Neću da mrzim

Skoro tri decenije poslije rat je u BiH i dalje aktuelna tema. Dok se sve zemlje bore da nastave dalje i prošlost ostave tamo gdje joj je mjesto, kod nas se prošlost uporno stavlja u prvi plan.

Ali, nije do ljudi. Nametnutno nam je, kao što nam je nametnut bio i rat i sve ovo poslije njega. Ni mržnja nije naša, već nam je odnekud poslata.

Ja neću da mrzim Hrvate, ni Bošnjake, niti mi je jasno zašto bi oni mrzili mene. Neću da mrzim nikoga, iako mi se to stalno nameće, iako nas političati kao iglom pune mržnjom i tjeraju da živimo u prošlosti. Neka nam razum bude vakcina protiv virusa mržnje. Pa, zar nije svima dosta rata i nesreće?

Ko želi da živi u prošlosti? Ima li iko većeg bola i razloga za mržnju od majke koja je izgubila sina? Nema, ali ni ona ne mrzi, ni ona ne želi rat, ne želi da izgubi i drugoga.

Narod se odavno pomirio sa sudbinom; siromaštvo i nepravda su nas ujedinili, ali narodu koji nema ništa najlakše je prodati lažni patriotizam.

Kad smo kod toga, mislim da sam veći patriota nego vi što urlate po mitinzima i, krijući se iza tastature, pišete kako ćete klati jedni druge.

Na kraju, pokušajte naći uvredljiv nacionalistički komentar bez pravopisnih grešaka. Nema ga. Komentarišu i mrze neobrazovani ljudi, kojima je najlakše prodati lažni patriotizam, ljudi koji dozvoljavaju da im „režiseri mržnje“ i dalje pune glave.

Sigurna sam da neki Josip, Marko i Haris, koji psuju majku jedan drugom u BiH, u Njemačkoj zajedno dočekuju nove godine. Znači, nije do Josipa, Marka i Harisa; do atmosfere je.

Naravno da prošlost ne smije biti zaboravljena, ali ipak, jedina gora stvar od zaboravljanja prošlosti jeste da i dalje živimo u njoj.

Tanja Vukomanović

EuroBlic – srpskainfo

Rezolucija EP o BiH: “Manjak konsenzusa – višak korupcije”

Evropski Parlament je usvojio Rezoluciju o BiH u kojoj se traži prelazak sa riječi na djela kada je u pitanju evropski put BiH. To je osnovna i posljednja poruka EP u ovom mandatu upućena Sarajevu, ali Briselu.

Evropski Parlament je sa 468 glasova za, 123 protiv i 83 uzdržana glasa usvojio Rezoluciju o BiH. Posljednji tekst Rezolucije o BiH Evropskog parlamenta ne razlikuje se mnogo u odnosu na prethodne godine i izvještaje o evropskom putu ove zemlje. Prvenstveno se konstatuje da je načinjeno ”malo progresa” na putu pristupanja BiH EU kao i da su izostale reforme u oblasti vladavine prava, osnovnih prava, javne administracije i ekonomije.

I ovoga puta iz Brisela se ukazuje na probleme u funkcionisanju zemlje, na etničke i političke podjele, manjak konsenzusa i kompromisa, višak korupcije, izostanak pomirenja i slobode izražavanja. ”Postoje mali tehnički pomaci, a temeljni problem zemlje, njena nefunkcionalnost i unutrašnje podjele po etničkim linijama, ostaju. Može se čak tvrditi da je danas situacija gora nego prije pet godina”, poruka je Joze Radoša, predstavnika Alijanse liberala i demokrata ( ALDE) u Evropskom parlamentu.

Opšta ocjena tokom debate o Rezoluciji u Evropskom parlamentu jeste da je BiH tokom 2018. godine još više usporila svoj evropski put na kome je ionako bila na začelju u odnosu na druge zemlje regiona. Izborni proces i ulazak u peti mjesec bez formiranih organa vlasti samo su dodali još prepreka na ionako trnovit evrointegracioni put BiH. Napretka u zemlji nema, niti se rezultati mogu očekivati bez formiranih i funkcionalnih institucija, ocjenjuju u Evropskom parlamentu. Dodaje se da se zadaci gomilaju, a da iz BiH sem riječi o dobrim namjerama put Brisela ne stiže ništa drugo, pa ni već dugo najavljivani završni odgovori na Upitnik Evropske komisije.

Najvažnija obaveza BiH lidera je ona prema građanima

Komesar za proširenje Johanes Han (Johanes Hahn): BiH pred kritičnim vremenima

U EU kao mantru ponavljaju upozorenje da se BiH nalazi pred ”kritičnim vremenom za zemlju” gdje se usmeno data obećanja moraju pretvoriti u konkretne rezulate na terenu. ”Daleko smo od konkretnih rezultata, ali nam je zajednički interes da poguramo BiH ne samo u pravcu EU već i u pravcu poboljšanja uslova života ljudi u zemlji”, kaže komesar za pregovore o proširenju Johanes Han. Han naglašava da EU planira da aktivnije pomogne BiH. On najavljuje svoju posjetu BiH u martu u cilju sagledavanja stanja u zemlji, ali i podvlači da će napredak na putu evrointegracija BiH zavisiti prvenstveno od kapaciteta novoizabranih lidera da ispune očekivanja građana.

Cristian Dan Preda

Izvjestilac EP za BiH Christian Dan Preda: ”Narod BiH ima pravo na sistem koji funkcioniše i nikoga ne diskriminiše. Ima pravo na pristojan život u svojoj zemlji, a ne da ide u egzil.”

