Заштита корисника финансијских услуга предмет је интересовања не само домаће, већ и најшире међународне стручне јавности, а значај овог питања додатно је наглашен након избијања свјетске финансијске кризе и материјализацијом ризика у вези са финансијским посредовањем, и то не само из угла неспорне потребе заштите корисника, већ и из аспекта очувања стабилности цјелокупног финансијског сектора.Усвајањем Закона о измјенама и допунама Закона о Агенцији за банкарство Републике Српске у току 2011. године осавремењена је и проширена регулаторно-надзорна функција Агенције за банкарство Републике Српске у области заштите корисника финасијских услуга и успостављен је институт Омбудсмана за банкарски систем Републике Српске, са циљем мирног рјешавања спорова између корисника и давалаца финансијских услуга. Прописујући заштиту потрошача – корисника финансијских услуга извршена су усклађивања Закона о банкама Републике Српске са правним тековинама Европске уније, а извршене су и измјене и допуне Закона о микрокредитним организацијама и Закона о лизингу, ради систематског и свеобухватног уређења овог питања.
Механизми и инструменти заштите треба да обезбиједе три услова:

1. информисаност корисника – да су им на располагању свеобухватне, благовремене и разумљиве информације о финансијским услугама и потенцијалним ризицима које обезбјеђују доношење адекватне и утемељене одлуке,
2. правичан и коректан (фер) третман од банака – што подразумијева одговорно одобравање кредита и финансијско просвјећивање корисника, уважавајући проблем информационе асиметрије, и
3.  право на ефикасне и јефтине механизме мирног рјешавања спорова, као алтернативе судским поступцима.

Остваривањем ових услова, односи корисника и банака подижу се на виши ниво међусобног повјерења, а међубанкарска конкуренција постаје динамичнија у погледу уважавања захтјева корисника за већом транспарентношћу пословања банака

Шта је информациони лист?

У току преговора, прије уговарања коришћења неког производа или услуге, финансијска организација је обавезна кориснику уручити стандардни информациони лист, који има значење понуде за дати производ или услугу. Битно је знати да информациони лист садржи све битне елементе и услове производа или услуге (врста, износ, трајање, каматне стопе, накнаде, средства обезбјеђења, права корисника итд.), да би корисник могао да упореди производе или услуге исте врсте код различитих финансијских организација и донесе одлуку о избору.

Корисник увијек има право да затражи од финансијске организације потребна објашњења у погледу садржаја информациног листа, односно услова финансијске услуге која му се нуди. Јако је важно да искористите све могућности за добијање потребних информација, како би могли донијети одговорну и што повољнију финансијску одлуку.

Право корисника да добије нацрт уговора?

Прије закључења понуђеног уговора, корисник има право да захтјева да му финансијска организација преда бесплатан нацрт уговора, те да садржај нацрта, у року који је назначен у стандардном информационом листу, размотри изван просторија финансијске организације.

То омогућава да корисник може детаљно сагледати садржај будућег уговора, тражити додатна појашњења и отклонити нејасноће у уговорним одредбама или затражити измјену одредаба које нису прихватљиве.

Битно је истаћи да је и у овој преговарачкој фази финансијска организација дужна да осигура примјерену заштиту корисника и да се придржава начела равноправног односа корисника према финансијској организацији.

Износ накнада и трошкова које финансијске организације наплаћују корисницима?

Ово је веома значајно питање за кориснике, јер непосредно утиче на коначну цијену услуге или производа које корисник намјерава да користи.  

Свака финансијска организација својим актима (нпр. Одлука о накнадама, Тарифа накнада и слично) одређује накнаде и трошкове за сваку појединачну услугу или производ који има у понуди. Накнаде и трошкови који се наплаћају за вршење одређене услуге су обавезни елементи уговора са финансијском организацијом о коришћењу финансијске услуге или производа, што значи да морају бити регулисани у том уговору. Због тога, када корисник и финансијска организација уговором  регулишу обавезне елементе предвиђене законом, уговор не може да садржи одредбе које упућују на акте пословне политике финансијске организације (нпр. одлуке, тарифе и слично)(члан 141. став 6. Закона о банкама Републике Српске).

С тим у вези, важно је имати у виду да на тржишту постоје разлике у висини накнада. У циљу контроле и смањења својих трошкова, савјетујемо кориснике да се, прије одлуке о коришћењу било које финансијске услуге детаљно информишу о свим врстама и износима накнада и трошкова који се односе на дату услугу, и то код више финансијских организација, а затим да се одлуче за коришћење оне услуге која одговара њиховим економским могућностима, потребама и очекивањима. Детаљне информације о накнадама и трошковима можете пронаћи у пословним просторијама и на интернет страницама сваке финансијске организације, а за прецизне обрачуне по врсти и износу неопходно је непосредно остварити контакт са финансијском организацијом.

Фиксна и промјењива каматна стопа?

Један од битних и обавезних елемената уговора о кредиту јесте каматна стопа.

Карактеристика фиксне каматне стопе јесте да она у свом номиналном износу остаје непромијењена (иста) у току уговореног периода, за разлику од промјењиве каматне стопе која се у номиналном износу мијења, зависно од промјене уговорених промјењивих елемената који се званично објављују (нпр. Еурибор, Либор, просјечна каматна стопа, индекс потрошачких цијена и слично).

Финансијска организација је увијек дужна да предвиди и уговори јасне услове и критеријуме промјењивости каматне стопе. Промјеном каматне стопе долази до повећања (или смањења) износа рате или ануитета, што корисници посебно морају имати у виду прије закључења уговора.

Обавјештење о промјењивој каматној стопи?

Уколико је уговорена промјењива номинална каматна стопа финансијска организација је дужна о свакој измјени каматне стопе да обавијести корисника у писаном или електронском облику и то прије почетка примјене измјењене стопе, односно периодично, у складу с уговором и у том обавјештењу навести датум од када се примјењује измијењена стопа. У наведеном случају, поред обавјештења, финансијска организација мора кориснику бесплатно да достави и нови отплатни план, који увијек мора бити доступан за вријеме трајања уговорног односа.

Измјена обавезних елемената уговора о кредиту?

