ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ “ЗАУСТАВИМО ТРГОВИНУ ЉУДИМА”

Удружење жена “Викторија” Пале, организовало је на Правном факултету на Палама акцију “Зауставимо трговину људима”.

Учеснике овог догађаја и бројне заинтересоване студенте поздравила је предсједница Удружења “Викторија”, Младенка Сантрач, представница Фондације Лара, Драгана Петрић, као и декан Правног факултета проф. др Горан Марковић.

У оквиру ове акције, на Правном факултету одржано је 25. априла предавање, у којој су учествовали проф. др Урош Пена са Правног факултета УИС и Бранка Маловић, судија Основног суда у Сокоцу, као и представници невладиних организација и студенти.

Потом је приказан филм о проблематици трговине људима.

Удружење жена “Викторија” Пале учествовало је у радионицама о овој важној теми, које је током марта у Бијељини организовала за невладине организације Фондација Лара из Бијељине у сарадњи са РИНГ БиХ.

 

Reporteri bez granica: Novi zakoni u Republici Srpskoj ugrozit će slobodu medija

Organizacija poziva na odbacivanje novih odredbi koje bi uvele kazne za snimanje policajaca i drugih zvaničnika bez dozvole.

foto: ilustracija/pixabay
Reporteri bez granica su pozvali Narodnu skupštinu Republike Srpske da ne usvoji amandmane na Zakon o javnom redu i miru koji bi uveli kazne do 750 eura i do 60 dana pritvora za snimanje i fotografisanje policajaca i drugih javnih zvaničnika bez prethodne dozvole, jer bi takve odredbe ugrozile slobodan novinarski rad i slobodu informisanja.

„U praksi, predloženi amandmani bi dali policiji i drugim zvaničnicima neproporcionalnu diskrecionu moć da kažnjava novinare. Otpor prema amandmanima je i veći jer su mnogi novinari uhapšeni ili na drugi način uznemiravani dok su pokrivali proteste ‘Pravda za Davida’“, saopštili su iz Reportera bez granica.

Pauline Ades-Mevel, šefica ureda te organizacije za EU i Balkan, naglasila je da se izmjene zakona kose sa međunarodnim standardima slobode medija te da je uloga novinara širom svijeta da izvještavaju u javnom interesu bez ranijeg pristanka policije ili bilo kojeg drugog javnog tijela.

BiH se nalazi na 62. mjestu od 180 zemalja na Indeksu medijskih slobodaReportera bez granica.

Izvor: RSF

Sarajevo Calling: Podcast o politici i društvu u jugoistočnoj Evropi na engleskom jeziku

Novinar i politički analitičar su pokrenuli podcast o temama važnim za Sarajevo i regiju.

Sarajevo Calling je podcast o dešavanjima u jugoistočnoj Evropi koji su pokrenuli novinar Aleksandar Brezar i politički analitičar Jasmin Mujanović. Obojica su iz Sarajeva ali su devedesete zbog rata proveli negdje drugo – Jasmin trenutno živi u SAD-u, a Aleksandar u Belgiji.

„Moj lični interes je uvijek bio da pokušam da objasnim šta se tačno desilo na Balkanu i bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih i da iz toga potekne razumijevanje o tome kako je sada. Zaista jeste haos, ali kao i svugdje drugo, ako provedete dovoljno vremena i razgovarate s pravim ljudima, i zapravo razumijete svoju poziciju kao nekoga izvana ko sluša i gleda unutar, vrlo brzo ćete razumijeti i mi smo ovdje da pokušamo da pomognemo“, rekao je Aleksandar na početku podcasta.

U prvoj epizodi Jasmin i Aleksandar su razgovarali o dešavanjima vezanim za „aferu hrvatskih operacija u Bosni i Hercegovini i paramilitarizaciji Dodikovog režima u Republici Srpskoj“. Prvu epizodu možete slušati ovdje, https://www.patreon.com/posts/25967666?fbclid=IwAR3q_HLsFpdmAwM7hzyk6zYwMwVjEk6XrvsNiZrpDxf0Yxy9nwDYFBXeUJs a podcast pratiti i putem Twitter-a  https://twitter.com/SarajevoCallingi Facebook-a.

