Uzbunjivač Obradović na protestu “1 od 5 miliona”: Nastavljam bitku

BEOGRAD Uzbunjivač iz “Krušika” Aleksandar Obradović obratio se učesnicima 55 antivladinog skupa u organizaciji pokreta “Jedan od pet miliona” u Bogradu na Platou ispred Filozofskog fakulteta, poručujući da svoju bitku nastavlja sve dok se ne dokaže da su privatni interesi i privilegije doveli do katastrofalknih posledica po fabnriku “Krušik” i svih ostalih fabrika koje čine grupaciju odbrambene industrije Srbije.

Dok je Obradović govorio sa kamiona na kojem je postavljen transparent “Aleksandar Obradović naš heroj”, prisutni su skandirali “Heroj, heroj”, “Aca heroj”, “Vučiću lopove”, a upaljene su i navijačke baklje.

Okupljenima je deljen odštampan materijal sa likom Obradovića sa natpisom “naš heroj”.

Obradović je poručio da svoju bitku nastavlja dok ne dokaže da su privatni interesi i privilegije doveli do katastrofalnih posledica po fabriku “Krušik” i svih ostalih fabrika koje čine grupaciju odbrambene industrije Srbije.

On je rekao da mu je drago da postoje ljudi koji su imuni na sve manipulacije i eksperimente ove vlasti i pozvao građane da se odupru hrabro i odvažno, preneo je Fonet.

“Uspećemo samo ako verujemo u pobedu”, istakao je Obradović.NE PROPUSTITE:Uzbunjivaču iz Krušika ukinut kućni pritvor

On je zahvalio građanima na svim naporima, solidarnosti i doprinosu u osvajanju njegove slobode, kao i na 30.000 potpisa peticije.

“Drago mi je da ispred sebe vidim dostojanstvene, slobodoljubive i odvažne građane Srbije”, rekao je Obradović. Obradović je zahvalio svim pokretima i organizacijama civilnog društva na svim aktivnostima, ali i političkim partijama na podršci, kao i nezavisnim i hrabrim domaćim i stranim medijima što su na objektivan i profesionalna način izveštavali o aferi “Krušik”.

“Istina se ne može sakriti. Pre ili kasnije ona pronađe svoj put i pobeđuje uprkos svim podlim i pokvarenim pokušajima manipulacija najviših predstavnika vlasti”, istakao je Obradović.NE PROPUSTITE:”1 od 5 miliona”: Osloboditi uzbunjivača Obradovića, kucanje na vrata sudova

Rekao je da živimo u društvu u kome je izokrenut sistem vrednosti, gde je demokratija samo reč i ništa više, gde su institucije obesmišljene i ne funkcionišu, gde se ograničava sloboda medija, a vlast najviše uspeha ima u ispraćanju mladih i najobrazovanijih preko granice.

“Neće se desiti neko čudo.Bolja budućnost i promene ne dolaze same od sebe. Moramo se izboriti za slobodu i pravdu i konačno jednom zauvek za demokratsku Srbiju ako mislimo da opstanemo kao narod”, istakao je Obradović.NE PROPUSTITE:Opozicioni aktivisti deblokirali ulaze u RTS

Posle govora učesnici protesta “Jedan od pet miliona” krenuli su u šetnju. Kolona se kretala Svetogorskom ulicom do Radio televizije Srbije (RTS) gde su učesnici protesta poručili generalnom direktoru RTS Draganu Bujoševiću i glavnom i odgovornom uredniku Informativnog programa Nenadu Lj. Stefanoviću da je “oslobođen Univerzitet, oslobođen je Aleksandar Obradović i da će biti oslobođen i RTS”.

Dokumenta za Vučića

Protest je završen je večeras ispred Predsedništva gde su organizatori protesta predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću ostavili dokumenta kako bi se informisao o aferama koje potresaju Srbiju, “jer se u poslednje vreme pravi da ništa ne zna, ne vidi i ne čuje”.