Уколико финансијска организација намјерава да измјени неки од обавезних елемената уговора, обавезна је да прибави писану сагласност свих учесника у кредитном односу (корисника, садужника, јемца и осталих) прије примјене било какве измјене, осим када је у питању измјена уговорене промјенљиве каматне стопе. Уколико корисник није сагласан са измјенама обавезних елемената уговора, финансијска организација не може једнострано измјенити услове из уговора, нити уговор једнострано раскинути, односно отказати, осим у посебним случајевима који су предвиђени законом.

Плаћање камате и накнаде код пријевремене отплате кредита?

Корисник има право да врати кредит у било ком моменту, у потпуности или дјелимично. У том случају, корисник нема обавезу да плати редовне камате и трошкове за преостали период трајања тог уговора (пријевремена отплата кредита), већ само до дана пријевремене отплате кредита. Корисник је дужан да, у року који је уговорен, унапријед обавијести финансијску организацију о намјери да пријевремено отплати кредит.

Финансијска организација има право на оправдану и уговорену накнаду трошкова у вези са пријевременом отплатом кредита, и то:

• ако је износ пријевремене отплате кредита у периоду од годину дана већи од 10.000,00 КМ, и
  
•         највише до 1% износа кредита који се пријевремено отплаћује, ако је период између пријевремене отплате и рока испуњења обавезе из уговора једнак или дужи од једне године, а највише 0,5% ако је тај период краћи од једне године.

Важно је знати да финансијска организација нема право на накнаду трошкова пријевремене отплате кредита:

• ако је отплата извршена на основу закљученог уговора о осигурању који је служио за обезбјеђење отплате
• уколико се пријевремена отплата врши у периоду у којем се примјењује промјењива каматна стопа и
  
• у случају отплате дозвољеног прекорачења на рачуну. 

Стопа затезне камате у случају кашњења у плаћању обавеза?

Обавезни елемент уговора о кредиту је и стопа затезне камате која се примјењује у случају кашњења у измирењу новчаних обавеза. Дужници који закасне са испуњењем новчане обавезе (дуга), поред главнице, дугују и затезну камату на тај износ дуга.

Према Закону о затезној камати (“Службени гласник Републике Српске број 61/18) стопа затезне камате је 0,03% дневно и камата се обрачунава по тој стопи све до дана исплате дуга. (Нпр. уколико би корисник каснио 30 дана са испуњењем новчаног дуга у износу од 1.000,00 КМ, поред тог дуга, он би дуговао и затезне камате у износу од 9,00 КМ). Иста стопа примјењује се на све случајеве у којима затезна камата није прописана посебним законом.

Веома је важно знати да је Законом о облигационим односима (“Службени лист СФРЈ“ број 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89 и “Службени гласник Републике Српске број 17/93, 3/96, 39/03 и 74/0461/18)(далје: ЗОО) прописано да, ако је стопа уговорене камате виша од стопе затезне камате, онда ће се у случају дужниковог кашњења обрачунавати та уговорена камата. Дакле, финансијска организација може, на своја доспјела потраживања према кориснику, да обрачунава и наплаћује или законску затезну камату (0,03% дневно, односно по стопи из неког посебног закона) или да, као стопу затезне камате, примјењује стопу уговорене редовне камате (уколико је она виша).

Уступање потраживања и купопродаја пласмана финансијске организације?

У складу са законом, финансијска организација своје потраживање из уговора који је закључила са физичким лицем – корисником финансијских услуга може уступити искључиво другим банкама или финансијским организацијама које имају дозволу за рад Агенције за банкарство Републике Српске (даље: Агенција). Финансијска организација је дужна да обавијести корисника о уступању потраживања.

Друга финансијска организација не може корисника довести у неповољнији положај од положаја који би имао да потраживање није уступљено (пренесено), нити корисник у том случају може бити изложен било каквим додатним трошковима.

Евиденције података и задужења у Централном регистру кредита (ЦРК)?

Одлуком о Централном регистру кредита пословних субјеката и физичких лица у Босни и Херцеговини Централне Банке БиХ („Службени гласник БиХ“ број: 44/19), уређен је Централни регистар кредита (даље: ЦРК) који представља електронску збирку података (евиденцију) о кредитним и другим задужењима пословних субјеката и физичких лица.

Учесници у ЦРК су обавезни да за свако задужење физичког лица које воде, на дневној основи, достављају прописане податке у ЦРК и одговорни су за тачност и ажурност достављених података. Евиденције свих кредита и других задужења доступне су кроз два извјештаја:

Заштита личних података код евиденција у ЦРК-а?

Обзиром да извјештаји у ЦРК-а садрже личне податке, у складу са законом, сваки приступ извјештајима треба подразумјевати сагласност носиоца података. Другим ријечима, нико коме нисте дали писмену сагласност за приступ подацима, нема право увида у ове извјештаје.

Имајте у виду да, уколико намјеравате бити неком садужник или јемац, финансијска организација је дужна претходно међусобно информисати корисника, јемца или друго лице које лично обезбјеђује испуњење обавезе корисника, уз њихову писану сагласност, и упознати их са документацијом и подацима прибављеним у поступку процјене кредитне способности, као и о томе да неки учесник посла није сагласан са саопштавањем података о његовој личности осталим учесницима.

Шта је то валутни ризик?

Финансијске организације могу одобравати кредите индексиране у страној валути (евро, долар итд.) или тзв. кредите са валутном клаузулом, односно дефинисати тип курса валуте који се примјењује при одобравању и отплати кредита, као и датуме обрачуна. Код кредита са валутном клаузулом износ одобреног кредита се везује уз вриједност курса стране валуте, а плаћање по том кредиту се врши у домаћој валути (Конвертибилна марка). Промјеном курса валуте у којој је уговорен кредит у односу на домаћу валуту (валутни ризик), може доћи до повећања (и смањења) износа рате или ануитета, што корисници посебно морају имати у виду прије закључења уговора.

Од када се примјењују одредбе о заштити права и интереса корисника финансијских услуга?

Одредбе Главе VI Закона о банкама Републике Српске о заштити права и интереса корисника финансијских услуга финансијске организације су обавезне да примјењују од 01.12.2011. године, а све уговоре које су биле закључиле прије тог датума биле су обавезне да ускладе са овим одредбама у року од шест мјесеци, тј. до 01.06.2012. године.

На које износе кредита се не примјењују одредбе о заштити права и интереса корисника финансијских услуга?