Istog je mišljenja i izvjestilac Evropskog parlamenta za BiH Kristijan Dan Preda. ”Narod BiH ima pravo na sistem koji funkcioniše i nikoga ne diskriminiše. Ima pravo na pristojan život u svojoj zemlji, a ne da ide u egzil. Ima pravo na nezavisno sudstvo, koje vrši svoju funkciju bez političkih uticaja i gdje se ne živi u društvu koje pati od gangrene korupcije gotovo u svakoj oblasti života”, poručio je Dan Preda predstavljajući nacrt Rezolucije na plenarnom zasjedanju u Strazburu. Tim povodom evropski poslanici iz redova Socijaldemokrata zatražili su od bh. političkih lidera da objasne zašto i dalje gledaju u prošlost po etničkim linijama, a ne okreću se budućnosti i približavanju moderne BiH Evropskoj uniji.

Dug put do kandidatskog statusa

Jasenko Selimovic

Evropski parlamentarac Jasenko Selimović(Liberalna partija Švedske): ”Mjesto BiH jeste u EU, ali ona mora biti funkcionalna zemlja u kojoj su svi svuda jednaki”

I Evropska komisija, Evropski parlament i Savjet složni su u ocjeni da je u BiH prioritet primjeniti izborne rezultate i krenuti u primjenu reformi. U reforme spada i izmjena Izbornog zakona u skladu sa odlukom Ustavnog suda, a fokus se vraća i na primjenu presude u slučaju Sejdić Finci što će biti posebno važno prilikom izrade mišljenja Komisije o mogućem kandidatskom statusu za BiH. U Evropskom parlamentu kažu da su početkom ovog mandata 2014. godine očekivali da će BiH tokom narednih pet godina dobiti satus zemlje kandidata, ali da to još nisu dočekali. Parlamentarci ne isključuju mogućnost da BiH dođe do kadidatskog statusa tokom 2019. godine, ali naglašavaju da se to mora još zaslužiti.

”Mjesto BiH jeste u EU, ali ona mora biti funkcionalna zemlja u kojoj su svi svuda jednaki”, poručio je evropski parlamentarac Jasenko Selimović, koji dolazi iz Liberalne partije Švedske. Selimović se pridružio onoj grupi poslanika koji su pozvali, ali i prozvali EU da se više angažuje oko BiH, insitirajući na jasnoj ”EU perspektivi kao motoru za refome” i neophodnosti ”jake BiH zarad jake EU”.

Tako poruku o važnosti ”prelaska sa riječi na djela” možemo vidjeti kao osnovnu i poslednju preporuku Evropskog parlamenta u ovom mandatu upućenu vlastima u Sarajevu, ali i EU zvaničnicima i institucijama koje se bave procesom pristupanja BiH Uniji.

Marina Maksimović

DW

Fridom Haus: Bojkot opozicije odraz sistemskih problema u Srbiji

Nazadovanje demokratije u Srbiji dešava se već nekoliko godina: Željka Čaki

„Bojkot opozicije najčešće je odraz sistemskih problema u vezi sa izbornim uslovima, odnosno rezultat je manjka mogućnosti za opoziciju da kroz izbore dođe na vlast. To pokazuje da postoji problem jer su fer izbori ključni uslov za demokratsko funkcionisanje. Sa druge strane, protesti u Srbiji pokazuju da su mnogi ljudi nezadovoljni stanjem u društvu i da su voljni da to izraze. Činjenica da se ti protesti održavaju već nedeljama govori da ljudi žele promene“, rekla je Željka Čaki.

Deo opozicije u Srbiji u protekle dve nedelje bojkotuje rad parlamenata na različitim nivoima vlasti zbog, kako su naveli, kršenja demokratskih procedura, kako su odlučile partije iz bloka Savez za Srbiju. Na taj način odgovaraju i na poziv građanskih protesta “Jedan od pet miliona”, koji se u prethodna tri meseca održavaju u gradovima širom Srbije.

Željka Čaki je u razgovoru za RSE komentarisala reakcije zvaničnika u Beogradu na poslednji izveštaj Fridom Hausa (Freedom House) u kom je Srbija svrstana u „delimično slobodne zemlje“ i objasnila zbog čega ju je ta međunarodna organizacija posle više od deset godina ocenila nižim rejtingom.

PROČITAJTE I OVO:

Pad Srbije po stanju sloboda nakon duže od decenije

RSE: Pomenuli ste izborne uslove u Srbiji, šta vidite kao problem?

Čaki: Izveštaj Fridom Hausa posebno se odnosi na prošlogodišnje lokalne izbore u Srbiji, na izbore u Beogradu i za gradonačelnika u glavnom gradu. Kao problem vidimo neobjektivno izveštavanje medija kao i zloupotrebu javnih resursa od strane vladajuće partije u cilju pritiska na glasače. To su izveštaji lokalnih i međunarodnih posmatrača izbora.

Takođe smo videli zabrinutost zbog slučajeva kupovine glasova i druge neregularnosti. Bilo je izveštaja o paralelnim glasačkim spiskovima i većem broju glasačkih listića u glasačkim kutijama, kao i zbunjivanju glasača registrovanjem političkih partija u poslednjem trenutku koje imaju slična imena kao opozicione stranke. Tako da su to najveći problemi lokalnih izbora u Srbiji koje smo uočili u prošloj godini, a koji su održani u još gorim uslovima nego prethodni.

RSE: Kako ocenjujete stanje slobode medija u Srbiji i odnos vlasti prema novinarima?

Čaki: Sloboda medija je oblast u kojoj vidimo nazadovanje u svim zemljama regiona, ali je takođe to i globalni problem. To se događa delom zahvaljujući krizi biznis modela novinarstva, kao i zbog političke polarizacije i pritiska političara na novinare. Kada je o Srbiji reč, veoma smo zabrinuti zbog verbalnog i fizičkog nasilja nad novinarima. Poslednji primer je slučaj novinara Milana Jovanovića, čija kuća je zapaljena molotovljevim koktelom.