Papire koji objašnjavaju šta je to GIM i kako je Vučićev “ministar Nebojša Stefanović koristio svoj položaj i omogućio svom ocu da se obogati”, kao i o aferama Savamala, ministru plagijatoru, organizatori protesta su istresli iz tri džaka. Oni su pitali Vučića i šta je bilo sa džakom sa pokradenim glasovima koje je pokazivao kada je dolazio na vlast.NE PROPUSTITE:Srbija u raljama trgovaca oružjem, nove sankcije zavise od reakcije vlasti

Organizatori protesta su obećali Vučiću da će mu poslati šetalicu “Sloboda za Aleksandra” pošto će i njemu uskoro trebati.

Prema tvrdnjama organizatora, ovaj protest je za razliku od prethodna dva ponovo prijavljen policiji iz bezbednosnih razloga, jer organizatori “više brinu za bezbednost gradjana Srbije od nadelžnih kojih su za to zaduženi”.

“To smo i dokazali za vreme prethodna dva protesta koji nisu bili prijavljeni, kada nije bilo incidenata, a saobraćaj su regulisali organizatori uz pomoć gradjana”, navedeno je u pozivu na protest.

Prethodna dva protesta nisu bila prijavljena policiji jer nadležni organi nisu pronašli osobe koje su fizički nasrnule na studenta i jednog od organizatora protesta Srdjana Markovića i snimatelja udruženja Nemanju Ristića.

Da li su u 2019. političari počeli da se boje moći naroda?

Protekla godina obeleležena je serijom protesta, od Hong Konga do Čilea, Sudana i Irana. U više desetina zemalja narod je izašao na ulice da izrazi svoje nezadovoljstvo. Mnogi protesti su imali pozitivan ishod.

U Francuskoj, demonstranti u žutim prslucima zahtevali su bolje plate i zaustavljanje rasta cena.

U Sudanu su oborili četrdesetogodišnju vladavinu genocidnog diktatora.

Na Haitiju su tražili ostavku predsednika i krivično gonjenje korumpiranih zvaničnika, a u Hong Kongu, demonstranti su ustali protiv kineske vlasti I kontroverznog zakona o izručivanju što se kasnije proširilo na zahteve o većoj demokratiji.

Širom sveta održavani su i protesti zbog klimatskih promena. Čak su i učenici izašli na ulice sa zahtevom da odrasli počnu da vode više računa o planeti. Greta Tunberg, koja se smatra predvodnicom ovih protesta, ističe da starija generacija nije uspela da se izbori sa najvećom krizom sa kojom se čovečanstvo suočava.

U Iraku, Libanu, EkvadorU, Iranu I drugim zemljama demonstranti su uzvikivali “Dosta je” i zahtevali promene. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija apelovao je na vlade da saslušaju “stvarne probleme” naroda.

Nepoverenje između građana i političkih institucija očigledno je u porastu, a raste i opasnost po postojeći socijalni poredak. Svet se takođe bori sa posledicama globalizacije i novih tehnologija, kojI su dovelI do povećanja nejednakosti u društvima,” naveo je Antonio Gutereš. EMBED SHARE

Dok su neke vlade pokušale da udovolje zahtevima demonstranata, druge su primenom sile nastojale da zadrže vlast. U Iraku i Iranu je u sukobima sa pripadnicima snaga bezbednosti ubijeno nekoliko stotina demonstranata.

I dok je veliki broj mirnim putem izražavao nezadovoljstvo, bilo je i onih u Francuskoj, Čileu, Ekvadoru, Boliviji i Hong Kongu koji su tokom protesta uništavali i pljačkali. Lui Šarbone iz organizacije za zaštitu ljudskih prava, Human Rights Watch kaže da ljudi imaju pravo na na mirne proteste.

