Zdravstvo i osiguranje – najčešća pitanja i odgovori FAQ

Најчешћа питања и одговори
1. Да ли се посебан допринос за солидарност обрачунава и на плату радника који
обављају привремене и повремене послове?
– Да. Законом о Фонду солидарности за дијагностику и лијечење обољења,
стања и повреда дјеце у иностранству, члан 6., прецизирано је да се средства
прикупљају и из посебног доприноса за солидарност у износу од 0,25 одсто
нето плате запосленог лица у РС.
2. Да ли се допринос обрачунава и за накнаде члановима управних, надзорних
одбора, као и за уговоре о дјелу?
– Не. Допринос се обрачунава само на нето плате запослених лица.
3. Да ли се допринос обрачунава само на уговорену нето плату уговором о раду
или се обрачунава и на накнаде које увећавају плату, попут топлог оброка,
регреса, прековремених сати, бонуса и сл.?
– Закон о Фонду солидарности је прописао да се посебан допринос за
солидарност обрачунава и уплаћује на нето плату.
4. Да ли су радници који су запослени у предузећу чије је сједиште у Федерацији
БиХ, а живе у Републици Српској (плата им се обрачунава по законима ФБиХ, а
у РС се уплаћује само здравствено осигурање) обвезници плаћања овог
доприноса? Шта у случају обрнуте ситуације, односно када је сједиште
предузећа у РС, а радник живи у Федерацији БиХ?
– Посебан допринос за солидарност обрачунавају они послодавци за раднике
који имају мјесто пребивалишта у РС и за које доприносе за здравствено
осигурање уплаћују у РС према Закону о доприносима РС.
5. Да ли се допринос за солидарност уплаћује за раднике који раде у заједничким
органима БиХ, а живе у РС?
– Радници који су запослени у државним органима, а имају мјесто
пребивалишта у РС и доприноси за здравствено осигурање им се уплаћује у
РС према Закону о доприносима РС на њих се примјењује овај закон. Такође,
уколико желе имају могућност да буду ослобођени плаћања ове обавезе.
6. Уколико смо у процесу обрачуна и исплате плате, а радници су поднијели
захтјев за ослобађање од плаћања овог доприноса, али још нису добили одговор
из Фонда солидарности, да ли смо дужни да им допринос обрачунамо или не?
7. Ослобађање од плаћања доприноса солидарности тече од дана подношења
захтјева радника Фонду солидарности без обзира када је Фонд доставио
обавјештење послодавцу о ослобађању од плаћања доприноса.
8. Да ли је могуће ретроактивно обрачунати и исплатити допринос за солидарност
у случају да је децембарска плата исплаћена а на њу није уплаћен допринос?
9. Да, потребно је ретроактивно уплатити допринос. Обавеза плаћања овог
доприноса почела је од јануара 2018. године, а допринс се обрачунава повевши
од децембарске плате 2017. године.
10. Да ли је могуће вршити уплату средстава посебног доприноса за солидарност
квартално, полугодишње или чак годишње?
11. Ова могућност Законом није предвиђена. Допринос је потребно обрачунати и
уплатити приликом исплате нето плате радницима.
12. Да ли постоји могућност да предузеће плати 0,25% од нето плате радника, а да
се допринос не одузима од плате радника, већ да предузеће сноси тај трошак? Да
ли се у овом случају плаћа порез на добит предузећа?
13. Ова могућност није предвиђена Законом о Фонду солидарности.

Problemi sa osiguranjem – pitanja i odgovori FAQ

Šta uraditi u slučaju prodaje vozila, ako prodavac zahtijeva da mu se izvrši povrat premije?

Odredbama Uslova i Premijskog sistema utvrđeno je da u slučaju otuđenja, odnosno prodaje  vozila za vrijeme trajanja osiguranja, pravo i obaveze iz ugovora o osiguranju od automobilske odgovornosti prenose se na novog vlasnika, odnosno korisnika i traju do isteka tekućeg razdoblja osiguranja naznačenog u polici bez prava iz « pričeknog « – respiro roka.

Na izričito traženje prodavca da ne želi ustupiti policu do njenog isteka , ista se može za preostali dio vremena stornirati, povući kopija iz MUP-a i izdati nova polica do isteka registracije  vozila  na novog vlasnika po «pro-rati temporis « – što ne bi trebalo da bude praksa.

Kada je u pitanju zeleni karton , mora se znati da podaci na zelenom kartonu, moraju biti identični podacima iz  saobraćajne dozvole. Ako je npr. za vrijeme trajanja police došlo do promjene vlasnika vozila, te u saobraćajnoj dozvoli upisan novi vlasnik vozila, prethodni zeleni karton se poništava  i izdaje novi po istoj polici na novog vlasnika. Pri uručivanju zelene karte, obavezno je da istu osiguranik potpiše. Nepotpisana zelena karta ne važi.

Koja je razlika između osiguranja vozila sa probnim i osiguranja vozila sa privremenim tablicama i kada se može izdati zeleni karton?

Osiguranje autoodgovornosti sa probnim tablicama pokriva odgovornost vozača na području zemlje u našem slučaju samo Bosne i Hercegovine i računa se shodno tabeli za osiguranje kraće od godinu dana  i po premiji za određeno vozilo najviše zone rizika u primjeni (u našem slučaju V – zone).

Pojedinačno osiguranje motornih vozila s privremenim tablicama pokriva odgovornost na području zemalja članica  « zelene « karte. Za ovo osiguranje se može izdati zeleni karton. I jedno i drugo osiguranje ne može biti kraće od 15 dana. Premija za osiguranje autoodgovornosti za sva putnička vozila sa privremenim tablicama iznosi 23,50 % od temeljne premije najviše zone rizika u primjeni.

Šta je franšiza u osiguranju?

Gotovo svako dobrovoljno osiguranje se može zaključiti sa učešćem osiguranika u šteti (franšizom), u tom slučaju ne nadoknađuje se šteta čiji je iznos manji od iznosa ugovorene franšize. Ako je iznos štete veći od ugovorene franšize , od štete se odbije iznos ugovorenog učešća ( franšize ).

U osiguranju autokaska i nekim imovinskim osiguranjima opravdani su manji procenti  ugovorenog samopridržaja iz razloga što se na taj način eliminišu   «bagatelne» štete  i svi administrativni i tehnički poslovi oko istih.

U osiguravajućoj praksi poznato je više vrsta ugovaranja sa učešćem u šteti  (franšiza ), a to su :

  •  ODBITNA FRANŠIZA – iznos naknade za svaku štetu umanjuje se za iznos ugovorene franšize, može procenat od novonabavne cijene vozila ili procenat od visine štete
  • INTEGRALNA FRANŠIZA – iznos štete se ne isplaćuje ako je šteta u okvirima ugovorene franšize. Ako iznos štete prelazi ugovorenu  franšizu tada se šteta isplaćuje u cjelosti, odnosno ne odbija se ugovorena  franšiza. Ovaj vid je gotovo svuda prevaziđen jer «stimulira « osiguranike za povećanje štete.
  • ALTERNATIVNA FRANŠIZA – je ugovorena franšiza kod koje se dopušta izbor između dvije mogućnosti, najčešće kod osiguranja  «KARGA», gdje se može ugovoriti jedan iznos franšize za cijelu pošiljku, a drugi iznos franšize za osiguranje pojedinog koleta.
  • AGREGATNA FRANŠIZA – je sistem kumuliranja iznosa franšiza iz pojedinih štetnih događaja do ukupnog iznosa ugovorene franšize. Ako se tokom trajanja osiguranja premaši iznos broja ugovorenih franšiza iz pojedinačnih štetnih događaja, sljedeće štete tokom trajanja osiguranja isplaćuju se bez odbijanja ugovorene franšize , odnosno isplaćuju se u cjelosti.

U postojećim premijskim sistemima osiguranja autokaska većine osiguravajućih društava u poslijeratnim godinama uveden je institut OBAVEZNE DODATNE FRANŠIZE kod osiguranja rizika krađe, a odbija se od iznosa obračunate štete.

Kakva je uloga osiguravajućih društava u preduzimanju preventivnih mjera u sprečavanju saobraćajnih i drugih nezgoda?

Pored funkcije preuzimanja , procjene i likvidacije šteta članom 2. Zakona o osiguranju imovine i osoba u FBiH predviđena je obaveza preduzimanja mjera za sprečavanje i smanjenje rizika koji ugrožavaju osiguranu imovinu i osobe.

U tom smislu sva osiguravajuća društva u obavezi su izdvojiti iz premije svih vrsta osiguranja određena sredstva za tu namjenu, a prije svega u sufinansiranju aktivnosti na eliminisanju tzv. «crnih tačaka « na putevima , poboljšanju tehničke ispravnosti vozila, saobraćajnoj edukaciji djece i omladine, jačanju protivpožarne zaštite i dr.