Atmosfera u kojoj ljudi na vlasti ili važni političari prete novinarima, zovu ih izdajnicima i optužuju da rade za strane sile proizvodi autocenzuru i ometa rad slobodnih i nezavisnih medija. Naš izveštaj uočava i manjak pluralizma i probleme koji se tiču vlasništva u medijima, delom i zbog toga što nije završen proces njihove privatizacije. Tu je i problem korišćenja administrativnih poreskih vlasti u cilju pritiska kako bi se sprečio rad pojedinih medija.

Apel na državu da zaustavi i procesuira napade i pretnje novinarima (ilustrativna fotografija)
PROČITAJTE I OVO:

EFJ: Zaustaviti napade na novinare u Srbiji

​RSE: Šta preporučujete da vlasti u Srbiji urade kako bi rešile problem učestalih napada na novinare?

Čaki: To je takođe pitanje i u drugim zemljama na Balkanu. Odgovornost je veoma važan korak u rešavanju tog problema. Istrage moraju biti nezavisne od bilo kakvog političkog uticaja. Pravosudni sistem treba da uradi propisan i dovoljno dobar posao. Počinioci moraju biti privedeni pravdi. Nasilje nad novinarima često nije kažnjeno, neka suđenja predugo traju ili se počiniocima izriču preblage kazne u odnosu na težinu zločina. Prva stvar koju vlada može da uradi je da procesi u slučajevima napada na novinare budu nezavisni koliko god je to moguće i da počinioci budu kažnjeni.

Aktuelni predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić ima dosta vlasti u svojim rukama: Čaki
Aktuelni predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić ima dosta vlasti u svojim rukama: Čaki

RSE: U izveštaju Fridom Hausa navodite da predsednik Srbije Aleksandar Vučić na toj funkciji prekoračuje ustavna ovlašćenja. Na čemu zasnivate te tvrdnje?

Čaki: U izveštaju se navodi da je predsednička uloga u Srbiji više tradicionalno ceremonijalne prirode, za razliku od premijerske. Aktuelni predsednik Vučić ima dosta vlasti u svojim rukama. Ta vrsta personalizacije i centralizacije moći je pogubna za demokratiju jer umanjuje odgovornost i transparentnost. Na primer, tokom 2017. godine Vučić je tokom kampanje za predsednika Srbije ostao na funkciji premijera do kraja izbornog procesa. To je nešto što je zamaglilo jasnu liniju između njegove oficijelne i izborne aktivnosti.

Drugi problem koji smo videli u praksi su prevremeni izbori, ili pretnje prevremenim izborima kao politička praksa. To je problematično jer bi izbori trebalo da se dešavaju regularno i ne bi trebalo da se od strane zvaničnika koriste kako bi ojačali njihovu poziciju na vlasti. Sve su to primeri kako raste centralizacija vlasti.

Kosovo klizav teren za srpsku opoziciju
PROČITAJTE I OVO:

Može li opozicija da reformiše Srbiju?

RSE: Kako komentarišete izjave najviših zvaničnika Srbije da se ne slažu sa izveštajem Fridom Hausa ocenjujući da je Srbija slobodna i demokratska zemlja?

Čaki: Sve što mogu da kažem je da mi naše izveštaje pripremamo vrlo temeljno i trudimo se da naše procene budu sto je moguće tačnije. Dakle, trudimo se da eliminišemo bilo kakvu političku pristrasnost kroz proces anonimnih procena izveštaja, koji rade i intelektualaci u našoj organizaciji. Naši izveštaji urađeni su detaljnom metodologijom i na osnovu striktnih pravila. Vrsni stručnjaci koji kroz anoniman proces proveravaju činjenice, a izveštaji na kraju prolaze kontrolu našeg akademskog tela.

Mnogi se možda ne slažu sa našim procenama. Kao, između ostalog, što se dešava sa svakim izveštajem koji pokušava da proceni vladavinu demokratije i lične slobode, što je u startu mukotrpan posao. Preporučujem svima da odu na naš web sajt i pogledaju ceo proces, metodologiju, šta i kako merimo. I na kraju, naravno da ljudi imaju pravo da se ne slažu sa našim procenama.

Ana Brnabić
PROČITAJTE I OVO:

Premijerka Srbije se ‘ne slaže’ sa ocenom Fridom hausa

RSE: Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom izveštaja Fridom Hausa rekla je da ne oseća da živi u delimično slobodnoj zemlji, već da misli da živi u slobodnijoj zemlji nego pre nekoliko godina?

Čaki: Radije ne bih da komentarišem tu ocenu, jer smatram da nije posao Fridom Hausa da to radi. Jedino što povodom toga mogu da kažem je da su naše procene tačne koliko god je to moguće. I naravno, ljudi sa tim mogu da se ne slažu.

RSE: Koji su generalni razlozi za pad Srbije na listi Fridom Hausa, na šta ste se usredsredili u toj analizi?

Čaki: Izveštaj koji je objavljen prošle nedelje, koji se zove „Sloboda u svetu“, globalno meri slobode i primarno je fokusiran na politička prava i građanske slobode. Nije toliko usredsređen na istitucije, već na građanske slobode na terenuU tom izveštaju status Srbije je smanjen na „delimično slobodna zemlja“, nakon što je više od decenije bila svrstana u „slobodne zemlje“. Razlozi za to uključuju probleme u sprovođenju lokalnih izbora prošle godine.