Sarajevo Calling će biti objavljivan svake dvije sedmice na engleskom kako bi doprinio razumijevanju dešavanja iz BiH i regije onima koji ne govore naš jezik

Pad medijskih sloboda: BiH na 63. mjestu na listi Reportera bez granica

Iako se generalno u evropskim zemljama poštuju medijske slobode, novinari se i dalje suočavaju sa ozbiljnim napadima i pritiscima. 

foto: rsf

„Polarizovana politička klima, obilježena konstantnim verbalnim napadima i nacionalističkom retorikom, napravila je opasno okruženje za medijske slobode. Uredničke politike koje reflektuju etnične podjele i govor mržnje sve su izraženije. Novinare napadaju zbog etničkog porijekla kao i zbog onoga što pišu. Tužbe za klevetu političarima služe da zastraše novinare i spriječe ih da rade posao. Koncentracija medijskog vlasništva predstavlja problem pogotovo što vlasništvo nije transparentno“, navode Reporteri bez granica u opisu medijske situacije u Bosni i Hercegovini. Dodaju još da je prisutan prekarni rad (nesigurni radni ugovori, rad na određeno vrijeme, povremeni angažmani, mala primanja i slaba zaštita na poslu).

„Izvještavanje je nedavno opstruisano u Banjoj Luci vezano za proteste zbog nerazjašnjenog ubistva mladića Davida Dragičevića, koji traju mjesecima. Vlasti su sprečavale i proteste i pokrivanje protestva”, kaže izvještaj.

U Evropskoj uniji i na Balkanu registrovan je pad medijskih sloboda za 1,7 posto u smislu prepreka i napada na novinare. Iako se generalno u evropskim zemljama poštuju medijske slobode, novinari se i dalje suočavaju sa ozbiljnim napadima: od ubistava na Malti, u Slovačkoj i Bugarskoj, do fizičkih i verbalnih napada na novinare u Srbiji i Crnoj Gori ili nasilja nad novinarima u Francuskoj.

Izvještaj Reportera bez granica o medijskim slobodama pokazao je kako je mržnja prema novinarima izazvala nasilje i time i rast straha. Broj zemalja koje se smatraju sigurnima za novinare sve je manji, a autoritarni režimi sve više sužavaju prostor za slobodan rad medija.

Indeks medijskih sloboda, koji analizira situaciju u 180 zemalja i teritorija svake godine, pokazuje da je u mnogim zemljama prisutna atmosfera straha, a da tome doprinose animoziteti političara prema novinarima.

„Ako politička debata potajno ili otvoreno klizi u atmosferu građanskog rata u kojem se novinare tretira kao da su žrtveni jarci, onda je demokratija u velikoj opasnosti”, rekao je generalni sekretar Reportera bez granica, Christophe Deloire. “Hitno je potrebno razbiti ovaj krug straha i prijetnji za sve ljude dobre volje koji vrednuju slobode osvojene kroz historiju“.

Norveška se nalazi na vrhu liste kao zemlja naslobodnija za rad novinara, nakon koje su rangirane Finska, pa Holandija.  Na dnu liste su Vijetnam na 176. mjestu, Kina na 177., Eritreja na 178., Sjeverna Koreja na predzadnjem, a najneslobodnija zemlja za novinare je Turkmenistan.

Izvor: RSF

Све веће интересовање за вртић „Бубамара“ у Палама – Васпитно образовни процес на веома завидном нивоу

Директор Дјечијег центра “Бубамара” из Пала Славка Брезо каже да у вртићу тренутно борави око 200 дјеце, те да стално имају нове захтјеве за њихов пријем и да су због повећања посла додатно примили 10 нових радника од којих су двоје дјеца погинулих бораца.

Овај дјечији центар обезбјеђује организовано васпитање, образовање, исхрану, његу, очување здравља, дневни одмор и рекреацију дјеце у складу са  развојним потребама породице.

Предшколским васпитањем и образовањем, обезбјеђује се остваривање права сваког дјетета да се укључи у институционализован облик васпитно образовног рада, задовољавање развојних потреба дјеце, потреба породице и друштва.

Брезо истиче да Дјечији центар остварује различите програме прилагођене одређеним старосним групама дјеце, самим тим и дјеце предшколског узраста.

-У складу са општим хуманистичким и демократским тежњама развоја друштва, дјеца предшколског узраста имају права на образовање и равноправно укључивање у свакодневни живот заједнице – истиче она и додаје да друштво има одговорност да ствара веће поверење у моћ раног  дјетињства и значај раног учења, развијајући капацитете за рано образовање унутар јединственог система одгоја и образовања.

