaju i poštuju razliku između novinarskih formi, te je jasno zašto je visina honorara ista bez obzira na žanr.

„Kada imate poslodavce/ke koji/e tekst vide kao prostor koji odvaja dvije reklame, onda je i odnos prema novinarskom autorstvu takav“, naglašava Kristina Ljevak.

Durkalić ističe da nijanse u cijeni ne postoje zato što je pisanje postalo obezvrijeđen posao, što je posljedica marginalizacije same profesije i srozavanja novinarstva na iznimno niske grane. To sve, ipak, ne sprečava freelancere da se drže profesionalnih principa u svom radu, vjerujući, možda, da će na osnovu kvalitetnog rada dobiti nove, bolje angažmane.

„Zanimljivo je da freelanceri i freelancerke koje poznajem iznimno drže do kvalitete svojih tekstova i neće predati ‘svašta’ – samim tim, njihovo ulaganje energije i vremena u te tekstove je veće. I sama se pridržavam tog profesionalnog principa. Međutim, to se na honorarima ne odražava. Honorari su uglavnom isti šta god da predate, kakvog god kvaliteta, kakve god opreme“, ističe Durkalić.

Neupućenima u proces rada slobodnih novinarki i novinara 100 ili 150 KM moglo bi zvučati kao sasvim pristojan honorar, ali u računicu treba unijeti i vrijeme potrebno da se na tekstu radi.

„Svaki profesionalac/ka zna koliko treba vremena, ne za reportažu, nju smo gotovo protjerali/e upravo zbog novca, ali za dobar intervju naprimjer. Bilo je situacija u kojima sam se po nekoliko mjeseci pripremala za jedan intervju, nisu česte ali se dese. Kako izračunati koliko to košta?“, naglašava Ljevak.

„Jako rijetko ćete dobiti priliku da uradite tekst dužeg tipa, istraživački tekst, dosje ili nešto za što će vam biti potrebno više mjeseci i od čega možete zaraditi više, nedajbože možda i četverocifren honorar. Poslovi su jednokratni, rokovi su nemilosrdni, i od vas se očekuje da posao uradite što brže, kako bi vam bio isplaćen što prosječniji honorar“, pojašnjava Durkalić.

Strogi rokovi za dostavu teksta, fleksibilni za isplatu honorara

Nemilosrdni rokovi najčešće se ne odnose i na isplatu honorara. Perspektive naručioca i slobodnih novinarki i novinara se razlikuju: od autorica i autora se najčešće očekuje da tekst završi u roku od sedam do deset dana, a isplata honorara se potom vrši u roku od 15 do 45 dana po obavljenom poslu, pri čemu se češće približi krajnjem navedenom datumu. Poslodavcima je često lakše da sve svoje obaveze prema različitim saradnicama i saradnicima isplaćuje u određenim vremenskim intervalima, a ne ad hoc po svakom obavljenom poslu. Kako kažu sagovornice, čekanje da svi dužnici isplate dugove ne ostavlja puno prostora planiranju života nekoliko mjeseci unaprijed, a ponekad nije jednostavan ni sam zadatak vođenja evidencije o dugovima.

Lamija Begagić je u svojim novinarskim angažmanima imala različita iskustva, a ističe i problem različitih dinamika isplaćivanja honorara, koje zavise od vrste medija.

„Postoje magazini s kojima sarađujem i koji isplaćuju zaista uredno, fiksno i uvijek u zadanom i tačno predviđenom roku. Postoje i oni koji kasne, uplaćuju neredovito, često i sa više od šest mjeseci zaostajanja u plaćanju. Još jedna nevolja s freelance angažmanima je i ta da ne izlaze svi magazini za koje radite na mjesečnom nivou, pa ni prihodi nisu jednaki, neki imaju ritam izlaska od četiri broja u godini, sa nekim manjim i nezavisnijim magazinima i portalima dogovorite, budući da se radi o manjim iznosima, da vam honorare ne uplaćuju svaki mjesec, već svaka tri, četiri. Ukratko, morate voditi ozbiljnu evidenciju i mnogo se dovijati kako da zakrpite rupe i pratite tokove svog novca.“

Istina, honorari u većini slučajeva bivaju isplaćeni. „Moja iskustva s uplatama honorara su pozitivna, ali to ima veze s tim što imam uspostavljene suradnje koje traju više godina, tako da sam već ‘uhodana’ sa poslodavcima i nemamo problema u komunikaciji oko isplate honorara. Mislim da je situacija drugačija sa, da ih tako nazovem, ‘letećim’ angažmanima, kada možete doći u situaciju da vučete nekoga za rukav za svoj novac, ili vam novac nije isplaćen zbog nekakvih administrativnih prepreka, ili jednostavno neko kasni s potpisivanjem ugovora, ili, u krajnjoj liniji, neko ne želi da vas isplati“, navodi Masha Durkalić.

Kristina Ljevak ističe da također ima pozitivna iskustva s isplatama honorara, ali naglašava da to nije samo stvar sreće, „nego i spremnosti da se javno prozovu oni koji/e ne plaćaju“.

Oni koji imaju i tu sreću da ih angažuje neki medij izvan BiH mogu računati na nešto veće honorare. Lamija Begagić je novinarske angažmane osim u BiH imala i u Hrvatskoj. „Na osnovu tog iskustva mogu reći da je honorar za nekih 30 do 50 posto veći nego u BiH i da su uplate redovite, no, također, da nezavisne medijske kuće za koje sam radila jako ovise o donatorima koji su dosta nepouzdani. Tako da, saradnje bi obično prekidane kada mediji ne bi dobili obećane potpore, jer bi nestalo novca za saradnice i saradnike.“

Kristina Ljevak ističe da su razlike u visini i dinamici isplata honorara u susjedstvu ranije bile puno veće. „Ima razlika, i u dinamici i u visini, ali iz bh. pozicije. Nekada su razlike bile velike. Danas skoro u korak idemo lagano nizbrdicom.“

Život od danas do sutra

I uz redovne uplate honorara, život i rad slobodnih novinarki i novinara obično se odvija „od danas do sutra“ i podrazumijeva nemogućnost dugoročnijih planiranja.