Tu su i druga pitanja, kao što su rastuća situacija zarobljene države, odnosno zarobljenosti institucija od strane klijentelističkih mreža bliskih vladajućim strankama, kao i centralizacija vlasti u rukama predsednika. Ovo nazadovanje demokratije u Srbiji dešava se već nekoliko godina i takođe uključuje pogoršanje uslova za rad slobodnih medija, kao i pritiske na civilno društvo i one koji kritikuju vladu.

Zoran Glavonjić

HUMANA DJELA IMAJU SVOJA LICA Pomoć drugima za pojedine Banjalučane je način života

Banjaluka nije samo grad aleja, drvoreda ili mladih, već i humanih ljudi koji svojim primjerom svakodnevno pokazuju da im je stalo do sudbine njihovih sugrađana, da su spremni da se bore  za ono što smatraju da je ispravno, te da je svačiji život važan.

Takvi ljudi su svuda oko nas, komšije koje pomažu onim starijima da odu doktoru ili za njih idu u sedmične nabavke hrane, pa do prijatelja ili rodbine koji volontiraju u raznim udruženjima ili redovno daruju krv. Kao i u svim oblastima života, pojedinci se na neki način ističu, a ovo su samo neki od njih.

MIROSLAV SUBAŠIĆ

Foto:Goran Šurlan/RAS Srbija

Udruženje “Mozaik prijateljstva” je svojim radom postala svojevrsna institucija u Banjaluci kada je u pitanju pomoć najugroženijim stanovnicima  gradu. Iako iza njhovog uspjeha stoje broji volonteri koji su u tome pomogli svojim nesebičnim radom i angažmanom, ipak kao lice ovog udruženja se izdvaja Miroslav Subašić.

On je sa šačicom volontera prije oko 14 godina pokrenuo javnu kuhinju “Obrok ljubavi” u kojoj se danas hrani 950 socijalno ugroženih građana, mahom starijih ljudi, beskućnika i osoba sa mentalnim i fizičkim nedostacima, koje nisu u mogućnosti samostalno da zarade za život.

Pod njegovim vođstvom „Mozaik“ je lani otvorio prvu humanitarnu šivaona “Zlatne ruke” u kojoj dve krojačice rade sitne prepravke odjeće. Te poslove rade žene koje se hrane u javnoj kuhinji ovog udruženje i na ovaj način  ostvaruju primanja za sebe i svoje porodice. Pokrenuli su i dnevni centar za druženje starijih lica „Bakin kutak“. Preuredili su i devastiran prostor koji im je dodijelio Grad i u njemu otvorili prvo javno kupatilo, gdje mahom beskućnici dolaze kako bi održali osnovnu higijenu.

Subašić je u više navrata rekao da su većinu postignutog uspjeli realizovati upravo uz pomoć drugih koji su donirali vrijeme, novac, odjeću, hranu, higijenske potrepštine, građevinski materijal i slično.

Sve to su kako je on rekao pretvorili u nečiji topli obrok, paket pomoći ili u obnovljen prostor koji je bar na trenutak nekome omogućio da se osjeća da ima topli dom, te nekoga ko o njemu brine.

Trenutno ovo udruženje ima administrativnih problema kada su u pitanju potrebne dozvole za rad javne kuhinje i dnevnog centra.

GORAN MILOJEVIĆ

 

Foto:RAS Srbija

Osvjedočeni ljubitelj životinja, Goran Milojević poznat je kao humanitarac koji je spasao sa ulice i udomio na stotina pasa i mačaka. Goran vodi Udruženje za zaštitu životinja “Kerber” koje je dobrovoljno preuzelo obavezu da brine o brojnim napuštenim životinjama, uglavnom psima. O njegovoj upornosti i posvećenosti kada ja u pitanju dobrobit životinja, svjedoče i posljednji događaji.

Nedavno je ovo udruženje nakon naloga Gradske uprave napustilo prostor u Rakovačkim barama koji su koristili za ove potrebe više od devet godina. Životinje koje su tu bile smeštene nisu ostale prepuštene ulici, već ih je Milojević sa članovima Kerbera smjestio u privatne pansione. Taj rad nije ostao neprimjetan jer su već su primili veliki broj ponuda građana da mogu besplatno  koristiti njihovu zemlju za dalji rad. Kako je Milojević rekao, još nisu odlučili gdje će dalje.

DUŠKO TADIĆ

Foto:RAS Srbija

Aktivista, atletičar i političar Duško Tadić iza sebe ima veliki broj uspješnih akcija. Posljednja je inicijativa da se osnovcima u Republici Srpskoj obezbijede besplatni udžbenici kako bi najmlađi imali što bolje uslove za obrazovanje. Uz inicijativu koja je dostavljena Narodnoj skupštini RS priloženo je više od 4.000 potpisa građana. Trenutno je ova inicijativa u proceduri.

Pored besplatnih udžbenika, Tadić je bio glavni pokretač inicijative da se u parku „Mladen Stojanović“ izgradi trim- staza, što su rekreativci priželjkivali godinama, što je lani i realizovano. Pored toga, uoči novogodišnjih praznika trudi se i da paketićima obraduje što veći broj djece.

Zanimljivo je da ovaj humanista, novac za paketiće zarađuje prodajom plastične amabalaže, koju prikuplja uz pomoć prijatelja, te sve većeg broja građana. Organizuje tokom godine i humanitarne trke, a dio novca koji plaćaju trkači za kotizacije Tadić ulaže u kupovinu paketića. Lani je tako obradovao oko 500 mališana iz socijalno ugroženih porodica.

Kao jedan od mogućih projekata za budućnost, Tadić je ranije najavio i inicijativu da se djeci u osnovnim školama obezbijedi jedan zdrav besplatni obrok.

MITAR MEDOVIĆ

Foto: Dejan Božić/RAS Srbija

Da godine nisu prepreka ako postoji volja i želja da se pomogne onima kojima je to potrebno, najbolji dokaz je Mitar Medović koji sa svojih 95 godina ne planira da posustane sa humanitarnim radom.