Брезо досадашњи рад ове установе оцјењује веома позитивно, јер су, како каже, тимским радом заједно са особљем и родитељима успјели да битно унапреде рад установе, те реализују бројне образовне, културне и спортске активности.

-Сем реконструкције објекта, посебно желим да нагласим да смо васпитно образовни процес подигли на веома завидан ниво. Постали смо препознатљиви у окружењу по квалитету услуге, а то најбоље потврђује задовољство не само корисника услуга, већ и грађана – истиче она.

Како наша саговорница каже, почеци рада у овој установи су деловали обесхрабрујуће и све скупа је изгледало као немогућа мисија.

-Међутим, направили смо стратегију и планове како да преокренемо ситуацију. Први проблем је био мали број корисника, лоши услови, унутрашњост и спољашност објекта, као и дворишта, али смо 2016. године дошли на идеју да покренемо причу око реконструкције објекта – каже она.

Брезо додаје да су уз помоћ општине Пале и тадашњег руководства, те Владе Швајцарске, Министарства финансија РС, Министарства управе и лок. самоуправе, ИРБ РС и УНДП БиХ успјели да изврше реконструкцију објекта и да реализују пројекат изградње ограде и једног дијела парка за дјецу.

-Те године смо направили уређење другог дијела парка. Током периода од 2017. до 2018. смо реновирали седам купатила и кухињу. Урадили смо и видео надзор. Опремили смо све учионице новим намјештајем и свим потребним дидактичким средствима за одвијање васпитно образовног процеса. Реконструисали смо и холове, те опремили новим гардароберима. Прошле године смо извршили набавку професионалне машине за суђе, а ове године смо завршили набавку професионалне пећи. Такође смо у наведеном периоду промијенили и унутрашњу столарију, као и комплетну унутрашњу расвјету. Успјели смо да реновирамо и двије канцеларије – додаје Брезо.

Она истиче да је у плану проширење капацитета објекта уз помоћ оснивача, те постављање гумених подлога у паркићу и допуна са новим садржајима, као и набавка спортских реквизита за физичко васпитање.

-У склопу редовних активности имамо школу спорта као специјализовани програм, а током јануара смо организовали петодневну школу скијања, док смо за април организовали школу пливања, а тренутно обављамо припреме за игре без граница – каже она.

Брезо додаје да је Дјечији центар „Бубамара“ један од вртића са највећим бројем манифестација, те да  током Дјечије недјеље традиционално организују карневал са 300 учесника, као и Никољданске свечаности, потрагу за Деда Мразом која је хуманитарног карактера, гдје се сваке године средства одвајају за Болницу Касиндо (Србија), осмомартовска свечаност која је такође била хуманитарног карактера, Бубамарине игре без граница, растимо уз плес-међународна манифестација, завршна свечаност половином јуна, љетовање на Тари и знатан број излета.

Сваке године организује се бесплатан тромјесечни тросатни програм припреме дјеце пред полазак у школу.

-Прошле године смо имали 4 групе, а сада се у нашем вртићу тражи мјесто више. Кренули смо од 50 дјеце, тј. 3-4 дјетета по запосленом што је представљало огроман проблем, а данас имамо око 200 дјеце и сталне захтјеве за пријемом нове – каже она.

Повећан обим посла

С обзиром на велико повећање обима посла, појавила се потреба да „Бубамара“ прими додатно особље, па је примљено 10 нових радника од којих је двоје дјеце погинулих бораца.

-Политика наше установе је вођење рачуна и о вишечланим породицама, у смислу да друго дијете које борави код нас плаћа 75% цијене, а треће иде бесплатно – каже Брезо.

Она је додала да имају коректну сарадњу са оснивачем – општином Пале, начелником Бошком Југовићем и предсједником Скупштине општине Синишом Ласицом.

Сматра да је највећи проблем тренутно просторни капацитет те да ће ускоро почети рјешавање тог питања.

Анкета

ЈУ Дечији центар „Буба-мара“ у Палама је основан  Одлуком Скупштине општине Пале 29. маја 1998. године.

На недавно проведеној анкети на узорку од 150 испитаника, 99% испитаника је дало максималне оцјене за рад овог вртића,  што представља велики подстицај и похвалу за сав досадашњи рад цијелог тима људи који управља овом установом.