Vlade na žalost, u mnogim slučajevima pribegavaju prekomernoj sili, hapse i po nekad ubijaju. To je protivzakonito. Vlasti koje su odgovorne za donošenje takvih odluka i ubistva trebalo bi da odgovaraju, ali bi i demonstranti morali da se ponašaju odgovorno, ” kaže Šarbone za Glas Amerike.

Ono što je zajedničko svim protestima je promena stava. Profesor antropologije na Univerzitetu Ratgers, Omar Devaši kaže da je glavna stvar koja se na mnogim protestima primećuje, da više ne postoji osećaj straha i da se ljudi se sada ne boje da izađu na ulice i kritikuju političare, što je nekada bio tabu. Devaši dodaje da su u mnogim slučajevima sada političari ti koji se boje moći naroda.

Veliki deo te moći dolazi organizovanjem preko društvenih medija, što je sa jedne strane snažno oružje, ali s druge i ranjivo jer vlade mogu da prekinu komunikaciju tim putem. Lui Šarbone ističe da su vlade shvatile da je gašenje interneta odličan način da se oteža organizovanje protesta, ali da seprotesti ipak organizuju i da ih je nemoguće sprečiti.”

Na pragu 2020. nema naznaka da će demonstracije, podstaknute društvenim mrežama, izgubiti na intenzitetu

Da li smo svedoci novog Arapskog proleća?

Dramatične promene uzdrmale su arapski svet tokom 2019, nakon što su politički lideri-veterani u Alžiru i Sudanu bili primorani da odstupe sa vlasti, usled masovnih protesta. Slični protesti kasnije su izbili i u Iraku i Libanu, primoravajući njihove premijere da se povuku i zapretili da naruše njihove jake veze sa Iranom. U međuvremenu, u Libiji i Jemenu, previranja su nastavljena bez pauze.

Posmatrači političke pokrete 2019. nazivaju drugim talasom Arapskog proleća, koje je započelo 2011. svrgavanjem vladara u Tunisu, Egiptu i Libiji – i započinjanjem građanskih ratova u Siriji, Jemenu i Libiji.

Nova faza Arapskog proleća započela je u decembru 2018. protestom protiv sudanskog lidera Omara al Bašira, što je kulminiralo njegovm vojnim svrgavanjem sa vlasti u junu.

U aprilu, protesti su prisilili predsednika Alžira Abdelaziza Buteflika da odstupi sa vlasti, što je omelo njegove planove da se kandiduje za peti mandat.

Protesti u Alžiru i Sudanu prenošeni su uživo na arapskim televizijama izazivajući domino efekat i raspirujući veliku podršku mlade populacije.

Napori da se izazove revolucija u Egiptu protiv predsednika Abdela Fataha al Sisija brzo je utihnula, međutim, uprkos naporima malo poznatog biznismena da ga optuži za korupciju.

U Tunisu su takođe zahtevali promene. Glasači su izabrali novog lidera nakon što je teško oboleo predsednik Badži Kaid Esebesi preminuo u julu. Tunižani su izabrali autsajdera nakon što je opala podrška najjačim kandidatima.

Abou Diab iz Katara, koji predaje na Univerzitetu u Parizu, rekao je za Glas Amerike da su napori modernizacije Bliskog istoka započeti pod bivšim predsednikom SAD Džordžom Bušem mlađim, pre dobijanja na snazi 2011. kada su islamisti pokušali da preotmu revolucije Arapskog proleća.

Ali, kaže on, pokret protesta tokom 2019. dobio je više nacionalistički i manje ideološki prizvuk.

Panarapski protesti raširili su se na Irak i Liban u oktobru, dok je javnost bila fokusirana na regionalnog moćnika Iran i brutalno ponašanje proiranskih šiitskih milicija.

Pol Saliven, profesor na Nacionalnom univerzitetu za odbranu SAD, kaže da je teško reći kuda protesti vode, zato što su autohtoni i nestalni i čak je često nejasno i to ko ih predvodi.

