FAQ – Često postavljena pitanja

Napisao Administrator NVO u
  1. Šta je potrebno za prvu prijavu na biro za zapošljavanje?

Prva prijava radi se po nekoliko osnova:

a) Nakon redovnog školovanja:
– Diploma ili Uvjerenje o diplomiranju (samo na uvid)
– Lična karta
– Potvrda o prebivalištu iz CIPS-a

b) Nakon prekida redovnog školovanja:
– Ispisnica iz škole ili fakulteta
–  Diploma o završenoj srednjoj školi
– Lična karta
– Potvrda o prebivalištu iz CIPS-a

c) Iz radnog odnosa:
– Rješenje ili Odluka o prestanku radnog odnosa
– Odjava iz porezne uprave – Obrazac JS 3100
– Lična karta

2. U slučaju zasnvanja radnog odnosa, odjava sa evidencije biroa za zapošljavanje je obaveza poslodavca ili nezaposlenog lica?

Nezaposleno lice je obavezno da u roku od 8 dana obavjesti referenta kod koga se javlja o promjeni statusa, pa tako i kod zaposlenja obavezni ste da se odjavite sa Ugovorom o radu.

3. Da li je poslodavac dužan ili nezaposleno lice da dostavi birou za zapošljavanje ugovor o obavljanju pripravničkog staža bez zasnivanja radnog odnosa (volontiranja)?

U ovom slučaju dužni su i jedan i drugi, i poslodavac i nezaposleno lice, javiti promjenu birou za zapošljavanje, radi evidentiranja i ovjere ugovora.

4. Da li je nezaposleno lice dužno da javi promjenu adrese, broja telefona, prezimena ili se podaci prenose lektronski po automatizmu?

Svaku promjenu ličnih podataka, prezime, matični broj, zatim adresa boravka, broj telefona, dodatno zanimanje itd. nezaposlena osoba je dužna javiti birou za zapošljavanje.

5. Gdje se mogu dobiti informacije o aktivnoj potražnji zaposlenja?

Informacije o aktivnim oglasima, konkursima i programima za zapošljavanje možete pronaći na web stranicama:
– Služba za zapošljavanje TK www.szztk.ba;
– Federalni zavod za zapošljavanje www.fzzz.ba;
– Agencija za rad i zapošljavanje BiH www.arz.gov.ba;
– Berza rada www.berzarada.ba;
– Portalima za oglašavanje poput: www.posao.ba; www.hoću.ba; www.job.ba; www.konkursiubihza5; www.boljiposao.com; www.poslovi.ba; www.careerjet.ba;
– facebook stranici našeg CISO centra: Yerp – projekat zapošljavanja i zadržavanja mladih u BiH; i
– Oglasne ploče u općinskim biroima za zapošljavanje.

6. Kako aplicirati za posao u inostranstvu?

Služba za zapošljavanje TK surađuje sa zavodima i agencijama za zapošljavanje u Republici Sloveniji i Republici Hrvatskoj. Za sve zahtjeve za posredovanjem u zapošljavanju koje Služba dobije od njihovih zavoda bude izvršena selekcija i odabir kandidata, te ih obavijesti putem telefona, a dodatno oglas istakne na oglasnu ploču u svim općinskim biroima za zapošljavanje.

Kada je riječ o zapošljavanju u Republici Njemačkoj Služba za zapošljavanje učestvuje u posredovanju pri zapošljavanju medicinskog osoblja u okviru programa Triple Win. Više o Programu možete pročitati na našoj web stranici www.szztk.ba, stranici Federalnog zavoda za zapošljavanje www.fzzz.ba, stranici Agencije za rad i zapošljavanje BiH www.arz.gov.ba, te direktno od službenika koji surađuje sa projektom u Službi za zapošljavanje.

Za ostale informacije koje se tiču zapošljavanja u inostranstvu možete dobiti u Agenciji za rad i zapošljavanje BiH, kontakt adresa je www.arz.gov.ba

7. Da li se u birou za zapošljavanje održavaju obuke stranih jezika?

Biro, osnosno Služba za zapošljavanje ne organizuje obuku stranih jezika, ali uvijek imamo dostupne informacije o školama koje nude najpovoljnije obuke ili čak besplatne kurseve, te sve nezaposlene upućujemo tamo.

8. Da li se strani državljani mogu prijaviti na evidenciju biroa za zapošljavanje?

Strani državljani se ne mogu prijaviti na našu redovnu evidenciju, ali Služba ima posebnu evidenciju za strance. Inače, Služba za zapošljavanje izdaje radne dozvole za strance, o čemu možete više pročitati na našoj web stranici u rubrici „Pravna pomoć“ ili direktno u prostorijama Službe.

Strani državljani tek kada postanu državljani i BiH, kada dobiju lična dokumenta mogu se prijaviti na našu redovnu evidenciju.

9. Da li osobe koje su napunile 26 godina života a vode se kao redovni studenti mogu ostvariti pravo na zdravstveno osiguranje u službi za zapošljavanje?

Takve osobe nisu u mogućnosti ostvariti zdravstveno osiguranje u Službi, jer nemaju pravo prijave na našu evidenciju. Samo osobe prijavljene na evidenciju Službe, a koje ispunjavaju određene zakonske uslove mogu biti korisnici zdravstvenog osiguranja unutar Službe.

Redovni studenti koji imaju preko 26 godina života informacije o ostvarivanju zdravstvenog osiguranja trebale bi potražiti u Zavodu za zdravstveno osiguranje.

10. Da li pravo na zdravstveno osiguranje imaju osobe koje dolaze iz radnog odnosa, akojima nisu izmireni porezi i doprinosi za vrijeme rada?

Da. Osobe koje dolaze iz radnog odnosa bez obzira na razloge prestanka rada i uplaćene poreze i doprinose ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje, ali u slučaju da su se prijavile na evidenciju Službe u zakonskom roku od 30 dana.

11. Osobe koje su imale pravo korištenja zdravstvenoh osiguranja samo godinu dana gdje i šta dalje?

Osobe koje su koristile zdravstveno osiguranje u Službi zbog prekida redovnog školovanja, nakon godinu dana prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju FBiH gube navedeno pravo. Sve informacije za uspostavljanje ponovnog zdravstvenog osiguranja mogu dobiti direktno u Službi ili u Zavodu zdravstvenog osiguranja.

12. Da li biro za zapošljavanje dodjeljuje “markice” – premiju osiguranja za tekuću godinu?

Ne. Biro/Služba za zapošljavanje nema nadležnost za podjelu premije zdravstvenog osiguranja.

pitanja i odgovori se odnose na Tuzlanski kanton

 

Општа питања – ПИО Фонд Србија

Napisao Administrator NVO u

ОПШТА ПИТАЊА

 

ПИТАЊЕ: Добио сам привремено решење о пензионисању па ме занима шта треба да урадим у циљу добијања коначног решења.

ОДГОВОР: Привремено решење о пензионисању доноси се онда када су испуњени услови за стицање пензије, али нису познати и комплетирани сви подаци који су потребни за доношење коначног решења. Разлог привремености решења наведен је у образложењу привременог решења које сте добили. Фонд ПИО ће по службеној дужности потраживати недостајуће податке и донети коначно решење, када се отклоне разлози привремености решења, односно када прибави податке који су потребни за доношење коначног решења. Уколико знате да су сви неопходни подаци прикупљени и сва документација комплетирана, Ви можете да поднесете захтев за доношење коначног решења надлежној филијали ПИО и на тај начин убрзате поступак доношења коначног решења. Уколико нису комплетирани сви подаци који су неопходни за доношење коначног решења, можете се и сами укључити у процес прикупљања недостајућих података ако сматрате да ћете на тај начин убрзати поступак.

 

ПИТАЊЕ: Остварио сам стаж у иностранству, па ме занима на који начин да дођем до података о иностраном стажу и где да поднесем захтев за пензионисање?

ОДГОВОР: Ако између Србије и државе у којој је осигураник радио постоји споразум о социјалном осигурању, то значи да осигураник може да оствари право на пензију сабирањем стажа који је остварио у обе државе. Процес утврђивања стажа по службеној дужности обавља се у току поступка пензионисања комуникацијом између српског и иностраног пензијског органа. Захтев се подноси Фонду ПИО Србије.

 

ПИТАЊЕ: Имам троје деце по основу чега сам остварила додатни стаж у трајању од две године. Да ли је тачно да се овај стаж не рачуна као услов за стицање пензије?

ОДГОВОР: Стаж по основу рођења трећег детета представља посебан стаж и није исто што и стаж осигурања. То значи да овај посебни стаж не представља услов за остваривање права на пензију јер се као услов за пензију захтева навршење одређених година стажа осигурања. Практично, стаж од две године по основу рођења трећег детета се не узима у обзир приликом процене испуњености услова за остваривање права на пензију, али улази у укупан пензијски стаж приликом обрачуна износа пензије и на тај начин незнатно утиче на повећање износа пензије.

 

ПИТАЊЕ: Да ли постоји могућност да ми путем електронске поште доставите податке о стажу?

ОДГОВОР: Фонд ПИО не доставља податке о стажу својих осигураника електронским путем. Због немогућности одговарајуће идентификације лица која нам се овим путем обраћају (без обзира на достављене податке), а узимајући у обзир законску обавезу заштите личних података корисника и осигураника, овакве податке не достављамо путем електронске поште.

 

ПИТАЊЕ: Да ли се време проведено на служењу војног рока рачуна у радни стаж?

ОДГОВОР: Према важећим законским прописима, време служења редовног војног рока се не може признати у стаж осигурања нити се ретроактивном уплатом доприноса ово време може регулисати као стаж осигурања.

 

ПИТАЊЕ: Како да натерам послодавца да ми уплати доприносе?

ОДГОВОР: Уплата доприноса за ПИО је искључиво обавеза послодавца. Уколико послодавац не измирује своје обавезе, обратите се инспекцији рада, финансијској инспекцији и на крају надлежном суду да бисте остварили своја права из радног односа

Питања и одговори

Napisao Administrator NVO u
  • Како се покреће поступак за истваривање пензије?

Поступак за остваривање права на старосну или инвалидску пензију покреће се на захтјев осигураника, док се поступак за остваривање права на породичну пензију покреће на захтјев члана породице умрлог осигураника, односно члана породице умрлог корисника старосне или инвалидске пензије.

  • На који начин и гдје се може предати захтјев за остваривање права на пензију?   Захтјев за остваривање права на пензију предаје се према мјесту посљедњег осигурања у најближу Пословницу Фонда, поштом или посредством другог носиоца осигурања?
  • Шта је од документације потребно приложити уз захтјев за остваривање права на пензију? У зависности од врсте права која се тражи зависи и списак потребне документације, који је понуђен на самом обрасцу захтјева, с тим што је остављена могућност за проширење тог списка, када се према околностима у конкретном случају укаже потреба за тим. Образац захтјева можете преузети на ПИО сајту.
  • Да ли лице, које се налази у осигурању, може остварити право на пензију? Право на пензију обезбјеђује се након престанка осигурања, изузев када је у питању осигураник самосталних дјелатности, осигураник вјерски службеник или осигуранк пољопривредник који може остварити право на старосну пензију док се налази у осигурању.
  • Да ли се период рада за који нису плаћени доприноси рачуна у стаж осигурања? Не. У стаж осигурања  са ефективним трајањем  рачуна се вријеме које је осигураник послије 15. године живота провео у обавезном и добровољном осигурању, а за које је уплаћен допринос.
  • Која је разлика између пензијског стажа и стажа осигурања? Пензијски стаж на основу којег се остварују права из пензијског и инвалидског осигурања обухвата стаж осигурања и посебан стаж, док се под стажом осигурања подразумијева стаж осигурања са ефективним трјањем и стаж осигурања са увећаним трајањем.
  • Ко и на који начин утврђује посебан стаж у двоструком трајању? Посебан стаж у двоструком трајању утврђује Фонд за пензијско и инвалидско осигурање РС на основу правоснажног рјешења о категоризацији бораца, које доноси министарство надлежно за питање бораца, а по личном захтјеву припадника Оружаних снага СФРЈ, припадника ВРС или припадника МУП-а.
  • Када се посебан стаж може рачунати у укупан пензијски стаж? Само уколико постоји рјешење Фонда ПИО којим је утврђен посебан стаж, исти се може рачунати у укупан пензијски стаж.
  • Може ли се осигураник одрећи посебног стажа у двоструком трајању који је утврђен рјешењем Фонда ПИО РС? Не, осигураник се не може одрећи посебног стажа у двоструком трајању који је утврђен рјешењем Фонда ПИО РС.
  • Који су услови за остваривање права на пензију? Услове за остваривање права на старосну, инвалидску и породичну пензију можете погледати на овом сајту исказане у табелама у дијелу који се односи на права из пензијског и инвалидског осигурања.
  • Може ли удовица којој је престало право на породичну пензију, остварену по основу обављања родитељске дужности према дјеци, поново остварити право на породичну пензију? Удовица којој је право на породичну пензију, остварену по основу обављања родитељске дужности према дјеци, престало прије навршених 50, а послије навршених 45 година живота, може поново остварити право на породичну пензију када наврши 50 година живота.
  • Има ли право на породичну пензију удовица која у моменту смрти супруга није имала навршених 50 година живота? Удовица која до смрти супруга није навршила 50 година живота, али је имала навршених 45 година живота, има право на породичну пензију када наврши 50 година живота.
  • Да ли удовица, која није била корисник породичне пензије са дјецом, већ је само обављала родитељску дужност, може остварити право на породичну пензију, ако је у моменту престанка права на пензију дјеци имала 49 година живота? Удовица која није остварила право на породичну пензију по основу обављања родитељске дужности, а имала је 45 и више година живота у моменту престанка права на породичну пензију дјеци, може остварити право на породичну пензију када наврши 50 година живота.
  • Може ли удовац којем је престало право на породичну пензију, остварену по основу обављања родитељске дужности према дјеци, поново остварити право на породичну пензију? Удовац којем је право на породичну пензију, остварену по основу обављања родитељске дужности према дјеци, престало прије навршених 60, а послије навршених 55 година живота, може поново остварити право на породичну пензију када наврши 60 година живота.
  • Има ли право на породичну пензију удовац који у моменту смрти супруге није имао навршених 60 година живота? Удовац који до смрти супруге није навршио 60 година живота, али је имао навршених 55 година живота, има право на породичну пензију када наврши 60 година живота.
  • Да ли има право на породичну пензију члан породице који је правоснажном пресудом осуђен за кривично дјело чија је посљедица смрт осигураника, односно корисника личне пензије? Не, право на породичну пензију не обезбјеђује се члану породице који је правоснажном пресудом осуђен за кривично дјело чија је посљедица смрт осигураника, односно корисника личне пензије.
  • Може ли корисник породичне пензије примати пензију и бити пријављен на пензијско и инвалидско осигурање? Не, кориснику права на породичну пензију, који стекне статус осигураника, обуставља се исплата пензије за период трајања осигурања.
  • Од чега зависи висина пензије и на који начин се одређује? Висина пензије зависи од дужине укупног пензијског стажа и вриједности остварених плата, а одређује се примјеном бод система.
  • Која је формула за израчунавање пензије по бод систему?Израчунавање пензије по бод систему одвија се у неколико фаза према сљедећој формули:
    • ОСТВАРЕНА ПЛАТА ОСИГУРАНИКА : ПРОСЈЕЧНА ПЛАТА У ИСТОЈ КАЛЕНДАРСКОЈ ГОДИНИ = ГОДИШЊИ ЛИЧНИ КОЕФИЦИЈЕНТ
    • ЗБИР ГОДИШЊИХ ЛИЧНИХ КОЕФИЦИЈЕНАТА : ЗБИРОМ ПЕРИОДА ЗА КОЈИ СУ ОБРАЧУНАТИ = ЛИЧНИ КОЕФИЦИЈЕНТ
    • ЛИЧНИ КОЕФИЦИЈЕНТ X УКУПАН ПЕНЗИЈСКИ СТАЖ = ЛИЧНИ БОД
    • ЛИЧНИ БОД X ОПШТИ БОД = ПЕНЗИЈА