Katastrofalna putna infrastruktura u BiH: Je li skuplji život ili zaštitna ograda

D. Be./Klix.ba
13.4.2019. u 11:54
869

163

Okolnosti zbog kojih je automobil skrenuo sa ceste i završio u rijeci Miljacki još uvijek nisu razjašnjene. Zbog nepristupačnog terena nekoliko sati trajalo izvlačenje tijela, kao i automobila. Na terenu su bili vatrogasci, policajci i ekipe gorske službe spašavanja i civilne zaštite, iz oba entiteta.

Živote četiri osobe više niko neće vratiti, ali kao prioritet da se ovakve i slične saobraćajne nesreće ne nastave dešavati svako malo širom Bosne i Hercegovine, jeste sanacija puteva, postavljanje signalizacije i adekvatnih zaštitnih ograda odnosno bankina. O tome godinama govore stručnjaci saobraćajne struke.

Mjesto nesreće (Foto: M.O./Klix.ba)Mjesto nesreće (Foto: M.O./Klix.ba)

Vještak saobraćajne struke i stručnjak za cestovni saobraćaj Ševal Kovačević u razgovoru za Klix.ba je kazao da već četiri godine upozorava na katastrofalnu situaciju na putnim pravcima širom BiH.

“Pored vještačkih jezera, rudničkih iskopina i rijeka, gdje vozilo može skrenuti, mora biti urađen grudobran od zemlje ili zaštitna ograda ili zasađena živica, zavisno od konfiguracije terena. Nemoguće je da bude četiri-pet nesreća u posljednjih godinu-dvije na istom mjestu i da niko ne reaguje”, mišljenja je Kovačević.

Provalija pored ceste (Foto: M.O./Klix.ba)Provalija pored ceste (Foto: M.O./Klix.ba)

On ističe da se moralo reagovati, ali da se u BiH djeluje jako sporo ili gotovo nikako.

“Po Zakonu o sigurnosti u saobraćaju onaj ko održava ceste mora 24 sata držati sigurnim put za učesnike u saobraćaju. Ako ima poremećaja onda se mora obavijestiti sve učesnike. Trebalo je uraditi veliki displej na ovom dijelu ceste prema Sarajevu gdje se može smanjivati brzina i postaviti upozorenja. Zar nisu mogli postaviti taj displej i daljinskim upravljačem iz nekog centra upozoravati vozače na stanje na cesti. Zar nisu mogli, na tom opasnom dijelu ceste, posuti abrazivni materijal kako bi se smanjila skliskost?”, zapitao je naš sagovornik.

Kovačević smatra da se u BiH ne zna upravljati saobraćajem, ali da se od njega jako puno uzima i da neki veoma dobro žive.

Foto: M.O./Klix.baFoto: M.O./Klix.ba

“Ministarstva, direkcije za puteve i radne zajednice gotovo ništa ne rade na sigurnosti u saobraćaju. Stotine je žrtava stradalo, mnogo je tjelesno povrijeđenih, ali ništa se ne poduzima konkretno. Mi smo jedno okrutno društvo”, zaključio je

Pitanja je mnogo, a odgovora premalo. Merima Bačkić, Lejla Sadiković, Almina Ćorović i Mina Kadrić bile su uposlenice sarajevske OŠ Kovačići i u trenutku nesreće vraćale su se sa sahrane kolegice na Palama. One su samo u nizu stradalih na putnim pravcima u našoj zemlji na koje se godinama upozorava da su u jako lošem stanju i da je potrebno mnogo više ulagati u sigurnost na cestama.

U susret Pribeu: Tegeltijin trening u obmanjivanju

Skoro deset godina sam vodio hronologiju propasti pravosuđa i javno objavio da je ono mrtvo! Svjedočanstvo i dokazi o tome nalaze se u dvije objavljene knjige. Mislio sam da je posao (samo)uništenja završen i da više nema smisla bilježiti tužne epizode propasti. Da mi nisu poslali snimak gostovanja predsjednika VSTS-a Milana Tegeltije u Centralnom dnevniku Senada Hadžifejzovića, ne bih bilježio nove priloge propasti.

Ima ljudi kod kojih teško možete razlučiti da li su neznalice koje neznanje prikrivaju viškom arogancije i hrabrosti, ili žive u uvjerenju da su toliki majstori manipulacije da mogu sve vrijeme varati sve ljude. Milan Tegeltija je takav čovjek!

Senad Hadžifejzović se u svom Dnevniku svojski trudio da u sagovorniku pronađe makar trag profesionalne odgovornosti, navodeći ga na teren elementarne logike i zdravog razuma. Nije pomoglo! Ništa od njegovog ljudskog napora nije dodirnulo prvog čovjeka pravosuđa!