Čak i Iranci, gnevni zbog bolnih ekonomskih sankcija SAD, izašli su na ulice u novembru, ali je režim tamo ubrzo povratio kontrolu.

Трибина: Жене у политичкој партиципацији

Удружење жена "Викторија" Пале у склопу пројекта "Жене у политичкој партиципацији" данас је организовало трибину у Палама.

На трибини је говорила Споменка Стевановић, посланик у Народној Скупштини Републике Српске. Присуствовале су предсједнице актива жена готово свих политичких партија са подручја општине Пале.

Младенка Сантрач, предсједница Удружења жена “Викторија” подсјетила је да је удружење регистровано 2017. године са циљем оснаживања жена у Палама.

“Циљ ове трибине је да се све жене уједине и сарађују независно о политичким партијама чији су чланови, да би на следећим локалним изборима имали више жена у одборничким клупама, а можда негдје и жену као начелника општине”

Радмила Веселиновић, предсједница актива жена ОО ДЕМОС Пале сматра да је  још увијек недовољан број жена укључен у политику.

“Зато нам је данас циљ да се подигне свијест и упуте савјети женама да би могле лакше да се укључе у политику. Већина жена политику сматра свијетом мушкараца и гаје страх од опструкције од стране мушкараца. Због тога не улазе у озбиљнији политички ангажман.”

Марина Благојевић, предсједница Форума жена Партије Демократског Прогреса Пале рекла је да проблем учешћа жена у политици имају и нека озбиљнија друштва са дугом традицијом и историјом, те да код нас после рата та тема постаје озбиљнија.

“Жене не учествују довољно у политици јер, како кажу, женама је мјесто кући да спремају ручак и чувају дјецу и слично. Само мали број одважних жена да себи простор и слободе да крене у борбу са мушкарцима. Мислим да тренутни изборни закон тотално маргинализује жене јер имамо квоту колико жена мора бити на листи али не и квоту колико њих мора проћи.”

Споменка Стевановић, посланик у НС РС поручила је да је данас положај жена у политици неупоредиво него прије двадесетак година, али да ни сада није довољан број жена укључен у политику.

“Законски 40% жена иде на листе али много мањи постотак њих прође. Мислим да је то због тога што је наше друштво још увијек традиционално и не вјерује се довољно у политичку способност жена. Жене се и много више посвећују браку и породици те немају довољно времена за политику. У самој породици жене би требале да се изборе за равноправну подјелу обавеза. Жене које се укључе у политику заиста су активне и способне и неријетко буду веома успјешне. На задњој скупштини основали смо неформални клуб жена посланика у Народној Скупштини и он ће се бавити овим проблемом и прије свега темама које су својственије женама: социјалним правима, породична права. Жене иначе имају већи осјећај за правду и емпатију, мање су склоне корупцији и криминалу. Моја порука женама је да помогну саме себи и да што више жена гласају за жене.”

Akcija Udruženja žena “Viktorija” Pale

Danas je na paljanskom šetalištu organizovana ulična akcija podjele letaka u sklopu projekta “Žene u političkoj participaciji”, a koji realizuje Udruženje žena “Viktorija” Pale uz podršku Fondacije za osnaživanje žena Bosne i Hercegovine.
Predsjednica ovog udruženja, Mladenka Santrač, je istakla značaj participacije žena u politici: “Smatramo vrlo važnim uzimanje učešća žena u politici, ne samo kao zakonsku obavezu, već naše pravo, koje nažalost veliki procenat žena ne koristi u dovoljnoj mjeri i na taj način nemaju pristup odlučivanju i samim tim ne pitaju se za stvari koje su im važne. Mladenka ističe da ovim projektom i današnjom aktivnošću žele da potaknu veći broj žena na političku participaciju”.
Aktivistkinja ovog udruženja, Vidovdanka Pustivuk poručuje ženama da trebaju biti aktivnije u politici: “Ovom prilikom želim uputiti poziv ženama da uzmu značajno veće učešće u politici nego što je to do sada bio slučaj, jer samo na taj način možete uticati na svoj status i promijeniti ga na bolje”.
Projekat će biti nastavljen realizacijom različitih aktivnosti tokom decembra poručuju iz udruženja žena ” Viktorija” Pale.