На уговоре о кредиту у износу мањем од 400,00 КМ и већем од 150.000,00 КМ се не примјењују одредбе о заштити права и интереса корисника финансијских услуга у Републици Српској, што корисници треба да имају у виду приликом уговарања.

Да ли се одредбе о заштити права и инетереса корисника финансијских услуга примјењују и на правна лица?

Правна лица нису предмет заштите у смислу одредаба Главе VI Закона о банкама Републике Српске којим се регулише заштита корисника финансијских услуга. Ове одредбе се примјењују искључиво у односу на физичка лица, и то само она која ступају у односа са финансијском организацијом ради коришћења услуга у сврхе које нису намијењене њиховој пословној или другој комерцијалној дјелатности.

Да ли ме Омбудсман може ослободити уговором преузетих обавеза?

Организациони дио Омбудсман за банкарски систем Републике Српске (даље: Омбудсман) не може корисника финансијске услуге (даље: корисник), јемца или друго лице, ослободити законито утврђених обавеза из уговора. 

У оквиру Омбудсмана се спроводе тзв. вансудски поступци – разматрање приговора корисника и посредовање, ради покушаја мирног рјешавања спорних односа међу странкама. Због овакве природе, у тим поступцима се не доносе обавезујуће одлуке, нити се странкама може наметати рјешење спорног односа.

Како ме Омбудсман може заштитити поводом поднесеног приговора?

На основу сазнања и информација прикупљених у поступку по приговору, и након изјашњења финансијске организације, Омбудсман може да*:

1. Предложи мирно рјешење спорног односа (посредовање, медијацију) између корисника и финансијске организације;

2. Препоручи финансијској организацији да, у циљу рјешавања спорног односа, предузме одређене радње или отклони недостатке који су проузроковали спор;

3. О утврђеном стању информише друге надлежне организационе дијелове Агенције ради  даљег поступања и извршавања послова из оквира њихових овлашћења;

4. Информише и упућује корисника (давањем одговора, препорука, мишљења и упутстава) у вези са осталим активностима и могућностима за окончање спора.

*графички приказ поступка погледати у брошури “Како да штитите и остварите своја права?“ на званичној интернет страници Агенције. 

Да ли се могу обратити Омбудсману уколико се о предмету мог приговора већ расправља у поступку пред судом или другим надлежним органом?

Уколико је суд или други надлежни орган донио правноснажну одлуку о питању које је предмет спорног односа између корисника и финансијске организације, Омбудсман не може поступати по Вашем приговору или спроводити поступак посредовања (медијације) о истој правној ствари.

У другим случајевима, поступак пред судом или другим надлежним органом Вас не спречава да заштиту права остварујете и подношењем приговора, прво финансијској организацији и, након тога, Омбудсману.

С друге стране, треба знати да ни поступак разматрања приговора или посредовања између корисника и финансијске организације не спречава остваривање њиховог права на судску заштиту пред надлежним судом, у складу са законом.

Право корисника на гашење рачуна?

У складу са Законом о банкама Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске број 4/17, 19/18 и 54/19) корисник има право на бесплатно гашење рачуна. У том случају, потребно је да корисник претходно измири преостале обавезе које су настале кориштењем рачуна и да поднесе захтјев банци у писаној форми.

         Извјештај о укупним текућим задужењима физичког лица (БФ1);

         Извјештај о укупним истеклим/отплаћеним задужењима физичког лица, за посљедњих пет година од момента истека/отплате (БФ2)

https://abrs.ba/sr/ombdsman/c90

Direktor bolnice “Srbija”, Nebojša Šešlija, je u izjavi medijima rekao da nema zaraženih virusom korona govoreći kako je postavljen trijažni kontejner gdje dežurno osoblje vrši osnovni pregled i gdje se popunjava anketni listić link – https://bolnicasrbija.com/index.php/postavljen-trijazni-kontejner . Na osnovu osnovnog pregleda i anketnog listića ne može biti utvrđeno da li neko ima, ili nema virus korona, već samo testiranjem po uputama i metodologiji SZO, a s obzirom da nijednom od strane zvaničnika ove zdravstvene ustanove nije potvrđen broj testiranja niti rezultata, stoga ne postoje dokazi da u Bolnici Srbija nema zaraženih virusom korona, te ovu izjavu i saopštenje ocjenjujemo neistinitom.

Lokalne vlasti u istočnom Sarajevu i na Palama svakih par dana objavljuju saopštenja u kome navode da nema zaraženih virusom corona COVID 19 na našem području link – http://www.pale.rs.ba/arhive/16996 i tako umiruju javnost podacima koliko ljudi se nalazi uizolaciji, a koliko je iz iste izašlo. Nijednom za protekle tri sedmice otkako traje situacija sa virusom korona nije saopštena nijedna zvanična informacija od lokalnih zvaničnika koliko je urađeno testiranja na području opština u sastavu Grada Istočno Sarajevo, tj. odnos testiranih i pozitivnih, ili negativnih slučajeva na virus korona, tako da javnost nema uvid u stvarno stanje i broj da li ima, ili nema zaraženih na ovom području. Kao što se to objavljuje u banjalučkoj regiji gdje se saopštava broj testiranih i pozitivnih i negativnih na virus korona. zbog toga ove vijesti lokalnih samouprava da nema zaraženih na području opština i Grada Istočno Sarajevo ocjenjujemo kao netačnu i tendecioznu

Agencija Srna je 26.03.2020. objavila vijest da je paljanska firma “Mraz” sašila i podijelila 4000 zaštitnih maski link – https://katera.news/lat/firma-mraz-sasila-i-podijelila-oko-4-hiljade-zastitnih-maski . Takođe vijest je sama po sebi kontradiktorna i nepotpuna, jer se u početnom dijelu agencijske vijesti navodi da su maske sašivene za paljanska preduzeća, a izbjegnuto je pominjanje da je opština Pale naručila za javna preduzeća maske koje će platiti, a u drugom dijelu se kaže da su maske podijeljene na paljanskom šetalištu, o čemu nema ni video zapisa niti slika, te tako nema dokaza da su iste zaista i podijeljene, uz napomenu da je takoe netačno da se radi o zaštitnim maskama, jer iste nisu dobile nikakvo zdravstveno odobrenje, niti su ispitane i potvrđene kao zaštitne, te je korištenje termina zaštitno takođe netačno. S obzirom da svakodnevno veliki broj stanovnika traži da kupi maske, ili da ih dobije ovim je potvrđeno da su stanovnici nesnabdijeveni maskama, pogotovo zaštitnim, te ovu vijest u kompletu ocijenjujemo kao netačnu.