„Generalno je teško biti freelancer/ica jer nikada ne znate kad ćete dobiti novi angažman, ako ne postoji kontinuirana saradnja sa nekim medijem/organizacijom“, ističe Ljevak.

Masha Durkalić se slaže s tom ocjenom. „Freelancerski život je doslovno ostvarivanje one poslovice ‘dabogda imala pa nemala’. Čudan je to život u kojem u jednom periodu odjednom imate hrpu novca, a onda u narednom periodu nemate ništa. To je život u kojem je jako teško planirati bilo kakve veće novčane investicije, poput ljekarskih pregleda ili putovanja. To je život u kojem bilo kakvi neočekivani novčani izdaci stvaraju glavobolju. Štednju u većini slučajeva možete zaboraviti.“

Ana Kotur ističe da je freelance novinarstvo zbog svojih dobrih karakteristika, poput prilagođavanja vremena rada, najinkluzivnija branša za osobe s invaliditetom, kojima i sama pripada, jer po definiciji sadrži sva neophodna prilagođavanja za određene vrste invaliditeta. Ipak, kad je riječ o planiranju života uz prihode ostvarene od freelance novinarstva, kao osoba s invaliditetom koja ima i nešto veće troškove života od drugih, Kotur se ne može pouzdati na svoje honorare. Oni joj posluže više kao džeparac.

„Meni sredstva koja zaradim ne znače i planiranje troškova života, tu sam oslonjena na svoju primarnu porodicu i supruga, jer imam nešto veće troškove života u određenim oblastima (prevoz, ishrana zbog poremećaja metabolizma, prilagođavanje svakodnevnog okruženja). Meni honorari znače popunjavanje tih ‘rupa’.“

Uz neizvjesnost angažmana i rokova isplate honorara, svakodnevica slobodnih novinarki i novinara puna je pristajanja na kompromise i rada koji ne poznaje vikende, praznike, niti bolovanje. U nastojanju da budu samoodrživi, nerijetko rade daleko više nego što bi radili sjedeći u bilo kojoj redakciji.

„Univerzalno govoreći, rekla bih da se freelanceri/ke moraju odrati od posla kako bi zaradili/e za troškove života“, ocjenjuje Masha Durkalić. „Dan prije nego što odgovaram na ova pitanja poslala sam tri teksta za dva različita naručioca i otišla u drugi grad da moderiram promociju knjige. Naravno, nisam ta tri teksta napisala za jedno prijepodne, pisala sam ih prethodnu noć i dan prije toga. Mislim da jedino još na grani nisam pisala. Od aerodroma do krajputaških kafana nastajali su moji tekstovi. Ne usuđujem se sabrati na kraju mjeseca vlastiti učinak iz oblasti proizvodnje teksta“, navodi Ljevak.

Neizvjesnost budućih angažmana, ipak, tjera slobodne novinarke i novinare da rade dalje, jednakim intenzitetom. „Ja se ponekad slamam od posla za pare koje neće ništa značajno promijeniti u mom kućnom budžetu, jednostavno jer moram“, priznaje Durkalić.

Nedostižni doprinosi

U duhu neoliberalne individualizacije odgovornosti, slobodne novinarke i novinari dužni su sami uplaćivati doprinose. Uz troškove svakodnevnog života, to bi značilo da mjesečno trebaju „izbaciti“ makar desetak tekstova. Čak i kad bi to fizički bilo izvodivo, trpjela bi kvaliteta teksta.

„Suštinski, to je neizvodivo. Angažmani bi, prostom matematikom, podrazumijevali da imamo dva ili tri teksta sedmično da pokrijemo platu koja je minimalac u državi i platimo sve poreze državi. Iz ugla nekog ko piše tako godinama, sve preko dva ili tri dobra teksta mjesečno u posebno osjetljivim temama koje podrazumijevaju poštovanje etike, pravila struke i poznavanje teme, je suviše, kako fizički – vjerujem, i kolegama/kolegicama bez invaliditeta – tako i psihički zamorno i nekvalitetno po mjerilima dobrog novinarstva“, ističe Ana Kotur.

Masha Durkalić se slaže da je novinarska profesija emotivno i psihološki zahtjevno zanimanje u kojem je teško planirati, te je teško reći koliko bi se tekstova trebalo napisati da bi se zaradila prosječna plata s doprinosima.

Begagić ističe da je hiperprodukcija teško izvodiva, ali i štetna za profesiju. „Nevolja je što niko ne računa na momenat zasićenja u kreativnom procesu usljed kojeg tekstovi gube na kvalitetu, nezadovljne saradnice ipak stavljaju svoj potpis na njih jer rokovi su neumoljivi i na koncu opada kvalitet i dignitet profesije u cjelosti. O doprinosima da ne pričamo, svjedokinja sam da brojne freelancerke niti ne uplaćuju iste, ne nadaju se benefitima mirovine, a za zdravstveno iznalaze različita polurješenja.“

Kristina Ljevak priznaje da je, osim što je freelancerica, i radoholičarka s natprosječnom radnom disciplinom, ali joj ni takva radna disciplina ne omogućuje da samostalno uplaćuje doprinose.