više slika na fb Mreža NVO RS

Удружење жена „Викторија“ Пале: Представљен „Акциони план“ за побољшање положаја жена

На данашњем округлом столу, који су организовале Удружење жена „Викторија“ Пале у сарадњи са Фондацијом „ЦУРЕ“ и Фондацијом за оснаживање жена, представљен је документ под називом „Акциони план – агенда потреба жена у општини Пале“, чији циљ је побољшање положаја жена у овој локалној заједници.

„Акциони план“ намијењен је свим женама са подручја општине Пале, а нарочито женама из сфере маргинализованих група, како би се скренула пажња на најчешће проблеме са којима се суочава ова популација.

Активиста Фондације „ЦУРЕ“ Вилдана Џекман захвалила је паљанском Удружењу жена „Викторија“ за добру сарадњу која траје година, као и представницима локалне самоуправе  за разумијевање када је ријеч о проблемима жена.

„На данашњем округлом столу представили смо Акциони план којим предлажемо одређене мјере како би побољшали живот жена и дјевојчица у општини Пале. Имали смо прилику разговарати са представницима локалних институција и сагласили се како да реализујемо те мјере. Најважније је пронаћи начин како, кроз општинске буџете, планирати средства за реализацију ових мјера, а првенствено се односе на побољшања положаја жена у разним сферама друштва. Важно је учествовати у запошљавању жена, образовању, превенцији родно заснованог насиља, јер важно је штити жене“, нагласила је Џекман.

Члан Удружења жена „Викторија“ Пале Младенка Сантрач истакла је да је ова организација једна од 10 које учествују у пројекту „Женска права – Агенда за позитивне промјене“.

„Положај жена у опшини Пале је из године у годину све бољи и бољи. Примјетан је благи напредак у погледу запошљавања жена, јер је од 2017. године запослено њих 96. Такође, више је жена и на значајним јавним позицијама, тако да имамо много више директорица јавих установа него раније, а жена је и на позицији савјетника начелника општине Пале. То до сада није била пракса, али срећни смо јер се направио благи помак“, рекла је Сантрач.

Данашњи округли сто реализован је у оквиру пројекта „Женска права – Агенда за позитивне промјене“, а намјера је допринос промоције и поштовања женских права.

“Irac” film godine?

HOLIVUD – Američki biografski film “Irac”, koji je novo remek-djelo legendarnog Martina Skorsezea, već sada je proglašen za najbolji film godine od strane publike i kritike na poznatim sajtovima posvećenim sedmoj umjetnosti.

“Ostvarenja ‘Džoker’ i ‘Bilo jednom u Holivudu’ mogu da se vrate u klupe, jer je upravo stigao ‘Irac’, koji će im održati čas”, jedan je od komentara filmske publike. Toliko iščekivani novi film Martina Skorsezea “Irac” nedavno je premijerno predstavljen na “Netflixu”, a prve reakcije su prilično jednoglasne, “imamo film godine”. U ostvarenju čija radnja prati istinitu priču o mafiji pedesetih i nestanku legendarnog sindikalnog vođe Džimija Hofe, glavne uloge igraju Robert de Niro, Al Paćino i Džon Peši. Plaćeni ubica Frenk Širan, kojeg tumači De Niro, glavni je junak gangsterske sage od tri i po sata, koja gledaocu može izgledati i kao Skorsezeovo životno zavještanje. Iz njegove perspektive je ispričana priča o dijelu američke istorije, nasilju mafije i korupciji, inspirisana knjigom Čarlsa Branta “I Heard You Paint Houses”.