Sanja Vasković

Masovni mediji, a posebno internet portali, preplavljeni su senzacionalnim naslovima, a posebno mjesto zauzimaju rubrike sa korisnim savjetima, gdje je neko u svega nekoliko koraka objasnio kako dostići svoju sreću, da li na ljubavnom, poslovnom ili drugom planu.

Nižu se naslovi tipa: 7 znakova da vas ne vara, 5 savjeta da zavedete svakog muškarca, 7 načina da vas šef ne dovede do ludila… Dovoljno je da pratite znakove onih koji su složenu stvarnost šablonski osakatili i pripremili je vašem mozgu, zašto vi da razmišljate kada mogu drugi umjesto vas. Ali ljudi meni treba nešto konkretno, evo recite vi meni npr. 7 savjeta kako poboljšati život građana Bosne i Hercegovine, evo na primjer penzionera, smatra se da su oni najugroženiji.

Vraćajući se nedavno iz Kancelarije za zapošljavanje sa radničkom knjižicom u ruci u kojoj je evidentirana čak jedna godina radnog iskustva ,osjetih se bliže toj toliko dalekoj penziji. Iz čiste znatiželje kući sam provjerila koliko mi još treba do penzije. U novom Zakonu Fonda PIO Republike Srpske piše:

“Pravo na starosnu penziju, prema odredbama važećeg zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, stiče osiguranik:

•  kada navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja,
• osiguranik koji nema navršenih 65 godina života ima pravo na starosnu penziju kada navrši 60 godina života i 40 godina penzijskog staža,
• osiguranik žena koja nema navršenih 65 godina života ima pravo na starosnu penziju kada navrši 58 godina života i 35 godina staža osiguranja,
• osiguraniku koji ima navršen staž osiguranja sa uvećanim trajanjem starosna granica za ostvarivanje prava na starosnu penziju od 65 godina života snižava se za ukupno uvećanje staža, a najviše do 55 godina života. Uvećanje staža je razlika između ukupno utvrđenog staža osiguranja sa uvećanim trajanjem i staža osiguranja u efektivnom trajanju za isti period. “

Uh, puno majku mu, stalno mijenjaju ove uslove, pomjeraju granice, penzije minimalne, opet nešto trulo u zemlji Danskoj, u stvari mnogo toga. I umjesto da se usmjerimo da povećamo primanja ovoj kategoriji stanovništva, budući da svakodnevno rastu cijene osnovnih životnih namirnica, mi se borimo da naredne generacije uopšte dočekaju penziju, budući da su sadašnji penzijsko-invalidski sistemi u Bosni i Hercegovini na klimavim nogama.

Tačnije, priča se već odavno o neodrživosti postojećeg sistema međugeneracijske solidarnosti. Razloga je više, prije svega da bi funkcionisao ovaj sistem gdje izvor prihoda predstavljaju doprinosi iz zarada zaposlenih i poslodavaca, odnos zaposlenih i penzionera trebao bi da bude više od tri zaposlena na jednog penzionera, a mi odavno nemamo te optimalne uslove. Teško je to u zemlji koja prema posljednjim podacima Agencije za statistiku BiH ima oko 400 000 hiljada nezaposlenih. Uostalom, zbog krize penzijsko-invalidskog sistema i nužnog povećanja doprinosa, povećan je i broj radnika na crno. Najveći problem je ipak demografske prirode. Postajemo država starijih ljudi i država u kojoj se isplaćuje više penzija nego plata.

Čitav ovaj nefunkcionalni sistem dovodi vlast u problem, jer gladni narod mora nahraniti kako–tako, pa se postojeći deficit nadomiruje dodatnim zaduživanjem fonda, podizanjem kredita i preusmjeravanjem novčanih sredstava namjenjenih nekim drugim oblastima. Dugovi fonda su već milionski a zaduživanja ove male zemlje ne prestaju, kamate su ogromne. Doduše, predstavnici Svjetske banke nedavno su dali preporuke za nastavak reformi iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja, a najznačajnije su postepeno povećanje starosne granice sa 65 na 67 ili 68 godina života. Podloga za ove preporuke sigurno je potpomognuta istraživanjem o rastu prosječne dužine života evropskog stanovništa. Sjajno, znači računica sa početka teksta mi ne valja, moraću opet da se presabiram. A možda ih je inspirisao švedski premijer koji je u intervjuu tamošnjem dnevnom listu predložio da ljudi rade do 75. godine starosti, a poslodavcima sugerisao da budu otvoreni za zapošljavanje ljudi starijih od 55. godina. Sjajno.

Budući da su pooštreni uslovi za odlazak u penziju, a državni fond sve teže podnosi stalni porast broja penzionera, penzije narednih generacija su sve neizvjesnije. Kao jedno od rješenja koje praktikuju mnoge države svijeta koje imaju probleme sa tradicionalnim sistemom penzijsko-invalidskog osiguranja jesu privatni penzioni fondovi, odnosno institucije u koju članovi uplaćuju novac radi štednje, za stare dane. Privatni fondovi služe kao nadogradnja javnom penzionom sistemu, i u njihovoj kombinaciji vidi se jedini izlaz iz ove situacije. I taman kada sam pomislila da sam našla izlaz iz ove bezizlazne situacije, pročitah da u privatne fondove mogu pojedincu uplaćivati poslodavac, članovi porodice ili on sam, znači ništa ni od toga, odakle mi pare.

U istraživanju o mogućim rješenjima naišla sam na vijest da prema projekcijama Svjetske banke ukoliko ne bude povećanja stope nataliteta, u Republici Srpskoj bi 2032. godine morali razmišljati o gašenju penzionog sistema koji počiva na principu međugeneracijske solidarnosti. Ih, 2032. znači, sve i da radim do tada, to je jedva 20 godina radnog staža, i opet nedovoljno za penziju, ništa onda, ostaje nam da radimo na povećanju nataliteta. Naravoučenije priče i pouka za život građana u Bosni i Hercegovini glasi: „Penzioneri nemojte se žaliti na visinu penzije, neki je neće ni dočekati!”