Posljedice neprovođenja ovih mjera prije svega od organa i organizacija koje su to dužne po prirodi svoje djelatnosti su najteže kod upotrebe motornih vozila kao «opasnih stvari« . Od pogibije prvog pješaka u saobraćajnoj nezgodi 1896. godine , došlo se do toga da danas u svijetu godišnje gubi život 700.000 do 1.000.000 osoba od toga oko 20 % djece, uz ogromne materijalne štete.

Broj povrijeđenih i trajnih invalida dokazano je deset puta viši od navedenog broja poginulih. Iz navedenih podataka sa sigurnošću se može zaključiti da su saobraćajne nezgode globalni socijalni i zdravstveni problem koji se može tretirati u razmjerama epidemije. Statistike pokazuju da nerazvijene zemlje među kojima je i naša imaju u funkciji mnogo više starih i neispravnih vozila, loše puteve, slabu signalizaciju, promitivna sredstva za kontrolu i sve to zajedno proizvodi fatalne posljedice .

Vozilo kao  «opasna stvar « u paru sa lošim vozačem koji nije svjestan potpuno i objektivno svih rizika predstavlja stalnu opasnost. Zbog toga je zakonodavac predvidio i osiguravajućim društvima preventivnu aktivnost i izdvajanje određenih sredstava kao sastavnu komponentu osnovnim poslovima, koji bi trebalo sa ostalim subjektima u zemlji konstantno  , sistematično i transparentno djelovati. Na žalost mnoge druge aktivnosti se podvode pod  «preventivne«?

Koje su bitne razlike između osiguranja autoodgovornosti i autokasko osiguranja?

Kasko osiguranje cestovnih i šinskih vozila je dobrovoljno osiguranje , po kojem su pokrivene samo materijalne štete na vozilu i osigurane stvari u i na tom vozilu od sljedećih rizika: saobraćajnih nezgoda, pada ili udara nekog predmeta, požara, udara groma, eksplozije, oluje, grada , snježne lavine  i sl , pada vazdušnih letjelica, manifestacija i demonstracija , zlonamjernih postupaka ili objesti trećih lica, oštećenja tapacirunga i namjernog prouzrokovanja štete.

Ako se posebno ugovori i plati, premijom osiguranja se pokriva i rizik krađe , poplave, bujice i visoke vode.

  • Osiguranje od autoodgovornosti je obavezno zakonsko osiguranje i isto je preduslov za registraciju i upotrebu vozila u javnom saobraćaju , a kasko osioguranje je isključivo dobrovoljno osiguranje.
  • Osiguranjem od autoodgovornosti pokrivene su nematerijalne i materijalne štete koje vozilo prouzroči trećim osobama, a kasko osiguranjem su pokrivene samo materijalne štete na osiguranom vozilu.
  • U osiguranju od autoodgovornosti nije pokriven rizik krađe , dok je u kasko osiguranju moguće ugovoriti  pokriće rizika krađe.
  •  Promjenom vlasnika vozila ugovor o osiguranju od autoodgovornosti ostaje na snazi do isteka, a ugovor o kasko osiguranju prestaje vrijediti dvadesetčetvrtog sata petog dana od dana kada je novi vlasnik preuzeo vozilo ,izuzev ako osiguranik postavi izričiti zahtjev da se osiguranje prenese na novog vlasnika do isteka osiguranja.
  • Parametri za određivanje premije u osiguranju od autoodgovornosti su: snaga vozila, nosivost, namjena, zona rizika u kojoj je vozilo registrovano i dr., a kod kasko osiguranja osnovni parametar je novonabavna cijena vozila.

–     Za razliku od osiguranja autoodgovornosti čija je cijena osiguranja jedinstvena na nivou države i gdje se primjenjuju jedinstveni uslovi osiguranja, kod kasko osiguranja osiguravači primjenjuju različite pristupe obračuna premije, utvrđuju različite  popuste , doplatke i bonuse, ali obezbijeđuju i različito pokriće.

Da li je oštećeni vlasnik vozila koji je pretrpio štetu iz osnova autoodgovornosti obavezan u tzv. « totalnoj šteti « preuzeti ostatak vozila?

Pod pojmom “totalna šteta” u osiguravajućoj praksi smatra se ona šteta koja po ekonomskim principima zbog cijene popravke nije isplativa ili tehnički gledano vozilo nije moguće popraviti.

Osiguravač odštetu obračunava polazeći od vrijednosti vozila na tržištu odnosno cijene iz kataloga rabljenih vozila na dan štetnog događaja i vrijednosti  “ostatka” oštećenog vozila koji se može tržišno iskoristiti-prodati.

Primjenom postojećih kriterija i normativa uz uvažavanje istaknutih polazišta utvrđuje se iznos naknade oštećenom. Najčešći slučajevi u praksi osiguravajućih društava su da se oštećenom isplati obračunati dio štete i ostavi ostatak vozila da sam prodaje na tržištu.

Prema sudskoj praksi oštećeni bi trebao uvijek biti u poziciji da bira  hoće li uzeti  “ostatak”  vozila i sam prodavati ili će zahtijevati naknadu štete u visini vrijednosti vozila na dan štetnog događaja, a  “ostatak” vozila ostaviti osiguravaču .

Kako zaključiti obavezno osiguranje čamaca ili brodica na motorni pogon?

Na isti način na koji je zakonom predviđeno obavezno osiguranje od odgovornosti za upotrebu motornog vozila, regulisana je i upotreba čamaca i brodica na motorni pogon. Zajedničke Uslove za ovu vrstu osiguranja donio je Upravni odbor Biroa osiguranja Bosne I Hercegovine uz saglasnost svojih članica na sjednici od 17.12.1999.godine, a potom verifikovao Ured za nadzor.

Osnovno pitanje u ovim Uslovima je šta se podrazumijeva pod brodicom – čamcem ili jahtom na motorni pogon, a koje podliježe obaveznom osiguranju. Odgovor bi bio da je to brodica –jahta –čamac upisan u registar ovih plovila, registrovan za određene namjene, sport i razonodu, te čija snaga motora prelazi 15 kW.

Kada je u pitanju obim pokrića osiguravač je u obavezi nadoknaditi štetu temeljem ugovorenog osiguranja koje je nastalo iz upotrebe brodice-čamca ili jahte pri plovidbi na unutarnjim vodama, a došlo je do oštećenja drugog plovila , tjelesne povrede ili smrti neke osobe .

Navedeni Uslovi predvidjeli su i određene specifičnosti u obimu pokrića, isključenja iz osiguranja , gubitku prava iz osiguranja , obaveze osiguranika, obaveze osiguravača, teritorijalnu valjanost, regres osiguravača, utvrđivanje i način plaćanje premije, pitanje promjene vlasnika brodice i dr.

Kakva je razlika između pojmova vlasnik-korisnik i ugovarač osiguranja?

Uslovi osiguranja od automobilske odgovornosti u većini zemalja nose naslov  “osiguranje autoodgovornosti vlasnika odnosno korisnika motornih vozila od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima”. Vlasnik odnosno korisnik motornog vozila dužan je da se osigura od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima. On je dužan da sa nekim od društava za osiguranje zaključi ugovor o osiguranju. Ako tako postupi on je druga ugovorna strana iz toga ugovora, a ne treće lice. To znači, ako upotrebom tog vozila sam sebi napravi štetu osiguravajuće društvo nije dužno istu nadoknaditi po osnovu obaveznog osiguranja, jer štetu nije pretrpilo treće lice, nego druga ugovorna strana.

Ugovarač osiguranja je ono lice koje zaključuje ugovor o osiguranju u svoje ime ali za račun drugog lica osiguranika-vlasnika motornog vozila. Ugovarač osiguranja plaća premiju osiguranja, pošto je obavezu preuzeo zaključivanjem ugovora o osiguranju.

Međutim osiguravajuće pokriće uživa osiguranik – stvarni vlasnik vozila na koga glasi saobraćajna knjižica. Eventualnu naplatu štete na tom vozilu ugovarač osiguranja, ili korisnik vozila koji isto nije “preveo” na sebe može naplatiti samo na osnovu ovjerene punomoći vlasnika vozila

Može li osiguranje autonezgode zamijeniti obavezno osiguranje putnika u TAXI vozilu?

Osiguranje autonezgode je dopunsko ili dobrovoljno osiguranje vozača i putnika u motornom vozilu koje se može zaključiti uz obavezno osiguranje autoodgovornosti na istoj polici, kao i uz kasko osiguranje motornog vozila. Ugovaratelj ove vrste osiguranja može biti svaka pravna ili fizička osoba koja posjeduje motorno vozilo.

Obaveze osiguravatelja za štete prema vozaču i putnicima nastaju kada nastane osigurani slučaj pri vožnji ili upravljanju motornim vozilom, utovaru ili istovaru robe i drugim manipulacijama koje su u vezi sa saobraćajem. Osiguranje autonezgode� ne može zamijeniti obavezno osiguranje putnika u vozilima javnog prevoza.