„Mislim da svakog mjeseca obimom ‘oborim’ freelancersku normu, ali i dalje mi to ne ostavlja mogućnost da uplaćujem samodoprinose. Zahvaljujući nebrizi za starost, uz sumnju da ću je dočekati, mogu da platim stan, režije, odjeću u onom robnom lancu gdje se ovakvi/e oblače, suplemente za autoimunu bolest, poneko piće u kafani kad klonem od umora i neki par zanimljivih cipela, vjerujući da i kad se propada treba da se otmjeno propada (smijeh).”

Општа питања – ПИО Фонд Србија

Napisao Administrator NVO u

ОПШТА ПИТАЊА

 

ПИТАЊЕ: Добио сам привремено решење о пензионисању па ме занима шта треба да урадим у циљу добијања коначног решења.

ОДГОВОР: Привремено решење о пензионисању доноси се онда када су испуњени услови за стицање пензије, али нису познати и комплетирани сви подаци који су потребни за доношење коначног решења. Разлог привремености решења наведен је у образложењу привременог решења које сте добили. Фонд ПИО ће по службеној дужности потраживати недостајуће податке и донети коначно решење, када се отклоне разлози привремености решења, односно када прибави податке који су потребни за доношење коначног решења. Уколико знате да су сви неопходни подаци прикупљени и сва документација комплетирана, Ви можете да поднесете захтев за доношење коначног решења надлежној филијали ПИО и на тај начин убрзате поступак доношења коначног решења. Уколико нису комплетирани сви подаци који су неопходни за доношење коначног решења, можете се и сами укључити у процес прикупљања недостајућих података ако сматрате да ћете на тај начин убрзати поступак.

 

ПИТАЊЕ: Остварио сам стаж у иностранству, па ме занима на који начин да дођем до података о иностраном стажу и где да поднесем захтев за пензионисање?

ОДГОВОР: Ако између Србије и државе у којој је осигураник радио постоји споразум о социјалном осигурању, то значи да осигураник може да оствари право на пензију сабирањем стажа који је остварио у обе државе. Процес утврђивања стажа по службеној дужности обавља се у току поступка пензионисања комуникацијом између српског и иностраног пензијског органа. Захтев се подноси Фонду ПИО Србије.

 

ПИТАЊЕ: Имам троје деце по основу чега сам остварила додатни стаж у трајању од две године. Да ли је тачно да се овај стаж не рачуна као услов за стицање пензије?

ОДГОВОР: Стаж по основу рођења трећег детета представља посебан стаж и није исто што и стаж осигурања. То значи да овај посебни стаж не представља услов за остваривање права на пензију јер се као услов за пензију захтева навршење одређених година стажа осигурања. Практично, стаж од две године по основу рођења трећег детета се не узима у обзир приликом процене испуњености услова за остваривање права на пензију, али улази у укупан пензијски стаж приликом обрачуна износа пензије и на тај начин незнатно утиче на повећање износа пензије.

 

ПИТАЊЕ: Да ли постоји могућност да ми путем електронске поште доставите податке о стажу?

ОДГОВОР: Фонд ПИО не доставља податке о стажу својих осигураника електронским путем. Због немогућности одговарајуће идентификације лица која нам се овим путем обраћају (без обзира на достављене податке), а узимајући у обзир законску обавезу заштите личних података корисника и осигураника, овакве податке не достављамо путем електронске поште.

 

ПИТАЊЕ: Да ли се време проведено на служењу војног рока рачуна у радни стаж?

ОДГОВОР: Према важећим законским прописима, време служења редовног војног рока се не може признати у стаж осигурања нити се ретроактивном уплатом доприноса ово време може регулисати као стаж осигурања.

 

ПИТАЊЕ: Како да натерам послодавца да ми уплати доприносе?

ОДГОВОР: Уплата доприноса за ПИО је искључиво обавеза послодавца. Уколико послодавац не измирује своје обавезе, обратите се инспекцији рада, финансијској инспекцији и на крају надлежном суду да бисте остварили своја права из радног односа

Питања и одговори

Napisao Administrator NVO u
  • Како се покреће поступак за истваривање пензије?

Поступак за остваривање права на старосну или инвалидску пензију покреће се на захтјев осигураника, док се поступак за остваривање права на породичну пензију покреће на захтјев члана породице умрлог осигураника, односно члана породице умрлог корисника старосне или инвалидске пензије.