    Код израчунавања годишњег личног коефицијента узима се у обзир плата, односно основица осигурања за сваку годину у којој је осигураник радио на територији бивше БиХ и Републике Српске, почев од 1. јануара 1970.  до године која претходи години остваривања права, изузев 1992. и 1993. године и може износити највише 4. За одређивање личног бода осигураника пензијски стаж може износити највише 40 година. Вриједност општег бода утврђена је законом и редовно се усклађује од 1. јануара сваке године према проценту промјене просјечне нето плате у Републици у претходној години, а ванредно се усклађује у одговарајућем проценту на основу Одлуке Владе Републике Српске.

  • Шта је сразмјерна пензија и како се израчунава?Осигуранику који поред пензијског стажа оствареног на територији Републике Српске, односно територији бивше БиХ која је сада у надлежности Републике Српске, има стаж осигурања остварен и на територији неког другог носиоца осигурања, а под условом да без тог стажа не испуњава услове за остваривање права на пензију, одређује се сразмјерни дио пензије према сљедећој формули:

    Висина пензије одређена у зависности од дужине укупног пензијског стажа и вриједности остварених плата, дијели се са укупним пензијским стажом и множи са пензијским стажом који пада на терет Фонда ПИО РС.

  • Када и на који начин се врши усклађивање пензија? Закон о пензијском и инвалидском осигурању познаје редовно годишње усклађивање пензија и ванредно усклађивање пензија. Редовно усклађивање пензија врши се 1. јануара сваке године према проценту који представља половину збира процента промјене просјечне нето плате и процента промјене потрошачких цијена на годишњем нивоу у Репблици у претходној години, а уколико су статистички показатељи негативни не врши се редовно усклађивање пензија. Ванредно усклађивање пензија се врши према Одлуци Владе Републике Српске у одређеном проценту.
  • Како се одређује висина породичне пензије? Висина породичне пензије зависи од броја чланова породице, а одређује се у проценту од 70% за једног члана, 80% за два члана, 90% за три члана и 100% за четири и више чланова породице од пензије која је припадала кориснику на дан смрти, односно од инвалидске пензије која би припадала осигуранику на дан смрти.
  • Коме се исплаћује најнижа пензија?
    • Кориснику коме је пензија одређена у мањем износу од најнижег износа пензије исплаћује се најнижа пензија. У складу са Одлуком Владе Републике број: 04/1-012-2-1622/18 од 25. јуна 2018. године („Службени гласник Републике Српске“, број: 58/18) почев од 01.06.2018. године одређују се износи најниже пензије, у смислу члана 85. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, који зависе од дужине пензијског стажа и то:

    – најнижа пензија за пензијски стаж до 15 година износи 187,84 КМ,

    – најнижа пензија за 15-20 година пензијског стажа износи 225,42 КМ,

    – најнижа пензија за 20-30 година пензијског стажа износи 262,98 КМ,

    – најнижа пензија за 30-40 година пензијског стажа износи 300,57 КМ,

    – најнижа пензија за 40 година и више пензијског стажа износи 375,72 КМ.

    Одредбе о најнижој пензији  Закона о пензијском и инвалидском осигурању не односе се на сразмјерне пензије  остварене примјеном међународних  уговора о социјалном осигурању и Споразума о међусобним правима и обавезама  у спровођењу пензијског и инвалидског осигурања у БиХ.

  • Које су чињенице од утицаја на коришћење, односно обим права на породичну пензију, које је корисник дужан пријавити Фонду у року од 30 дана од дана настанка? Чињенице од утицаја на коришћење, односно обим права на породичну пензију су: стицање статуса осигураника у обавезном или добровољном осигурању, редовно школовање, завршетак редовног школовања, ступање у брак, промјена адресе итд.
  • Ко и када доставља потврду о редовном школовању ? Корисници породичне пензије – дјеца умрлог осигураника или корисника личне пензије на редовном школовању старосне доби од 15. до 26. године су обавезна на почетку сваке школске године доставити потврду о редовном школовању, а по завршетку редовног школовања доказ о завршеном редовном школовању (свједочанство, односно диплому). У случају недостављања исте исплата пензије ће се обуставити.
  • Ко је обавезан доставити Фонду потврду о животу? Корисник пензије коме се исплата врши ван Републике Српске обавезан је на крају календарске године Фонду доставити потврду о животу. Образац потврде о животу можете преузети на овом сајту. У случају недостављања исте исплата пензије ће се обуставити.
  • Када престаје право на пензију? Право на пензију престаје смрћу корисника, када у току коришћења престану да постоје услови за остваривање права, када се накнадно утврди да нису постојали услови за остваривање права и на захтјев корисника.
  • Како се најбрже може добити информација о стању пензијског списа или правни савјет у вези са остваривањем права на пензију? Можете се обратити телефонским путем стручном сараднику за пружање правне помоћи у надлежној филијали, a бројеве телефона можете наћи на ПИО сајту.
  • Која филијала Фонда ПИО РС је надлежна за мој предмет? Филијала Фонда ПИО РС на чијем сте подручју имали посљедње осигурање је надлежна за поступање у Вашем предмету, изузев уколико је од посљедњег осигурања протекло више од 12 мјесеци, када је за поступање надлежна филијала на чијем подручју имате пребивалиште.
  • Ко има право на исплату погребних трошкова за умрлог корисника пензије? Право на исплату погребних трошкова за умрлог корисника има лице које је сносило погребне трошкове, односно трошкове сахране. Образац захтјева можете преузети на овом сајту.
  • У ком року се може поднијети захтјев за исплату погребних трошкова за умрлог корисника пензије? Захтјев за исплату погребних трошкова за умрлог корисника подноси се након сахране пензионера, а крајњи рок за подношење захтјева је три године рачунајући од момента смрти корисника.

Najčešća pitanja – PIO/MIO

Napisao Administrator NVO u

1. Kako ostvariti pravo na starosnu penziju?

Da bi se ostvarilo pravo na starosnu penziju po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju mora se ispuniti jedan od sljedećih uslova:

– 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja  odnosno 20 godina penzijskog staža, ili

– 40 godina penzijskog staža, bez obzira na godine života,

Dokumenti potrebni za ostvarivanje prava su:

  1. zahtjev
  2. izvadak iz matične knjige rođenih
  3. kopija lične karte
  4. ovjerenje o prebivalištu
  5. dokazi o radu u BiH (radna knjižica ili ovjerenje iz matične evidencije).

Zahtjev za ostvarivanje prava na penziju podnose se prema mjestu prebivališta mjerodavnom nositelju penzijskog i invalidskog osiguranja.

2. Šta je to Razmjerna penzija?

 

Ako osiguranik ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju samo na temelju razdoblja osiguranja ostvarenih u BiH, bosanskohercegovački nositelj osiguranja će, radi ispunjenja uslova za penziju, uzeti u obzir i razdoblja osiguranja navršena u inostranstvu– u nekoj od država s kojima država BiH ima važeći međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, ali će visina penzije biti određena samo na temelju razdoblja osiguranja navršenih u BiH.

Zahtjev za penziju, sukladno ugovoru o socijalnom osiguranju između BiH i druge države podnosi se mjerodavnim tijelima penzijskog i invalidskog osiguranja, ovisno o mjestu prebivališta. Ukoliko BiH nema potpisan ugovor s nekom od zemalja, zahtjev za ostvarivanje prava na penziju u Federaciji BiH može se poslati poštom ili osobno predati u najbližu ispostavu kantonalnih administrativnih službi na području Federacije BiH.

3. Koji su dokumenti potrebni za podnošenje zahtjeva za ostvarivanje prava na  starosnu  penziju vojnih osiguranika?

Potrebna dokumentacija za podnošenje zahtjeva za ostvarivanje prava na starosnu penziju, sukladno članku 48. stavak 4. Zakona o Oružanim snagama je sljedeća:

  1. zahtjev
  2. izvadak iz matične knjige rođenih
  3. kopija lične karte
  4. ovjerenje iz matične evidencije
  5. zapovijed o otpustu iz službe u Oružanim snagama
  6. ovjerenje o otpustu zbog nemogućnosti produženja ugovora i prijedlog Ministarstva za penzionisanje, skladno gore navedem članku
  7. ovjerenje o beneficiranom radnom stažu
  8. ovjerenje o učestvovanju u odbrani BiH (poseban staž)
  9. ovjerenje o stažu u državama bivše Jugoslavije, ukoliko isti staž nije registrovan u matičnoj evidenciji ili radnoj knjižici.

Zahtjevi za priznavanje prava na penziju podnose se prema mjestu prebivališta mjerodavnom nositelju penzijskog i invalidskog osiguranja.

4. Kako se računa staž osiguranja s nepunim  radnim vremenom?

Ukoliko je osoba prijavljena na penzijsko osiguranje na rad s nepunim radnim vremenom, u penzijski staž, skladno članku 84. stavak 3. koji glasi:

„U staž osiguranja računa se i vrijeme provedeno u radnom odnosu s nepunim radnim vremenom, osim slučajeva iz stavka 2. ovoga članka, u trajanju koje odgovara ukupnom broju sati takvoga rada ostvarenog za pojedine godine, obračunatog na puno radno vrijeme, skladno propisima o radnim odnosima“, uračunat će se samo stvarno radno vrijeme provedeno u osiguranju za koje su uplaćeni doprinosi.

Npr. Ako je osiguranik u toku jedne kalendarske godine radio 6 mjeseci s polovicom punog radnog vremena, u staž osiguranja uračunat će mu se 3 mjeseca.

5. Kako pribaviti ovjerenje o stažu potrebno radi ostvarivanja prava na penziju?

Prilikom podnošenja zahtjeva za penziju osiguranik je obavezan dostaviti dokaze o stažu. Ukoliko osiguranik nema dokaza o penzijskom stažu, može lično Federalnom zavodu za penzijsko i invalidsko osiguranje podnijeti zahtjev za izdavanje ovjerenja o stažu koje sadrži prijavno-odjavne podatke, pregled ostvarenog staža i plaće za godine ostvarenog staža.

Zahtjev za izdavanje ovjerenja podnosi se u pisanoj formi mjerodavnoj kantonalnoj administrativnoj službi, prema mjestu zadnjeg radnog odnosa osiguranika.

6. Postoji li mogućnost samostalne uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje?

Lice koje nije osiguranik u obaveznom osiguranju može se osigurati na dobrovoljno osiguranje pod uslovima, u obimu i na način predviđen ovim zakonom, ako ima prebivalište na teritoriji Federacije ili teritoriji Brčko Distrikta, ima opću zdravstvenu sposobnost, ako je starije od 15 godina a najkasnije do navršene 65 godine, te ako je državljanin Bosne i Hercegovine.

Zahtjev za dobrovoljno osiguranje može se podnijeti u mjestu prebivališta u najbližoj poslovnici FZ PIO.

7. Koju dokumentaciju je potrebno priložiti kod naplate posmrtnine za penzionere?

Uz zahtjev koji se podnosi Zavodu PIO, tačnije, jednoj od poslovnica Zavoda, treba priložiti izvod iz matične knjige umrlih. Zatim, vjenčani list, kada zahtjev podnosi supružnik i to ukoliko na izvodu iz matične knjige umrlih nije upisana činjenica o sklopljenom braku umrlog. Priložiti punomoć, ako se zahtjev podnosi po punomoćniku. Dokaz o srodstvu sa umrlim korisnikom imovine – kada zahtjev ne podnosi supružnik, nego drugi član uže porodice umrlog korisnika penzije. Neophodno je priložiti i uvjerenje o prebivalištu umrlog korisnika imovine, račune o troškovima ukopa.

Pitanja i odgovori

Napisao Administrator NVO u

Postovana gospodo, javljam vam se sa pitanjem:

U BIH imam 13 godina, 1 mesec i 12 dana priznatog staza osiguranja a u Republici Srpskoj 9 meseci i 19 dana staza osiguranja, medjutim poseban staz od 6 godina, 1 mesec i 18 dana su mi priznali u penzioni staz a ne u staz osiguranja.
U Srbiji imam 20 godina i 2 meseca staza osiguranja. Prilikom podnošenja zahteva za prevremenu srazmernu starosnu penziju nije mi priznat poseban staz uz obrazlozenje sa to nije staz osiguranja vec penzioni staz i kao takav se ne priznaje dok se za taj period ne uplate porezi i doprinosi. Imam 61 godinu, interesuje me da li imam pravo na taj staz i ko je duzan da uplati poreze za taj period?
S’ postovanjem
Nikola T.
Odgovor:

Poštovani!

T. Nikola ostvario je pravo na srazmjernu penziju kod Fonda PIO Republike Srpske počev od 01.12.2017. godine po osnovu ukupno ostvarenog penzijskog staža od 40 godina, 1 mjesec i 16 dana u koji je uračunat i poseban staž u dvostrukom trajanju od 6 godina, 1 mjesec i 18 dana.