Ova vrsta osiguranja obuhvata osiguranje od posljedica nesretnog slučaja svih osoba u svojstvu putnika u javnom prevozu autobusima svih vrsta i namjena, putničkih taksi i rent-a-car vozila, šinskih vozila, vazduhoplova i plovila  i svih drugih prevoznih sredstava, bez obzira na vrstu pogona, kojima se prevoze putnici uz naplatu prevoza u vidu djelatnosti.

Navedeno osiguranje zaključuje se na posebnoj polici koja čini sastavni dio dokumentacije za registraciju djelatnosti. Obaveze osiguravatelja regulisane su posebnim Uslovima za obavezno osiguranje putnika u javnom prevozu od posljedica nezgode.

FAQ – Često postavljena pitanja

  1. Šta je potrebno za prvu prijavu na biro za zapošljavanje?

Prva prijava radi se po nekoliko osnova:

a) Nakon redovnog školovanja:
– Diploma ili Uvjerenje o diplomiranju (samo na uvid)
– Lična karta
– Potvrda o prebivalištu iz CIPS-a

b) Nakon prekida redovnog školovanja:
– Ispisnica iz škole ili fakulteta
–  Diploma o završenoj srednjoj školi
– Lična karta
– Potvrda o prebivalištu iz CIPS-a

c) Iz radnog odnosa:
– Rješenje ili Odluka o prestanku radnog odnosa
– Odjava iz porezne uprave – Obrazac JS 3100
– Lična karta

2. U slučaju zasnvanja radnog odnosa, odjava sa evidencije biroa za zapošljavanje je obaveza poslodavca ili nezaposlenog lica?

Nezaposleno lice je obavezno da u roku od 8 dana obavjesti referenta kod koga se javlja o promjeni statusa, pa tako i kod zaposlenja obavezni ste da se odjavite sa Ugovorom o radu.

3. Da li je poslodavac dužan ili nezaposleno lice da dostavi birou za zapošljavanje ugovor o obavljanju pripravničkog staža bez zasnivanja radnog odnosa (volontiranja)?

U ovom slučaju dužni su i jedan i drugi, i poslodavac i nezaposleno lice, javiti promjenu birou za zapošljavanje, radi evidentiranja i ovjere ugovora.

4. Da li je nezaposleno lice dužno da javi promjenu adrese, broja telefona, prezimena ili se podaci prenose lektronski po automatizmu?

Svaku promjenu ličnih podataka, prezime, matični broj, zatim adresa boravka, broj telefona, dodatno zanimanje itd. nezaposlena osoba je dužna javiti birou za zapošljavanje.

5. Gdje se mogu dobiti informacije o aktivnoj potražnji zaposlenja?

Informacije o aktivnim oglasima, konkursima i programima za zapošljavanje možete pronaći na web stranicama:
– Služba za zapošljavanje TK www.szztk.ba;
– Federalni zavod za zapošljavanje www.fzzz.ba;
– Agencija za rad i zapošljavanje BiH www.arz.gov.ba;
– Berza rada www.berzarada.ba;
– Portalima za oglašavanje poput: www.posao.ba; www.hoću.ba; www.job.ba; www.konkursiubihza5; www.boljiposao.com; www.poslovi.ba; www.careerjet.ba;
– facebook stranici našeg CISO centra: Yerp – projekat zapošljavanja i zadržavanja mladih u BiH; i
– Oglasne ploče u općinskim biroima za zapošljavanje.

6. Kako aplicirati za posao u inostranstvu?

Služba za zapošljavanje TK surađuje sa zavodima i agencijama za zapošljavanje u Republici Sloveniji i Republici Hrvatskoj. Za sve zahtjeve za posredovanjem u zapošljavanju koje Služba dobije od njihovih zavoda bude izvršena selekcija i odabir kandidata, te ih obavijesti putem telefona, a dodatno oglas istakne na oglasnu ploču u svim općinskim biroima za zapošljavanje.

Kada je riječ o zapošljavanju u Republici Njemačkoj Služba za zapošljavanje učestvuje u posredovanju pri zapošljavanju medicinskog osoblja u okviru programa Triple Win. Više o Programu možete pročitati na našoj web stranici www.szztk.ba, stranici Federalnog zavoda za zapošljavanje www.fzzz.ba, stranici Agencije za rad i zapošljavanje BiH www.arz.gov.ba, te direktno od službenika koji surađuje sa projektom u Službi za zapošljavanje.

Za ostale informacije koje se tiču zapošljavanja u inostranstvu možete dobiti u Agenciji za rad i zapošljavanje BiH, kontakt adresa je www.arz.gov.ba

7. Da li se u birou za zapošljavanje održavaju obuke stranih jezika?

Biro, osnosno Služba za zapošljavanje ne organizuje obuku stranih jezika, ali uvijek imamo dostupne informacije o školama koje nude najpovoljnije obuke ili čak besplatne kurseve, te sve nezaposlene upućujemo tamo.

8. Da li se strani državljani mogu prijaviti na evidenciju biroa za zapošljavanje?

Strani državljani se ne mogu prijaviti na našu redovnu evidenciju, ali Služba ima posebnu evidenciju za strance. Inače, Služba za zapošljavanje izdaje radne dozvole za strance, o čemu možete više pročitati na našoj web stranici u rubrici „Pravna pomoć“ ili direktno u prostorijama Službe.

Strani državljani tek kada postanu državljani i BiH, kada dobiju lična dokumenta mogu se prijaviti na našu redovnu evidenciju.

9. Da li osobe koje su napunile 26 godina života a vode se kao redovni studenti mogu ostvariti pravo na zdravstveno osiguranje u službi za zapošljavanje?

Takve osobe nisu u mogućnosti ostvariti zdravstveno osiguranje u Službi, jer nemaju pravo prijave na našu evidenciju. Samo osobe prijavljene na evidenciju Službe, a koje ispunjavaju određene zakonske uslove mogu biti korisnici zdravstvenog osiguranja unutar Službe.

Redovni studenti koji imaju preko 26 godina života informacije o ostvarivanju zdravstvenog osiguranja trebale bi potražiti u Zavodu za zdravstveno osiguranje.

10. Da li pravo na zdravstveno osiguranje imaju osobe koje dolaze iz radnog odnosa, akojima nisu izmireni porezi i doprinosi za vrijeme rada?

Da. Osobe koje dolaze iz radnog odnosa bez obzira na razloge prestanka rada i uplaćene poreze i doprinose ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje, ali u slučaju da su se prijavile na evidenciju Službe u zakonskom roku od 30 dana.

11. Osobe koje su imale pravo korištenja zdravstvenoh osiguranja samo godinu dana gdje i šta dalje?

Osobe koje su koristile zdravstveno osiguranje u Službi zbog prekida redovnog školovanja, nakon godinu dana prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju FBiH gube navedeno pravo. Sve informacije za uspostavljanje ponovnog zdravstvenog osiguranja mogu dobiti direktno u Službi ili u Zavodu zdravstvenog osiguranja.

12. Da li biro za zapošljavanje dodjeljuje “markice” – premiju osiguranja za tekuću godinu?

Ne. Biro/Služba za zapošljavanje nema nadležnost za podjelu premije zdravstvenog osiguranja.

pitanja i odgovori se odnose na Tuzlanski kanton

 

Општа питања – ПИО Фонд Србија

ОПШТА ПИТАЊА

 

ПИТАЊЕ: Добио сам привремено решење о пензионисању па ме занима шта треба да урадим у циљу добијања коначног решења.

ОДГОВОР: Привремено решење о пензионисању доноси се онда када су испуњени услови за стицање пензије, али нису познати и комплетирани сви подаци који су потребни за доношење коначног решења. Разлог привремености решења наведен је у образложењу привременог решења које сте добили. Фонд ПИО ће по службеној дужности потраживати недостајуће податке и донети коначно решење, када се отклоне разлози привремености решења, односно када прибави податке који су потребни за доношење коначног решења. Уколико знате да су сви неопходни подаци прикупљени и сва документација комплетирана, Ви можете да поднесете захтев за доношење коначног решења надлежној филијали ПИО и на тај начин убрзате поступак доношења коначног решења. Уколико нису комплетирани сви подаци који су неопходни за доношење коначног решења, можете се и сами укључити у процес прикупљања недостајућих података ако сматрате да ћете на тај начин убрзати поступак.

 

ПИТАЊЕ: Остварио сам стаж у иностранству, па ме занима на који начин да дођем до података о иностраном стажу и где да поднесем захтев за пензионисање?

ОДГОВОР: Ако између Србије и државе у којој је осигураник радио постоји споразум о социјалном осигурању, то значи да осигураник може да оствари право на пензију сабирањем стажа који је остварио у обе државе. Процес утврђивања стажа по службеној дужности обавља се у току поступка пензионисања комуникацијом између српског и иностраног пензијског органа. Захтев се подноси Фонду ПИО Србије.

 

ПИТАЊЕ: Имам троје деце по основу чега сам остварила додатни стаж у трајању од две године. Да ли је тачно да се овај стаж не рачуна као услов за стицање пензије?