Prateći Širana, u ovom filmu srećemo najveće mafijaške figure iz tog vremena, iz Njujorka, Filadelfije, Detroita, i saznajemo na koji način su uticali na društvo tog doba i kako su doveli do smrti Džimija Hofe, koja se pripisuje upravo Širanu kao egzekutoru.

Sudeći prema reakcijama tviteraša na prvi Skorsezeov dugometražni film poslije “Vuka sa Vol strita” iz 2013. godine, radi se o filmu koji, iako traje više od 200 minuta, zaslužuje pažnju svakom svojom sekundom. Mada, mnogi su istakli da, kada se pogleda koja ekipa stoji iza ovog filma, pored tri diva u vodećim ulogama, publika ništa drugo nije ni mogla očekivati.

“‘Irac’ nije samo još jedna gangsterska drama Martina Skorsezea. Ovo je mnogo dublji film i govori o lojalnosti i bratstvu, dužnosti, izdaji, kajanju i smrtnosti na način nikad viđen prije. Najbolje iz 2019.”, stoji na sajtu “Rotten Tomatoes”. Očekuje se da će “Irac” biti među vodećim kandidatima za “Oscara” iduće godine.

Hrvatska policija kidnapovala nigerijske studente i prebacila ih u BiH!

Dvojica studenata iz Nigerije 12. novembra doputovali su u Pulu kako bi učestvovali na Svjetskom međusveučilišnom prvenstvu. Nakon završetka takmičenja, 17. novembra, doputovali su u Zagreb. Na ulici ih je zaustavila i privela policija. Odvezli su ih u šumu u blizini Velike Kladuše i pod prijetnjom oružjem natjerali da pređu na teritoriju Bosne i Hercegovine, prenosi portal Žurnal.

Piše: Azra Omerović

Osamnaestogodišnji student Abia Uchenna Alexandro iz Nigerije doputovao je 12. novembra ove godine u Hrvatsku da bi učestvovao na petom Svjetskom međusveučilišnom prvenstvu u Puli. Predstavljao je Federalni univerzitet tehnologija Owerri na takmičenju iz stonog tenisa. Nakon završetka takmičenja, zajedno sa jos četiri kolege, vratio se u Zagreb odakle je trebao 18. novembra letjeti za Istanbul.

Nakon dolaska u Zagreb, sa kolegom  Eboh Kenneth Chinedu, smjestio se u hostel i izašao u šetnju gradom.

“Na ulasku u tramvaj zaustavila nas je policija. Odvezli su nas u policijsku stanicu. Pokušali smo im objasniti ko smo i da su nam dokumenti u hostelu. Nisu obraćali pažnju na ono što govorimo”, kaže za Žurnal Eboh Kenneth Chinedu.

HODAJ ILI ĆU PUCATI

“Ne znamo koliko je sati bilo, ali bio je mrak… Izveli su nas iz stanice i stavili u kombi. Odvezli su nas na nepoznato mjesto. Dvojica policajaca su nam rekli idete u Bosnu. Ja nikada nisam bio u Bosni. Došao sam avionom u Zagreb, rekao sam im da ne znam Bosnu. Rekli su nam ne, vi idete u Bosnu. Nakon nekog vremena kombi je stao i gurnuli su nas u žbunje. Odbio sam ići u šumu, onda mi je policajac rekao ako se ne pomjerim da će me upucati”, kaže Eboha Kenneth.

U razgovoru za Žurnal nigerijski studenti kazu da su bili preplašeni i da nisu znali šta da rade. Migranti, koje je Hrvatska policija zajedno s njima natjerala da kroz šumu pređu na teritoriju  BiH, su ih odveli u kamp u Velikoj Kladuši.

Od tada su Abia Uchenna Alexandro i Eboha Kenneth Chinedu smješteni u kampu Miral u Velikoj Kladuši.