Srbijanski nosilac osiguranja ne uračunava poseban staž u dvostrukom trajanju jer to zaista nije staž osiguranja. Ne postoji zakonska mogućnost da se za poseban staž u dvostrukom trajanju izvrši uplata doprinosa.

Kako izbjeći zamku RTRS i sudova oko plaćanja tv pretplate?!

Napisao Administrator NVO u

Već dugi niz godina usljed slabijeg punjenja budžeta javnih radio televizijskih emitera RTRS, FTV, BHRT njihovi “eksperti” za dopunjavanje budžeta i “deranje” naroda su se dosjetili pravne akrobatike uz pomoć koje praktično otimaju narodu pare za rtv pretplatu.

Kako je osmišljen kompletan poduhvat terorisanja građana?

Postoji odredba u aktima o javnim emiterima, a koju građani i udruženja sasvim prirodno ne znaju, jer su pravno neuki, a nije im zadatak da sjede i gledaju sjednice narodne skupštine ili drugih parlamenata o tome da li će i kada doći na red javni emiteri, niti da čitaju službene glasnike o toj materiji, koja definiše da je građanin ili pravno lice tj. Udruženje dužno plaćati rtv pretplatu ukoliko posjeduje telefonski priključak, bez obzira da li posjeduje radio ili tv prijemnik.

S obzirom da izvjestan broj građana zaista ove prijemnike i ne posjeduje, a da skoro sva udruženja ne posjeduje radio i tv prijemnik oni su smatrali da se podrazumijeva da im neće stizati uz telefonski račun i račun za tv pretplatu. Tu na scenu stupa sprega televizija i sudova koji ekspresno šalju prijedlog korisnicima da izmire dug unazad više godina pod prijetnjom tužbe i nude im pogodnost da neće morati platiti i sudske troškove i daju im rok u kome je potrebno izmiriti dug za tv pretplatu. Tako je mamac bačen. Pošto većina žrtvi-građana i udruženja se nađu zaprepašteni otkud to da trebaju platiti navodni dug od prije pet ili deset godina za tv pretplatu, oni obično osim jadikovanja ne preduzmu nikakve pravne radnje sa ciljem zaštite svojih prava kao potrošača i neki se upecaju na tu udicu i plate troškove koji iznose u dijapazonu od 120-500 KM zavisno od niza faktora (od kada vam javni emitter proizvoljno i paušalno odredi da trebate platiti, bez pozivanja na datum priključka, dakle đuture), a neki se uglavnom bezuspješno sude sa rtrs i drugim emiterima, zavisno kome harač plaćaju, a tu na scenu stupa sudska inkvizicija koja se poziva na odredbu da vi niste tehničkoj komisiji javnog emitera prijavili da nemate radio ili tv prijemnik na osnovu koga oni trebaju izaći na lice mjesta i potvrditi vaše navode te vam na osnovu toga ubuduće slati telefonski račun bez pretplate, i tako razoružani dobar dio građana i udruženja plati i sudske troškove i tako zapadne u vrlo tešku finansijsku situaciju izazvanu organizovanim zakonskim terorom javnih emitera i sudova koji solidarno raspodjele tako iznuđena sredstva što predstavlja pravno nasilje nad sopstvenim građanima. U novije vrijeme s obzirom da je u javnim emiterima haos, jer im sistem ne funkcioniše isplati se i suditi sa njima i ići u proces žalbi na presude jer je velika vjerovatnoća da ćete ih dobiti na sudu zbog njihove neažurnosti i nefunkcionisanja i tako možete odbraniti svoja prava. Ako pomnožite navedene iznose sa par hiljada građana žrtava u ovoj zavrzlami oko tv pretplate i isto toliko udruženja doći ćete do milionskih iznosa praktično otetih od građanstva u RS i BiH!!!

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:669174-Plene-im-imovinu-zbog-duga-za-pretplatu-a-i-nemaju-TV

 

Права у области дјечије заштите

Napisao Administrator NVO u

Да ли дјеца од 15 година имају право на дјечији додатак?

Права у области дјечије заштите

Права мајки, у складу са Законом о дјечијој заштити су:

Право на накнаду плате за вријеме коришћења породиљског одсуства, односно док користи одсуствовање са посла због његе и старања о дјетету, има мајка или запослени отац, усвојилац дјетета или друго лице запослено код послодавца коме је надлежан орган повјерио дијете на његу и старање.Право на матерински додатак остварује свака мајка, осим мајке која има право на накнаду плате за вријеме породиљског одсуства и која не испуњава имовински цензус утврђен овим законом. Матерински додатак износи до 30% од просјечне нето плате по запосленом у привреди Републике, остварене у претходној години. Право на матерински додатак, остварује се за прво троје дјеце у породици у трајању од 365 дана од првог дана наредног мјесеца по рођењу дјетета, на основу поднесеног захтјева.

Право на помоћ за опрему новорођенчета остварује се за свако новорођено дијете у породици. Износ за ову помоћ не може бити мањи од 50% од просјечне нето плате по запосленом у привреди Републике остварене у претходној години.

Право на додатак на дјецу, као новчано давање, има сваки грађанин Републике Српске, првенствено незапослени борац, војни инвалид прве до треће групе инвалидитета, уживалац породичне инвалиднине, односно грађанин који има пребивалиште на територији Републике Српске, под условима предвиђеним овим законом.

Страни држављанин који ради на територији Републике код иностраног послодавца, има право на додатак на дјецу ако је то међународним споразумом предвиђено. Додатак на дјецу припада дјеци најдуже до навршених 15 година живота ако су на редовном школовању.

Право на додатак на дјецу остварује се:

  • ако породица остварује право на материјално обезбеђење, у складу са Законом о социјалној заштити;
  • ако укупан мјесечни приход по члану породице остварен шест мјесеци прије подношења захтјева, износи од 10% до 40% од просјечне мјесечне плате остварене у претходној години у привреди Републике, а катастарски приход по члану породице у претходној години не прелази износ од 3% просјечног катастарског прихода на јавном хектару земљишта;
  • ако укупан катастарски приход по члану породице у претходној години износи од 3% до 10% од просјечног катастарског прихода по једном хектару земљишта, а породица не остварује друге приходе
  • ако вредност процјењене покретне имовине (аутомобил, радна машина и друго) не прелазе вриједност од пет до осам просјечних плата по запосленом у привреди Републике у претходној години.

Висина додатка на дјецу износи: за друго и четврто дијете од 5% до 15%, а за треће дијете и дијете из члана 23. ст. 3, 4. и 5. Закона од 15% до 30% од просечне нето плате по запосленом у привреди Републике остварене у претходној години. Проценте и номиналне износе додатка на дјецу, у складу са ставом 1. овог члана, утврђује директор Фонда дјечије заштите.

  • Задовољавање развојних потреба дјеце,
  • Предшколско васпитање и образовање за дјецу без родитељског старања, дјецу са сметњама у развоју и дјецу на дужем болничком лијечењу
  • Васпитно-образовни програми припремања дјеце за школу,
  • Одмор и рекреација дјеце до 15 година старости у дјечијем одмаралишту,
  • Регресирање трошкова боравка дјеце у предшколској установи, одмора и рекреације.