Mitar je penzionisan 1967. godine. Imao je tada 42 godine i bio pun energije i elana, pa je odlučio da se umjesto hvatanja kriminalaca, posveti pomaganju sirotinji i bolesnima. Od tada je, zahvaljujući njegovom dobročinstvu, na hiljade izbjeglica, bolesnika, žrtava poplave i usamljenih staraca preguralo najteže dane.

Biviši policajac, vrijedno pomaže sugrađanima, iako od 2017. godine malo sporijim tempom. Naime, te godine je na stepeništu banjalučke „Toplane“, gdje je otišao da bi pomogao bolesnim i siromašnim sugrađanima, pao i polomio kuk. Od tada se kreće uz pomoć dva invalidska štapa, ali je i dan danas aktivan u humanitarnom radu mjesne organizacije Crvenog krsta Borik.  Upravo u toj organizaciji je čika Mitar pola vijeka pomagao sugrađanima i vaspitavao mlade, tako da danas Borik ima najaktivniji podmladak Crvenog krsta sa 350 članova.

Iako nikad nije imao niti vozio automobil, svojim je biciklom, do pozne starosti, stizao do svih kojima je njegova pomoć bila potrebna. I tako sve dok nije pao i polomio kuk. Medović je primio na desetine priznanja, koja su mu dodjeljivana za različite zasluge od 1945. do 2015. godine. Tako ga je Josip Broz Tito 1964. odlikovao Ordenom rada sa srebrnim vijencem, od SUBNOR-a Srbije i Crne Gore je 2013. godine dobio Medalju borca, a Milorad Dodik, tada Predsjednik RS ga je 2014. godine odlikovao Ordenom Krst milosrđa za humanitarni rad.

MILORAD ARLOV

Foto:RAS /Srbija

Ime Milorada Arlova se vezuje za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji kako bi opstali na svojim ognjištima. Sve je počelo 2008.godine kada je on kao predjsednik veterana FK ,,Vrbas” Banjaluka, iz protesta zbog jednostranog priznanja Kosova odveo ekipu veterana u Kosovsku Mitrovicu na prijateljsku utakmicu sa veteranima FK ,,Trepča” iz Mitrovice.

To je otvorilo vrata njegovom humanitarnom radu koje je vremenom preraslo u Odbor za pomoć Srbima sa Kosova i Metohije.  Od te 2008. godine pa do danas, Arlov često organizuje i donosi pomoć za djecu, sportiste, bolesne, ugrožene na Kosmetu.

Pored pomoći ovaj Odbor svake godine organizuje dolazak djece sa Kosmeta u RS. Na taj način je više od 2.300 djece je  boravilo kod svojih vršnjaka u Republici Srpskoj. Njegov rad je nagrađen, i to Ordenom Zasluge, a narod kojeg je Arlov dobio odlukom Predsjednika RS 2013. godine.  Takođe, on je i počasni  građanin Sjevera Kosova i Metohije, zajednice koju čine šest opština.

ADRIANA BASARA

Foto:RAS Srbija

Uspješna novinarka, te majka četvoro djece, Adriana Basara, pored poslovnih i privatnih obaveza, pronalazi vremena i energije da se bavi društveno korisnim aktivnostima. Slobodno vrijeme provodi u organizaciji “Budimo ljudi” i udruženju “4+” za roditelje četvoro i više djece, a učestvovala je i u brojnim humanitarnim akcijama.

Pored toga, bila je i pokretač inicijative da Grad Banjaluka uspostavi nagradu koja bi se povodom Dana grada dodjeljivala za humanitarni rad, a koja bi bila posvećena sestrama Gajić. Sestre Gajić oboljele su od Laforine bolesti 2007. godine, a njihova porodica prikupila je do sada više od milion maraka za istraživanja, radi otkrivanja lijeka koji će pomoći cijelom čovječanstvu.

Inicijativu je potpisalo 3.000 građana i ona je predana Gradskoj upravi. Prema posljednjim informacijama ona bi uskoro mogla i postati stvarnost jer su u toku izmjene odluke koja definiše tu oblast, a jedna od predloženih promjena je i da se uvede posebno priznanje za humanost koje bi bilo posvećeno njima.

Adrianin rad nije samo primijećen u Banjaluci i RS već i u regionu. Ona je 2017. godine dobila i prestižno priznanje u Srbiji, gdje je proglašena za „Naj ženu 21. veka“ u oblasti humanitarnog aktivizma.

DRAŽENKO NINIĆ

Foto Siniša Pašalić/RAS Srbija

Proslavljeni banjalučki kik-bokser  Draženko Ninić nije samo heroj u ringu.  Na aukciji je prodao svoj  pojas evropskog prvaka, za 4.100 KM i taj iznos je otišao u humanitarne svrhe za pomoć udruženju ,,Djeca svjetlosti’’. Lani je bio jedan od organizatora “Spartan fight night” uz pomoć kojeg su kupljeni nikoljdanski paketići za djecu sa Kosova i Metohije

Sad će snajper, pazi, sagni se!

Snimatelj na prvoj liniji fronta. Na mestu gde svi ostali nose puške, on u rukama ima kameru. O tome kakav je to osećaj, za DW priča Rade Radivojša. Pre nekoliko dana vratio se iz Sirije.