Koja je razlika između distributera i snabdjevača električne energije?

Distributer električne energije obavlja sve poslove vezane za distributivnu mrežu. Njegov zadatak je da svim kupcima omogući priključenje na distributivnu mrežu i da izvrši transport električne energije preko distributivne mreže. Snabdjevač električne energije nabavlja energiju od proizvođača električne energije i prodaje je krajnjem kupcu.

---

Šta tržište električne energije donosi kupcima?

Tržište električne energije donosi slijedeće prednosti za kupce:

• slobodan izbor snabdjevača električnom energijom
• pregovore o elementima ugovora sa snabdjevačem električne energije
• cijenu električne energije formiranu na tržišnim osnovama

---

Ko određuje cijenu električne energije za javnog snabdjevača?

Cijena usluge javnog snabdjevača za pružanje univezalne usluge je određena od strana regulatorne agencije, a na prijedlog javnog snabdjevača. Cijenu električne energije za javnog snabdjevača JP EPBIH pogledajte u dijelu Tarifni stavovi. Detaljnije o samom načinu formiranja cijene električne energije za javnog snabdjevača možete pronaći u Pravilniku o snabdijevanju kvalifikovanih kupaca električnom energijom i postupku promjene snabdjevača.

---

Šta je to javni snabdjevač električne energije?

Javni snabdjevač električne energije je snabdjevač koji ima obavezu da vrši isporuku električne energije kupcima koji su kvalifikovani, a nisu izabrali svog snabdjevača električnom energijom na slobodnom tržištu. Cijenu električne energije za pružanje usluge javnog snabdijevanja od strane javnog snabdjevača JP EPBIH pogledajte u dijelu Tarifni stavovi.

---

Šta ako sam postao kvalifikovani kupac, a nisam izabrao svog snabdjevača električnom energijom?

Ukoliko kupac stekne status kvalifikovanog kupca, a nije izabrao snabdjevača električnom energijom, ima pravo da se snabdijeva od strane javnog snabdjevača. Detalje o javnom snabdjevači i tome ko ima pravo na javnog snabdjevača pogledajte u dijelu Tržište električne energije.

---

Zašto moram potpisati ugovor o priključenju na distributivnu mrežu, ugovor o korištenju distributivne mreže i ugovore o snabdijevanju električnom energijom?

U skladu sa Opštim uslovima za isporuku električne energije, svaki kupac je dužan da sa distributerom električne energije potpiše ugovor o priključenju i ugovor o korištenju distributivne mreže, i ovi ugovori se u principu sklapaju na neodređeno vrijeme. Takođe, kupac je obavezan da sa snabdjevačem potpiše ugovor o snabdijevanju električnom energijom koji se za kupce kod kojih se vrši godišnje ugovaranje količine električne energije potpisuje na određeno vrijeme (kupci na 110 kV, 35 kV i 10 kV). Za ostale kupce (domaćinstva, ostala potrošnja na niskom naponu, javna rasvjeta) ugovori o snabdijevanju se potpisuju na neodređeno vrijeme. Forme za sve tri vrste ugovora možete pogledati u dijelu Ugovori.

---

Kako postati kupac električne energije JP EPBIH?

Ukoliko ste kupac koji je već priključen na prijenosnu  ili distributivnu mrežu i želite promijeniti svog snabdjevača električnom energijom, dovoljno je da se obratite sa zahtjevom za promjenu snabdjevača. Ukoliko ste novi kupac i niste priključeni na mrežu, neophodno je da sa distributerom završite proces priključenja na mrežu, a potom sa snabdjevačem potpišete ugovor o snabdijevanju električnom energijom. Detaljnije pogledajte u dijelu Kako postati kupac.

---

Zašto plaćam naknadu za obnovljive izvore energije (OIE) i kome idu sredstva prikupljena od naknade?

Podsticanje upotrebe obnovljivih izvora energije jedan je od strateških ciljeva energetske politike EU, iskazan i kroz evropsko energetsko zakonodavstvo, odnosno Direktivu o podsticanje upotrebe električne energije iz OIE. Tom se Direktivom od zemalja članica traži uspostava sistema podsticaja za OIE. Svaka država članica EU postavlja svoj nacionalni cilj za proizvodnju električne energije iz OIE.

U skladu sa Uredbom o podsticanju poizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i efikasne kogeneracije i određivanju naknada za podsticanje svaki snabdjevač je obavezan da na računu koji dostavlja kupcu kao posebnu stavku označi iznos ukupne naknade za podsticanje obnovljivih izvora energije. Uredbom je definisana jedinična naknada koja se izražava u konvertibilnim markama po utrošenom kilovatsatu električne energije (KM/kWh).

Sredstva prikupljena od naknade za obnovljive izvore energije idu Operateru za obnovljive izvore energije i kogeneracije, iz kojih se, između ostalog, vrši plaćanje proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora, finansira trošak rada Operatora za OIEiK i drugi troškovi vezani za OIEiK.

---

Kojeg datuma dobivam račun za električnu energiju?

Svi kupci električne energije JP EPBIH račun za električnu energiju dobivaju jednom mjesečno. Ukoliko ste kupac električne energije koji nije domaćinstvo, očitanje brojila se vrši svakog prvog u mjesecu i račun za električnu energiju dobivate početkom mjeseca. Za kupce iz kategorije domaćinstvo je karakteristično da se očitanje vrši kontinuirano tokom čitavog mjeseca, tako da račun možete dobiti bilo kada u mjesecu, s tim da svaki mjesec dobivate račun u istom periodu.

---

Koja su dozvoljena odstupanja napona na mjestu priključka kupca?

Odstupanja od nazivnog napona električne energije na mjestu isporuke električne energije za kupca priključenog na srednjem naponu (10kV, 20kV, 35kV), može biti do ±10%. Za kupca priključenog na niskom naponu (0.4kV), odstupanja od nazivnog napona električne energije na mjestu isporuke električne energije može biti u granicama od +5% do -10%.

---

Koje su zakonom definisane obaveze distributera po primitku prigovora kupca na kvalitet isporučene električne energije?