“Naši pasoši i sve stvari su ostale u Zagrebu. Uspio sam iz kampa pozvati kolegu koji je zajedno sa nama bio na takmičenju da nam pošalje pasoše. Ne znamo šta da radimo, viza za Hrvatsku nam ističe danas”, kaže Kenneth Chinedu.

Kampom Miral upravlja Međunarodna organizacija za migracije IOM. Za Žurnal su samo kratko rekli da su o slučaju nigerijskih studenata, nakon što su dobili potvrdu od organizatora takmičenja da su oni stvarno studenti sa uredno izdatim vizama, obavijestili organizaciju Vaša prava iz Sarajeva koja će preuzeti njihov slučaj.

Iz ove organizacije nisu odgovarali na pozive iz redakcije Žurnala.

SNIMALA IH HRVATSKA TELEVIZIJA

Iz Međusveučilišnog sportskog komiteta, organizatora svjetskog prvenstva u Puli, tvrde da su obaviješteni o slučaju. U razgovoru za Žurnal predstavnik Komiteta Alberto Tanghetti kaže da je bilo ukupno pet učesnika iz Nigerije, četiri studenta i profesor, te da su svi imali uredne vize.

“Ta dva studenta su bila na takmičenju, imali su hrvatsku vizu, povratne avionske karte iz Zagreba za Istanbul i iz Istanbula za Lagos. Znači, imali su vizu da dođu na takmičenje, imali su povratne karte… Na takmičenju ih je snimala hrvatska televizija. U nedjelju 17. 11 putovali su u Zagreb jer su u ponedjeljak imali let za istanbul. Sedam dana kasnije primio sam poziv iz kampa da se kod njih nalaze dvojica studenata iz Nigerije koje je hrvatska policija odvela u BiH. Ne razumijem kako se to desilo jer je policija u Puli bila obaviještena da su tu”, kaže Thanghetti.

Iz ove organizacije kazu da ce nazvati Univerzitet u Puli, obavijestiti MUP Hrvatske i vidjeti kako mogu pomoći studentima.

Promocija ljetnih sadržaja Jahorine i Trebevića

Olimpijski centar Jahorina, zajedno sa udruženjima hotelijera, vikend kuća i Turističkom organizacijom Istočno Sarajevo, organizovao je, promociju ljetnih sadržaja olimpijske planine Jahorine, koja postaje destinacija broj jedan i u ljetnom periodu.

U okviru promocije ponude biće organizovani konferencija za novinare, koktel dobrodošlice, kao i mogućnost gratis korištenja mnogobrojnih sadržaja, saopšteno je iz Olimpijskog centra Jahorina.

Na konferenciji će govoriti vršilac dužnosti direktora Olimpijskog centra Jahorina Dejan Ljevnaić, predstavnici udruženja hotelijera i vikend kuća, kao i predstavnik Turističke organizacije Istočno Sarajevo.

“Samo na 20 minuta vožnje od grada, osim svježeg planinskog vazduha je i pregršt aktivnosti, od kojih izdvajamo panoramsku vožnju šestosjedom, šetnje planinskim stazama, vožnje mauntin bajkom, vožnju kvadovima, tjubing, paraglajding, peintbol, branje ljekovitog bilja i borovnica, a pored odlične velnes i gastro ponude, tu su i travnati fudbalski teren i tereni za male sportove”, poručili su iz Olimpijskog centra.

U saopštenju je navedeno da će svi posjetioci biti u prilici da besplatno koriste šestosjed za panoramsko razgledanje i vožnju bicikala, kao i tjubing stazu koja je sadržaj Zabavnog parka Ogorjelica.

Takođe ne treba zaboraviti ni mogućnosti trebevića gdje se posjetioci, prolaznici i gosti mogu zabaviti korištenjem bicikala, novih pješačkih staza na Brusu, posjetiti zoo vrt, restoran na zatvorenom i otvorenom, kafe bar, postoje mogućnosti za organizovanje seminara i prezentacija, te brojnih drugih sadržaja u skladu sa željama posjetilaca.