„Iskreno, uopšte se nisam bojao. To je nešto neverovatno. Ja imam strah uvek pre puta. Ali onda kad dođem tamo i uđem u taj njihov život, ja se bukvalno s tim poistovetim. Imam neku vrstu nelagodnosti koju ne znam kako bih nazvao. Sve, ali ne strah – što je jako čudno, jer pored tebe bombarduju. Sad kad smo bili na prvoj liniji, mina je eksplodirala bukvalno na 20 metara od mene. A ja sam samo uzeo kameru i snimao.“

U poslednjih nekoliko meseci Rade Radivojša je dva puta bio u Siriji. On je snimatelj već više od 25 godina i mnogo puta do sada bio je u ekstremnim situacijama. Kao snimatelj holandskog javnog servisa NOS, pre nekoliko dana vratio se iz regiona u kome se nalazi poslednje uporište tzv. „Islamske države“.

Most na reci Tigar

Novinarske ekipe koje žele da zabeleže šta se na istoku Sirije dešava stižu najčešće preko Erbila. Do tog kurdskog grada u Iraku postoje redovne avio-linije zapadnih kompanija. Državljanima zapadnih zemalja viza nije potrebna, a i Radivojša, državljanin Srbije, dobio ju je bez većih problema – na 30 dana, jedan ulazak.

 Baghouz in SyrienVojnik SDF u blizini Baguza u Siriji

Iz Erbila se dalje ide kolima, do pontonskog mosta na reci Tigar i granice sa Sirijom. „Dovezao nas je vozač, odveo nas u jednu kancelariju i onda, kao i svuda tamo: ti moraš da sedneš, da se upoznaš, da popričaš, ponude te arapskom kafom ili čajem koji moraš da popiješ. Odeš u jednu kancelariju, tu ti daju neke papire i traže ti pasoš i pres-karticu. Onda odeš u drugu, opet tamo dobiješ neki papir… I posle toga čekaš prevoz. Mi smo čekali samo sat vremena. Onda u nekom malom autobusu u kojem ima gomila ljudi, preko pontona prelaziš Tigar. Sve vreme te vode, strašno je konfuzno.“

Negde na prvoj liniji fronta

Od granice do grada Al Kamšilija ima četiri sata vožnje. Grad drže kurdske snage, ali su pojedine četvrti pod kontrolom jedinica Bašara al Asada. „Ima struje, ima i škole, jer viđao sam decu koja idu u školu. A struje ima sat vremena, pa nema dva sata i tako celog dana. Voda isto, naravno, nije za piće. Ima je, ali i ona s vremena na vreme nestane. Mi smo bili smešteni u hotelu u kojem su uslovi zaista katastrofalni. Ima krevet, ali mi smo samo spavali na podu, u vreći. Naravno, nema grejanja. U ovo vreme godine tamo preko dana bude 10-12 stepeni, ali čim sunce zađe jako je hladno. Kamišli je veoma blizu pustinje.“

Kroz pustinju vodi i put do prve linije fronta, do sela Baguz koje opkoljavaju kurdske Demokratske snage Sirije (SDF). Američki avioni svakodnevno bombarduju ta tri-četiri kvadratna kilometra, koliko je ostalo od džihadističkog „Kalifata“.

Baghouz in Syrien„Imam neku vrstu nelagodnosti koju ne znam kako bih nazvao. Sve, ali ne strah – što je jako čudno, jer pored tebe bombarduju.“

„Vozili smo se onim MRAP-om, je l’ znaš šta je to? Ono vojno vozilo, Mine Resistant Ambush Protected. I ti se voziš šest sati, odu ti bubrezi, udaram glavom gore. I onda te izbacuju negde na prvu liniju fronta. Dolazi kamion sa njih dvadeset sa kalašnjikovima, pucaju oko tebe. Ti ne znaš šta se dešava. Ko su ovi? Ko su oni? Kažu ti: Idi gore! Pa se penješ na neku zgradu, gore na vrh. Pa kaže: Sad će snajper, pazi, sagni se! Eno ga onaj tamo na motoru možda će ovamo! Siđi dole! Idi gore! Odjednom mina – bum! Pored tebe eksplodira na 20 metara. Totalno si u nečemu što je polusan, polurealnost.“

Francuskinja iz „Kalifata“

Radivojša i njegov kolega, holandski novinar Marsel van der Sten, planirali su da posete kampove u kojima su smeštene porodice poginulih boraca IS koje su izbegle iz ostataka „Kalifata“. Nisu uspeli. Kampovi su zatvoreni za posete novinara nakon saopštenja UN o katastrofalnim uslovima u kojima žene i deca tamo žive. Ali zato su zabeležili priče žena boraca IS nakon što su napustile područje koje kontrolišu džihadisti.

„Oni idu peške kilometrima kroz pustinju. To su većinom žene i deca, muškarci su većinom poginuli u bombardovanju. Našli smo jednu Francuskinju koja je pre nekoliko godina otišla u Siriju. Živela je prethodno u Raki, pa u Idlibu. Naravno, pokrivena je skroz. Ima troje dece. Kaže da nisu imali šta da jedu. I neke druge žene su nam rekle da su poslednjih nekoliko dana jeli samo hranu za životinje.“

Baghouz in SyrienIzbeglice iz Baguza: žene i deca boraca IS

„Toj Francuskinji je bilo mnogo žao što je napustila ’Kalifat’. I ona nama kaže da bi volela da živi u tako nekoj zemlji sa njenom braćom i sestrama iz ’Kalifata’ kao Amiši. Uporedila je to sa Amišima! Rekli smo joj: Ali Amiši su mirno društvo, oni nikoga ne diraju, nikoga nisu ubili. Pa da, kaže, i sa naše strane su braća i sestre umirali. Pa mu to dođe na isto? Mislim, neverovatno.“

„Neverovatno“ i „neopisivo“. To su dve reči koje Rade Radivojša veoma često koristi kada priča o Siriji. I na kraju ipak priznaje da postoji nešto od čega ga je bilo strah i više nego od metka: „Najviše se plašim kidnapovanja.“

DW

Ono što dospije na internet nikada ne bude izbrisano?