Zračenje trafo-stanica izaziva oboljenja

Napisao Administrator NVO u

Elektromagnetnom zračenju dalekovoda, postavljenih u blizini naselja, te trafo-stanica ispod stambenih zgrada, izložen je nemali broj stanovnika u BiH. Iako stručnjaci upozoravaju na veliku opasnost po zdravlje, koju izaziva dugotrajna izloženost zračenjima, mnogi građani prinuđeni su da žive pod uticajem tih zračenja, jer nadležne institucije, kako navode, nemaju zakonsku regulativu na osnovu koje bi mogle da djeluju. Porodica Aleksandra Simića iz Marković Polja, kod Brčkog, tvrdi da su sve češći pacijenti brčanskog zdravstva, te da im je stoka uginula, a voće se posušilo zbog pojačanog elektromagnetnog zračenja dva dalekovoda koji se ukrštaju iznad njihovog dvorišta. Oni tvrde da njihova drama traje već 15 godina. Simić kaže da je željan da mu u posjetu dođu djeca i unuci, ali da je njihov dolazak veliki rizik, jer veliko elektromagnetno zračenje može da im našteti. “Prvo su uginule tri krave, a prethodno je laboratorijska analiza mlijeka bila takva da mi je rečeno: ‘Nemoj ni stoku tim mlijekom da hraniš’. Supruga i kćerka, umjesto na okućnici, siju i sade povrće kod rodbine i komšija”, priča Simić. Članovi porodice Simić kažu da kad je olujno nevrijeme, pa su munje i gromovi, njihovo dvorište i kuća izgledaju kao iz naučnofantastičnih filmova. Mara Simić, Aleksandrova supruga, prošle godine se, u trenutku rastrojstva, pokušala zapaliti u dvorištu, ali su je spriječili prisutni policajci. “Nisam mogla izdržati zbog kćerkine bolesti i teške operacije, zbog patnji koje trpimo bez djece i unučadi svjesni da smo žrtvovani za neke više interese”, kaže ogorčeno Simićeva. Njihova kćerka Dušanka Cvjetković, supruga poginulog borca, s maloljetnom kćerkom živi kod roditelja u Marković Polju. “Tri godine kucam na sva vrata organa vlasti i institucija, ali rješenja nema. U međuvremenu sam operisana zbog karcinoma, roditelji su oboljeli, brat je odustao od gradnje kuće na izlivenom temlju u dvorištu i s porodicom odselio na sigurno. Izgleda da nadležni čekaju da i mi umremo kako bi bez intervencije riješili problem i oslobodili se obaveza”, ogorčena je Dušanka. U svojstvu opunomoćenika oca Aleksandra Simića, ona uporno traži rješenje da se dalekovodi uklone. Jedan dalekovod je izgrađen 1975. godine, a drugi je podignut 1994. Prva komšinica porodice Simić je maloljetna M.S., koja živi sama u porodičnoj kući bez oba roditelja i izdržavano je lice od strane Centra za socijalni rad distrikta. Nezvanično saznajemo da joj je članica ekipe stručnjaka Elektrofakulteta, koja je boravila na licu mjesta, sugerisala brzo iseljenje jer će u protivnom oboljeti zbog visokog stepena zračenja. U Vladi distrikta istakli su da se priprema zakonski akt bez kojeg nije moguće obezbijediti rješenje za ovaj i slične probleme građana, koji su prisutni u još nekim naseljima. Kazali su da je to nakon nalaza stručnjaka sugerisao i OHR u Brčkom. “Pripremamo zakon i pravilnike o dozvoljenim elektromagnetnim zračenjima sukladan propisima EU, koji će biti polazna osnova za aktivnost prema nadležnim institucijama, koje moraju riješiti ovaj i druge prisutne probleme koje imamo u Marković Polju, ali i prigradskom naselju Brod, gdje su mjerenja takođe pokazala povećano zračenje, a gdje broj oboljelih od karcinoma zabrinjavajuće raste”, izjavio je Anto Domić, zamjenik gradonačelnika. Simićima i ostalim ugroženim građanima distrikta ostaje još samo vjerovanje u efikasnost lokalne vlasti. I u neposrednoj blizini kuća u sarajevskom naselju Velešići već dugi niz godina nalazi se velika trafo-stanica. “Srećom, već mnogo godina ne živim u Velešićima u blizini trafo-stanice, koja mi je ostala u ružnom sjećanju. Događalo se da se usred bijela dana zapali i ne znate kuda bježati. Najstrašnije je bilo kada grmi i sijeva. U njenoj blizini je strašno zujalo. Vječito smo bili u strahu, a vjerovatno je njena blizina ostavila traga na zdravlju”, priča Sarajka Hasija K. Brojne štetne posljedice: Dejstvo elektromagnetnog polja na žive organizme zavisi od njegovih svojstava, odnosno gustine fluksa, frekvencije, te rastojanja od izvora zračenja, navode u Institutu za zaštitu zdravlja RS. “Po pitanju izloženosti živih organizama radiofrekventnom zračenju, jedini efekat koji se sa sigurnošću može dokazati je zagrijavanje bioloških tkiva. Organi i tkiva s većim sadržajem vode, kao što su mišići, imaju veću specifičnu brzinu apsorpcije”, ističe dr Vesna Rudić-Grujić, specijalista higijene i zdravstvene ekologije u Institutu za zaštitu zdravlja RS. Dodaje da se usljed ovog efekta zagrijavanja može javiti pregrijavanje organizma, dehidracija, toplotni šok, kardiovaskularne promjene i smanjenje mentalne sposobnosti. Da zračenje električnih polja utiče na zdravlje čovjeka, te da su to do sada pokazali brojni primjeri, tvrdi i elektroinženjer Mićo Gaćanović, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Banjaluci i predstavnik “Eureke” za zemlje jugoistočne Evrope. “U blizini i ispod dalekovoda ne smije se graditi ništa. Naučnici su u okolini Niša ispitivali štetnost ovih zračenja, sadeći orahe ispod 400-kilovoltnog dalekovoda. Sva stabla su se posušila”, kaže Gaćanović. Dodaje da su ispitivanja sprovođena i uz pomoć miševa, pilića i žaba. “Sve te životinje su se degenerativno razvijale, jer su konstantno bile izložene štetnim zračenjima dalekovoda”, objašnjava Gaćanović. Neophodna istraživanja: I dok se u svijetu konstantno radi na zaštiti ljudi od ove vrste zračenja, kod nas je to još jedna od tema koje zbog drugih problema nisu stigle na dnevni red. “Treba znati da dugotrajna izloženost stanovništva elektro i magnetnim poljima može ostaviti posljedice po zdravlje. Međutim, mnogo je kontroverzi u toj oblasti i teško je dokazati uticaj tog zračenja. Kod nas se uvijek sve čini da se dokaže suprotno”, kaže Vlado Madžarević, profesor na Fakultetu elektrotehnike u Tuzli. Upozorava da u FBiH još ne postoje normama propisane dopuštene granične vrijednosti za jakost električnih, magnetskih i elektromagnetskih polja, te zbog toga ne mogu postojati ni sankcije za prekoračenja. Naglašava da bi, iako ne postoje norme kojima se utvrđuju propisane granične vrijednosti elektro i magnetnog polja, trebalo pratiti evropske norme i upoređivati s nivoom zračenja kod nas. “Takođe, potrebna su i veća istraživanja u ovoj oblasti, kao i primjena zaštite koja je širokog spektra, ali pošto ne postoje norme, onda se ne može očekivati da neko poduzima i zaštitne mjere. Tako i ako imate manje trafo-stanice u sklopu zgrada, a iznad njih su stanovi postoje tkanine koje se prostiru po podu, a koje su izvrsna zaštita od zračenja, ali to niko ne govori stanovništvu”, ističe Madžarević. Građanama koji se osjećaju žrtvama zračenja, jer žive u blizini dalekovoda i trafo-stanica, preporučuje da se obrate institutima u kojima postoje stručnjaci koji će izaći na teren i utvrditi stepen zračenja. Dodaje da su u svijetu kazne veoma stroge, kako u ovoj, tako i drugim oblastima. Bezbjedna udaljenost do 10 metara: U Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva RS ističu da je udaljenost dalekovoda od stambenih objekata definisana Pravilnikom o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova napona od jedan do 400 kilovolti. “Ovim pravilnikom detaljno je razrađena navedena problematika, a sami sigurnosni razmaci zavise od više faktora, kao što su namjene objekta, materijala upotrijebljenog za izradu krova i naponskog nivoa dalekovoda”, navode u Ministarstvu. U Institutu za zaštitu zdravlja RS ističu da je sigurnosna udaljenost dalekovoda od naseljenih mjesta, škola, vrtića i igrališta deset metara, te da i kratkotrajna izloženost elektromagnetskom zračenju velike snage može biti štetna po zdravlje. “Postoji sumnja da bi dugotrajna izloženost slabom elektromagnetnom zračenju niskih frekvencija mogla biti povezana s rizikom za nastanak karcinoma, leukemije kod djece, a raka mozga kod odraslih”, ističe dr Vesna Rudić-Grujić. A, u cilju ispitivanja štetnih efekata na zdravlje usljed izlaganja električnim, magnetnim i elektromagnetnim poljima do 300 GHz Svjetska zdravstvena organizacija, 1996. godine, pokrenula je međunarodni projekat “International EMF Project” u kojem učestvuju 54 zemlje i osam međunarodnih organizacija. “S obzirom na to da još nisu u potpunosti razjašnjena sva biološka dejstva ovih polja na ljudski organizam i uticaj na zdravlje, poznate mjere zaštite podrazumijevaju samo najosnovnije vidove zaštite, a to su ograničeno vrijeme boravka licima koja rade u zoni s povećanim nivoima EM polja, korištenje zaštitnih sredstava koja štite lice od uticaja EM polja, zaštitni zakloni, ekrani, specijalna obuća i ekranirajući šljem”, objašnjava dr Rudić-Grujićeva. Doktorica Aida Vilić-Švraka iz Zavoda za javno zdravstvo FBiH ističe da je opšti zaključak da izvjestan uticaj električnih, magnetskih i elektromagnetskih polja na zdravlje postoji, poput pojave glavobolje, migrene, nesanice i umora. “Da bi se moglo pouzdano tvrditi da dugoročno izlaganje elektromagnetim poljima izaziva pojavu malignih oboljenja i poremećaja reprodukcijskog i nervnog sistema, potrebno je provesti dugoročna i opsežna istraživanja”, rekla je Vilić-Švraka. Opasna struja: Uticaji zračenja dalekovoda na ljude davno su otkriveni, ali donedavno je zanemarivano da ta struja, naravno, znatno manje jačine, teče i električnim instalacijama u našim domovima. Struja u produžnim kablovima, koji se protežu ispod naših radnih stolova i naših nogu, te raznim električnim uređajima koji nas okružuju u sve većem broju, takođe nije zanemariva. Zbog toga je, kako ističe profesor Gaćanović, Njemačka prije tri decenije donijela standard DIP, koji se primjenjuje prilikom projektovanja elektroinstalacija u stambenim objektima, a predviđa postavljanje šaltera na kojem se tokom noći može isključiti struja u cijelom stanu, kako bi se spriječila zračenja. “Ovo je veoma značajno, jer se struja superponira, odnosno zbraja se polje koje je prisutno u prostoru sa biopoljem čovjeka, te tako zračenje djeluje na organizam”, objašnjava Gaćanović. Iako je, kako ističe Gaćanović, Zakon o uređenju prostora krovni zakon u tehničkim naukama, ovim zakonom u Republici Srpskoj nije obuhvaćen jedan od najznačajnijih segmenata, a to su biološki efekti elektromagnetnog polja, koji se odnose na uticaj elektromagnetnih polja na zdravlje čovjeka. Tim zakonom bi trebalo da bude regulisano i postavljanje trafo-stanica u stambenim zgradama, s obzirom na to da je život u stambenim zgradama koje imaju svoje trafo-stanice u podrumima ili prizemlju, posebno opasan za zdravlje čovjeka. “Ljudi žive iznad tih trafo-stanica i zbog njihovog zračenja obolijevaju. Prva indikacija je takozvana bolest pat, za koju ljudi na našim prostorima nisu ni čuli. Ta bolest se manifestuje tako što se čovjek, pod uticajem zračenja, osjeća malaksalo, umorno i bezvoljno, te vremenom gubi apetit”, objašnjava Gaćanović, dodajući da ljekarski nalazi obično pokažu da je osoba zdrava, iako se ne osjeća dobro. Kako ističe i ova oblast bi trebalo da bude regulisana Zakonom o uređenju prostora. Međutim, u Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS, ističu da prijedlog novog zakona o uređenju prostora i građenju još nije usvojen, te da će se usklađivanja ovog zakona s evropskim direktivama, vršiti tek po njegovom usvajanju. Postavljanja trafo-stanica ispod stambenih objekata trenutno je regulisano Pravilnikom o tehničkim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1.000 volti, koje donosi Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva RS. “Prema pomenutom pravilniku nije definisana zabrana postavljanja transformatora u podrumskim prostorijama, ako navedene prostorije ispunjavaju propise po pitanju neophodnih mjera koje su definisane pravilnikom”, ističu u Ministarstvu. Preporuka stručnjaka je da se bar u nove objekte ne ugrađuju trafo-stanice, s obzirom na to da se u razvijenim društvenim zajednicama trafo-stanice nikako ne smiju graditi u zgradama, jer usljed njihovog zračenja ljudi obolijevaju od nepoznatih bolesti. “Evropska komisija izdvaja značajna sredstva za istraživanja u oblasti bioloških efekata elektromagnetnog polja. Razvijene društvene zajednice su taj problem riješile nedozvoljavanjem gradnje stambenih objekata u blizini dalekovoda, te, ako i postoje naselja, onda se izmještaju dalekovodi, a trafo-stanice se ne grade u zgradama”, ističe Gaćanović. U Zavodu za izgradnju Banjaluka navode da posjeduju metodu za proračun, mjerenje i procjenu uticaja nejonizujućeg zračenja na životnu sredinu, te odgovarajuću opremu u skladu s evropskim zakonima. “Distributivna transformatorska stanica je definisana kao izvor nejonizujućeg zračenja od posebnog interesa za koje se izrađuje procjena uticaja na životnu sredinu”, tvrde u Zavodu, dodajući da su uslovi za postavljanje trafo-stanica u suterenski teren potpisani aktima lokalne samouprave. Zračenje kućanskih aparata: Zbog napretka tehnologije, ljudi su danas kontinuirano izloženi nižim nivoima zračenja. U znatno manjim količinama zrače i mikrotalasne pećnice, uređaji za upotrebu u fizikalnoj medicini, radio-stanice, stacionarna radio i TV stanica, stacionarna stanica mobilne telefonije, radar, te industrijske mašine i postrojenja. “Zbog toga, posljednjih godina na značaju dobija veza između izloženosti zračenju i mogućih nespecifičnih simptoma, kao što su glavobolja, depresija, letargija, poremećaj spavanja, konvulzije, pa čak i epileptički napadi kod predisponiranih osoba”, navodi dr Rudić-Grujićeva. Dodaje da su ljudi, korištenjem mobilnog telefona, izloženi većem nivou EM zračenja u odnosu na uobičajeno okruženje, ali da sigurnih naučnih dokaza o štetnosti po zdravlje do danas nema, iako se korisnici mobilnih telefona sve češće žale na pojavu nespecifičnih simptoma kao što su zamor, smanjenje koncentracije, kardiovaskularne i digestivne smetnje. Stručnjaci takođe preporučuju oprez kod upotrebe mobilnih telefona osobama koje koriste pejsmejker. “Mnogi kućanski aparati su izvor magnetnih polja, kao što je fen za kosu, usisivač, mikrovalna pećnica, veš-mašina, mašina za suđe, kompjuter, TV i mnogi drugi. Povećavanjem razdaljine od ovih aparata smanjuje se nivo zračenja”, ističe dr Rudić-Grujićeva. Dodaje da dugotrajan rad na računaru može dovesti do velikog broja simptoma u vezi s očima, koji se nazivaju sindrom kompjuterskog vida. “Ovi simptomi obuhvataju zamor očiju, osjećaj suvoće ili pretjeranog suzenja očiju, crvenilo i glavobolje”, objašnjava dr Rudić-Grujićeva. Zbog svih ovih promjena do kojih može doći prilikom korištenja računara, preporučuje se da se njihova upotreba svede na najmanju moguću mjeru. Istraživanje Američki istraživači su 1978. godine objavili rezultate istraživanja u kojima su iznijeli da djeci koja žive u blizini dalekovoda prijeti veći rizik od dobijanja raka u poređenju s onom u čijoj blizini nema dalekovoda. Tokom kasnih devedesetih godina prošlog vijeka, fizičar Denis Henšo i njegove kolege s Bristolskog univerziteta utvrdili su da elektromagnetna polja mogu zgusnuti atmosfersko zagađenje koje može da izazove rak. Mnogi stručnjaci danas vjeruju da je opasnost od blizine dalekovoda uglavnom vrlo mala

Više detalja na: http://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Zracenje-trafo-stanica-izaziva-oboljenja/46600

Pitanja i odgovori 4

Napisao admin u

1. Žena, korisnik porodične penzije iza umrlog supruga, ima ostvaren staž osiguranja u trajanju od 31 godinu. Pita: da li može istovremeno koristiti porodičnu penziju i biti osiguranik u dobrovoljnom osiguranju do sticanja uslova za ostvarivanje prava na ličnu penziju?
Odgovor: Ne postoji takva mogućnost jer je članom 3 .Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o PIO („Službeni glasnik Republike Srpske“ broj: 103/15) regulisano da korisnik penzije ne može biti osiguranik u dobrovoljnom osiguranju.

2. Osiguranik ima prebivalište na teritoriji Federacije BiH, želi da vrši uplatu doprinosa po osnovu dobrovoljnog osiguranja u Fondu PIO Republike Srpske.
Odgovor: Uslovi koji su potrebni da bi se neko lice moglo osigurati na dobrovoljno osiguranje propisani su članom 2. naprijed navedenog zakona. Između ostalog, kao jedan od uslova propisano je da osiguranik ima prebivalište na teritoriji Republike ili na teritoriji Brčko Distrikta. Dakle, lice koje ima prebivalište na teritoriji Federacije BiH ne može biti osiguranik u dobrovoljnom osiguranju kod ovog Fonda.
3. Prije izbijanja ratnih sukoba osiguranik je živio i radio u Višegradu. Ima 18 godina staža osiguranja. Već 24 godine nalazi se u Švajcarskoj a u međuvremenu je navršio 71 godinu života i pita da li može ostvariti pravo na starosnu penziju s obzirom da zahtjev nije podnio kad je navršio 65 godina života.
Odgovor:Nema zakonskih smetnji da osiguranik podnese zahtjev i ostvari pripadajuće pravo s obzirom na činjenicu da prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ne zastarjevaju.
4. Osiguranik je podnio zahtjev za ostvarivanje prava na starosnu penziju 11.08.2015. godine. Rješenjem od 14.09.2015. godine priznato je pravo na starosnu penziju počev od 11.05.2015. godine (tri mjeseca unazad od dana podnošenja zahtjeva). Osiguranik je umro 02.09.2015. godine, dakle prije donošenja rješenja. Njegov sin pita da li ima pravo na novčana sredstva na ime očeve penzije za period od dana priznavanja prava do dana smrti.
Odgovor: Novčana primanja na ime očeve penzije, koja nisu isplaćena do dana smrti korisnika mogu se nasleđivati, naravno, prema pravosnažnom rješenju o provedenoj ostavinskoj raspravi.
5. Osiguranik obavlja sezonske poslove (poljoprivredni radovi: branje malina i jagoda), i u tom periodu radi i po 12 časova dnevno. Interesuje ga koliko vremena mu se računa u staž osiguranja.
Odgovor: Vrijeme koje osiguranik provede na radu na sezonskim poslovima a koje je duže od punog radnog vremena, računa se u staž osiguranja u efektivnom trajanju tako što se preračunava na puno radno vrijeme.
6. Zaposleno lice koje ima tjelesno oštećenje u visini od 80% pita da li mu se staž računa sa uvećanim trajanjem.
Odgovor: Da,  staž se računa sa uvećanim trajanjem tako što se svakih 12 mjeseci rada računa kao 15 mjeseci staža osiguranja.
7. Osiguranik je bio zaposlen u Parlamentarnoj skupštini BiH i imao je dosta visoka primanja. Pravo na penziju mu je priznato od strane ovog Fonda. Kad uporedi svoja primanja na godišnjem nivou sa prosječnom platom u Republici, dobija koeficijent 6,3 a u obračunu penzije po bod sistemu uveden je koeficijent 4. Pita zašto nije primijenjen koeficijent 6,3?
Odgovor: Članom 47. stav 5. Zakona o PIO („Službeni glasnik Republike Srpske“ broj: 134/11), nakon stupanja na snagu Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o PIO („Službeni glasnik Republike Srpske“ broj: 103/15), ovaj stav je sada stav 4. propisano je da godišnji lični koeficijent može iznositi najviše 4.
8. Osiguranik je ostvario pravo na starosnu penziju počev od 01.01.2016. godine po osnovu ostvarenog penzijskog staža od 43 godine (ima utvrđen poseban staž u dvostrukom trajanju). Nejasno mu je zašto je prilikom određivanja ličnog boda uračunato 40 godina a ne 43 godine.
Odgovor:  Članom 45. stav 2. Zakona o PIO propisano je da za određivanje ličnih bodova osiguranika penzijski  može iznositi najviše 40 godina.
9. Žena osiguranik, koja je živjela u vanbračnoj zajednici više od 10 godina, pita da li može ostvariti pravo na porodičnu penziju iza umrlog vanbračnog supružnika.
Odgovor: Vanbračni supružnik može ostvariti pravo na porodičnu penziju samo pod uslovom da mu je pravosnažnom sudskom presudom dosuđeno pravo na izdržavanje.
10. Udova je na dan smrti supruga imala 34 godine života, iz tog braka imaju dvoje djece koja se nalaze na redovnom školovanju. Djeca su već korisnici porodične penzije a ona pita može li se i njoj priznati pravo na porodičnu penziju obzirom da je nezaposlena.
Odgovor: Supruga može ostvariti pravo na porodičnu penziju ako su imali zajedničku djecu koja koriste pravo na penziju, a ona obavlja roditeljske dužnosti.
11. Djetetu koje je bilo korisnik porodične penzije iza umrlog oca po osnovu redovnog školovanja,  prestalo je pravo na penziju sa navršenih 26. godina života. S obzirom da se još uvijek nalazi na redovnom školovanju pita zašto i dalje nema pravo na penziju.
Odgovor: Dijete ima pravo na porodičnu penziju ako se nalazi na redovnom školovanju ali najkasnije do navršenih 26. godina života – zakonska odredba, član 74. stav 2. Zakona o PIO.
12. Korisnik penzije je umro a iza njega pravo na porodičnu penziju ostvarila je udova i supruga iz prvog braka kojoj je dosuđeno pravo na izdržavanje. Udovi nije jasno zašto porodična penzija iznosi 140,00 KM ako je umrli koristio penziju u iznosu od 400,00 KM.
Odgovor: U konkretnom slučaju pravo na porodičnu penziju ima udova kao i razvedena supruga. Penzija se određuje u visini koja pripada za jednog člana porodice odnosno u visini od 70% od penzije koja je pripadala umrlom, što iznosi 280,00 KM, a zatim se taj iznos dijeli na jednake dijelove, tako da svakom korisniku pripada po 140,00 KM.
13. Osiguranik je poginuo kao pripadnik Vojske Republike Srpske. Na dan pogibije supruga je imala 29 godina života, bila je u radnom odnosu, u braku nisu imali djece. Radni odnos joj je prestao a u međuvremenu je navršila 50 godina života i nije sklopila novi brak. Pita da li može ostvariti pravo na porodičnu penziju iza poginulog supruga.
Odgovor: U ovom slučaju udova ne može ostvariti pravo na porodičnu penziju jer na dan smrti supruga  nije imala navršenih 50 odnosno 45 godina života, niti je imala djecu prema kojoj obavlja roditeljske dužnosti.
14. Osiguranik je poginuo kao pripadnik Vojske Republike Srpske. Pravo na porodičnu penziju ostvarila je kćerka kao i udova.Pravo je korišteno do maja 2016. godine, kada je udovi prestalo pravo na penziju (mlađa od 50 godina života), jer se kćerka udala a i dalje se nalazi na redovnom školovanju. Pita zašto ona nema pravo na penziju ako je kćerka na redovnom školovanju i nije navršila 26 godina života.
Odgovor: Udova nema pravo na porodičnu penziju jer nema navršenih 50 godina života a od momenta sklapanja braka ne obavlja roditeljske dužnosti.
15. Osiguranik je bio zaposlen u Republici Srbiji i ima 63 godine života i navršen penzijski staž od 40 godina. U periodu od 1992. do 1995. godine bio je pripadnik Vojske Republike Srpske, taj staž iznosi 6 godina i nije uračunat prilikom priznavanja prava na penziju u Srbiji. Pita da li može kod našeg fonda ostvariti neko pravo.
Odgovor: Kod ovog fonda može ostvariti pravo na srazmjerni dio starosne penzije po osnovu posebnog staža u dvostrukom trajanju.