Predsjednik Tegeltija je uporno tvrdio da su on i VSTS “uradili sve za šta su po zakonu nadležni”. “Ja sam čuvao zakon i zakonitost rada VSTS-a”, samouvjereno je ponavljao. I ne samo to! Više puta je ponovio da je sve što su radili on i VSTS rađeno zajedno sa EU kao partnerom!

Prvi put je Tegeltija u javnom nastupu demonstrirao majstorstvo manipulacije, postavljajući, a da nije trepnuo, iskusnom novinaru pitanje: “Pokažite mi šta nismo preduzeli, a trebali smo!” Naravno, nije se Hadžifejzović, i pored ozbiljnih priprema za razgovor i nesumnjivog talenta, mogao snaći u ovom neočekivanom retoričkom obrtu i odgovoriti na neugodno pitanje. Ne može mu se na tome zamjeriti. Navodim ovo da bi novinari razumjeli koliko je novinarstvo ozbiljna profesija i koliko su važne pripreme za razgovor sa ljudima iz drugih profesija i još uz to majstorima manipulacije. Da ne bi ispalo da novinari Tegeltiju samo treniraju u njegovom medijskom žongliranju, razjasniću ono što Tegeltija prećutkuje, a novinari objektivno nisu u stanju da razumiju.

Prvo, nije tačno da Tegeltija “nema ovlaštenja i nije nadležan” u slučajevima “Dragičević” i “Memić”! Možda bi se nekako mogla braniti teza da ne bi predsjednik i VSTS trebalo da se direktno upliću u sudske i tužilačke slučajeve, ali postoji u sistemu neko ko je za to nadležan. U navedenim tužilačkim slučajevima, kao i svim tužilačkim slučajevima u kojima postoji opravdan interes javnosti, to su entitetski glavni tužioci. Oni imaju zakonsku obavezu da vrše nadzor i kontrolu nižih tužilaštava i rad tužilaca u konkretnim predmetima. Pošto je opšte poznato da je postojao opravdan interes javnosti da sazna šta se dešava u istrazi dva nerazjašnjena ubistva, Milan Tegeltija je bio dužan da to pitanje stavi na dnevni red sjednice VSTS-a, a VSTS da jednoglasno usvoji zaključak da se od Tužilaštva Federacije BiH i Republičkog tužilaštva RS (glavnih tužilaca) zatraži istraga o postupanju u predmetima Davida Dragičevića i Dženana Memića. To je zakoniti put da se dođe do informacija o greškama ili eventualnim kršenjima zakona koji bi bili od značaja i za disciplinskog tužioca i za dalje odluke VSTS-a. To Milan Tegeltija i VSTS nikada nisu uradili, zbog čega im se osnovano prigovara da su postali saučesnici zataškavanja slučajeva.

Kao što se zna, predsjednik Tegeltija i članovi Komisije za efikasnost pravosuđa (kakve li ironije!) išli su u Republičko tužilaštvo RS da razgovaraju o ustupanju predmeta “Dragičević” Tužilaštvu BiH, umjesto da su od svog kolege i glavnog tužioca Mahmuta Švrake zatražili internu istragu. Opravdane sumnje izaziva činjenica da Republičko tužilaštvo RS nije ni nakon javno iznesenih sumnji slučaj preuzelo od Okružnog tužilaštva i samo sprovelo istragu. Tako se u istoriji tužilaštva postupalo u svim teškim i kontroverznim istragama. Zašto to nije učinjeno i zašto je VSTS o tome ćutao? Dakle, to je prvo što predsjednik Tegeltija nije učinio, a morao je! Njegova javna tvrdnja da je učinio sve u odbrani zakona je grubo obmanjivanje javnosti.