  • На који начин и гдје се може предати захтјев за остваривање права на пензију?   Захтјев за остваривање права на пензију предаје се према мјесту посљедњег осигурања у најближу Пословницу Фонда, поштом или посредством другог носиоца осигурања?
  • Шта је од документације потребно приложити уз захтјев за остваривање права на пензију? У зависности од врсте права која се тражи зависи и списак потребне документације, који је понуђен на самом обрасцу захтјева, с тим што је остављена могућност за проширење тог списка, када се према околностима у конкретном случају укаже потреба за тим. Образац захтјева можете преузети на ПИО сајту.
  • Да ли лице, које се налази у осигурању, може остварити право на пензију? Право на пензију обезбјеђује се након престанка осигурања, изузев када је у питању осигураник самосталних дјелатности, осигураник вјерски службеник или осигуранк пољопривредник који може остварити право на старосну пензију док се налази у осигурању.
  • Да ли се период рада за који нису плаћени доприноси рачуна у стаж осигурања? Не. У стаж осигурања  са ефективним трајањем  рачуна се вријеме које је осигураник послије 15. године живота провео у обавезном и добровољном осигурању, а за које је уплаћен допринос.
  • Која је разлика између пензијског стажа и стажа осигурања? Пензијски стаж на основу којег се остварују права из пензијског и инвалидског осигурања обухвата стаж осигурања и посебан стаж, док се под стажом осигурања подразумијева стаж осигурања са ефективним трјањем и стаж осигурања са увећаним трајањем.
  • Ко и на који начин утврђује посебан стаж у двоструком трајању? Посебан стаж у двоструком трајању утврђује Фонд за пензијско и инвалидско осигурање РС на основу правоснажног рјешења о категоризацији бораца, које доноси министарство надлежно за питање бораца, а по личном захтјеву припадника Оружаних снага СФРЈ, припадника ВРС или припадника МУП-а.
  • Када се посебан стаж може рачунати у укупан пензијски стаж? Само уколико постоји рјешење Фонда ПИО којим је утврђен посебан стаж, исти се може рачунати у укупан пензијски стаж.
  • Може ли се осигураник одрећи посебног стажа у двоструком трајању који је утврђен рјешењем Фонда ПИО РС? Не, осигураник се не може одрећи посебног стажа у двоструком трајању који је утврђен рјешењем Фонда ПИО РС.
  • Који су услови за остваривање права на пензију? Услове за остваривање права на старосну, инвалидску и породичну пензију можете погледати на овом сајту исказане у табелама у дијелу који се односи на права из пензијског и инвалидског осигурања.
  • Може ли удовица којој је престало право на породичну пензију, остварену по основу обављања родитељске дужности према дјеци, поново остварити право на породичну пензију? Удовица којој је право на породичну пензију, остварену по основу обављања родитељске дужности према дјеци, престало прије навршених 50, а послије навршених 45 година живота, може поново остварити право на породичну пензију када наврши 50 година живота.
  • Има ли право на породичну пензију удовица која у моменту смрти супруга није имала навршених 50 година живота? Удовица која до смрти супруга није навршила 50 година живота, али је имала навршених 45 година живота, има право на породичну пензију када наврши 50 година живота.
  • Да ли удовица, која није била корисник породичне пензије са дјецом, већ је само обављала родитељску дужност, може остварити право на породичну пензију, ако је у моменту престанка права на пензију дјеци имала 49 година живота? Удовица која није остварила право на породичну пензију по основу обављања родитељске дужности, а имала је 45 и више година живота у моменту престанка права на породичну пензију дјеци, може остварити право на породичну пензију када наврши 50 година живота.
  • Може ли удовац којем је престало право на породичну пензију, остварену по основу обављања родитељске дужности према дјеци, поново остварити право на породичну пензију? Удовац којем је право на породичну пензију, остварену по основу обављања родитељске дужности према дјеци, престало прије навршених 60, а послије навршених 55 година живота, може поново остварити право на породичну пензију када наврши 60 година живота.
  • Има ли право на породичну пензију удовац који у моменту смрти супруге није имао навршених 60 година живота? Удовац који до смрти супруге није навршио 60 година живота, али је имао навршених 55 година живота, има право на породичну пензију када наврши 60 година живота.
  • Да ли има право на породичну пензију члан породице који је правоснажном пресудом осуђен за кривично дјело чија је посљедица смрт осигураника, односно корисника личне пензије? Не, право на породичну пензију не обезбјеђује се члану породице који је правоснажном пресудом осуђен за кривично дјело чија је посљедица смрт осигураника, односно корисника личне пензије.
  • Може ли корисник породичне пензије примати пензију и бити пријављен на пензијско и инвалидско осигурање? Не, кориснику права на породичну пензију, који стекне статус осигураника, обуставља се исплата пензије за период трајања осигурања.
  • Од чега зависи висина пензије и на који начин се одређује? Висина пензије зависи од дужине укупног пензијског стажа и вриједности остварених плата, а одређује се примјеном бод система.
  • Која је формула за израчунавање пензије по бод систему?Израчунавање пензије по бод систему одвија се у неколико фаза према сљедећој формули:
    • ОСТВАРЕНА ПЛАТА ОСИГУРАНИКА : ПРОСЈЕЧНА ПЛАТА У ИСТОЈ КАЛЕНДАРСКОЈ ГОДИНИ = ГОДИШЊИ ЛИЧНИ КОЕФИЦИЈЕНТ
    • ЗБИР ГОДИШЊИХ ЛИЧНИХ КОЕФИЦИЈЕНАТА : ЗБИРОМ ПЕРИОДА ЗА КОЈИ СУ ОБРАЧУНАТИ = ЛИЧНИ КОЕФИЦИЈЕНТ
    • ЛИЧНИ КОЕФИЦИЈЕНТ X УКУПАН ПЕНЗИЈСКИ СТАЖ = ЛИЧНИ БОД
    • ЛИЧНИ БОД X ОПШТИ БОД = ПЕНЗИЈА

    Код израчунавања годишњег личног коефицијента узима се у обзир плата, односно основица осигурања за сваку годину у којој је осигураник радио на територији бивше БиХ и Републике Српске, почев од 1. јануара 1970.  до године која претходи години остваривања права, изузев 1992. и 1993. године и може износити највише 4. За одређивање личног бода осигураника пензијски стаж може износити највише 40 година. Вриједност општег бода утврђена је законом и редовно се усклађује од 1. јануара сваке године према проценту промјене просјечне нето плате у Републици у претходној години, а ванредно се усклађује у одговарајућем проценту на основу Одлуке Владе Републике Српске.

  • Шта је сразмјерна пензија и како се израчунава?Осигуранику који поред пензијског стажа оствареног на територији Републике Српске, односно територији бивше БиХ која је сада у надлежности Републике Српске, има стаж осигурања остварен и на територији неког другог носиоца осигурања, а под условом да без тог стажа не испуњава услове за остваривање права на пензију, одређује се сразмјерни дио пензије према сљедећој формули:

    Висина пензије одређена у зависности од дужине укупног пензијског стажа и вриједности остварених плата, дијели се са укупним пензијским стажом и множи са пензијским стажом који пада на терет Фонда ПИО РС.