Pitanja i odgovori 3

Napisao admin u

Ko spada u osiguranike penzijskog osiguranja?

Osiguranici u obaveznom penzijskom osiguranju su: osiguranik radnik; osiguranik samostalnih djelatnosti; osiguranik vjerski službenik; osiguranik poljoprivrednik; osiguranik, nezaposleno lice, korisnik novčane naknade.

Da li su lica zaposlena kod fizičkih lica tretirani kao radnici?

Da, zaposleni kod fizičkih lica-poslodavca, spadaju u kategoriju zaposlenih lica i izjednačena su sa licima u radnom odnosu.

Kada će se provesti Zakon o oružanim snagama BiH i ispoštovati presude i odluke sudova o navedenom Zakonu?

Zakon o službi u Oružanim snagama Bosne i Hercegovine („Službeni glasnik BiH“, br. 88/05, 53/07, 59/09, 74/10 i 42/12), usvojila je Parlamentarna skupština BiH, pa su za njegovo provođenje nadležne institucije na nivou BiH, izuzev poglavlja V – Penzijsko i invalidsko osiguranje, koje je s obzirom na nadležnosti propisane Ustavom BiH, za profesionalna vojna lica koja su obavezno osigurana na penzijsko i invalidsko osiguranje u Republici Srpskoj, uređeno Zakonom o ostvarivanju prava na starosnu penziju profesionalnih vojnih lica („Službeni glasnik Republike Srpske“, broj 63/14).

Koje institucije Evrope  su zadužene za podršku poljoprivredi?

Institucije Evropske Komisije za  kreiranje i sprovođenje Zajedničke poljoprivredne politike  Institucionalni okvir EU čine: Evropska komisija, Savjet ministara, Evropski parlament, Evropski sud pravde, Revizorski sud i Računovodstveni sud. Ovih šest institucija predstavljaju okvir na kome počiva EU, a njihovom međusobnom saradnjom obezbjeđuje se nesmetano funkcionisanje EU. U okviru Evropske komisije postoje Generalni direktorati – GD (Directorat general – DG), od kojih su za poljoprivredu najznačajniji: • Generalni direktorat za poljoprivredu i ruralni razvoj (DG AGRI) • Generalni direktorat za zdravlje i zaštitu potrošača (DG SANCO), u čijoj nadležnosti su veterina i bezbjednost hrane, kao i fitosanitarna politika • Generalni direktorat za trgovinu (DG TRADE) • Generalni direktorat za regionalni razvoj (DG REGIO).

Koliko sredstava je prikupljeno u Fond solidarnosti, za gradove i opštine koji su pretrpjeli štete od poplava?

Na račun Fonda solidarnosti za obnovu Republike Srpske do dana 28.02.2015. godine prikupljeno je  70.294.222,25  KM.

Kada će Vlada RS obezbijediti besplatnu treću vantjelesnu oplodnju radi uspješnijeg liječenja steriliteta?

Na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik Republike Srpske“, broj 106/09)  Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske finansira dvije procedure vantjelesne oplodnje, za parove kojima je to jedina mogućnost začeća. S tim u vezi, Ministarstvo porodice, omladine i sporta je iniciralo da lokalne zajednice pruže finansijsku pomoć pri liječenju neplodnosti kod bračnih parova – vantjelesna oplodnja. Povećanje nataliteta je dugoročno pitanje koje se mora rješavati kontinuirano primjenom i pronatalitetne mjere pružanja finansijske pomoći pri liječenju neplodnosti kod bračnih parova u čije rješenje treba da se uključe pored institucije Vlade Republike Srpske i sve lokalne zajednice Republike Srpske.

Iz tog razloga, Ministarstvo porodice, omladine i sporta  vodi bazu podataka o finansiranju ili sufinansiranju treće i naredne procedure medicinski potpomognute (vantjelesne) oplodnje, koja nam omogućava da pratimo  finansiranje trećeg  i narednog pokušaja vantjelesne oplodnje, od strane lokalnih zajednica. U kontekstu navedenog, Vlada Republike Srpske je na osnovu Informacije o učešću lokalnih zajednica u finansiranju vantjelesne oplodnje u 2013. godini donijela Zaključak broj 04/1-012-2-1357/14 od 26.06.2014. godine u kojem se jedinice lokalne samouprave zadužuju da u svojim budžetima od 2015. godine planiraju sredstva za finansiranje trećeg i narednog pokušaja vantjelesne oplodnje.

Šta Vlada i resorno Ministarstvo preduzimaju na pitanju naplate potraživanja od Elektroprivrede Srbije po osnovu korištenja prirodnih resursa za proizvodnju el. energije za opštine: Rogatica, Višegrad i Srebrenica?

Samo opštini Rogatica dug iznosi oko 300.000 KM.

U prethodnom periodu su vođeni razgovori sa Vladom Republike Srbije kako bi se, između ostalog, postiglo odgovarajuće rješenje pitanja potpopljenog zemljišta i pripadajućih naknada u zajedničkom pograničnom području Republike Srpske i Republike Srbije.

Zbog što realnijeg i kvalitetnijeg sagledavanja stvarnih potreba i mogućnosti organizacije nastave u osnovnim školama u Republici Srpskoj, po pitanju nacionalne grupe predmeta, za  djecu bošnjačke nacionalnosti, da li se zna nacionalna strukturu đaka i zaposlenih u osnovnim školama u školskoj 2014/2015. godini.

Prema podacima iz godišnjih programa rada škola, u školskoj 2014/2015. godini nacionalna struktura učenika u osnovnim školama u Republici Srpskoj je sljedeća:

Srbi: 87 064
Bošnjaci: 6 925
Hrvati: 408
Romi: 405
Ostali: 377

Nacionalna struktura radnika zaposlenih u osnovnim školama je sljedeća:

Srbi: 11 414
Bošnjaci: 853
Hrvati: 151
Romi: 4
Ostali: 157

Molim da mi dostavite kriterijume ako postoje po kojima navedeno Ministarstvo, odnosno šumska gazdinstva, dodjeljuju količinu drvnih asortimenata (trupac bukve, hrasta …) privatnim ili društvenim preduzećima?

Šumarstvo i prerada drveta predstavljaju jednu od strateških privrednih grana Republike Srpske. Ograničenost resursa po kvantitetu, kvalitetu i prostornom rasporedu sa jedne strane i potražnja za sirovinom od strane prerađivača iz Republike Srpske, koja je značajno veća od mogućeg obima sječa, nametnula je potrebu da se ova problematika preciznije reguliše, te je u proteklom periodu usvojen cijeli set propisa i opštih akata iz ove oblasti.
Obimi sječa na godišnjem nivou, sa svojom prostornom, kvalitativnom i kvantitativnom dimenzijom, definišu se Proizvodno-finansijskim planom JPŠ “Šume RS“. Ovaj planski dokument kreira se na bazi izvođačkih projekata koji se rade na osnovu usvojenih šumsko – privrednih osnova. Prema navedenom planu, u 2015. godini planirana je realizacija 309 031 m3 trupaca bukve i 25 457 m3 trupaca hrasta. Sa druge strane zahtjevi i kapaciteti drvoprerađivača višestruko prevazilaze planirani obim sječa za navedene vrste.

Šta je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)?

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) je međunarodni ugovor, između Bosne i Hercegovine i Evropske unije. SSP uspostavlja pravni okvir kojim se utvrđuju odnosi države potpisnice i EU u sledećim oblastima: politički dijalog, regionalna saradnja, slobodno kretanje roba, ljudi, usluga i kapitala, pravosuđe i unutrašnji poslovi, konkurencija, finansijska saradnja, usklađivanje zakona i dr. Dvije najvažnije obaveze koje BiH preuzima ovim sporazumom su uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva BiH s pravom EU. Sporazumom se stvara zona slobodne trgovine između BiH i EU, u prelaznom periodu od šest godina. Rok za liberalizaciju trgovine određen je u skladu sa sposobnošću BH industrije i poljoprivrede da se prilagode slobodnoj trgovini, ali i sa željom BiH za što bržim završetkom reformi i pristupanjem Evropskoj uniji. Obaveza BiH sastoji se u postepenom ukidanju carina na uvoz robe porijeklom iz Evropske unije u prelaznom periodu. S druge strane, Evropska unija ovim ugovorom potvrđuje slobodan pristup robi iz BiH na tržište Evropske unije. Da bi otpočela primjena SSP, neophodno je da on bude ratifikovan u svim državama članicama EU. Do ratifikacije, primjenjuje se Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima.

U čemu je razlika između statusa kandidata za članstvo u EU i statusa potencijalnog kandidata za članstvo u EU – za poljoprivredu Bosne i Hercegovine?

Najznačajnija razlika u statusu zemlje kandidata i potencijalnog kandidata je u mogućnostima korišćenja sredstava pretpristupne pomoći koje finansira EU. Dobijanjem statusa kandidata za članstvo u EU, poljoprivreda BiH dobiće mogućnost korišćenja sredstava namjenjenih za ruralni razvoj, a koja su predviđena V komponentom IPA instrumenta za pretpristupnu pomoć. Program IPA (Instrument for Pre-Accession Assistance) treba da obezbijedi pomoć državama kandidatima i državama potencijalnim kandidatima u usklađivanju nacionalnog zakonodavstva s pravnom tekovinom EU, pripremi ih za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske definiše prioritete i mjere koje će se sprovoditi u određenom vremenskom periodu, putem projekata koji će se finansirati iz IPA programa. Preduslov za dobijanje sredstava namjenjenih razvoju ruralnih sredina je da Savjet ministara EU odobri BiH status kandidata za članstvo i da Evropska komisija akredituje (potvrdi) decentralizovan sistem za upravljanje raspoloživim sredstvima u BiH

Šta domaći poljoprivrednici dobijaju, a šta gube članstvom BiH u EU?

Najveća korist koju proizvođači dobijaju članstvom u EU je stabilnost podrške i veća stabilnost tržišta, u odnosu na postojeće stanje u BiH. Jedna od osnovnih karakteristika Zajedničke Poljoprivredne Politike je finansiranje u sedmogodišnjem periodu, s tačno utvrđenim iznosima subvencija mogućim korisnicima i namjenama na godišnjem nivou. Na ovaj način, među sve učesnike u procesu proizvodnje, prerade i plasmana hrane unosi se stabilnost, predvidljivost i konzistentnost u poljoprivrednoj politici. Svaki poljoprivrednik je siguran s kolikom pomoći godišnje može da računa i na osnovu toga može slobodno planirati kako će uložiti sredstva. Nivo cijena ne može se garantovati, ali se razvijenim i uhodanim instrumentima cenovne politike obezbjeđuje manja promjena cijena i onemogućavaju njihova visoka variranja, što na domaćem tržištu trenutno nije slučaj. S druge strane, otvaranjem tržišta i snižavanjem carinskih stopa za uvozne proizvode, bh poljoprivrednici će morati da se izbore kvalitetom i cijenom za mjesto, kako na domaćem tako i na inostranim tržištima, i u isto vrijeme da se pridržavaju svih važećih propisa u oblasti bezbjednosti hrane, sistema kvaliteta i očuvanja, i održivog korišćenja prirodnih resursa (primjena dobre poljoprivredne prakse)..