ОДГОВОР: Стаж по основу рођења трећег детета представља посебан стаж и није исто што и стаж осигурања. То значи да овај посебни стаж не представља услов за остваривање права на пензију јер се као услов за пензију захтева навршење одређених година стажа осигурања. Практично, стаж од две године по основу рођења трећег детета се не узима у обзир приликом процене испуњености услова за остваривање права на пензију, али улази у укупан пензијски стаж приликом обрачуна износа пензије и на тај начин незнатно утиче на повећање износа пензије.

 

ПИТАЊЕ: Да ли постоји могућност да ми путем електронске поште доставите податке о стажу?

ОДГОВОР: Фонд ПИО не доставља податке о стажу својих осигураника електронским путем. Због немогућности одговарајуће идентификације лица која нам се овим путем обраћају (без обзира на достављене податке), а узимајући у обзир законску обавезу заштите личних података корисника и осигураника, овакве податке не достављамо путем електронске поште.

 

ПИТАЊЕ: Да ли се време проведено на служењу војног рока рачуна у радни стаж?

ОДГОВОР: Према важећим законским прописима, време служења редовног војног рока се не може признати у стаж осигурања нити се ретроактивном уплатом доприноса ово време може регулисати као стаж осигурања.

 

ПИТАЊЕ: Како да натерам послодавца да ми уплати доприносе?

ОДГОВОР: Уплата доприноса за ПИО је искључиво обавеза послодавца. Уколико послодавац не измирује своје обавезе, обратите се инспекцији рада, финансијској инспекцији и на крају надлежном суду да бисте остварили своја права из радног односа

Питања и одговори

  • Како се покреће поступак за истваривање пензије?

Поступак за остваривање права на старосну или инвалидску пензију покреће се на захтјев осигураника, док се поступак за остваривање права на породичну пензију покреће на захтјев члана породице умрлог осигураника, односно члана породице умрлог корисника старосне или инвалидске пензије.

  • На који начин и гдје се може предати захтјев за остваривање права на пензију?   Захтјев за остваривање права на пензију предаје се према мјесту посљедњег осигурања у најближу Пословницу Фонда, поштом или посредством другог носиоца осигурања?
  • Шта је од документације потребно приложити уз захтјев за остваривање права на пензију? У зависности од врсте права која се тражи зависи и списак потребне документације, који је понуђен на самом обрасцу захтјева, с тим што је остављена могућност за проширење тог списка, када се према околностима у конкретном случају укаже потреба за тим. Образац захтјева можете преузети на ПИО сајту.
  • Да ли лице, које се налази у осигурању, може остварити право на пензију? Право на пензију обезбјеђује се након престанка осигурања, изузев када је у питању осигураник самосталних дјелатности, осигураник вјерски службеник или осигуранк пољопривредник који може остварити право на старосну пензију док се налази у осигурању.
  • Да ли се период рада за који нису плаћени доприноси рачуна у стаж осигурања? Не. У стаж осигурања  са ефективним трајањем  рачуна се вријеме које је осигураник послије 15. године живота провео у обавезном и добровољном осигурању, а за које је уплаћен допринос.
  • Која је разлика између пензијског стажа и стажа осигурања? Пензијски стаж на основу којег се остварују права из пензијског и инвалидског осигурања обухвата стаж осигурања и посебан стаж, док се под стажом осигурања подразумијева стаж осигурања са ефективним трјањем и стаж осигурања са увећаним трајањем.
  • Ко и на који начин утврђује посебан стаж у двоструком трајању? Посебан стаж у двоструком трајању утврђује Фонд за пензијско и инвалидско осигурање РС на основу правоснажног рјешења о категоризацији бораца, које доноси министарство надлежно за питање бораца, а по личном захтјеву припадника Оружаних снага СФРЈ, припадника ВРС или припадника МУП-а.
  • Када се посебан стаж може рачунати у укупан пензијски стаж? Само уколико постоји рјешење Фонда ПИО којим је утврђен посебан стаж, исти се може рачунати у укупан пензијски стаж.
  • Може ли се осигураник одрећи посебног стажа у двоструком трајању који је утврђен рјешењем Фонда ПИО РС? Не, осигураник се не може одрећи посебног стажа у двоструком трајању који је утврђен рјешењем Фонда ПИО РС.
  • Који су услови за остваривање права на пензију? Услове за остваривање права на старосну, инвалидску и породичну пензију можете погледати на овом сајту исказане у табелама у дијелу који се односи на права из пензијског и инвалидског осигурања.
  • Може ли удовица којој је престало право на породичну пензију, остварену по основу обављања родитељске дужности према дјеци, поново остварити право на породичну пензију? Удовица којој је право на породичну пензију, остварену по основу обављања родитељске дужности према дјеци, престало прије навршених 50, а послије навршених 45 година живота, може поново остварити право на породичну пензију када наврши 50 година живота.
  • Има ли право на породичну пензију удовица која у моменту смрти супруга није имала навршених 50 година живота? Удовица која до смрти супруга није навршила 50 година живота, али је имала навршених 45 година живота, има право на породичну пензију када наврши 50 година живота.
  • Да ли удовица, која није била корисник породичне пензије са дјецом, већ је само обављала родитељску дужност, може остварити право на породичну пензију, ако је у моменту престанка права на пензију дјеци имала 49 година живота? Удовица која није остварила право на породичну пензију по основу обављања родитељске дужности, а имала је 45 и више година живота у моменту престанка права на породичну пензију дјеци, може остварити право на породичну пензију када наврши 50 година живота.
  • Може ли удовац којем је престало право на породичну пензију, остварену по основу обављања родитељске дужности према дјеци, поново остварити право на породичну пензију? Удовац којем је право на породичну пензију, остварену по основу обављања родитељске дужности према дјеци, престало прије навршених 60, а послије навршених 55 година живота, може поново остварити право на породичну пензију када наврши 60 година живота.
  • Има ли право на породичну пензију удовац који у моменту смрти супруге није имао навршених 60 година живота? Удовац који до смрти супруге није навршио 60 година живота, али је имао навршених 55 година живота, има право на породичну пензију када наврши 60 година живота.
  • Да ли има право на породичну пензију члан породице који је правоснажном пресудом осуђен за кривично дјело чија је посљедица смрт осигураника, односно корисника личне пензије? Не, право на породичну пензију не обезбјеђује се члану породице који је правоснажном пресудом осуђен за кривично дјело чија је посљедица смрт осигураника, односно корисника личне пензије.
  • Може ли корисник породичне пензије примати пензију и бити пријављен на пензијско и инвалидско осигурање? Не, кориснику права на породичну пензију, који стекне статус осигураника, обуставља се исплата пензије за период трајања осигурања.
  • Од чега зависи висина пензије и на који начин се одређује? Висина пензије зависи од дужине укупног пензијског стажа и вриједности остварених плата, а одређује се примјеном бод система.
  • Која је формула за израчунавање пензије по бод систему?Израчунавање пензије по бод систему одвија се у неколико фаза према сљедећој формули:
    • ОСТВАРЕНА ПЛАТА ОСИГУРАНИКА : ПРОСЈЕЧНА ПЛАТА У ИСТОЈ КАЛЕНДАРСКОЈ ГОДИНИ = ГОДИШЊИ ЛИЧНИ КОЕФИЦИЈЕНТ
    • ЗБИР ГОДИШЊИХ ЛИЧНИХ КОЕФИЦИЈЕНАТА : ЗБИРОМ ПЕРИОДА ЗА КОЈИ СУ ОБРАЧУНАТИ = ЛИЧНИ КОЕФИЦИЈЕНТ
    • ЛИЧНИ КОЕФИЦИЈЕНТ УКУПАН ПЕНЗИЈСКИ СТАЖ = ЛИЧНИ БОД
    • ЛИЧНИ БОД X ОПШТИ БОД = ПЕНЗИЈА

    Код израчунавања годишњег личног коефицијента узима се у обзир плата, односно основица осигурања за сваку годину у којој је осигураник радио на територији бивше БиХ и Републике Српске, почев од 1. јануара 1970.  до године која претходи години остваривања права, изузев 1992. и 1993. године и може износити највише 4. За одређивање личног бода осигураника пензијски стаж може износити највише 40 година. Вриједност општег бода утврђена је законом и редовно се усклађује од 1. јануара сваке године према проценту промјене просјечне нето плате у Републици у претходној години, а ванредно се усклађује у одговарајућем проценту на основу Одлуке Владе Републике Српске.

  • Шта је сразмјерна пензија и како се израчунава?Осигуранику који поред пензијског стажа оствареног на територији Републике Српске, односно територији бивше БиХ која је сада у надлежности Републике Српске, има стаж осигурања остварен и на територији неког другог носиоца осигурања, а под условом да без тог стажа не испуњава услове за остваривање права на пензију, одређује се сразмјерни дио пензије према сљедећој формули:

    Висина пензије одређена у зависности од дужине укупног пензијског стажа и вриједности остварених плата, дијели се са укупним пензијским стажом и множи са пензијским стажом који пада на терет Фонда ПИО РС.