  • Када и на који начин се врши усклађивање пензија? Закон о пензијском и инвалидском осигурању познаје редовно годишње усклађивање пензија и ванредно усклађивање пензија. Редовно усклађивање пензија врши се 1. јануара сваке године према проценту који представља половину збира процента промјене просјечне нето плате и процента промјене потрошачких цијена на годишњем нивоу у Репблици у претходној години, а уколико су статистички показатељи негативни не врши се редовно усклађивање пензија. Ванредно усклађивање пензија се врши према Одлуци Владе Републике Српске у одређеном проценту.
  • Како се одређује висина породичне пензије? Висина породичне пензије зависи од броја чланова породице, а одређује се у проценту од 70% за једног члана, 80% за два члана, 90% за три члана и 100% за четири и више чланова породице од пензије која је припадала кориснику на дан смрти, односно од инвалидске пензије која би припадала осигуранику на дан смрти.
  • Коме се исплаћује најнижа пензија?
    • Кориснику коме је пензија одређена у мањем износу од најнижег износа пензије исплаћује се најнижа пензија. У складу са Одлуком Владе Републике број: 04/1-012-2-1622/18 од 25. јуна 2018. године („Службени гласник Републике Српске“, број: 58/18) почев од 01.06.2018. године одређују се износи најниже пензије, у смислу члана 85. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, који зависе од дужине пензијског стажа и то:

    – најнижа пензија за пензијски стаж до 15 година износи 187,84 КМ,

    – најнижа пензија за 15-20 година пензијског стажа износи 225,42 КМ,

    – најнижа пензија за 20-30 година пензијског стажа износи 262,98 КМ,

    – најнижа пензија за 30-40 година пензијског стажа износи 300,57 КМ,

    – најнижа пензија за 40 година и више пензијског стажа износи 375,72 КМ.

    Одредбе о најнижој пензији  Закона о пензијском и инвалидском осигурању не односе се на сразмјерне пензије  остварене примјеном међународних  уговора о социјалном осигурању и Споразума о међусобним правима и обавезама  у спровођењу пензијског и инвалидског осигурања у БиХ.

  • Које су чињенице од утицаја на коришћење, односно обим права на породичну пензију, које је корисник дужан пријавити Фонду у року од 30 дана од дана настанка? Чињенице од утицаја на коришћење, односно обим права на породичну пензију су: стицање статуса осигураника у обавезном или добровољном осигурању, редовно школовање, завршетак редовног школовања, ступање у брак, промјена адресе итд.
  • Ко и када доставља потврду о редовном школовању ? Корисници породичне пензије – дјеца умрлог осигураника или корисника личне пензије на редовном школовању старосне доби од 15. до 26. године су обавезна на почетку сваке школске године доставити потврду о редовном школовању, а по завршетку редовног школовања доказ о завршеном редовном школовању (свједочанство, односно диплому). У случају недостављања исте исплата пензије ће се обуставити.
  • Ко је обавезан доставити Фонду потврду о животу? Корисник пензије коме се исплата врши ван Републике Српске обавезан је на крају календарске године Фонду доставити потврду о животу. Образац потврде о животу можете преузети на овом сајту. У случају недостављања исте исплата пензије ће се обуставити.
  • Када престаје право на пензију? Право на пензију престаје смрћу корисника, када у току коришћења престану да постоје услови за остваривање права, када се накнадно утврди да нису постојали услови за остваривање права и на захтјев корисника.
  • Како се најбрже може добити информација о стању пензијског списа или правни савјет у вези са остваривањем права на пензију? Можете се обратити телефонским путем стручном сараднику за пружање правне помоћи у надлежној филијали, a бројеве телефона можете наћи на ПИО сајту.
  • Која филијала Фонда ПИО РС је надлежна за мој предмет? Филијала Фонда ПИО РС на чијем сте подручју имали посљедње осигурање је надлежна за поступање у Вашем предмету, изузев уколико је од посљедњег осигурања протекло више од 12 мјесеци, када је за поступање надлежна филијала на чијем подручју имате пребивалиште.
  • Ко има право на исплату погребних трошкова за умрлог корисника пензије? Право на исплату погребних трошкова за умрлог корисника има лице које је сносило погребне трошкове, односно трошкове сахране. Образац захтјева можете преузети на овом сајту.
  • У ком року се може поднијети захтјев за исплату погребних трошкова за умрлог корисника пензије? Захтјев за исплату погребних трошкова за умрлог корисника подноси се након сахране пензионера, а крајњи рок за подношење захтјева је три године рачунајући од момента смрти корисника.

Najčešća pitanja – PIO/MIO

Napisao Administrator NVO u

1. Kako ostvariti pravo na starosnu penziju?

Da bi se ostvarilo pravo na starosnu penziju po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju mora se ispuniti jedan od sljedećih uslova:

– 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja  odnosno 20 godina penzijskog staža, ili

– 40 godina penzijskog staža, bez obzira na godine života,

Dokumenti potrebni za ostvarivanje prava su:

  1. zahtjev
  2. izvadak iz matične knjige rođenih
  3. kopija lične karte
  4. ovjerenje o prebivalištu
  5. dokazi o radu u BiH (radna knjižica ili ovjerenje iz matične evidencije).

Zahtjev za ostvarivanje prava na penziju podnose se prema mjestu prebivališta mjerodavnom nositelju penzijskog i invalidskog osiguranja.

2. Šta je to Razmjerna penzija?