Koje uslove mora da ispuni poljoprivrednik da bi mogao da prima direktnu pomoć i pomoć za ruralni razvoj iz fondova EU?

Postoje opšti i posebni uslovi za konkurisanje za pomoć iz fondova za ruralni razvoj. Posebni ili specifični uslovi se odnose samo na pojedine mjere, dok opšti važe za sve i odnose se na to da:
• poljoprivredni proizvođači treba da budu registrovani u Registru poljoprivrednih proizvođača
• moraju da ispune sve obaveze prema poreskoj upravi
• moraju da potvrde da nisu krivično gonjeni za potraživanja javnih dugovanja
• uoliko nisu vlasnici zemlje, moraju da prikažu ugovor o korišćenju ili zakupu nepokretnosti s trajanjem ugovora minimum 8 godina od momenta slanja zahtjeva
• moraju da određenim biznis-planom pokažu validnost investicije
• moraju da dokažu da u slučaju finansiranja više projekata ne postoji ista prijava za finansiranje od strane druge finansijske podrške (projekta i sl.)
• ne mogu tražiti nove investicije u IPARD programu prije nego što završe prethodne.

Zbog čega je važno da poljoprivrednici registruju svoje imanje i domaće životinje i kako to da učine?

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske od 2006. godine započelo je proces registracije poljoprivrednih gazdinstava, sa ciljem da tačno prepozna korisnike agrarnog budžeta, kako bi racionalnije sprovelo mjere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje i uspostavilo direktan kontakt s proizvođačima, bez posrednika. Upis poljoprivrednih gazdinstava u Registar je dobrovoljan, i nije vezan za rok. Poljoprivredno gazdinstvo se registruje u najbližoj jedinici Apif-a, popunjavanjem propisanih obrazaca i određenim prilozima. Svi podsticaji se daju samo za registrovane životinje, površine, kulture. Ukoliko se odgovarajući podatak (porvšina pod određenom kulturom, broj stoke i sl.) ne nalazi u registru gazdinstva, neće biti moguće ostvariti subvencije.

Ima li Vlada RS pripremljen program za poljoprivredna gazdinstva koja neće biti konkurentna?

Nacionalni program ruralnog razvoja RS sačinjen je u skladu sa strateškim smjernicama razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja. Jedna od komponenti ovog programa jeste i unaprijeđenje konkurentnosti domaćih proizvoda, a samim tim i domaćih poljoprivrednih proizvođača. Mjerama koje su definisane ovim programom, omogućava se onim poljoprivrednim proizvođačima koji to žele, da uvećaju obim proizvodnje do obima koji bi im omogućio konkurentniju proizvodnju, a time i konkurentnost gazdinstva. Za ona gazdinstva koja nisu u mogućnosti da dostignu minimalni obim za konkurentnu proizvodnju ili preradu, postoje druge mjere podrške koje im omogućavaju prelazak ka nepoljoprivrednim aktivnostima i obezbjeđivanje dopunskih izvora prihoda, van primarne poljoprivredne proizvodnje (npr. seoski turizam, tradicionalni zanati, čuvanje autohtonih rasa, organska poljoprivreda, i sl). Pored podrške ruralnom razvoju i poljoprivredi, potencijalni izvori pomoći ovim gazdinstvima su i kohezioni i socijalni fondovi EU.

Kako naš poljoprivrednik može biti konkurentan evropskom (npr. francuskom ili njemačkom)?

Iako se za bh poljoprivredu ne može reći da ima razvijenu konkuretnost kakvu srećemo u većini zemalja EU, konstantan rast izvoza poljoprivrednih proizvoda koji bh bilježi u proteklim godinama, u velikoj mjeri pokazuje da bh poljoprivreda može biti konkurentna evropskoj. Osnovni elementi konkurentnosti BiH u ovom momentu su niske cijene poljoprivrednih proizvoda, nastale kao posljedica niske cijene rada i niske cijene zemljišta (usled nedovoljno aktivnog tržišta zemljišta), ali to su faktori koji ne mogu biti faktori konkurentnosti, ni na dugi rok, niti u geografskom okruženju u kome se nalazi BiH. Postojeći nivo prinosa i kvaliteta proizvoda rezultati su nedovoljne finansijske podrške poljoprivredi, u odnosu na onu koju možemo očekivati ulaskom u EU. Prostor za rast konkurentnosti leži u značajnim prirodnim resursima, koji BiH stavljaju u vrh među evropskim zemljama. Danas u BiH postoje poljoprivredna gazdinstva koja se već sada nalaze na istom, ili čak višem nivou konkurentnosti od onih u neposrednom okruženju, pa i u Zapadnoj Evropi. Njihov dalji opstanak i razvoj će biti uslovljen i njihovom sposobnošću da dalje prate razvoj i zahtjeve tržišta i da odgovore svim izazovima koje oni donose. Prostor za rast konkurentnosti leži u značajnim prirodnim resursima, koji BiH stavljaju u vrh među evropskim zemljama, u sferi unapređenja standarda kvaliteta i unaprijeđenja proizvodnog programa, bržem prodoru inovacija i čvršćem proizvodnom lancu.

Koliko moraju biti velika poljoprivredna gazdinstva posle ulaska u EU?

Ne postoje zahtjevi koji definišu minimalne veličine posjeda nakon ulaska u EU. Veličina posjeda može imati ulogu kod konkurisanja za pojedine vrste podrške iz fondova IPARD, ali i danas postoje minimalni uslovi koje gazdinstvo mora ispuniti, kako bi bilo registrovano i imalo pravo da konkuriše za pojedine uredbe iz Nacionalnog programa za ruralni razvoj.* *Prema Uredbi 73/2009 o direktnoj šemi podrške farmerima, farmerom se smatra fizičko ili pravno lice, ili grupa pravnih i fizičkih lica, u bilo kom pravnom statusu grupe i članova po nacionalnom pravu, a njihovo preduzeće se nalazi na teritoriji EU i bavi se poljoprivrednim aktivnostima. Pod poljoprivrednom aktivnošću podrazumijeva se proizvodnja, uzgajanje ili gajenje poljoprivrednih  proizvoda, uključujući žetvu, mužu, gajenje i držanje životinja za potrebe farme, ili čuvanje zemlje u uslovima očuvanja životne sredine i dobre poljoprivredne prakse.

Šta su šeme pomoći mladim farmerima u EU?

Šema podrške mladim farmerima namijenjena je mladim poljoprivrednicima (do 40 godina starosti) sa odgovarajućim znanjima i vještinama, da započnu sa djelatnošću ili da naprave strukturne promjene na svojim posedima. Najčešće ova pomoć podrazumijeva određenu finansijsku pomoć, subvencionisanu kamatnu stopu ili kombinaciju ovih pomoći, bonuse za investicije koje imaju veći intenzitet, grejs-period za uvođenje standarda EU i slično. Novim propisima, podrška za započinjanje novih poslova biće uslovljena pravljenjem poslovnog plana (biznis- plan), kao garancija za obezbjeđivanje razvojnih aktivnosti novog posjeda.

Položaj, status i značaj zadruga u EU?

Imajući u vidu da su širom svijeta oformljeni mnogobrojni oblici zadrugarstva, Međunarodni zadružni savez (ICA) ustanovio je sedam osnovnih pravila koja izvorno definišu zadružno preduzeće i šta bi ono trebalo da predstavlja. U svijetu je prihvaćeno da zadruge predstavljaju mala i srednja preduzeća koja mogu imati veliki uticaj na ekonomsku i socijalnu strukturu države. Osim toga, stepen razvijenosti zadrugarstva određen je društveno-ekonomskim uslovima privređivanja i institucionalnim ambijentom. Zadrugarstvo u celom svijetu, pa i u EU, gradi se na sledećim principima i vrijednostima: 1. Dobrovoljno i otvoreno članstvo 2. Demokratska kontrola od strane zadrugara 3. Ekonomsko učešće zadrugara 4. Autonomija i nezavisnost zadruge 5. Obrazovanje, obuka i informisanje 6. Međuzadružna saradnja 7. Briga za zajednicu. Novija ekonomska i privredna praksa pokazuju da su u pojedinim zemljama i pojedinim sektorima EU zadruge zadržale važnu ulogu u privrednom sistemu. Model zadružnih struktura različit je u pojedinim zemljama članicama i zavisan je najviše od dostignutog nivoa privrednog razvoja.

Šta se isplati/ne isplati proizvoditi za tržište Evropske unije?

Tržište EU funkcioniše na principu isplativosti proizvoda, ne samo proizvođačima već i potrošačima. Otuda, odgovor na ovo pitanje nije lak. U svakom slučaju, odluka o tome šta će proizvoditi na svom gazdinstvu, prije svega je na samom proizvođaču. On mora planirati svoju proizvodnju u skladu sa situacijom na tržištu, ali i u skladu sa svojim mogućnostima da ponudi tržištu proizvod koji će biti konkurentan cijenom i kvalitetom. Nauka, takođe, nema odgovor na pitanje koja je optimalna proizvodna struktura, koja optimalna veličina gazdinstva i sl. Gazdinstva biraju svoju razvojnu strategiju u skladu sa raspoloživim resursima, poslovnim ambijentom i potrebama tržišta, što su faktori koji se dinamično mijenjaju. Neka od ispitivanja tržišta govore da zemlje kao što je Srbija na Evropsko tržište najlakše mogu plasirati proizvode koji se odlikuju vrhunskim kvalitetom, ugrađenom dodatom vrijednošću, zatim ekološke proizvode i druge prepoznatljive, specifične tradicionalne lokalne proizvode i usluge.

Da li će EU davati subvencije velikim gazdinstvima i da li postoje ograničenja u podsticajima?

Na nivou EU trenutno ne postoji gornja granica u veličini poljoprivrednog gazdinstva za dobijanje podsticaja. Ograničenja za subvencije velikim gazdinstvima postavljaju se na nivou države, a ne na nivou poljoprivrednika. Jedan od glavnih preduslova kojim se država rukovodi prilikom definisanja maksimalne veličine gazdinstva, odnosi se na situaciju kada zahtjevi za podršku mogu premašiti utvrđeni maksimum na nivou države.

Šta je to Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj (IPARD)?

Dobijanjem statusa kandidata BiH se otvara i mogućnost korišćenja pete komponente iz IPA sredstava (IPARD), koja je namijenjena politici ruralnog razvoja i u značajnoj mjeri se razlikuje od svih ostalih komponenti IPA fonda. Ovo je jedina komponenta koja je u cjelosti posvećena poljoprivredi. Značajna razlika IPARD u odnosu na ostale komponente IPA fonda je u načinu odobravanja projekata i isplate novca. U slučaju IPARD, nije potrebno da Evropska komisija da odobrenje prije početka projekta (Ex-Ante kontrola) dok je kod drugih komponenti IPA ova kontrola neophodna. Ova ključna razlika diktira i razliku u strukturi institucija koje administriraju IPARD.

Za koje namjene se koriste sredstva iz IPARD?

Sredstva iz IPARD komponente namijenjena su poljoprivredi zemlje kandidata, radi postizanja evropskih standarda. U formulisanju ovog programa pomoći akcenat je stavljen na pripremu administracija država kandidata za upravljanje EU fondovima namijenjenim poljoprivredi, kroz sprovođenje IPARD programa. Takođe, IPARD treba da pripremi korisnika pomoći za nova pravila i strožije zahtjeve, koji će biti i preduslov za kasnije korišćenje EU fondova u trenutku kada BiH ostvari status punopravnog člana. Ova sredstva namijenjena su investicijama u oblasti ruralnog razvoja zemlje korisnika pomoći i olakšavanju prelaska s mjera za razvoj poljoprivrede na fondove u okviru ZPP, u trenutku kada zemlja postane član EU.

Da li projekti za razvoj ruralnih područja mogu da se finansiraju iz EU fondova i prije sticanja prava na sredstva iz IPARD komponente?

Da. U okviru druge komponente IPA programa, kojom se finansiraju programi prekogranične saradnje, postoji mogućnost finansiranja projekata koji su u vezi sa razvojem ruralnih područja, ukoliko su oni usklađeni sa definisanim prioritetima pojedinačnih programa. Isto tako, u okviru prve komponente postoji program Exchange (razmjena), koji pomaže međuopštinsku saradnju i u ovom programu postoji mogućnost za finansiranje ovakvih projekata, a korisnik je jedinica lokalne uprave.

Šta treba da uradimo u proizvodnji mlijeka što do sada nismo kako bi mogli izvoziti u eu? Praksa u EU pokazala je da bi trebalo oformiti registre gazdinstava koja se bave stočarstvom na nivou jedinca lokalne uprave (opštine), kako bi se gazdinstva koja se bave određenim proizvodnjama i tehnologijama razdvojila od mješovitih. Porodična poljoprivredna gazdinstva treba da se specijalizuju, pređu s mješovite na specijalizovanu proizvodnju, uz povećanje proizvodnje do maksimalne za postojeću veličinu i kapacitete gazdinstva. Takođe, još jedna preporuka je da se obavi ukrupnjavanje posjeda, koliko god je to moguće, jer se to pokazalo kao najbolje rješenje iz prakse država članica EU.

Kako će ulazak BiH u EU uticati na proizvodnju goveda, svinja, živine, sitne stoke i ostalog?

Na tržištu Evropske unije ne postoje kvote za proizvodnju mesa, tako da se može proizvoditi u skladu sa zahtevima tržišta (odnosno ponudom i potražnjom), ali uz strogo sprovođenje zdravstveno-veterinarskih mjera. Proizvodnja mesa u Republici Srpskoj ne pokriva potrebe domaćeg tržišta, tako da se meso uvozi. Pristupanje BiH EU ne bi trebalo da značajnije utiče na smanjenje proizvodnje. Ipak, očekuje se da će proizvodnja u sektoru mesa biti uže specijalizovana među proizvođačima, a da će eventualni podsticaji biti uslovljeni ne samo primjenom odgovarajućih standarda već i time da jedino registrovani proizvođači mogu da ostvaruju prava na određena podsticajna sredstva.