  • Када и на који начин се врши усклађивање пензија? Закон о пензијском и инвалидском осигурању познаје редовно годишње усклађивање пензија и ванредно усклађивање пензија. Редовно усклађивање пензија врши се 1. јануара сваке године према проценту који представља половину збира процента промјене просјечне нето плате и процента промјене потрошачких цијена на годишњем нивоу у Репблици у претходној години, а уколико су статистички показатељи негативни не врши се редовно усклађивање пензија. Ванредно усклађивање пензија се врши према Одлуци Владе Републике Српске у одређеном проценту.
  • Како се одређује висина породичне пензије? Висина породичне пензије зависи од броја чланова породице, а одређује се у проценту од 70% за једног члана, 80% за два члана, 90% за три члана и 100% за четири и више чланова породице од пензије која је припадала кориснику на дан смрти, односно од инвалидске пензије која би припадала осигуранику на дан смрти.
  • Коме се исплаћује најнижа пензија?
    • Кориснику коме је пензија одређена у мањем износу од најнижег износа пензије исплаћује се најнижа пензија. У складу са Одлуком Владе Републике број: 04/1-012-2-1622/18 од 25. јуна 2018. године („Службени гласник Републике Српске“, број: 58/18) почев од 01.06.2018. године одређују се износи најниже пензије, у смислу члана 85. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, који зависе од дужине пензијског стажа и то:

    – најнижа пензија за пензијски стаж до 15 година износи 187,84 КМ,

    – најнижа пензија за 15-20 година пензијског стажа износи 225,42 КМ,

    – најнижа пензија за 20-30 година пензијског стажа износи 262,98 КМ,

    – најнижа пензија за 30-40 година пензијског стажа износи 300,57 КМ,

    – најнижа пензија за 40 година и више пензијског стажа износи 375,72 КМ.

    Одредбе о најнижој пензији  Закона о пензијском и инвалидском осигурању не односе се на сразмјерне пензије  остварене примјеном међународних  уговора о социјалном осигурању и Споразума о међусобним правима и обавезама  у спровођењу пензијског и инвалидског осигурања у БиХ.

  • Које су чињенице од утицаја на коришћење, односно обим права на породичну пензију, које је корисник дужан пријавити Фонду у року од 30 дана од дана настанка? Чињенице од утицаја на коришћење, односно обим права на породичну пензију су: стицање статуса осигураника у обавезном или добровољном осигурању, редовно школовање, завршетак редовног школовања, ступање у брак, промјена адресе итд.
  • Ко и када доставља потврду о редовном школовању ? Корисници породичне пензије – дјеца умрлог осигураника или корисника личне пензије на редовном школовању старосне доби од 15. до 26. године су обавезна на почетку сваке школске године доставити потврду о редовном школовању, а по завршетку редовног школовања доказ о завршеном редовном школовању (свједочанство, односно диплому). У случају недостављања исте исплата пензије ће се обуставити.
  • Ко је обавезан доставити Фонду потврду о животу? Корисник пензије коме се исплата врши ван Републике Српске обавезан је на крају календарске године Фонду доставити потврду о животу. Образац потврде о животу можете преузети на овом сајту. У случају недостављања исте исплата пензије ће се обуставити.
  • Када престаје право на пензију? Право на пензију престаје смрћу корисника, када у току коришћења престану да постоје услови за остваривање права, када се накнадно утврди да нису постојали услови за остваривање права и на захтјев корисника.
  • Како се најбрже може добити информација о стању пензијског списа или правни савјет у вези са остваривањем права на пензију? Можете се обратити телефонским путем стручном сараднику за пружање правне помоћи у надлежној филијали, a бројеве телефона можете наћи на ПИО сајту.
  • Која филијала Фонда ПИО РС је надлежна за мој предмет? Филијала Фонда ПИО РС на чијем сте подручју имали посљедње осигурање је надлежна за поступање у Вашем предмету, изузев уколико је од посљедњег осигурања протекло више од 12 мјесеци, када је за поступање надлежна филијала на чијем подручју имате пребивалиште.
  • Ко има право на исплату погребних трошкова за умрлог корисника пензије? Право на исплату погребних трошкова за умрлог корисника има лице које је сносило погребне трошкове, односно трошкове сахране. Образац захтјева можете преузети на овом сајту.
  • У ком року се може поднијети захтјев за исплату погребних трошкова за умрлог корисника пензије? Захтјев за исплату погребних трошкова за умрлог корисника подноси се након сахране пензионера, а крајњи рок за подношење захтјева је три године рачунајући од момента смрти корисника.

Najčešća pitanja – PIO/MIO

1. Kako ostvariti pravo na starosnu penziju?

Da bi se ostvarilo pravo na starosnu penziju po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju mora se ispuniti jedan od sljedećih uslova:

– 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja  odnosno 20 godina penzijskog staža, ili

– 40 godina penzijskog staža, bez obzira na godine života,

Dokumenti potrebni za ostvarivanje prava su:

  1. zahtjev
  2. izvadak iz matične knjige rođenih
  3. kopija lične karte
  4. ovjerenje o prebivalištu
  5. dokazi o radu u BiH (radna knjižica ili ovjerenje iz matične evidencije).

Zahtjev za ostvarivanje prava na penziju podnose se prema mjestu prebivališta mjerodavnom nositelju penzijskog i invalidskog osiguranja.

2. Šta je to Razmjerna penzija?

 

Ako osiguranik ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju samo na temelju razdoblja osiguranja ostvarenih u BiH, bosanskohercegovački nositelj osiguranja će, radi ispunjenja uslova za penziju, uzeti u obzir i razdoblja osiguranja navršena u inostranstvu– u nekoj od država s kojima država BiH ima važeći međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, ali će visina penzije biti određena samo na temelju razdoblja osiguranja navršenih u BiH.

Zahtjev za penziju, sukladno ugovoru o socijalnom osiguranju između BiH i druge države podnosi se mjerodavnim tijelima penzijskog i invalidskog osiguranja, ovisno o mjestu prebivališta. Ukoliko BiH nema potpisan ugovor s nekom od zemalja, zahtjev za ostvarivanje prava na penziju u Federaciji BiH može se poslati poštom ili osobno predati u najbližu ispostavu kantonalnih administrativnih službi na području Federacije BiH.

3. Koji su dokumenti potrebni za podnošenje zahtjeva za ostvarivanje prava na  starosnu  penziju vojnih osiguranika?

Potrebna dokumentacija za podnošenje zahtjeva za ostvarivanje prava na starosnu penziju, sukladno članku 48. stavak 4. Zakona o Oružanim snagama je sljedeća:

  1. zahtjev
  2. izvadak iz matične knjige rođenih
  3. kopija lične karte
  4. ovjerenje iz matične evidencije
  5. zapovijed o otpustu iz službe u Oružanim snagama
  6. ovjerenje o otpustu zbog nemogućnosti produženja ugovora i prijedlog Ministarstva za penzionisanje, skladno gore navedem članku
  7. ovjerenje o beneficiranom radnom stažu
  8. ovjerenje o učestvovanju u odbrani BiH (poseban staž)
  9. ovjerenje o stažu u državama bivše Jugoslavije, ukoliko isti staž nije registrovan u matičnoj evidenciji ili radnoj knjižici.

Zahtjevi za priznavanje prava na penziju podnose se prema mjestu prebivališta mjerodavnom nositelju penzijskog i invalidskog osiguranja.

4. Kako se računa staž osiguranja s nepunim  radnim vremenom?

Ukoliko je osoba prijavljena na penzijsko osiguranje na rad s nepunim radnim vremenom, u penzijski staž, skladno članku 84. stavak 3. koji glasi:

„U staž osiguranja računa se i vrijeme provedeno u radnom odnosu s nepunim radnim vremenom, osim slučajeva iz stavka 2. ovoga članka, u trajanju koje odgovara ukupnom broju sati takvoga rada ostvarenog za pojedine godine, obračunatog na puno radno vrijeme, skladno propisima o radnim odnosima“, uračunat će se samo stvarno radno vrijeme provedeno u osiguranju za koje su uplaćeni doprinosi.

Npr. Ako je osiguranik u toku jedne kalendarske godine radio 6 mjeseci s polovicom punog radnog vremena, u staž osiguranja uračunat će mu se 3 mjeseca.

5. Kako pribaviti ovjerenje o stažu potrebno radi ostvarivanja prava na penziju?

Prilikom podnošenja zahtjeva za penziju osiguranik je obavezan dostaviti dokaze o stažu. Ukoliko osiguranik nema dokaza o penzijskom stažu, može lično Federalnom zavodu za penzijsko i invalidsko osiguranje podnijeti zahtjev za izdavanje ovjerenja o stažu koje sadrži prijavno-odjavne podatke, pregled ostvarenog staža i plaće za godine ostvarenog staža.

Zahtjev za izdavanje ovjerenja podnosi se u pisanoj formi mjerodavnoj kantonalnoj administrativnoj službi, prema mjestu zadnjeg radnog odnosa osiguranika.