Ako korisnik mreže podnese distributeru pisani prigovor na nivo kvaliteta napona, distributer je dužan izvršiti mjerenje u roku  20 dana od dana podnošenja prigovora, a pisani izvještaj o rezultatima mjerenja na obračunskom mjernom mjestu  dostaviti krajnjem korisniku mreže u daljem roku od 10 dana. Ako se utvrdi da je prigovor neosnovan, troškove mjerenja snosi korisnik mreže, a ako je prigovor osnovan, nadležni  distributer. Ukoliko se utvrdi da je prigovor bio osnovan, distributer je duža za iduće tri godine osigurati standardan kvalitet napona na tom obračunskom mjernom mjestu.

---

U kojim slučajevima je neophodno da kupac podnese zahtjev za elektroenergetsku saglasnost?

Krajnji kupac/proizvođač je obavezan dobiti elektroenergetsku saglasnost od distributera prije nego što pristupi:

1. izgradnji novog objekta ili rekonstrukciji postojećih elektroenergetskih postrojenja priključenih na distributivnu mrežu.
2. priključenju dodatnih uređaja
3. zamjeni, premještanju ili rekonstrukciji mjernog mjesta
4. izmjeni tehničkih karakteristika uređaja krajnjeg kupca, odnosno proizvođača
5. povećanje vršne snage
6. objedinjavanje više mjernih mjesta u jedno mjerno mjesto
7. dijeljenju jednog mjernog mjesta na više mjernih mjesta na istoj lokaciji
8. promjeni namjene objekata i kategoriji potrošnje

---

Koji su rokovi za izdavanje prethodne elektroenergetske saglasnosti/elektroenergetske saglasnosti?

Po zahtjevima za izdavanje prethodne elektroenergetske saglasnosti/elektroenergetske saglasnosti distributer je dužan odlučiti što prije, ali ne duže od 30 dana od dana uredno podnesenog zahtjeva. Ukoliko je dostavljena dokumentacija nepotpuna, distributer je dužan pisanim putem u roku od 8 dana od dana zaprimanja zahtjeva zatražiti od podnosioca zahtjeva dopunu podataka.

---

Šta je posebna zona?

Posebna zona označava prostor unutar prostornog plana u kojem se grade objekti za čije priključenje je potrebna izgradnja i/ili rekonstrukcija trafo-stanica i/ili priključnih vodova srednjeg napona do uključivo 35kV naponskog nivoa (npr. fabrika, rudnik, stambeno-poslovni objekat namijenjen tržištu, sportski objekat i slično).

---

Šta je neovlaštena potrošnja?

Pod pojmom neovlaštena potrošnja se podrazumijeva:

1. priključivanje objekta na distributivnu mrežu bez elektroenergetske saglasnosti i/ili ugovora o priključenju, ugovora o korištenju distributivne mreže i ugovora o snabdijevanju električnom energijom
2. trošenje električne energije bez mjernih uređaja i mimo njih
3. uticanje na rad mjernih uređaja, uklanjanje mjernih uređaja, skidanje ili oštećenje plombi
4. samovoljno priključenje nakon isključenja
5. premoštavanje brojila ili samovoljno premještanje priključka sa mjernim uređajima
6. djelovanje kupca na uređaj za upravljanje tarifom u cilju korištenja manje tarife
7. trošenje električne energije za kategoriju potrošnje za koju nije dobivena  elektroenergetska saglasnost

---

Šta je ”Smart grid”?

Smart grid predstavlja elektroenergetsku mrežu u kojoj se koriste informacione i telekomunikacione tehnologije za prikupljanje podataka i upravljanje elektroenergetskom mrežom sa ciljem povećanja efikasnosti, pouzdanosti, održivosti proizvodnje i distribucije električne energije.

---

Šta je ”pametno brojilo (smart meter)”?

Pametno brojilo je elektronsko brojilo koje ima mogućnost uspostave dvosmjerne komunikacije između krajnjeg potrošača i distributera električne energije, na način da se informacije šalju telekomunikacionom mrežom, koja može uključivati elektroenergetske vodove, radio veze ili veze mobilne telefonije. Nakon ugradnje pametnog brojila, distributer može lakše odrediti mjesto prekida napajanja /ispada iz pogona te daljinsko očitanje brojila i uključenje / isklapanja kupca sa distributivne mreže. Pametna brojila pomažu i u smanjenju neovlaštene potrošnje.

---

Šta ukoliko ostanem bez napajanja električnom energijom?

Nestanak električne energije može biti posljedica:

• kvara u elektroenergetskom sistemu
• radova na elektroenergetskoj mreži
• redukcije u isporuci električne energije

U slučaju prestanka napajanja električnom  energijom, savjetujemo vam da isključite sve uređaje, osim jednog rasvjetnog tijela koje će vam poslužiti za provjeru stanja sistema. Kada se stanje u sistemu normalizuje, postupno uključujte uređaje koji su vam neophodni. Posebno obratite pažnju na uređaje koji bi, nakon uspostave napajanja električnom energijom, mogli  izazvati požar.

Konkretne informacije o planiranim radovima možete naći u dijelu Planska isključenja.

---

Ko ima pravo na uslugu rezervnog snabdjevača?

Svi kvalifikovani kupci imaju pravo na uslugu rezervnog snabdjevača u slučaju kada odabrani snabdjevač prestane da vrši snabdijevanje kvalifikovanog kupaca električnom energijom.

Usluga rezervnog snabdijevanja može trajati najduže 60 dana. Detaljnije o načinu snabdijevanja u okviru usluge rezervnog snabdjevača možete pogledati u Pravilniku o snabdijevanju kvalifikovanih kupaca električnom energijom i postupku promjene snabdjevača.

 

---

Kako izvršiti izmjenu podataka o vlasniku mjernog mjesta?