Drugo, komentarisanje Žurnalovog teksta o dojučerašnjem članu VSTS-a Željki Radišić, aktuelnom glavnom tužiocu Okružnog tužilaštva u Doboju, još je jedan dokaz Tegeltijinog bezočnog skrivanja suštine i obmanjivanja javnosti činjenicama koje su istinite, ali nisu od značaja za zloupotrebe na koje je novinar Žurnala sasvim osnovano i korektno ukazao. Dakle, nije od značaja da li je VSTS u decembru prošle godine zatražio od republičkog tužioca Mahmuta Švrake (koji je i član VSTS!) da se sprovede procedura izbora novog člana VSTS-a zbog toga što je Željki Radišić isticao mandat krajem januara 2019. godine. Nije od značaja ni urgencija koja je zatražena nakon isteka roka (ako se ne varam, 23. januar!). Od ključnog javnog značaja je činjenica da republički tužilac Mahmut Švraka nije u zatraženom roku postupio po zahtjevu VSTS-a, odnosno nije preduzeo nijednu radnju da se sprovede izbor novog člana! Zašto to nije učinio? Tu činjenicu je predsjednik Tegeltija morao da objasni javnosti, a to nije učinio! Da li je glavni tužilac i član VSTS-a Mahmut Švraka prekršio zakonsku obavezu i hoće li mu zbog toga prestati mandat člana VSTS-a? Hoće li disciplinski odgovarati? Kako je moguće da glavni tužilac i još uz to član VSTS-a grubo ignoriše zahtjev institucije čiji je član? Zašto to Tegeltija nije objasnio? Nije zato što skriva stvarne namjere koje je dogovorio sa Mahmutom Švrakom i ostalim članovima VSTS-a, a to je – sačekati ponovno imenovanje Željke Radišić za glavnog tužioca kako bi bila ponovo izabrana za člana VSTS! To ponovno imenovanje Željke Radišić za glavnog tužioca dogodilo se u četvrtak, 28. marta, mjesec i po dana prije isteka njenog mandata! Prvi put se dogodilo da se jedan glavni tužilac ponovo bira prije nego što mu je istekao mandat! Čemu takva žurba? I to je trebalo predsjednik Tegeltija da objasni javnosti, a ne da optužuje novinara za neprofesionalnost.

Naravno, ne bi tužiocu Švraki palo na pamet da odbije da sprovede proceduru izbora člana VSTS-a u naloženom roku da mu predsjednik Tegeltija nije naložio da to ne radi “dok ne dođe vrijeme”! Zna Švraka dobro zbog čega mora slušati svog predsjednika: i on je svoj mandat člana VSTS-a obnovio sličnom akrobatikom!

Osim toga, trebalo je Tegeltija da objasni javnosti zašto su svi članovi VSTS-a, koji dolaze iz pravosuđa, obnovili mandate u VSTS-u? Na osnovu čega i ko je donio odluku da se iz osnovnih i okružnih sudova u RS ponovo bira sudija srpske nacionalnosti i muškog pola (u čemu su svi prepoznali Tegeltiju!), a iz reda tužilaca u RS tužilac hrvatske nacionalnosti i ženskog pola (u čemu su svi prepoznali Željku Radišić!)? Nije, valjda, i to napisano u zakonu? Nije li to čista zloupotreba zakona da bi se stekla imovinska i druga korist, uz organizovano saučesništvo svih članova VSTS-a? Pozivati se na činjenicu da su oni birani u proceduri koju propisuje zakon je vrhunac beščašća! “Izbor po zakonu” omogućen je u organizovanom nezakonitom poduhvatu predsjednika i njegove glasačke mašinerije. U vrijeme prvog saziva VSTS-a donesena je odluka da se nacionalnost i pol određuju žrijebom, i to javno i u prisustvu ministara pravde, kako bi cio postupak bio pošten i transparentan. Niko od članova VSTS-a iz prvog saziva nije obnovio svoj mandat, niti je bio imenovan na višu pravosudnu funkciju. Oni koji danas pričaju da usavršavaju sistem izbora i imenovanja i sprovode preporuke EU uništili su sve što je u startu bilo postavljeno na zdrave osnove.

Obnavljanje mandata je teška zloupotreba zbog koje su neki članovi Vijeća nedostojni da tu dužnost obavljaju. Način na koji Tegeltija objašnjava i opravdava ovakve teške zloupotrebe vrijeđa inteligenciju sudija i tužilaca. Cijelo pravosuđe zna na koji način se odvijaju zakulisne igre u predsjednikovoj režiji (pod radnim motom “Meni trebaju vojnici, a ne pametni!). Znaju to i oni koji su pisali i krivičnu prijavu sa kojom se predsjednik šegači, ali ne znaju da je bilo mnogo časnije i važnije potpisati se, nego je gurnuti u javnost nepotpisanu.