6. Postoji li mogućnost samostalne uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje?

Lice koje nije osiguranik u obaveznom osiguranju može se osigurati na dobrovoljno osiguranje pod uslovima, u obimu i na način predviđen ovim zakonom, ako ima prebivalište na teritoriji Federacije ili teritoriji Brčko Distrikta, ima opću zdravstvenu sposobnost, ako je starije od 15 godina a najkasnije do navršene 65 godine, te ako je državljanin Bosne i Hercegovine.

Zahtjev za dobrovoljno osiguranje može se podnijeti u mjestu prebivališta u najbližoj poslovnici FZ PIO.

7. Koju dokumentaciju je potrebno priložiti kod naplate posmrtnine za penzionere?

Uz zahtjev koji se podnosi Zavodu PIO, tačnije, jednoj od poslovnica Zavoda, treba priložiti izvod iz matične knjige umrlih. Zatim, vjenčani list, kada zahtjev podnosi supružnik i to ukoliko na izvodu iz matične knjige umrlih nije upisana činjenica o sklopljenom braku umrlog. Priložiti punomoć, ako se zahtjev podnosi po punomoćniku. Dokaz o srodstvu sa umrlim korisnikom imovine – kada zahtjev ne podnosi supružnik, nego drugi član uže porodice umrlog korisnika penzije. Neophodno je priložiti i uvjerenje o prebivalištu umrlog korisnika imovine, račune o troškovima ukopa.

Pitanja i odgovori

Postovana gospodo, javljam vam se sa pitanjem:

U BIH imam 13 godina, 1 mesec i 12 dana priznatog staza osiguranja a u Republici Srpskoj 9 meseci i 19 dana staza osiguranja, medjutim poseban staz od 6 godina, 1 mesec i 18 dana su mi priznali u penzioni staz a ne u staz osiguranja.
U Srbiji imam 20 godina i 2 meseca staza osiguranja. Prilikom podnošenja zahteva za prevremenu srazmernu starosnu penziju nije mi priznat poseban staz uz obrazlozenje sa to nije staz osiguranja vec penzioni staz i kao takav se ne priznaje dok se za taj period ne uplate porezi i doprinosi. Imam 61 godinu, interesuje me da li imam pravo na taj staz i ko je duzan da uplati poreze za taj period?
S’ postovanjem
Nikola T.
Odgovor:

Poštovani!

T. Nikola ostvario je pravo na srazmjernu penziju kod Fonda PIO Republike Srpske počev od 01.12.2017. godine po osnovu ukupno ostvarenog penzijskog staža od 40 godina, 1 mjesec i 16 dana u koji je uračunat i poseban staž u dvostrukom trajanju od 6 godina, 1 mjesec i 18 dana.

Srbijanski nosilac osiguranja ne uračunava poseban staž u dvostrukom trajanju jer to zaista nije staž osiguranja. Ne postoji zakonska mogućnost da se za poseban staž u dvostrukom trajanju izvrši uplata doprinosa.

Kako izbjeći zamku RTRS i sudova oko plaćanja tv pretplate?!

Već dugi niz godina usljed slabijeg punjenja budžeta javnih radio televizijskih emitera RTRS, FTV, BHRT njihovi “eksperti” za dopunjavanje budžeta i “deranje” naroda su se dosjetili pravne akrobatike uz pomoć koje praktično otimaju narodu pare za rtv pretplatu.

Kako je osmišljen kompletan poduhvat terorisanja građana?

Postoji odredba u aktima o javnim emiterima, a koju građani i udruženja sasvim prirodno ne znaju, jer su pravno neuki, a nije im zadatak da sjede i gledaju sjednice narodne skupštine ili drugih parlamenata o tome da li će i kada doći na red javni emiteri, niti da čitaju službene glasnike o toj materiji, koja definiše da je građanin ili pravno lice tj. Udruženje dužno plaćati rtv pretplatu ukoliko posjeduje telefonski priključak, bez obzira da li posjeduje radio ili tv prijemnik.

S obzirom da izvjestan broj građana zaista ove prijemnike i ne posjeduje, a da skoro sva udruženja ne posjeduje radio i tv prijemnik oni su smatrali da se podrazumijeva da im neće stizati uz telefonski račun i račun za tv pretplatu. Tu na scenu stupa sprega televizija i sudova koji ekspresno šalju prijedlog korisnicima da izmire dug unazad više godina pod prijetnjom tužbe i nude im pogodnost da neće morati platiti i sudske troškove i daju im rok u kome je potrebno izmiriti dug za tv pretplatu. Tako je mamac bačen. Pošto većina žrtvi-građana i udruženja se nađu zaprepašteni otkud to da trebaju platiti navodni dug od prije pet ili deset godina za tv pretplatu, oni obično osim jadikovanja ne preduzmu nikakve pravne radnje sa ciljem zaštite svojih prava kao potrošača i neki se upecaju na tu udicu i plate troškove koji iznose u dijapazonu od 120-500 KM zavisno od niza faktora (od kada vam javni emitter proizvoljno i paušalno odredi da trebate platiti, bez pozivanja na datum priključka, dakle đuture), a neki se uglavnom bezuspješno sude sa rtrs i drugim emiterima, zavisno kome harač plaćaju, a tu na scenu stupa sudska inkvizicija koja se poziva na odredbu da vi niste tehničkoj komisiji javnog emitera prijavili da nemate radio ili tv prijemnik na osnovu koga oni trebaju izaći na lice mjesta i potvrditi vaše navode te vam na osnovu toga ubuduće slati telefonski račun bez pretplate, i tako razoružani dobar dio građana i udruženja plati i sudske troškove i tako zapadne u vrlo tešku finansijsku situaciju izazvanu organizovanim zakonskim terorom javnih emitera i sudova koji solidarno raspodjele tako iznuđena sredstva što predstavlja pravno nasilje nad sopstvenim građanima. U novije vrijeme s obzirom da je u javnim emiterima haos, jer im sistem ne funkcioniše isplati se i suditi sa njima i ići u proces žalbi na presude jer je velika vjerovatnoća da ćete ih dobiti na sudu zbog njihove neažurnosti i nefunkcionisanja i tako možete odbraniti svoja prava. Ako pomnožite navedene iznose sa par hiljada građana žrtava u ovoj zavrzlami oko tv pretplate i isto toliko udruženja doći ćete do milionskih iznosa praktično otetih od građanstva u RS i BiH!!!

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:669174-Plene-im-imovinu-zbog-duga-za-pretplatu-a-i-nemaju-TV

 

Права у области дјечије заштите

Да ли дјеца од 15 година имају право на дјечији додатак?

Права у области дјечије заштите

Права мајки, у складу са Законом о дјечијој заштити су:

Право на накнаду плате за вријеме коришћења породиљског одсуства, односно док користи одсуствовање са посла због његе и старања о дјетету, има мајка или запослени отац, усвојилац дјетета или друго лице запослено код послодавца коме је надлежан орган повјерио дијете на његу и старање.Право на матерински додатак остварује свака мајка, осим мајке која има право на накнаду плате за вријеме породиљског одсуства и која не испуњава имовински цензус утврђен овим законом. Матерински додатак износи до 30% од просјечне нето плате по запосленом у привреди Републике, остварене у претходној години. Право на матерински додатак, остварује се за прво троје дјеце у породици у трајању од 365 дана од првог дана наредног мјесеца по рођењу дјетета, на основу поднесеног захтјева.

Право на помоћ за опрему новорођенчета остварује се за свако новорођено дијете у породици. Износ за ову помоћ не може бити мањи од 50% од просјечне нето плате по запосленом у привреди Републике остварене у претходној години.

Право на додатак на дјецу, као новчано давање, има сваки грађанин Републике Српске, првенствено незапослени борац, војни инвалид прве до треће групе инвалидитета, уживалац породичне инвалиднине, односно грађанин који има пребивалиште на територији Републике Српске, под условима предвиђеним овим законом.

Страни држављанин који ради на територији Републике код иностраног послодавца, има право на додатак на дјецу ако је то међународним споразумом предвиђено. Додатак на дјецу припада дјеци најдуже до навршених 15 година живота ако су на редовном школовању.

Право на додатак на дјецу остварује се:

  • ако породица остварује право на материјално обезбеђење, у складу са Законом о социјалној заштити;
  • ако укупан мјесечни приход по члану породице остварен шест мјесеци прије подношења захтјева, износи од 10% до 40% од просјечне мјесечне плате остварене у претходној години у привреди Републике, а катастарски приход по члану породице у претходној години не прелази износ од 3% просјечног катастарског прихода на јавном хектару земљишта;
  • ако укупан катастарски приход по члану породице у претходној години износи од 3% до 10% од просјечног катастарског прихода по једном хектару земљишта, а породица не остварује друге приходе
  • ако вредност процјењене покретне имовине (аутомобил, радна машина и друго) не прелазе вриједност од пет до осам просјечних плата по запосленом у привреди Републике у претходној години.