Zahtjev za promjenu podataka o vlasniku
Promjena vlasništva objekta po osnovu:
– Prodaja objekta – kupoprodajni ugovor,
– Smrti krajnjeg kupca – dokument o utvrđivanju nasljednika,
– Prestanak pravnog lica u svojstvu kupca – dokument o utvrđivanju pravnog sljednika,
– Sticajem drugih okolnosti za prestanak ugovor a- dokument o utvrđivanju pravnih okolnosti za prestanak ugovora.
Članom 41. Opštih uslova za isporuku električne energije (Sl. list FBiH, broj 89/14), definisano je da je „Kod promjene vlasništva objekta kupca, raniji vlasnik – kupac obavezan u roku od 30 dana od promjene vlasništva dostaviti obavještenje o otkazu ugovora o korištenju distributivne mreže, kao i ugovora o snabdijevanju električnom energijom, uz predočenje odgovarajuće isprave o promjeni vlasništva u skladu sa Zakonom“. Istovremeno, novi vlasnik objekta je obavezan u istom roku podnijeti zahtjev za zaključenje novih ugovora, uz predočenje odgovarajuće isprave o promjeni vlasništva.
Kako bi se izvršila tražena izmjena naziva kupca, neophodno je da novi vlasnik u pripadajućoj Elektrodistribuciji EPBiH, podnese Zahtjev za raskid Ugovora o snabdijevanju električnom energijom i Ugovora o korištenju distributivne mreže te sklapanje novih Ugovora, putem obrasca Z-15. Uz Zahtjev, koji mora biti uredno popunjen i ovjeren, potrebno je priložiti dokaz o vlasništvu (kupoprodajni ugovor ili ZK izvadak), potvrdu o izmirenim dugovanjima te kopiju lične karte novog, krajnjeg kupca. U slučaju da je razlog za promjenu kupoprodaja nekretnine, neophodno je izvršiti i uplatu naknade za obradu zahtjeva u iznosu od 23,40 KM.
Kada je u pitanju nasljeđivanje (smrt ranijeg vlasnika), poklon nekretnine ili prestanak pravnog lica u svojstvu kupca, podnosi se zahtjev Z-15, a obavezno je dostaviti i dokaz o vlasništvu.

Zahtjev za izmjenu podataka u naziva kupca
Promjena naziva kupca podrazumijeva sljedeće slučajeve:
– Promjena imena ili prezimena za fizička lica
– Promjena naziva za pravna lica
– Promjena adrese usljed akta upravnog organa.
Za promjenu naziva kupca potrebno je dostaviti uredno popunjen obrazac Z-13, dokument kojim se dokazuje promjena identifikacionih podataka krajnjeg kupca, potvrdu o izmirenim dugovanjima te kopiju LK. Ukoliko Zahtjev ne podnosi vlasnik, potrebno je obezbijediti i punomoć.

Zahtjev za ustupanje Ugovora
Ako se nalazite u zakupu određene nekretnine, u skladu sa članom 42. Opštih uslova za isporuku električne energije, jedini način prelaska računa na korisnika je putem Zahtjeva za ustupanje ugovora o korištenju i ugovora o snabdijevanju električnom energijom (obrasci Z-14 i  Z-14a), ali u tom slučaju, Zahtjev moraju popuniti i vlasnik i korisnik nekretnine. Naime, krajnji kupac koji je vlasnik objekta može zatražiti da se njegov Ugovor o snabdijevanju električnom energijom i Ugovor o korištenju distributivne mreže, na određeno vrijeme ustupe drugom krajnjem kupcu, a ODS/snabdjevač može na takvo ustupanje dati pristanak, u skladu sa zakonom i Opštim uslovima. Svakako, elektroenergetska saglasnost i dalje glasi na ustupaoca.
Za realizaciju navedenog zahtjeva, potrebno je dostaviti:
– uredno popunjen obrazac Z-14
– ovjerenu izjavu ustupatelja i primaoca ugovora o solidarnom podmirenju budućih novčanih obaveza,
– potvrdu/uplatnicu da su izmirene obaveze sa posljednom fakturom.
Za fizička lica potrebna je i kopija LK, a za pravna lica ID/PDV broj. Ukoliko kupac prilikom podnošenja zahtjeva ima Ugovor o zakupu, potrebno ga je priložiti uz zahtjev.
U slučaju da zahtjev ne podnosi vlasnik, potrebna je punomoć.
Obrada ovog zahtjeva se ne naplaćuje.

Sve obrasce možete pronaći i preuzeti u dijelu Zahtjevi (https://www.epbih.ba/stranica/dokumenti-i-obrasci#zahtjevi).

Koja su vam prava i kako ih ostvariti? Materijalni nedostatak, neispravnost i problemi prilikom reklamacije proizvoda najčešći su razlozi zbog kojih nam se obraćate. S obzirom da vam zakonska regulativa u ovom području osigurava da ostvarite svoja prava, nužno je biti dobro informiran o potrošačkim pravima. Zbog toga vam dajemo informacije o tome kako postupiti u pojedinim situacijama koje će vam pomoći da probleme riješite u svoju korist.

10 najčešćih problema i 10 uputa za njihovo rješavanje

1. Kako izvršiti reklamaciju za proizvod s nedostatkom ako niste dobili jamstveni list?

Zakonom je propisan rok od dvije godine za sve proizvode u kojem trgovac odgovara za materijalne nedostatke na kupljenom proizvodu. Preporuka je potrošačima da sačuvaju račun kao dokaz kupnje. Dodatno na navedeno, proizvođač ili trgovac može dati jamstvo za koje potrošač može zahtijevati da bude u pisanom obliku.

2. Proizvod ste reklamirali u trgovini u kojoj ste ga kupili i dobili odgovor: “Mi smo to prodali i nemamo ništa s tim. Obratite se ovlaštenom servisu ili dobavljaču?.

Ovo je pogrešno. Odgovornost za nedostatak je na trgovcu. Reklamaciju podnosite na mjestu kupnje, a ne kod dobavljača, proizvođača ili servisera. Trgovac je dužan omogućiti podnošenje reklamacijei riješiti je.

3. Prilikom kupnje proizvoda rečeno vam je da imate pravo na zamjenu u slučaju neispravnosti u roku 7 dana. Nakon isteka tog roka proizvod se mora uputiti u servis na popravak.

Ovo je pogrešno. Zakonski rok je 2 godine. Ukoliko se nedostatak pojavio tijekom prvih 6 mjeseci nakon kupnje, pretpostavka je da je za nedostatak odgovoran trgovac odnosno prodavatelj, osim ako on ne dokaže suprotno. U tom slučaju, pravo je potrošača birati želi li popravak, zamjenu, povrat novca ili sniženje cijene. Obveza potrošača je da nedostatak prijavi najkasnije 2 mjeseca od dana kad je otkrio nedostatak. 