I pored toga što Twitter omogućava korisnicima da izbrišu poruke koje su poslali drugima, a koje primalac može da zadrži, izbrisane poruke nisu potpuno uklonjene budući da ih Twitter skladišti.

I pored obavještenja da je poruka izbrisana, Twitter ipak čuva sve poruke.

Korisnici ipak mogu da im pristupe preuzimanjem arhiviranih podataka svog profila, a dostupne su i poruke poslate izbrisanim ili suspendovanim profilima.

I pored toga što su poruke dostupne samo pošiljaocu i primaocu, sama činjenica da Twitter ne briše poruke, iako korisnike obavještava da to čini, nije baš pohvalna za samu kompaniju.

Iz Twittera saopštavaju da su upućeni u problem i da razmatraju situaciju, ali trenutno ne nude nikakve garancije da će se bilo šta promijeniti.

Korisnicima Twittera ovaj primer može da posluži kao dobar podjsetnik da ono što dospije na internet gotovo nikada u potpunosti ne bude izbrisano.

Sajtovi će teže moći da detektuju Chrome Incognito mod

Jedan od glavnih razloga postojanja Chrome Incognito moda, jeste da se korisnicima omogući da pretražuju internet u privatnosti, gdje njihove informacije neće biti čuvane od strane browsera, kao i da određene informacije o identifikaciji neće biti deljene sa sajtovima.

Međutim, sajtovi i dalje mogu da detektuju da li korisnik upotrebljava Incognito mod ili ne, što u nekim slučajevima dovodi do blokiranja korisnika sa sajtova.

Ovo svakako nije ono što je Google namjeravao sa pomenutom funkcijom, zbog čega kompanija sada preduzima korake da oteža sajtovima detektovanje pregleda u Incognito modu.

Ono što Google planira, jeste da će generisati virtuelni fajl sistem uz pomoć RAM-a računara, za potrebe kada posjećeni sajt zatraži fajl sistem tokom posjete u Incognito modu. Ovo znači da, kada se Incognito mod napusti, on će biti obrisan, što će osigurati da svaki put kada se mod koristi sesija bude detektovana kao potpuno nova.

Očekuje se da će funkcija biti dostupna od Chrome 74 verzije, ali neće biti automatski uključena, već će korisnici morati da je ručno aktiviraju.

Firma iz Hrvatske traži radnike u BiH: Neto plata 1.300 eura plus stan i hrana

Radnicima osiguravamo stan i naknadu za hranu, a plaća koju im nudimo je (neto!) od 1.200 do 1.300 eura za tesara, te od 1.000 do 1.300 eura za armirača i ostala zanimanja, ovisno o kvalifikaciji, kaže Marko Sarađen, vlasnik jedne od najvećih građevinskih firmi na širem šibenskom području.

Kompanija Sarađen d.d., izvodi različite građevinske poslove, a krajem prošle godine dobila je, s još tri hrvatske kompanije, posao dogradnje i rekonstrukcije sistema kanalizacije i vodoopskrbe na području Aglomeracije Šibenik, vrijedan oko 38 miliona eura, ali radnika fali, piše Šibenski.

– Sad kad ima posla, nema ljudi, a kad nije bilo posla, ljudi je bilo viška. Poznato je da u Hrvatskoj fali radnika svih profila, a za nas građevinare su to tesari, zidari, armirači i drugi građevinski radnici. Na domaćem terenu tih radnika odavno nema pa smo ih godinama “uvozili” iz Bosne i Hercegovine. Ali, ni tamo ih više nema, kaže Marko Sarađen, vlasnik jedne od najvećih građevinskih firmi na širem šibenskom području.

Dodaje da je i Bosna prazna.

– Otišli su za Austriju i Njemačku i mi se sada okrećemo prema Albaniji, Makedoniji i Ukrajini. Tim radnicima osiguravamo stan i naknadu za hranu, a plaća koju im nudimo je (neto!) od 1.200 do 1.300 eura za tesara, te od 1.000 do 1.300 eura za armirača i ostala zanimanja, ovisno o kvalifikaciji, navodi Sarađen.

Njegova kompanija trenutno ima 150 zaposlenih, među kojima je 20-ak iz Bosne i Hercegovine, a zbog povećanja poslova treba ih još.

Vlada Hrvatske je, za razliku od prethodnih, ove godine na vrijeme utvrdila godišnju kvotu zapošljavanja stranaca i povećala je te se poslodavci, pa tako i šibenski, ne moraju brinuti oko kvote. Prostora ima, ali kako stvari stoje, nema više radnika u zemljama u okruženju koji bi mogli doći raditi u njihove kompanije.

Donji Vakuf prekinuo finansiranje političkih stranaka, novac ide studentima

Tačka broj 5 – Odluka o finasiranju političkih stranaka je izazvala posebnu pažnju s obzirom na to da su kroz diskusiju svi vijećnici i načelnik Huso Sušić došli do navedenog zaključka, prenosi Bugojno Danas.

Sredstva u iznosu od 25.000 KM bit će usmjerena za stipendiranje studenata.

Donji Vakuf je zasigurno jedna od malobrojnih općina koje su ovo uradile u BiH i koje mogu biti primjer ostalima, naročito u vremenu kada se svakodnevno govori o problemu odlaska mladih.

Počinje EYOF, najveći sportski događaj u BiH nakon ZOI ’84

Sportisti iz 46 evropskih zemalja, njih 1.500, u narednih sedam dana borit će se za medalje u osam sportova.

Evropski omladinski zimski festival (EYOF 2019) – najveći sportski događaj u Bosni i Hercegovini od 14. zimskih olimpijskih igara 1984. godine, počinje večeras svečanom ceremonijom otvorenja na Olimpijskom stadionu “Asim Ferhatović Hase” u Sarajevu.