Šta se podrazumijeva pod izrazom „od farme do viljuške”?

Pod ovim izrazom podrazumijeva se integrisani pristup bezbjednosti hrane sa ciljem da se osigura visok nivo bezbjednosti hrane, hrane za životinje, zdravlje i dobrobit životinja, i zdravlje bilja u okviru Evropske unije. Primjenom mera koje se još nazivaju i „od njive do trpeze” ili „od štale do trpeze” i adekvatnim nadzorom, obezbjeđuje se efikasno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU. Ovakav složen pristup obezbjeđuje efikasan sistem kontrole i ocjenjivanje usklađenosti sa EU standardima u oblasti bezbjednosti i kvaliteta hrane, zdravlja i dobrobiti životinja, ishrane životinja i zdravlja bilja u okviru država članica EU, kao i trećih zemalja koje svoje proizvode plasiraju na tržište EU. Sistem „od farme do viljuške” podrazumijeva da bezbjednost hrane počinje još na farmi. Sistem kontrole sprovodi se u svim fazama proizvodnje i prerade hrane i hrane za životinje, zaključno s plasmanom proizvoda krajnjem potrošaču. Primarna odgovornost svih subjekata u poslovanju s hranom, odnosno primjena principa sledljivosti u cjelokupnom lancu ishrane i adekvatne kontrole i nadzora od strane nadležnih službi, obezbjeđuju visok nivo zaštite zdravlja potrošača.

Kako da potrošači budu sigurni u kvalitet hrane koju kupuju?

Potrošači kao krajnji konzumenti poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, kvalitet hrane mogu da procjene, prije svega, na osnovu informacija koje su im dostupne na etiketama ili pakovanju proizvoda. Pravni akti regulišu oblast obilježavanja i deklarisanja proizvoda, kao i njihovo reklamiranje i prezentaciju. Osnovni princip je da se obilježavanjem proizvoda potrošač ne smije obmanjivati. Cilj koji se želi postići označavanjem je garancija da potrošači imaju pristup kompletnoj informaciji o sadržaju i sastavu proizvoda, u cilju zaštite zdravlja i svojih interesa.

Šta se podrazumijeva pod politikom kvaliteta poljoprivrednih proizvoda?

Poljoprivredno-prehrambeni sektor suočava se sa sve većom konkurentnošću na regionalnim i svjetskim tržištima, koja se prije svega ogleda u sve većoj ponudi kvalitetnih i bezbjednih prehrambenih proizvoda. Bezbjednost namirnica je uslov bez koga se proizvod ne može plasirati na zahtjevna tržišta, a posebni načini proizvodnje hrane u pojedinim regionima i njihove kulinarske tradicije su dodatni kvalitet. Potrošači širom svijeta pokazuju sve veći interes za kvalitetne prehrambene proizvode koji imaju svoje specifične karakteristike. Stoga proizvođači, pored ispunjavanja visokih zahtijeva u pogledu bezbjednosti hrane, sve više pažnje poklanjaju i proizvodnji specifičnih namirnica, proizvedenih na poseban način i s karakteristikama pojedinih regiona koji su prepoznatljivi od strane potrošača širom svijeta. U cilju održavanja konkurentnosti i profitabilnosti poljoprivrednog sektora, sve više se kroz mjere agrarne politike promoviše proizvodnja visokokvalitetnih poljoprivrednih proizvoda, posebno u pogledu sertifikacije i označavanja, kako bi se pospješio protok u agroprehrambenom lancu, i na taj način omogućilo potoršačima da naprave izbor. Kvalitet proizvoda ogleda se kroz označavanje proizvoda geografskom oznakom, porijeklom, poštovanjem tržišnih standarda, proizvodnjom organskih proizvoda, sertifikacijom kvaliteta.

Šta se podrazumijeva pod organskom proizvodnjom hrane?

Organska proizvodnja je sistem upravljanja poljoprivrednim gazdinstvom i proizvodnjom hrane, koji kombinuje visok stepen očuvanja životne sredine, biodiverziteta, očuvanja prirodnih resursa, primjene visokih standarda dobrobiti životinja i metoda proizvodnje sa zahtjevima određenih kupaca za proizvodima dobijenim korišćenjem prirodnih supstanci i procesa. Organska proizvodnja ima dvostruku socijalnu ulogu – obezbjeđuje odgovarajuću ponudu na tržištu za kupce organskih proizvoda i obezbjeđuje robu koja doprinosi unaprijeđenju zaštite životne sredine, dobrobiti životinja i ruralnog razvoja.

Organska proizvodnja jeste proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda koja se zasniva na primjeni metoda organske proizvodnje u svim fazama proizvodnje, a koja isključuje upotrebu genetički modifikovanih organizama i proizvoda koji se sastoje ili su dobijeni od genetički modifikovanih organizama, kao i upotrebu jonizujućeg zračenja.

Šta je to geografska oznaka porijekla, šta proizvođač dobija njenom zaštitom i kako da štiti geografsku oznaku porijekla?

Postoje dvije oznake geografskog porijekla: Ime porijekla je geografski naziv zemlje, regiona, ili lokaliteta kojim se označava proizvod koji odatle potiče, čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljeni geografskom sredinom, uključujući prirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada i priprema u cjelini odvijaju na određenom ograničenom području. Geografska oznaka određuje proizvod porijeklom s teritorije određene zemlje, regiona ili lokaliteta s te teritorije, gdje se određeni kvalitet, reputacija ili druge karakteristike proizvoda suštinski mogu pripisati njegovom geografskom porijeklu i čija se proizvodnja i/ili, prerada i/ili priprema odvijaju na određenom ograničenom području. Procedure i postupak zaštite oznake geografskog porijekla definisani su Zakonom o oznakama geografskog porijekla.

Šta će biti sa običajem pravljenja rakije u domaćinstvima, kada BiH bude članica EU?

Tradicionalni način pečenja rakije u domaćinstvima, kakav u RS postoji vijekovima, biće moguć i nakon ulaska BiH u EU. Fizčka lica koja na ovakav način proizvode rakiju, moći će to i dalje da rade, samo za sopstvene potrebe, u skladu i sa važećim propisima RS koji regulišu ovu materiju, odnosno Zakonom o alkoholnim pićima.

Šta se radi sa ostacima iz klanica u EU i kako je ova oblast regulisana u BiH?

Sporedni proizvodi životinjskog porijekla mogu da predstavljaju potencijalni rizik za život i zdravlje ljudi i životinja. U mesnoj industriji proizvedu se velike količine sporednih proizvoda životinjskog porijekla, a samo u EU proizvede se više od 15 miliona tona ove vrste proizvoda na godišnjem nivou. U cilju prevencije rizika od ovih proizvoda po život i zdravlje ljudi i životinja, kao i zaštite životne sredine, EU je usvojila propise koji regulišu skupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porijekla. Uredba EZ 1069/2009 Evropskog parlamenta i Savjeta reguliše ovu oblast (sporedne proizvode životinjskog porijekla i proizvode koji od njih potiču, a koji nisu namijenjeni za ljudsku ishranu) na nivou EU. Cilj donošenja ove Uredbe je bio da se omogući efikasno upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porijekla, a da se pritom zadrži visok nivo zaštite od rizika po život i zdravlje ljudi i zaštite životne sredine. Ovi proizvodi, kao i proizvodi koji od njih potiču, svrstavaju se u tri kategorije, prema nivou rizika po život i zdravlje ljudi i životinja. U zavisnosti od kategorije, određuje se način njihovog sakupljanja, upotrebe, prerade, odlaganja i uništavanja (npr. spaljivanjem po tačno određenoj proceduri, načinu i pravilima). Ova Uredba uvodi i pojam „krajnje tačke” u proizvodnji sporednih proizvoda životinjskog porijekla, iza koje su potencijalni rizici eliminisani. Kancelarija za veterinarstvo usklađuje propise iz ove oblasti s relevantnim propisima EU. Kao rezultat harmonizacije domaćih propisa s pravnom tekovinom EU, donijet je Pravilnik o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porijekla, veterinarsko-sanitarnim uslovima za izgradnju objekata za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porijekla, načinu sprovođenja službene kontrole i samokontrole, kao i uslovima za stočna groblja i jame grobnice. RS trenutno radi na unaprijeđenju objekata za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porijekla.

Participacija ili lično učešće u troškovima zdravstvene zaštite

Participacija je uobičajen termin za lično učešće osiguranih lica u dijelu troškova zdravstvene zaštite. Osigurnici često pitaju zašto plaćamo participaciju, kada je za nas uplaćen doprinos za zdravstveno osiguranje, a odgovor na to pitanje glasi: – osigurana lica u svim zemljama sa sličnim sistemom obaveznog zdravstvenog osiguranja participiraju u troškovima zdravstvene zaštite jer je novac od doprinosa nedovoljan za finansiranje svih troš- kova zdravstvene zaštite i – participacija je jedan od mehanizama kojim se obezbjenuje racionalno korišćenja zdravstvene zaštite. Smisao participacije je u svim zemljama isti, a razlike postoje kod načina na koji se participacija plaća i kod obima prava iz zdravstvenog osiguranja koje zdravstveno osiguranje finansira 100 %, odnosno obima prava u čijim troškovima niko od osiguranih lica, ili samo pojedine kategorije ne učestvuju. Posljednjih godina sve je prisutnija praksa u susjednim zemljama da sva osigurana lica jednom godišnje uplate paušalni iznos, što ih oslobaña obaveze da plaćaju participaciju za pojedinačne usluge tokom te godine. Paušalni iznos plaćaju svi, bez obzira da li će u toj godini imati potrebu da koriste zdravstvenu zaštitu. Ako poredimo broj osiguranih lica koja su po nekom osnovu osloboñena plaćanjaparticipacije, onda je RS, uz Srbiju, na prvom mjestu. U Sloveniji, čiji Zavod za zdravstveno osiguranje ima 12 puta veći budžet od našeg fonda, plaćanja participacije su osloboñena samo djece i trudnice i oboljeli od nekoliko najtežih bolesti. U RS je oko 50 odsto ukupno osiguranih po nekom osnovu oslobođeno plaćanja participacije. Pojedine kategorije osiguranih lica su osloboñene plaćanja participacije u svim slučajevima izuzev kod korišćenja lijekova sa liste B i liječenja u inostranstvu na lični zahtjev, dok su druge kategorije osloboñene plaćanja participacije samo kod liječenja posebno izdvojene grupe težih hroničnih i rijetkih bolesti.

Usluge zdravstvene zaštite za koje se ne plaća participacija i kategorije osiguranih lica koje ne plaćaju participaciju
Djeca do 15 godina života – Ne plaćaju participaciju ni za jednu uslugu iz paketa prava obaveznog zdravstvenog osiguranja, izuzev za lijekove sa liste B i u slučaju korišćenja zdravstvene zaštite u inostranstvu na lični zahtjev roditelja ili staratelja

Lica preko 65 godina života – Ne plaćaju participaciju ni za jednu uslugu iz paketa prava obaveznog zdravstvenog osiguranja, izuzev za lijekove sa liste B i u slučaju korišćnja zdravstvene zaštite u inostranstvu na lični zahtjev
RVI i porodice poginulih boraca – Ne plaćaju participaciju ni za jednu uslugu iz paketa prava obaveznog zdravstvenog osiguranja, izuzev za lijekove sa liste B i u slučaju korišćnja zdravstvene zaštite u inostranstvu na lični zahtjev
Lica sa oštećenim vidom (prva i druga kategorija) – Ne plaćaju participaciju ni za jednu uslugu iz paketa prava obaveznog zdravstvenog osiguranja, izuzev za lijekove sa liste B i u slučaju korišćnja zdravstvene zaštite u inostranstvu na lični zahtjev

Dobrovoljni davaoci krvi – Do 10 darivanja, participaciju ne plaćaju 12 mjeseci nakon posljednjeg darivanja krvi; preko 10 darivanja su trajno oslobođeni participacije. Ne plaćaju participaciju ni za jednu uslugu iz paketa prava obaveznog zdravstvenog osiguranja, izuzev za lijekove sa liste B i u slučaju korišćenja zdravstvene zaštite u inostranstvu na lični zahtjev

Kako se plaća participacija u bolnici?

Osigurana lica, koja se nalaze na stacionarnom liječenju u bolnicama i klinikama u Republici Srpskoj, plaćaju participaciju samo za odreñeni broj dana provedenih u bolnici, bez obzira na to što je boravak u bolnici trajao duže od toga. Npr. ako je osigurano lice bilo 15 dana u opštoj bolnici, participaciju plaća samo za osam dana i to u iznosu od 5,5 do 9 KM po danu (podatak iz 2011. godine), u zavisnosti od toga na kom je odjelu provedeno liječenje. Na odjelima tercijarnog nivo, participacija se plaća za najviše 12 dana, a iznos participacije po jednom danu iznosi od 6,5 do 10 KM (podaci iz 2011. godine). Važno je da znate da su plaćanjem navedenog iznosa participacije obuhvaćene sve dijagnostičke i terapijske usluge koje su vam pružene za vrijeme bolničkog liječenja i svi korišćeni lijekovi. Ukoliko vam je npr. za vrijeme bolničkog liječenja rañen pregled ultrazvukom, za tu pojedinačnu uslugu nećete plaćati dodatnu participaciju jer je i to obuhva- ćeno participacijom plaćenom za dan ležanja u bolnici. Za razliku od načina plaćanja participacije kod ležanja u bolnici, kod korišćenja konsultativno-specijalističkih i dijagnostičkih usluga, osigurana lica koja ne leže u bolnici plaćaju participaciju za svaku pojedinačnu uslugu. Isto važi i za plaćanje participacije kod porodičnog doktora, odnosno na primarnom nivou zdravstvene zaštite.

Participacija u troškovima liječenja izvan RS Kod liječenja izvan RS, u zdravstvenim ustanovama s kojima Fond ima potpisan ugovor, participacija za osigurana lica koja nisu osloboñena te obaveze, iznosi od 5 do 30 % od cijene liječenja. Izuzetak je liječenje na lični zahtjev osiguranog lica, kada participacija iznosi 70 % od cijene liječenja. U slučaju kada se osiguranom licu odobrava liječenje izvan RS na njegov lični zahtjev, a moguće ga je provesti u našim bolnicama, niko nije osloboñen plaćanja participacije. Kada osigurano lice koristi zdravstvenu zaštitu za vrijeme privremenog boravka u inostranstvu (u zemlji s kojom BiH ima potpisan sporazum o socijalnom osiguranju), u troškovima zdravstvene zaštite učestvovaće u skladu s propisima koji se primjenjuju u toj zemlji.