4. Zvali ste u trgovinu radi reklamacije. Rečeno vam je da proizvod odnesete ili pošaljete u servis o svom trošku.

Ovo je pogrešno. Popravak u zakonskom roku ne smije stvoriti dodatne troškove potrošaču. Obveza je trgovca da o svom trošku prenese proizvod do mjesta gdje se treba popraviti, odnosno zamijeniti te popravljeni odnosno zamijenjeni proizvod vratiti potrošaču. 

5. U zakonskom roku predali ste proizvod na popravak. Prošlo je dosta vremena, a nemate nikakvu povratnu informaciju. Zvali ste i rekli su da imaju rok za popravak 45 dana.

Zakon ne predviđa precizne rokove, već razumni rok, koji se određuje temeljem svih okolnosti određenog slučaja, odnosno, cijeneći sve okolnosti vezane za neispravan proizvod i njegove konkretne nedostatke. Ako trgovac u razumnom roku ne popravi proizvod zakon predviđa obvezu trgovca da preda novi proizvod, odnosno ukoliko to nije moguće potrošač ima pravo na sniženje ili povrat novca (raskid ugovora).

6. Predali ste proizvod na popravak pri kraju zakonskog roka. Što ako se nakon isteka zakonskog roka ponovi kvar?

Odgovornost za nedostatak se, u slučaju popravka, produžuje za onoliko koliko je potrošač bio lišen uporabe proizvoda, ako se radi o manjem nedostatku. Kada se zbog neispravnosti vrši zamjena ili bitni popravak proizvoda, zakonski rok počinje ponovno teći od zamjene. U slučaju da je zamijenjen ili popravljen samo dio proizvoda, zakonski rok počinje teći samo za taj dio.

7. Proizvod koji ste predali na popravak vraćen vam je neispravan, a jamstveni list poništen.

Radi se o jednostranoj odluci trgovca s kojom se vi ne morate složiti. Naprotiv, odgovornost trgovca za materijalnu odgovornost ni u kojem slučaju se ne dovodi u pitanje. Razdoblje odgovornosti produžuje se onoliko koliko je proizvod bio popravku. Ukoliko proizvod nije moguće popraviti, možete zatražiti zamjenu, smanjenje cijene ili raskid ugovora. Na povrat novca (raskid ugovora) imate pravo samo ako ste trgovcu prethodno dali naknadni primjereni rok za ispunjenje ugovora.

8. Unaprijed ste platili dio ili ukupnu cijenu proizvoda, vrijeme isporuke je prošlo, a proizvod niste dobili.

Prije eventualnog raskida ugovora, na koji, u slučaju nepravodobne isporuke, imate zakonsko pravo, morate trgovcu pružiti mogućnost da ispuni ugovor u naknadnom primjerenom roku. Za sva avansna plaćanja koja uvjetuje trgovac a za koja je rok isporuke dulji od mjesec dana , imate pravo na kamate za uplaćena sredstva za period od uplate do isporuke, bez obzira je li došlo do kašnjenja u isporuci ili ne.

9. “Kupio sam proizvod, ne sviđa mi se, želim ga zamijeniti.?

Ne postoji zakonska obveza trgovca da zamjeni  proizvod, osim ukoliko je proizvod neispravan. Trgovac može, djelujući u skladu s dobrom poslovnom praksom, udovoljiti želji potrošača i zamijeniti ispravan proizvod. Interesirajte se unaprijed kakva je poslovna praksa trgovca po tom pitanju. (To se ne odnosi na proizvode kupljene izvan poslovnih prostorija trgovca i ugovore sklopljene na daljinu, na koje se odnose posebne zakonske odredbe.)

10. Proizvod ste kupili na sniženju ili akcijskoj prodaji, trgovac tvrdi da nemate pravo na reklamaciju.

Ovo je pogrešno. Pravo na reklamaciju imate za svaki proizvod, bez obzira je li kupljen na sniženju, akcijskoj prodaji ili rasprodaji. Nemate pravo reklamirati samo onaj nedostatak na koji ste bili upozoreni i zbog kojega je proizvod bio snižen.

Napomena: Trgovac je dužan potrošaču omogućiti podnošenje pisanog prigovora (npr. e-mailom, putem pošte, izravno) te na isti odgovoriti u roku od 15 dana.

Radnik u Republici Srpskoj koji 40 godina radi sa prosječnom republičkom platom imaće gotovo duplo manju penziju, koja bi iznosila 433 marke.

Kada bi posljednju godinu staža plata bila povećana za, recimo 100 konvertibilnih maraka, penzija bi bila veća za svega dvije marke – 435 KM. Istovremeno, poslodavac, osim što bi povećao platu radniku za 100 KM, morao bi da plaća doprinos za PIO veći za oko 31 marku mjesečno; plaćao bi samo za PIO doprinos nešto više od oko 279 maraka.

Ove kalkulacije važe pod uslovom da radnik prima trenutnu prosječnu platu oko 830 KM cijeli radni vek, te da mu poslodavac uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na isplaćenu celu neto platu.

Nema razloga za radovanje

Naša računica pokazala je i da radnici u privredi, čije plate su u prosjeku 500 maraka, ne mogu da se raduju odlasku u penziju. Kada bi radili cijeli radni vijek za tu platu, penzija bi im iznosila svega 261 konvertibilnu marku

– Međutim, ako je sav staž ostvaren na području Republike Srpske odnosno Bosne i Hercegovine i ako je penzija samostalna, onda se u ovom i svim takvim slučajevima na teret Republike vrši namirenje do 359,37 KM, koliko iznosi nakon poslednjeg usklađivanja i povećanja penzije za tri odsto, počev od 1. oktobra ove godine –

Najviša penzija 1.848 KM

Oni sa najvećim ličnima primanjima u Republici Srpskoj, javnoj upravi, finansijama, informacionim tehnologijama i energetici, gdje su neto plate u prosjeku 1.200 KM, takođe mogu da očekuju duplo manju penziju od plate. Ako bi cijeli radni vijek, odnosno puni radni staž od 40 godina primali toliku platu, onda bi imali penziju od 626 maraka.

Najviša penzija u Republici Srpskoj sada iznosi 1.848 konvertibilnih maraka i, shodno Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, limitirana je koeficijentom četiri. Najniža samostalna penzija u Republici Srpskoj za penzijski staž od 15 godina iznosi 179,67 KM (50 odsto prosečne penzije u decembru prethodne godine).

Na sve pomenuto treba dodati odluku Vlade RS za uvećanje penzije od 3%.