Ceremonija na najvećem bh. stadionu ozvaničit će posljednju fazu desetogodišnjeg projekta koji je 2009. godine započelo predsjedništvo Olimpijskog komiteta BiH.

Nakon neuspjeha u 2017. godini, u kojoj je EYOF prvobitno trebao biti održan u našoj zemlji, nadležne institucije su ipak prepoznale značaj ovog događaja i pružile mu neophodnu finansijsku podršku.

“Bosna i Hercegovina ponovo živi svoj olimpijski san i ovo je nešto najbolje što se moglo desiti ovom gradu i državi. Siguran sam da će ovaj bh. projekat uspjeti i ovo će biti novi početak za sport i sportiste. Uvjeren sam da će svih 30.000 mjesta na ovom stadionu biti popunjeno u nedjelju na svečanom otvorenju EYOF-a”, kazao je potpredsjednik Olimpijskog komiteta BiH Izet Rađo.

Na ceremoniji otvorenja pod sloganom We create together (Stvaramo zajedno), prodefilovat će zemlje učesnice, pozati sportisti, učesnici Olimpijade 1984. godine, a maskota OI 1984. Vučko će predati ključ Sarajeva maskoti EYOF-a 2019. Groodvyju.

Sve spremno za početak takmičenja

U protekle dvije godine intenzivno se radilo na uređenju borilišta u Sarajevu i Istočnom Sarajevu, te na Bjelašnici, Igmanu i Jahorini.

Organizatori događaja već neko vrijemo ponosno ističu da su staze, ledene plohe i dvorane u odličnom stanju i spremne za početak takmičenja.

Sportisti iz 46 evropskih zemalja, njih 1.500, u narednih sedam dana borit će se za odličja u u osam sportova – alpskom skijanju, skijaškom trčanju, biatlonu, snowboardu, brzom klizanju, hokeju na ledu, umjetničkom klizanju i karlingu.

Sportiste u dobi od 14 do 18 godina pratit će 530 trenera, ostalih članova timova i šefova misija, zatim između 200 do 250 stranih gostiju – delegata, sudija, tehničkih  delegata,  zvaničnika i predstavnika međunarodnih sportskih federacija, te više od 400 predstavnika domaćih i stranih medija.

Radi lakšeg pregleda nisu prikazani termini treninga i zagrijavanja, potpuni raspored i satmicu takmičenja možete pogledati ovdje.

U organizaciju takmičenja je uključeno više od 1.000 volontera.

BiH će predstavljati 21 mladih sportista u pet sportova – Esma Alić, Nina Petrović, Aiša Kantardžić, Ajlin Zuhrić, Harun Kunovac, Samir Hasanbegović, Kemal Karić i Strahinja Aranaut (alpsko skijanje), Marija Jokić, Anđela Samardžija, Andrija Jugović, Đorđe Santrač, Luka Vrećo, Aleksa Vuković, Predrag Pantić, Uroš Lalović, Davor Škipina i Nikola Gavrilović (skijaško trčanje i biatlon), Asja Klačar i Selina Memić (snowboard) i Sumeja Zaimović (brzo klizanje).

U bh. olimpijskom timu još će biti osam trenera – Mirza Nezirović i Almir Bužo (alpsko skijanje), Goran Santrač i Dragan Jeftović (ski trčanje), Goran Mumović i Bojan Minić (biatlon), Haris Burić (snowboard) i Nihad Bašić (brzo klizanje), te šef misije Said Fazlagić i zamjenik Samra Jurišić.

Odlukom Izvršnog odbora OK BiH, čast da nakon 35 godina olimpijski plamen u Sarajevu ponovo upali imat će najbolja sportistkinja BiH – džudistkinja Larisa Cerić. Zastavu BiH na svečanom defileu učesnika će nositi alpska skijašica Esma Alić, uime svih sportista učesnika  EYOF-a zakletvu će položiti Asja Klačar, u ime trenera Nihad Bašić, a u ime sudija Slaviša Lučić.

Da organizacija i samo takmičenje prođu u najboljem redu pobrinuli su se prijatelji EYOF-a koji su omogućili dolazak desetorice stručnjaka uključenih u organizaciju olimpijada širom svijeta. Njihova iskustva poslužila su domaćim stručnjacima da unaprijede znanja za neke nove, buduće projekte.

Budući naraštaji

Generalni sekretar OKBiH Said Fazlagić je istakao da će nakon EYOF-a gradovima organizatorima ostati infrastruktura, ali što je važnije nematerijalno naslijeđe koje će koristiti budući naraštaji Bosanaca i Hercegovaca.

“Obnovljene su dvorane i stadioni, dobili smo nova borilišta i ledene plohe koje će ostati na korištenje našim sportistima, ali tu je i nematerijalno naslijeđe koje je najvažnije u svemu tome, kroz koje ćemo edukovati mlade ljude kako da rade i stvoriti bazu za nove projekte i profite”, rekao je Fazlagić u izjavi za Fenu.

Medalje EYOF-a 2019. su specijalno dizajnirane u obliku maskote igara “Groodvy”, te su nepravilnog oblika i predstavljaju mladost, dinamiku i strast prema sportu.

Ceremoniji otvorenja prisustvovat će predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik i članovi Predsjedništva Željko Komšić i Šefik Džaferović.

Dodik će se obratiti prisutnima i otvoriti EYOF 2019.

Dodjeljivanje medalja svakodnevno će biti organizovano od 19.30 sati na posebno izgrađenom podiju na prostoru na Ilidži.

Ceremonija zatvaranja EYOF-a bit će održana 16. februara na stadionu Slavije u Istočnom Sarajevu.

Izvor: Agencije