Šta Ministarstvo unutrašnjih poslova planira da preduzme povodom problema zapošljavanja pravnika unutrašnjih poslova, koji se svake godine školuju u Republici Srpskoj, a za čijim zapošljavanjem MUP Republike Srpske nema potrebe, zbog čega se broj nezaposlenih mladih ljudi ovog obrazovnog profila konstantno povećava na Zavodu za zapošljavanje?

Po završetku studija na VŠUP stiče se zvanje diplomirani pravnik unutrašnjih poslova za koje Visoka škola izdaje javnu ispravu, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju.U cilju zapošljavanja diplomiranih pravnika unutrašnjih poslova Ministarstvo je Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta, osim za radna mjesta policijskog službenika predvidio kao uslov za obavljanje poslova i zadataka i za radna mjesta sa statusom državnog službenika i namještenika, a Zakonom o policijskim službenicima (”Službeni glasnik Republike Srpske”, broj: 20/14) predviđeno je da se zapošljavanje diplomiranih pravnika unutrašnjih poslova može vršiti i u činu policajca.Svršenim studentima VŠUP omogućeno je odrađivanje volonterskog/pripravničkog staža i polaganje stručnog ispita.Prijem u radni odnos na upražnjena radna mjesta vrši se isključivo putem javnog konkursa, a u skladu sa Zakonom o policijskim službenicima i Zakonom o državnim službenicima (”Službeni glasnik Republike Srpske”, broj: 118/08, 117/11 i 37/12).Upražnjena radna mjesta utvrđuju se na kraju tekuće godine, odnosno na osnovu ukupnog broja prestanaka radnog odnosa zaposlenih po osnovu navršenih 40 godina penzijskog staža, gubitka radne sposobnosti, dobrovoljnog istupanja iz službe, smrti radnika i drugom osnovu. U tekućoj godini Ministarstvo pravi plan penzionisanja za zaposlene koji u narednoj godini navršavaju 40 godina penzijskog staža.Zbog neuplaćenih doprinosa u toku ratnog perioda plan penzionisanja se ne ostvaruje predviđenom dinamikom, a određen broj zaposlenih ostaje u radnom odnosu do 65 godina života, iako imaju 40 godina penzijskog staža.Popuna upražnjenih radnih mjesta policijskih službenika vršena je putem javnog konkursa u 2012. godini, kada je primljeno 18 kandidata, 2013. godini – 34 kandidata, a u 2014. godini – 103 kandidata sa završenom VŠUP.Prema planu penzionisanja za 2015. godinu 57 zaposlenih od kojih 28 policijskih službenika ispuniće uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju zbog navršenih 40 godina penzijskog staža ili navršenih 65 godina života, te se očekuje da će se stvoriti mogućnost zapošljavanja za popunu tako upražnjenih radnih mjesta. Na isti način Ministarstvo će nastaviti postupak zapošljavanja i u narednim godinama.

Prema određenim saznanjima direktor JU SŠC „Jovan Dučić“ iz Teslića, Savo Malić, zaposlio je svoju ćerku, Veru Malić, na mjesto bibliotekara u navedenoj školi iako je na tom radnom mjestu radila radnica sa rješenjem na neodređeno radno vrijeme. Radnica koja je radila u školskoj biblioteci je prethodno preraspoređena na drugo radno mjesto, kako bi ćerki imenovanog direktora napravila prostor za zaposlenje, a prema poslednjim saznanjima direktor Savo Malić je tu radnicu, zbog određenih problema oko preraspodjele radnih mjesta, imenovao za zamjenika direktora škole čime je proizveo tehnološki višak u aktivu profesora hemije i stručnih ptredmeta za ugostiteljsku škle. Vera Malić je na mjesto bibliotekara prethodno primljena bez javnog konkursa, a naknadno je raspisan konkurs prema kojem je imenovana jedina dobila maksimalan broj bodova na testu i na intervjuu čime je bez obzira na nizak prosjek tokom školovanja bila prvoplasirana, ispred osobe koja je po struci profesor srpskog jezika i književnosti sa prosjekom ocjena iznad 9. Zbog problema oko zaposlenja Vere Malić kontrolu zakonitosti rada vršio je i prosvjetni inspektor. Direktor Savo Malić je nedavno podnio ostavku na mjesto direktora,  nakon što je prethodno zaposlio ćerku i čije zaposlenje je upitno sa aspekta zakonitosti i moralnosti.

Direktor škole je  donio rješenje, broj:1643/2014 od 25.11.2014. godine, kojim se Hedija Aličehajić raspoređuje na radno mjesto koordinator praktične nastave  na puno radno vrijeme, počev od 01.12.2014. godine, pri tome obrazlažući da je imenovana  od 2005/06. do školske 2010/11 godine  dopunjena  normu kao koordinator praktične nastave, 12 časova.Naime, Hedija Aličehajić je u  školi zasnovala radni odnos 14.10.1981. godine, na radnom mjestu profesor ruskog jezika i književnosti, puna norma, zatim je školske 2005/06. godine došlo do smanjenja norme iz predmeta Ruski jezik, te je  imenovanoj dopunjena  norma, tako što je raspoređena kao koordinator praktične nastave, sve do školske 2010/11. Škola je imenovanu, dana 07.10.2010. godine, rasporedila na radno mjesto  bibliotekara i sa istom zaključila ugovor o radu broj:1619/2010.Navedenim rasporedom  radno mjesto bibliotekara je ostalo upražnjeno, te je direktor 01.10.2014. godine zaključio radni odnos na određeno vrijemr do 60 dana sa Verom  Malić, a zatim je raspisan konkurs za prijem pripravnika na određeno vrijeme do 31.12.2015. godine. Imenovana je primljena po konkursu.Nakon izvršene inspekcijske kontrole  u Srednjoškolskom centru ”Jovan Dučić” Teslić, zastupanom po odgovornom licu Savi Maliću, direktoru, prosvjetni inspektor je donio rješenje Republičkog prosvjetnog inspektora broj: 24.120/616-239-105-3/14 od 12.01.2015. godine, kojim je naloženo direktoru škole da poništi rješenje o 40-časovnoj radnoj nedelji, broj:1643/2014 od 25.11.2014. godine za Hediju Aličehajić, profesora ruskog jezika, kojim se raspoređuje na radno mjesto koordinatora praktične nastave. Na navedeno rješenje škola je uložila žalbu, koja je rješenjem Ministarstva odbijena, kao neosnovana.Direktor škole je postupio po rješenju inspektora i Hediju Aličehajić rasporedio na radno mjesto pomoćnika direktora, a zatim je na sjednici Školskog odbora, održanoj dana 06.04.2015. godine, na lični zahtjev razrješen dužnosti direktora škole.S obzirom da je direktor škole postupio u skladu sa Rješenjem prosvjetnog inspektora, te da je isti razrješen dužnosti direktora škole, ovo Ministarstvo nije vršilo vanredni nadzor nad radom škole.

Veoma mali broj djece u Republici Srpskoj zahtijeva asistenta u procesu izvođenja nastave (npr. autistično dijete), jer malo ih je uspjelo u prethodnom periodu da se osposobi za učešće u redovnoj nastavi.Da li će ova djeca i narednih školskih godina moći da računaju na asistente u nastavi, obzirom na njihovu neophodnost, a istovremeno i na velike finansijske izdatke (npr. u Gradišci samo jedno od autistične djece je uključeno u redovno odjeljenje)?

U školskoj 2013/2014. godini Ministarstvo je finansiralo 37 asistenata za učenike osnovnih škola. Roditelji su finansirali tri asistenta.Na osnovu Zaključka Vlade Republike Srpske, Ministarstvo prosvjete i kulture u školskoj 2014/2015. godini finansira asistente za učenike sa autizmom i teškim tjelesnim oštećenjima (slabo pokretne i nepokretne učenike) i to:

•    38 asistenata za učenike sa autizmom/kombinovanim smetnjama i elementima autizma.
•    22 asistenata za učenike sa tjelesnim oštećenjem (teško pokretne i nepokretne učenike).

S obzirom na to da su asistenti, u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srpske, angažovani za školsku 2014/2015. godinu, Ministarstvo nije u mogućnosti dati informacije o angažovanju i finansiranju asistenata za narednu školsku godinu. U toku je izrada Strategije obrazovanja u kojoj će se posebna pažnja posvetiti pitanju inkluzije.
Prijava na zdravstveno osiguranje. Obavezno zdravstveno osiguranje vam obezbjeđuje korišćenje prava u slučaju bolesti i povreda, koja obuhvataju: liječenje u zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj, a u odreñenim okolnostima i u inostranstvu; konsultativno-specijalističku zdravstvenu zaštitu; dijagnostiku; fizikalnu rehabilitaciju u specijalizovanim ustanovama; stomatološku zdravstvenu zaštitu; lijekove; ortopedska, stomatološka i optička pomagala. Pravima iz zdravstvenog osiguranja obuhvaćena je i preventivna zdravstvena za- štita (imunizacija i preventivni pregledi), kao i naknada plate za zaposlena osigurana lica koja se nalaze na bolovanju du- žem od 30 dana. Zakonom o zdravstvenom osiguranju je propisano da su svi grañani RS obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Ovim zakonom je propisano i to da je uplaćen doprinos uslov za korišćenje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Kako se ulazi u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja? U sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja ulazi se prijavom na osiguranje. Zakonom o zdravstvenom osiguranju je propisano ko je obavezan da izvrši prijavu na zdravstveno osiguranje.

Ko su osigurana lica?

Osigurana lica su prijavljeni nosioci zdravstvenog osiguranja i članovi njihove uže i šire porodice. Članovi uže porodice su djeca, pastorčad i supružnik, a članovi šire porodice su roditelji, maćeha, očuh i drugi članovi, koji žive u domaćinstvu nosioca zdravstvenog osiguranja. Preko nosioca zdravstvenog osiguranja na zdravstveno osiguranje se mogu prijaviti samo oni članovi porodice koji nemaju vlastiti prihod, odnosno oni članovi koje nosilac osiguranja izdržava. Djeca su osigurana preko roditelja, nosioca osiguranja, do navršene 15 godine života, a ako se nalaze na redovnom školovanju, do zavr- šetka školovanja, a najduže do 26. godine života.

Gdje se može obaviti prijava na zdravstveno osiguranje?

Prijava na zdravstveno osiguranje, u pravilu, se vrši u područnim jedinicama Poreske uprave. U Fondu zdravstvenog osiguranja vrši se prijava članova porodice koje osiguranik izdržava, inostranih penzionera koji su penziju ostvarili u zemlji sa kojom BiH ima potpisan sporazum o socijalnoj zaštiti i državljana zemalja sa kojima je BiH potpisala sporazum o socijalnoj zaštiti, koji privremeno borave u RS.

Kakav status imaju strani državljani, koji privremeno borave u RS?

Bosna i Hercegovina je potpisala sporazum o socijalnom osiguranju sa više evropskih zemalja: Srbijom, Hrvatskom, Makedonijom, Slovenijom, Njemačkom, Austrijom, Turskom… Državljani ovih ze- malja imaju mogućnost na zdravstveno osiguranje za vrijeme privremnenog bo- ravka u RS. Da bi to pravo ostvarili pot- rebno je da prije dolaska u RS pribave odgovarajuću potvrdu zdravstvenog osi- guranja u matičnoj državi i da se sa tom potvrdom prijave na zdravstveno osigu- ranje u Republici Srpskoj.

Ko je obavezan da plaća doprinos za zdravstveno osiguranje?

Doprinos za zdravstveno osiguranje oba- vezan je da plaća onaj za koga je Zakonom propisana obaveza da podnosi prijavu na zdravstveno osiguranje. Doprinos za zdravstveno osigu- ranje plaća se mjesečno i to do 20. u mjesecu za prethodni mjesec. Visina doprinosa, odnosno osnovica i stopa doprino- sa za zdravstveno osiguranje, propisani su Zakonom o doprinosu. Uplaćen doprinos je uslov da ovjerite zdravstvenu knjižicu, što vam omogućava da koristite sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, propisana opštima aktima Fonda zdravstvenog osiguranja RS. Ima li izuzetaka? Određene kategorije građana su izuzetak od opšteg pravila da je uplaćen doprinos uslov za ovjeru zdravstvene knjižice: dje ca do 15 godina, lica preko 65 godina života, trudnice i porodilje do navršene prve godine života djeteta, RVI, porodice poginulih boraca, lica oboljela od zaraznih bolesti, malignih bolesti, dijabetesa, mentalnih bolesti, progresivnih mišićnih oboljenja, te lica sa transplantiranim organima. Ovim licima u Fondu zdravstvenog osiguranja biće ovjerena zdravstvena knjižica i u slučaju da kasni uplata doprinosa za zdravstveno osiguranje. Da bi navedene kategorije mogle da koriste ovo pravo, potrebno je da su prijavljeni na zdravstveno osiguranje, jer npr. godine života i trudnoća nisu osnov za prijavu na zdravstveno osiguranje.

Da li broj prijavljenih članova porodice utiče na visinu doprinosa?

Ne. Doprinos se plaća samo za nosioca zdravstvenog osiguranja. Članovi porodice i članovi domaćinstva, koji nemaju drugi osnov za zdravstveno osiguranje, ostvaruju sva prava na osnovu uplaćenog doprinosa za nosioca osiguranja, bez dodatnog plaćanja. Ako je zakonom propisano da vas na zdravstveno osiguranje prijavljuje pravno lice, npr. poslodavac, a on tu obavez ne izvrši, kako ćete postupiti? U tom slučaju podnijećete prijavu nadležnom inspekcijskom organu, a možete podnijeti i prijavu o kršenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, koju ćete predati u poslovnici Fonda zdravstvenog osiguranja RS. Prijavu možete podnijeti i putem info telefona.

Koja prava imaju neosigurani građani?

Neosigurani građani imaju pravo na liječenje u hitnim stanjima, pravo na obaveznu imunizaciju i na preventivne preglede u okviru programa prevencije, ukoliko je ta mogućnost predviñena. Sve ostale troškove zdravstvene zaštite plaćaju sami. Najvažniji korak kod sticanja statusa osiguranog lica je prijava na zdravstveno osiguranje.