 

Ako osiguranik ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju samo na temelju razdoblja osiguranja ostvarenih u BiH, bosanskohercegovački nositelj osiguranja će, radi ispunjenja uslova za penziju, uzeti u obzir i razdoblja osiguranja navršena u inostranstvu– u nekoj od država s kojima država BiH ima važeći međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, ali će visina penzije biti određena samo na temelju razdoblja osiguranja navršenih u BiH.

Zahtjev za penziju, sukladno ugovoru o socijalnom osiguranju između BiH i druge države podnosi se mjerodavnim tijelima penzijskog i invalidskog osiguranja, ovisno o mjestu prebivališta. Ukoliko BiH nema potpisan ugovor s nekom od zemalja, zahtjev za ostvarivanje prava na penziju u Federaciji BiH može se poslati poštom ili osobno predati u najbližu ispostavu kantonalnih administrativnih službi na području Federacije BiH.

3. Koji su dokumenti potrebni za podnošenje zahtjeva za ostvarivanje prava na  starosnu  penziju vojnih osiguranika?

Potrebna dokumentacija za podnošenje zahtjeva za ostvarivanje prava na starosnu penziju, sukladno članku 48. stavak 4. Zakona o Oružanim snagama je sljedeća:

  1. zahtjev
  2. izvadak iz matične knjige rođenih
  3. kopija lične karte
  4. ovjerenje iz matične evidencije
  5. zapovijed o otpustu iz službe u Oružanim snagama
  6. ovjerenje o otpustu zbog nemogućnosti produženja ugovora i prijedlog Ministarstva za penzionisanje, skladno gore navedem članku
  7. ovjerenje o beneficiranom radnom stažu
  8. ovjerenje o učestvovanju u odbrani BiH (poseban staž)
  9. ovjerenje o stažu u državama bivše Jugoslavije, ukoliko isti staž nije registrovan u matičnoj evidenciji ili radnoj knjižici.

Zahtjevi za priznavanje prava na penziju podnose se prema mjestu prebivališta mjerodavnom nositelju penzijskog i invalidskog osiguranja.

4. Kako se računa staž osiguranja s nepunim  radnim vremenom?

Ukoliko je osoba prijavljena na penzijsko osiguranje na rad s nepunim radnim vremenom, u penzijski staž, skladno članku 84. stavak 3. koji glasi:

„U staž osiguranja računa se i vrijeme provedeno u radnom odnosu s nepunim radnim vremenom, osim slučajeva iz stavka 2. ovoga članka, u trajanju koje odgovara ukupnom broju sati takvoga rada ostvarenog za pojedine godine, obračunatog na puno radno vrijeme, skladno propisima o radnim odnosima“, uračunat će se samo stvarno radno vrijeme provedeno u osiguranju za koje su uplaćeni doprinosi.

Npr. Ako je osiguranik u toku jedne kalendarske godine radio 6 mjeseci s polovicom punog radnog vremena, u staž osiguranja uračunat će mu se 3 mjeseca.

5. Kako pribaviti ovjerenje o stažu potrebno radi ostvarivanja prava na penziju?

Prilikom podnošenja zahtjeva za penziju osiguranik je obavezan dostaviti dokaze o stažu. Ukoliko osiguranik nema dokaza o penzijskom stažu, može lično Federalnom zavodu za penzijsko i invalidsko osiguranje podnijeti zahtjev za izdavanje ovjerenja o stažu koje sadrži prijavno-odjavne podatke, pregled ostvarenog staža i plaće za godine ostvarenog staža.

Zahtjev za izdavanje ovjerenja podnosi se u pisanoj formi mjerodavnoj kantonalnoj administrativnoj službi, prema mjestu zadnjeg radnog odnosa osiguranika.

6. Postoji li mogućnost samostalne uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje?

Lice koje nije osiguranik u obaveznom osiguranju može se osigurati na dobrovoljno osiguranje pod uslovima, u obimu i na način predviđen ovim zakonom, ako ima prebivalište na teritoriji Federacije ili teritoriji Brčko Distrikta, ima opću zdravstvenu sposobnost, ako je starije od 15 godina a najkasnije do navršene 65 godine, te ako je državljanin Bosne i Hercegovine.

Zahtjev za dobrovoljno osiguranje može se podnijeti u mjestu prebivališta u najbližoj poslovnici FZ PIO.

7. Koju dokumentaciju je potrebno priložiti kod naplate posmrtnine za penzionere?

Uz zahtjev koji se podnosi Zavodu PIO, tačnije, jednoj od poslovnica Zavoda, treba priložiti izvod iz matične knjige umrlih. Zatim, vjenčani list, kada zahtjev podnosi supružnik i to ukoliko na izvodu iz matične knjige umrlih nije upisana činjenica o sklopljenom braku umrlog. Priložiti punomoć, ako se zahtjev podnosi po punomoćniku. Dokaz o srodstvu sa umrlim korisnikom imovine – kada zahtjev ne podnosi supružnik, nego drugi član uže porodice umrlog korisnika penzije. Neophodno je priložiti i uvjerenje o prebivalištu umrlog korisnika imovine, račune o troškovima ukopa.

On behalf of 100 years of Great War

Napisao Administrator NVO u

Based on the true story, this song was written in Corfu, Greece. It has been written by unknown Serbian soldier who was departing from Corfu to Macedonian front, to take part in one of the decisive battles in WWI. The song was dedicated to a Greek girl from Corfu named Harula Hondrojani. She made the song out of his love letter. The song was a bit altered and published by Eftihia Papayanopoulou, while the music was written by Greek composer Dimitri Kouyoumtzi and famous Greek singer Yorgos Dalaras made one of the best performances of the song. Harula Hondrojani was a sister of Yanni Yannouli who gave his sole field that he had in personal possession, for Serbian soldiers to be buried in. This field was never again cultivated and afterwards the monument was erected, dedicated to fallen soldiers of Drina Division of Serbian Army, by survived veterans. This field is close to the village of Saint Matthew. This song became a symbol of eternal friendship and brotherhood between Greek and Serbian people. Also it is used as an official anthem of Greek-Serbian friendship society. Original comment written in Serbian by mr Cele Savic.