Treće, Tegeltijino objašnjavanje da disciplinski postupci ne mogu da utiču na napredovanje u karijeri zbog prezumpcije nevinosti je besmislica koju ne treba komentarisati. Prostoj logici i zdravom razumu ne može biti jasno kako postupak koji se vodi po zahtjevu disciplinskog tužioca, koji je organ tog istog VSTS-a, a tiče se vršenja zakonskih ovlaštenja sudije ili tužioca, ne može uticati na napredovanje u karijeri zbog “prezumpcije nevinosti”. Prosto, nije prirodno! Ne bi trebalo do te mjere diskreditovati ulogu disciplinskog tužioca. Mora da je predsjednik Tegeltija nešto pobrkao u namjeri da opravda nešto što nije ni zakon ni dosadašnja praksa VSTS-a!?

Ćutanje VSTS-a o slučajevima Davida Dragičevića i Dženana Memića je teško kompromitovalo državu BiH, njeno pravosuđe i VSTS kao instituciju. Njihovo razjašnjenje će, po svemu sudeći, biti uslov za napredak BiH u pregovorima sa EU. Za tu tešku sramotu, prije svih, odgovoran je predsjednik Tegeltija. Nije nikakvo objašnjenje da svuda u svijetu postoje nerazjašnjeni slučajevi. Problem je što naše pravosuđe nije razriješilo ni uzroke smrti nesrećnih mladića. Pa čak ni to ne mora da bude glavni problem. Najveći problem je što javnost još ne zna šta je i kako u tužilaštvima rađeno na otkrivanju uzroka smrti i ubica, da li je istraga vođena u skladu sa zakonom i da li je bilo zloupotreba i kršenja zakona. Ako je ćutanje o tome “odbrana zakonitosti i zakona”, kako je to Tegeltija objašnjavao, onda Rajnhard Pribe ne treba da gubi vrijeme i dolazi u BiH. Može izvještaj o pravosuđu u BiH da napiše u Briselu, na osnovu Tegeltijinih javnih objašnjenja!

Dolazak gospodina Pribea je posljednja šansa da se spasi ugled EK. Deset godina je EK zbog pravosuđa gubio ugled i povjerenje. Deset godina je učestvovao u rješavanju problema i skandala koje je proizvodio VSTS, da bi se požar odmah potom pojavio na drugom mjestu: od strukturalnog dijaloga, preko zaključaka o ispitivanju ratne prošlosti sudija i tužilaca, do svih izbora i imenovanja najviših nosilaca pravosudnih funkcija. Iscrpljivanje u gašenju skandala i tolerisanje jedne neodgovorne prakse VSTS-a dovelo je EK u stanje koje se podvodi pod eufemizam “gubljenja uticaja u BiH”.

Iskreno, ne polažem mnogo nade da će biti neke koristi od Pribeovog izvještaja. Čak mi se čini da će Tegeltija još jedan neuspjeh EK uknjižiti kao još jednu svoju pobjedu i zaslugu! Tome nas uči iskustvo!

Nezavisne novine

“BANKINA BI SPASILA ŽENE” – Ko je odgovoran?

“BANKINA BI SPASILA ŽENE” Očevidac nesreće gledao kako su radnice škole pale u 200 metara veliku provaliju

Srpska Info

Autor:  

Foto: Avaz

Pedagog Merima Balkić, profesorica Lejla Sadiković, bivša direktorica Almina Ćorović i higijeničarka Mina Kadrić, radnice Osnovne škole „Kovačići“, prekjuče su u stravičnoj nesreći koja se dogodila na magistralnom putu Sarajevo – Pale u mjestu Čeljigovići, sletjevši u Miljacku, izgubile živote. Nezapamćena tragedija potresla je ne samo Kanton Sarajevo nego i čitavu BiH.“Pežo 207” kojim je upravljala Balkić oko 13 sati sletio je u provaliju duboku skoro 200 metara.

U tom momentu slučajno se na proširenju zadesio Veljko Filipović. Kako je ispričao, padala je kiša, a cesta je bila mokra.

– Nisu vozile brže od 60 na sat. Međutim, cesta je bila mokra, vidio sam da je žena počela da koči, ali je izgubila kontrolu nad vozilom. Prednjim desnim točkom udarila je u potporni zid koji se nalazi s desne strane ceste – priča Filipović za Avaz, duboko potresen nesrećom kojoj je svjedočio.

Kaže da su se potom okrenule na cesti i bočno proletjele u provaliju. Potrčao je prema njima, ali uskoro mu je automobil nestao iz vidokruga.