Висина додатка на дјецу износи: за друго и четврто дијете од 5% до 15%, а за треће дијете и дијете из члана 23. ст. 3, 4. и 5. Закона од 15% до 30% од просечне нето плате по запосленом у привреди Републике остварене у претходној години. Проценте и номиналне износе додатка на дјецу, у складу са ставом 1. овог члана, утврђује директор Фонда дјечије заштите.

  • Задовољавање развојних потреба дјеце,
  • Предшколско васпитање и образовање за дјецу без родитељског старања, дјецу са сметњама у развоју и дјецу на дужем болничком лијечењу
  • Васпитно-образовни програми припремања дјеце за школу,
  • Одмор и рекреација дјеце до 15 година старости у дјечијем одмаралишту,
  • Регресирање трошкова боравка дјеце у предшколској установи, одмора и рекреације.

Zračenje trafo-stanica izaziva oboljenja

Elektromagnetnom zračenju dalekovoda, postavljenih u blizini naselja, te trafo-stanica ispod stambenih zgrada, izložen je nemali broj stanovnika u BiH. Iako stručnjaci upozoravaju na veliku opasnost po zdravlje, koju izaziva dugotrajna izloženost zračenjima, mnogi građani prinuđeni su da žive pod uticajem tih zračenja, jer nadležne institucije, kako navode, nemaju zakonsku regulativu na osnovu koje bi mogle da djeluju. Porodica Aleksandra Simića iz Marković Polja, kod Brčkog, tvrdi da su sve češći pacijenti brčanskog zdravstva, te da im je stoka uginula, a voće se posušilo zbog pojačanog elektromagnetnog zračenja dva dalekovoda koji se ukrštaju iznad njihovog dvorišta. Oni tvrde da njihova drama traje već 15 godina. Simić kaže da je željan da mu u posjetu dođu djeca i unuci, ali da je njihov dolazak veliki rizik, jer veliko elektromagnetno zračenje može da im našteti. “Prvo su uginule tri krave, a prethodno je laboratorijska analiza mlijeka bila takva da mi je rečeno: ‘Nemoj ni stoku tim mlijekom da hraniš’. Supruga i kćerka, umjesto na okućnici, siju i sade povrće kod rodbine i komšija”, priča Simić. Članovi porodice Simić kažu da kad je olujno nevrijeme, pa su munje i gromovi, njihovo dvorište i kuća izgledaju kao iz naučnofantastičnih filmova. Mara Simić, Aleksandrova supruga, prošle godine se, u trenutku rastrojstva, pokušala zapaliti u dvorištu, ali su je spriječili prisutni policajci. “Nisam mogla izdržati zbog kćerkine bolesti i teške operacije, zbog patnji koje trpimo bez djece i unučadi svjesni da smo žrtvovani za neke više interese”, kaže ogorčeno Simićeva. Njihova kćerka Dušanka Cvjetković, supruga poginulog borca, s maloljetnom kćerkom živi kod roditelja u Marković Polju. “Tri godine kucam na sva vrata organa vlasti i institucija, ali rješenja nema. U međuvremenu sam operisana zbog karcinoma, roditelji su oboljeli, brat je odustao od gradnje kuće na izlivenom temlju u dvorištu i s porodicom odselio na sigurno. Izgleda da nadležni čekaju da i mi umremo kako bi bez intervencije riješili problem i oslobodili se obaveza”, ogorčena je Dušanka. U svojstvu opunomoćenika oca Aleksandra Simića, ona uporno traži rješenje da se dalekovodi uklone. Jedan dalekovod je izgrađen 1975. godine, a drugi je podignut 1994. Prva komšinica porodice Simić je maloljetna M.S., koja živi sama u porodičnoj kući bez oba roditelja i izdržavano je lice od strane Centra za socijalni rad distrikta. Nezvanično saznajemo da joj je članica ekipe stručnjaka Elektrofakulteta, koja je boravila na licu mjesta, sugerisala brzo iseljenje jer će u protivnom oboljeti zbog visokog stepena zračenja. U Vladi distrikta istakli su da se priprema zakonski akt bez kojeg nije moguće obezbijediti rješenje za ovaj i slične probleme građana, koji su prisutni u još nekim naseljima. Kazali su da je to nakon nalaza stručnjaka sugerisao i OHR u Brčkom. “Pripremamo zakon i pravilnike o dozvoljenim elektromagnetnim zračenjima sukladan propisima EU, koji će biti polazna osnova za aktivnost prema nadležnim institucijama, koje moraju riješiti ovaj i druge prisutne probleme koje imamo u Marković Polju, ali i prigradskom naselju Brod, gdje su mjerenja takođe pokazala povećano zračenje, a gdje broj oboljelih od karcinoma zabrinjavajuće raste”, izjavio je Anto Domić, zamjenik gradonačelnika. Simićima i ostalim ugroženim građanima distrikta ostaje još samo vjerovanje u efikasnost lokalne vlasti. I u neposrednoj blizini kuća u sarajevskom naselju Velešići već dugi niz godina nalazi se velika trafo-stanica. “Srećom, već mnogo godina ne živim u Velešićima u blizini trafo-stanice, koja mi je ostala u ružnom sjećanju. Događalo se da se usred bijela dana zapali i ne znate kuda bježati. Najstrašnije je bilo kada grmi i sijeva. U njenoj blizini je strašno zujalo. Vječito smo bili u strahu, a vjerovatno je njena blizina ostavila traga na zdravlju”, priča Sarajka Hasija K. Brojne štetne posljedice: Dejstvo elektromagnetnog polja na žive organizme zavisi od njegovih svojstava, odnosno gustine fluksa, frekvencije, te rastojanja od izvora zračenja, navode u Institutu za zaštitu zdravlja RS. “Po pitanju izloženosti živih organizama radiofrekventnom zračenju, jedini efekat koji se sa sigurnošću može dokazati je zagrijavanje bioloških tkiva. Organi i tkiva s većim sadržajem vode, kao što su mišići, imaju veću specifičnu brzinu apsorpcije”, ističe dr Vesna Rudić-Grujić, specijalista higijene i zdravstvene ekologije u Institutu za zaštitu zdravlja RS. Dodaje da se usljed ovog efekta zagrijavanja može javiti pregrijavanje organizma, dehidracija, toplotni šok, kardiovaskularne promjene i smanjenje mentalne sposobnosti. Da zračenje električnih polja utiče na zdravlje čovjeka, te da su to do sada pokazali brojni primjeri, tvrdi i elektroinženjer Mićo Gaćanović, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Banjaluci i predstavnik “Eureke” za zemlje jugoistočne Evrope. “U blizini i ispod dalekovoda ne smije se graditi ništa. Naučnici su u okolini Niša ispitivali štetnost ovih zračenja, sadeći orahe ispod 400-kilovoltnog dalekovoda. Sva stabla su se posušila”, kaže Gaćanović. Dodaje da su ispitivanja sprovođena i uz pomoć miševa, pilića i žaba. “Sve te životinje su se degenerativno razvijale, jer su konstantno bile izložene štetnim zračenjima dalekovoda”, objašnjava Gaćanović. Neophodna istraživanja: I dok se u svijetu konstantno radi na zaštiti ljudi od ove vrste zračenja, kod nas je to još jedna od tema koje zbog drugih problema nisu stigle na dnevni red. “Treba znati da dugotrajna izloženost stanovništva elektro i magnetnim poljima može ostaviti posljedice po zdravlje. Međutim, mnogo je kontroverzi u toj oblasti i teško je dokazati uticaj tog zračenja. Kod nas se uvijek sve čini da se dokaže suprotno”, kaže Vlado Madžarević, profesor na Fakultetu elektrotehnike u Tuzli. Upozorava da u FBiH još ne postoje normama propisane dopuštene granične vrijednosti za jakost električnih, magnetskih i elektromagnetskih polja, te zbog toga ne mogu postojati ni sankcije za prekoračenja. Naglašava da bi, iako ne postoje norme kojima se utvrđuju propisane granične vrijednosti elektro i magnetnog polja, trebalo pratiti evropske norme i upoređivati s nivoom zračenja kod nas. “Takođe, potrebna su i veća istraživanja u ovoj oblasti, kao i primjena zaštite koja je širokog spektra, ali pošto ne postoje norme, onda se ne može očekivati da neko poduzima i zaštitne mjere. Tako i ako imate manje trafo-stanice u sklopu zgrada, a iznad njih su stanovi postoje tkanine koje se prostiru po podu, a koje su izvrsna zaštita od zračenja, ali to niko ne govori stanovništvu”, ističe Madžarević. Građanama koji se osjećaju žrtvama zračenja, jer žive u blizini dalekovoda i trafo-stanica, preporučuje da se obrate institutima u kojima postoje stručnjaci koji će izaći na teren i utvrditi stepen zračenja. Dodaje da su u svijetu kazne veoma stroge, kako u ovoj, tako i drugim oblastima. Bezbjedna udaljenost do 10 metara: U Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva RS ističu da je udaljenost dalekovoda od stambenih objekata definisana Pravilnikom o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova napona od jedan do 400 kilovolti. “Ovim pravilnikom detaljno je razrađena