Računalna propaganda sa širenjem lažnih vijesti i u Hrvatskoj postaje opasan alat za ‘bildanje’ utjecaja

Napisao Administrator NVO u
Bernard Ivezić

Država i političke stranke sve više slijede poslovni svijet u načinu pridobivanja ‘korisnika’, otkriva oxford internet institute. Gdje smo tu mi?

Najjednostavnije bi bilo kad onome što pročitate na internetu ne biste vjerovali po defaultu. Kada biste provjerili tko stoji iza web stranice, Facebook stranice, Twitter accounta i drugih izvora informacija kojima vam se dnevno bombardira. Kad biste znali tko vam i po kojim principima besplatno daje određenu informaciju te na temelju toga kritički prosudili vjerovati li toj informaciji ili ne. Ali svijet je prestao tako funkcionirati, bilo to dobro ili loše. To je postala činjenica.

Istraživanje Pew Research Centera ukazuje da je 67 posto odraslih Amerikanaca u 2017. vijesti dobivalo od Facebooka, Twittera i Snapchata. Godinu prije bilo ih je 62 posto. U istraživanju se navodi da iako je riječ o malom rastu, ali koji potiču Amerikanci koji su stariji, slabije obrazovani i nisu bijelci. U Hrvatskoj je slično istraživanje lani napravio Reuters otkrivši da 57 posto građana vijesti dobiva preko Facebooka i da su društvene mreže u tome sve zastupljenije. Otkrio je i da je zbog lažnih vijesti i kojekakva “contenta” sve više korisnika spremno za kvalitetu platiti. Prema Reutersu, u Hrvatskoj je takvih 8 posto. Koliki je pak potencijal te niše teško je procijeniti, jer manje od 20 posto građana smatra da su ijedne vijesti u Hrvatskoj slobodne od utjecaja politike i biznisa.

I dok su to činjenice kojih smo više-manje svjesni posljednjih godina, nedostajalo je istraživanje koje bi sustavno pratilo taj razvoj događaja. Poslovni dnevnik je u Dublinu, na marginama Data Summita 2018, o tome razgovarao sa Samanthom Bradshaw, koautoricom prve takve globalne studije Challenging Truth and Trust: A Global Inventory of Organized Social Media Manipulation, koja je ove godine napravljena drugi put i po svemu će sudeći nastaviti izlaziti jednom godišnje. Bradshaw radi na Oxford Internet Instituteu, koji svojim kredibilitetom stoji iza istraživanja.

“Hrvatsku nismo još obuhvatili, ali od vama susjednih država tu su Austrija, Italija, Mađarska i Srbija. Ono što smo otkrili u novom istraživanju, a fokusiramo se na to koliko su državne institucije, političke stranke i politički pokreti, preuzevši praksu iz poslovnog svijeta, počeli koristiti računalnu propagandu”, kaže Bradshaw.

Prema istraživanju, lani ih je bilo 48. Godinu prije računalnu propagandu primijetili su da koriste državne institucije, političke stranke i pokreti u 28 država. Ove godine očekuju da će ih biti i više. Čim se pokrene rasprava na tu temu iskaču pojmovi poput Trumpa, Twittera, Facebooka, kampanje za Brexit i lažnih vijesti. U Oxford Internet institutu još su izravniji.

Problem za funkcioniranje

Bradshaw navodi da je to sve više problem normalnom funkcioniranju razvijenih država. Posebno onih koje imaju razvijene demokracije ili su na putu da ih razviju. Naime, širenje laži u poslovnom svijetu dosta je regulirano. To je razlog zašto je Elon Musk za seriju tweetova kojima je potencijalno lažnim informacijama pokušao očuvati cijenu dionice Tesle, zaradio kaznu od 40 milijuna dolara od tamošnje Hanfe, američkog SEC-a. Kad dođe do država i političkih stranaka, koje bi primjerom trebale postavljati standard u javnoj komunikaciji i čuvati građane od širenja lažnih vijesti i stvaranja neopravdane panike, dolazi se do apsurda. Institucije, stranke i pokreti tu se ponašaju neodgovorno.

“Većina rasta računalne propagande dolazi od političkih stranaka koje šire dezinformacije i lažne vijesti, posebno u predizborno vrijeme, i to vidimo diljem svijeta”, kaže Bradshaw.

57 posto

građana hrvatske, po reutersu, vijesti dobiva preko facebooka

Navodi da se to moglo vidjeti za vrijeme kampanje za Brexit, ali i u američkim predsjedničkim izborima 2016. Usporedbe radi, u Hrvatskoj se iduće godine očekuje kampanja za izbor predsjednika/ce, a godinu nakon za izbor zastupnika u Sabor. O svemu ovome što je pokrio Oxford Internet Institute i prije se moglo čuti, ali ne na znanstvenim osnovama. U Srbiji je tako prije četiri godine izbio skandal kad je portal Autonomija.info, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, objavio da gotovo svaki drugi komentar (47 posto) na portalima u toj zemlji ostavlja digitalna jedinica, kako plaćeni ljudi-aktivisti tako i automatizirani programi tzv. softverski botovi, koji se povezuju s jednom političkom strankom – Srpskom narodnom strankom. Ona je mjesečno generirala 17.500 komentara i nekoliko tisuća poruka na Facebooku i Twitteru.