Tuga ogromna

U nevjerici, počeo je da maše rukama. U tom trenutku zaustavio se momak koji je pozvao policiju. Nedugo zatim stigli su i policajci, pripadnici gorskih službi spašavanja Jahorina i Foča, vatrogasci…

– Tuga ogromna. Pa pogledajte, da su samo koji metar niže proklizale, udarile bi u stijenu ili malo više gdje je šljunak. Baš na ovom mjestu gdje su one proletjele je rupa. Da je, bogdo, bila bankina, tragedija se ne bi dogodila – govori Filipović.

Dvije žene ispale su iz vozila, druge dvije ostale zaglavljene u automobilu

Do tijela nesrećnih žena i automobila bilo je izuzetno teško doći. Teren klizav i blatnjav zbog kiše koja je padala od jutra. Skoro sat su se ekipe pokušavale probiti do rijeke, a oko 15.30 u pomoć su pozvane i ekipe GSS-a sarajevske opštine Novi Grad.

Jedan od spasilaca koji je bio na licu mjesta rekao je da u 20 godina, koliko se bavi ovim poslom, nije vidio strašniji prizor.

– Kako bismo prišli tijelima, spuštali smo se užetom od 100 metara do korita rijeke. Ekipe GSS-a Jahorina i Foča uočile su dva tijela. Dvije žene, dok se auto prevrtao niz liticu, ispale su iz vozila i ostale zaglavljene između drveća. Da bi im se prišlo, morali smo motornim pilama sjeći grane – svjedoči ovaj spasilac.

Druge dvije žene su ostale zaglavljene u automobilu, bile su vezane. Jedna je ostala zaglavljena na prednjem, druga na zadnjem sjedištu.

I ronioci koji su stigli na mjesto nesreće odmah su krenuli u potragu. Kako je padao mrak, voda je bila sve hladnija, a vodotok je porastao za 20 centimetara, što je još više otežavalo izvlačenje tijela. Oko 18 sati izvukli su posljednje tijelo, a sajlama i traktorom oko 19 sati i automobil.

Neko mora biti odgovoran!

Totalni nemar odgovornih: nigdje se ne gube životi zbog nepostavljene zaštitne ograde kao u BiH!

Juče je u bh medijima, ali i onim regionalnim objavljena vijest o velikoj tragediji u kojoj su četiri žene izgubile život u kobnoj nesreći kad je automobil s ceste sklizao u rijeku Miljacku u mmjestu Bulozi kod Sarajeva.

Na žalost ovakve vijesti u BiH nisu nikakva novost i ne postoji civilizovana zemlja u svijetu gdje bi se ovakve stvari mogle dogoditi na ovakav tragičan način. Sumorna je istina da značajan broj ljudi u BiH gubi život na cestama uz rijeku kao nigdje u Evropi i to iz sasvim bizarnog razloga a to je nehaj nadležnih i sasvim sigurno odgovornih institucija koje ne čine ništa ili vrlo malo kako bi se spriječile ovakve crne tragedije. Pitanja je mnogo, a jedno od njih glasi: zašto nije bilo zaštitne ograde pored ceste na mjestu nesreće, te ko će snositi odgovornost za ovu veliku tragediju?

Ova nesreća je “ponavljanje” prošlih nesreća od kojih pamtimo onu iz Mostara kad je četvero studenata iz Vinkovaca izgubilo život u neretvi. Zar je stvarno velika investicija koju ova država ne bi mogla podnijeti da se zaštite životi putnika na cestama, ili…možda ovoj državi ljudi nisu važni.

Živote ove četiri osobe više niko neće vratiti kao ni živote svih onih koji su svih ovih godina izgubile život u vodama bh rijeka, ali kao prioritet da se ovakve i slične putne nesreće ne nastave događati svako malo širom BiH, jeste sanacija cesta, postavljanje signalizacije i adekvatnih zaštitinih ograda odnosno bankina. O tome godinama govore stručnjaci saobraćajne struke, ali očigledno niko ne sluša.

Neko mora biti odgovoran za jučerašnju tragediju i sve one prošle tragedije na cestama uz bh rijeke.

ABCportal.info

https://abcportal.info/novosti/abc-plus/totalni-nemar-odgovornih-nigdje-se-ne-gube-zivoti-zbog-nepostavljene-zastitne?fbclid=IwAR1gnpCkYLAC9PJ6RtvqIQDcHihqEpETDoMoDgdEe9IPD4zqMHz77mLP-5A