navedena problematika, a sami sigurnosni razmaci zavise od više faktora, kao što su namjene objekta, materijala upotrijebljenog za izradu krova i naponskog nivoa dalekovoda”, navode u Ministarstvu. U Institutu za zaštitu zdravlja RS ističu da je sigurnosna udaljenost dalekovoda od naseljenih mjesta, škola, vrtića i igrališta deset metara, te da i kratkotrajna izloženost elektromagnetskom zračenju velike snage može biti štetna po zdravlje. “Postoji sumnja da bi dugotrajna izloženost slabom elektromagnetnom zračenju niskih frekvencija mogla biti povezana s rizikom za nastanak karcinoma, leukemije kod djece, a raka mozga kod odraslih”, ističe dr Vesna Rudić-Grujić. A, u cilju ispitivanja štetnih efekata na zdravlje usljed izlaganja električnim, magnetnim i elektromagnetnim poljima do 300 GHz Svjetska zdravstvena organizacija, 1996. godine, pokrenula je međunarodni projekat “International EMF Project” u kojem učestvuju 54 zemlje i osam međunarodnih organizacija. “S obzirom na to da još nisu u potpunosti razjašnjena sva biološka dejstva ovih polja na ljudski organizam i uticaj na zdravlje, poznate mjere zaštite podrazumijevaju samo najosnovnije vidove zaštite, a to su ograničeno vrijeme boravka licima koja rade u zoni s povećanim nivoima EM polja, korištenje zaštitnih sredstava koja štite lice od uticaja EM polja, zaštitni zakloni, ekrani, specijalna obuća i ekranirajući šljem”, objašnjava dr Rudić-Grujićeva. Doktorica Aida Vilić-Švraka iz Zavoda za javno zdravstvo FBiH ističe da je opšti zaključak da izvjestan uticaj električnih, magnetskih i elektromagnetskih polja na zdravlje postoji, poput pojave glavobolje, migrene, nesanice i umora. “Da bi se moglo pouzdano tvrditi da dugoročno izlaganje elektromagnetim poljima izaziva pojavu malignih oboljenja i poremećaja reprodukcijskog i nervnog sistema, potrebno je provesti dugoročna i opsežna istraživanja”, rekla je Vilić-Švraka. Opasna struja: Uticaji zračenja dalekovoda na ljude davno su otkriveni, ali donedavno je zanemarivano da ta struja, naravno, znatno manje jačine, teče i električnim instalacijama u našim domovima. Struja u produžnim kablovima, koji se protežu ispod naših radnih stolova i naših nogu, te raznim električnim uređajima koji nas okružuju u sve većem broju, takođe nije zanemariva. Zbog toga je, kako ističe profesor Gaćanović, Njemačka prije tri decenije donijela standard DIP, koji se primjenjuje prilikom projektovanja elektroinstalacija u stambenim objektima, a predviđa postavljanje šaltera na kojem se tokom noći može isključiti struja u cijelom stanu, kako bi se spriječila zračenja. “Ovo je veoma značajno, jer se struja superponira, odnosno zbraja se polje koje je prisutno u prostoru sa biopoljem čovjeka, te tako zračenje djeluje na organizam”, objašnjava Gaćanović. Iako je, kako ističe Gaćanović, Zakon o uređenju prostora krovni zakon u tehničkim naukama, ovim zakonom u Republici Srpskoj nije obuhvaćen jedan od najznačajnijih segmenata, a to su biološki efekti elektromagnetnog polja, koji se odnose na uticaj elektromagnetnih polja na zdravlje čovjeka. Tim zakonom bi trebalo da bude regulisano i postavljanje trafo-stanica u stambenim zgradama, s obzirom na to da je život u stambenim zgradama koje imaju svoje trafo-stanice u podrumima ili prizemlju, posebno opasan za zdravlje čovjeka. “Ljudi žive iznad tih trafo-stanica i zbog njihovog zračenja obolijevaju. Prva indikacija je takozvana bolest pat, za koju ljudi na našim prostorima nisu ni čuli. Ta bolest se manifestuje tako što se čovjek, pod uticajem zračenja, osjeća malaksalo, umorno i bezvoljno, te vremenom gubi apetit”, objašnjava Gaćanović, dodajući da ljekarski nalazi obično pokažu da je osoba zdrava, iako se ne osjeća dobro. Kako ističe i ova oblast bi trebalo da bude regulisana Zakonom o uređenju prostora. Međutim, u Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS, ističu da prijedlog novog zakona o uređenju prostora i građenju još nije usvojen, te da će se usklađivanja ovog zakona s evropskim direktivama, vršiti tek po njegovom usvajanju. Postavljanja trafo-stanica ispod stambenih objekata trenutno je regulisano Pravilnikom o tehničkim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1.000 volti, koje donosi Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva RS. “Prema pomenutom pravilniku nije definisana zabrana postavljanja transformatora u podrumskim prostorijama, ako navedene prostorije ispunjavaju propise po pitanju neophodnih mjera koje su definisane pravilnikom”, ističu u Ministarstvu. Preporuka stručnjaka je da se bar u nove objekte ne ugrađuju trafo-stanice, s obzirom na to da se u razvijenim društvenim zajednicama trafo-stanice nikako ne smiju graditi u zgradama, jer usljed njihovog zračenja ljudi obolijevaju od nepoznatih bolesti. “Evropska komisija izdvaja značajna sredstva za istraživanja u oblasti bioloških efekata elektromagnetnog polja. Razvijene društvene zajednice su taj problem riješile nedozvoljavanjem gradnje stambenih objekata u blizini dalekovoda, te, ako i postoje naselja, onda se izmještaju dalekovodi, a trafo-stanice se ne grade u zgradama”, ističe Gaćanović. U Zavodu za izgradnju Banjaluka navode da posjeduju metodu za proračun, mjerenje i procjenu uticaja nejonizujućeg zračenja na životnu sredinu, te odgovarajuću opremu u skladu s evropskim zakonima. “Distributivna transformatorska stanica je definisana kao izvor nejonizujućeg zračenja od posebnog interesa za koje se izrađuje procjena uticaja na životnu sredinu”, tvrde u Zavodu, dodajući da su uslovi za postavljanje trafo-stanica u suterenski teren potpisani aktima lokalne samouprave. Zračenje kućanskih aparata: Zbog napretka tehnologije, ljudi su danas kontinuirano izloženi nižim nivoima zračenja. U znatno manjim količinama zrače i mikrotalasne pećnice, uređaji za upotrebu u fizikalnoj medicini, radio-stanice, stacionarna radio i TV stanica, stacionarna stanica mobilne telefonije, radar, te industrijske mašine i postrojenja. “Zbog toga, posljednjih godina na značaju dobija veza između izloženosti zračenju i mogućih nespecifičnih simptoma, kao što su glavobolja, depresija, letargija, poremećaj spavanja, konvulzije, pa čak i epileptički napadi kod predisponiranih osoba”, navodi dr Rudić-Grujićeva. Dodaje da su ljudi, korištenjem mobilnog telefona, izloženi većem nivou EM zračenja u odnosu na uobičajeno okruženje, ali da sigurnih naučnih dokaza o štetnosti po zdravlje do danas nema, iako se korisnici mobilnih telefona sve češće žale na pojavu nespecifičnih simptoma kao što su zamor, smanjenje koncentracije, kardiovaskularne i digestivne smetnje. Stručnjaci takođe preporučuju oprez kod upotrebe mobilnih telefona osobama koje koriste pejsmejker. “Mnogi kućanski aparati su izvor magnetnih polja, kao što je fen za kosu, usisivač, mikrovalna pećnica, veš-mašina, mašina za suđe, kompjuter, TV i mnogi drugi. Povećavanjem razdaljine od ovih aparata smanjuje se nivo zračenja”, ističe dr Rudić-Grujićeva. Dodaje da dugotrajan rad na računaru može dovesti do velikog broja simptoma u vezi s očima, koji se nazivaju sindrom kompjuterskog vida. “Ovi simptomi obuhvataju zamor očiju, osjećaj suvoće ili pretjeranog suzenja očiju, crvenilo i glavobolje”, objašnjava dr Rudić-Grujićeva. Zbog svih ovih promjena do kojih može doći prilikom korištenja računara, preporučuje se da se njihova upotreba svede na najmanju moguću mjeru. Istraživanje Američki istraživači su 1978. godine objavili rezultate istraživanja u kojima su iznijeli da djeci koja žive u blizini dalekovoda prijeti veći rizik od dobijanja raka u poređenju s onom u čijoj blizini nema dalekovoda. Tokom kasnih devedesetih godina prošlog vijeka, fizičar Denis Henšo i njegove kolege s Bristolskog univerziteta utvrdili su da elektromagnetna polja mogu zgusnuti atmosfersko zagađenje koje može da izazove rak. Mnogi stručnjaci danas vjeruju da je opasnost od blizine dalekovoda uglavnom vrlo mala

Više detalja na: http://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Zracenje-trafo-stanica-izaziva-oboljenja/46600