Oxford Internet Institute je istraživanjem otkrio da sve države u okruženju Hrvatske u kojima su proveli istraživanje imaju tzv. “content strategije”, planski provode računalnu propagandu. U Austriji su otkrili da su aktivisti i botovi sustavno napadali opoziciju i bavili se širenjem lažnih vijesti i zastrašivanjem. U Italiji su aktivisti i botovi širili provladinu propagandu i napadali opoziciju. U Mađarskoj su za to isto, te zastrašivanje i širenje lažnih vijesti, koristili samo aktiviste, a iste taktike i uz pomoć botova korištene su i u Srbiji.

Za laži i obmane i u zatvor

Bradshaw navodi da se države pokušavaju boriti protiv zloupotrebe digitalnih kanala kroz nove regulative i vlastite “task force” jedinice. “Problem s takvim jedinicama koje bi se trebale boriti protiv lažnih vijesti je što se koriste kao novi alat za legalizaciju cenzure u autoritativnim režimima, a u najboljem slučaju daju drugu stranu priče i potiču razvijanje alata koji stvaraju svijest kod građana te potrebu i mogućnost da provjeravaju činjenice koje im se serviraju”, kaže Bradshaw.

Ilija Brajković, stručnjak za digitalni marketing i direktor agencije Kontra, koja mahom radi s privatnom sektorom, kaže da ga raširenost računalne propagande nimalo ne iznenađuje. No, navodi da se u Hrvatskoj to još radi povremeno, kad krenu predizborne kampanje i kad se “aktiviraju stranačke mašinerije”.

“Prije je to išlo ‘offline’ pa su se radili veliki predizborni skupovi, ili se išlo od kuće od kuće, a danas se to prebacuje online. Siguran sam da ima zadiranja u sivu ili direktno crnu zonu i kršenje zakona”, kaže Brajković. Navodi da je u Italiji direktor jedne agencije osuđen na zatvorsku kaznu zbog lažnih osvrta u turizmu. “To je vezano uz turizam, ali može biti vezano i za politiku. Facebook se aktivno uključio u političke kampanje. Puno je energije uložio u povećanje transparentnosti i to će sigurno utjecati na puno lažnih stranica, jer će biti transparentno tko je oglašivač pojedine stranice. To će djelomično riješiti problem lažnih stranica, ali sigurno je da će se propaganda sve više seliti online kako bi se utjecalo na javno mnijenje”, kaže Brajković.

Nova polja djelovanja

Sigurno je da će se propaganda više seliti online da bi se utjecalo na mnijenje. Tu ima i zadiranja u crnu zonu i kršenja zakona

Marko Rakar, stručnjak za digitalni marketing kaže da institucije, političke stranke i pokreti u Hrvatskoj ili koriste ili koketiraju s računalnom propagandom. No, i on kao i Brajković ističe da se to radi na dosta rudimentaran način.

“Za razliku od državnih institucija, u strankama je situacija nešto drugačija, jer su u pravilu bolje organizirane nego institucije, a i pozicija im omogućava da daleko slobodnije odašilju poruke koje se u puno manjoj mjeri moraju pridržavati očekivanih društvenih normi (ili elementarnih činjenica), a i mogu zapošljavati stručnjake koji su javnom sektoru nedostupni”, kaže Rakar.

Navodi da je poznato u branši da su u političkim kampanjama u Hrvatskoj bile korištene tehnike koje se mogu opisati kao propaganda: od glasovitih i nelegalnih SMS anketa i pozivanja na izlazak na izbore tijekom izborne šutnje, sve do najrazličitijih oblika negativne kampanje. Dodaje da je primijećeno i korištenje ‘satelita’ koji pod krinkom civilnog društva ili drugih neovisnih organizacija plasiraju poruke ili informacije s očitim ciljem ocrnjivanja političkih suparnika ili etabliranja totalno neistinitih tvrdnji u javnu sferu.

“Ne smatram da su bili osobito uspješni, jer su metode prilično primitivne i amaterski izvedene, a postoji i niz istraživanja koja ukazuju da takve metode i ne donose pretjerani uspjeh u odnosu na njihov trošak”, kaže Rakar. Ističe da se povremeno koristi propaganda ili njene metode kako bi se utjecalo na pozornost ili stav nacije. “Nekad uspješno, nekad ne, ali je činjenica da su takvi pokušaji redoviti”, kaže Rakar. I on misli da je računalna propaganda postala činjenica, neovisno što o njoj osobno mislili. Naglašava da je najbolje educirati javnost što propaganda jest, kako je prepoznati, kako na nju odgovoriti i kako kritički promatrati plasirane informacije i odvajati činjenice od stavova. “Problem je što rijetko koja vlast doista želi da javnost kritički razmatra bilo što, a osobito njene poteze”, zaključuje Marko Rakar

Reuters nudi grantove za mlade fotoreportere

Napisao Administrator NVO u

Reuters poziva mlade foto reportere i studente zainteresirane za rad u ovoj oblasti da se prijave za grantove u vrijednosti od 5.000 dolara.

Zainteresirani kandidati i kandidatkinje trebaju imati od 18 do 35 godina, te za učešće poslati CV, pismo motivacije i portfolio koji sadrži od 35 do 50 fotografija. Žiri će odabrati do osam pobjednika koji će dobiti nagrade od po 5.000 dolara za razvoj svojih fotografskih priča i vještina, a njihove fotografije će biti distribuirane putem Reutersovih medijskih platformi.

Rok za prijavu je 15.11.2018.

Za više informacija o konkursu i procesu prijave, posjetite web sajt organizatora.

Izvor: http://media.ba/bs/event/reuters-nudi-grantove-za-mlade-fotoreportere