Trebević

Требевић је планина у југоисточном делу Републике Српске. Налази се југоисточно од Сарајева, висок је 1629 метара и надовезује се на планину Јахорину. Требевић, представља значајан туристички и рекреативни центар

http://www.restoran-brus.com/

Centar za odmor i rekreaciju Brus – Trebević

Sportsko rekreativni centar Brus na Trebeviću je izletište mnogobrojnih Sarajlija. Ovo  je mjesto okupljanja svih uzrasta. Menadžment ovog kompleksa se potrudio da napravi sadržaje za sve posjetioce. Veliki broj terena za sportove, igraonica (klackalice, tramboline, staza za spuštanje, gumeni dvorci itd), voz, mjeta za roštilj, jezero, restorani, ljetne bašte, zološki vrt i još mnogo toga idealno su mjesto za odmor i rekreaciju.

Nedaleko do restorana nalazi se izlazna stanica žičare koja svakodnevno vozi posjetioce na Trebević i nazad. Restoran i cijeli kompleks je okružen šumom, a sa uzvišenja ovog kompleksa pružaju se predivni pejzaži. Sam restoran je planinskog tipa i nudi veliki broj jela i pića spravljenih od domaćih namirnica. U sklopu restorana je i veliki broj mjesta u ljetnim baštama, oko 640 sjedećih mjesta.

Kompleks je smješten na nadmorskoj visini od oko 1250 metara. Dužina staza za šetnju i biciklizam ukupno iznosi oko 5 kilometara. Roštiljska mjesta kapaciteta 10 mjesta raspoređena su duž kompleksa. U ponudi imamo i bungalove (dva za četiri i jedan za dvije osobe). Bungalovi su napravljeni u planisnkomstilu i veoma je ugodan boravak u njima.

Za avanturiste je u poinudi vožnja četvorotočkašima po planinskim stazama i paintball, kao neizostavna zabava za odrasle.

Fotografijama ćemo pokušati da vam dočaramo ambijent ovog kompleksa. Za odmor i uživanje je potrebno da dođete. Mi vam stojimo na usluzi – Tim Sportsko rekreativnog centra Brus.

 SADRŽAJI

  • restoran,
  • ljetna bašta,
  • nargila bar,
  • iznajmljivanje četvorotočkaša, bicikala i autića na baterije,
  • iznajmljivanje opreme i igranje (paintball),
  • iznajmljivanje bungalova,
  • šetnja uređenim stazama,
  • sportske aktivnosti na uređenim terenima (košarka, odbojka, stoni tenis, mali fudbal itd.),
  • iznajmljivanje roštiljskih mjesta,
  • zabava za djecu (vanjske igraonice, tobogani, gumeni dvorci, klackalice, staze za spuštanje, gumene lopte najezeru itd.)
  • zološki vrt,
  • voz itd.

 Trebević – Brus
 +387 65 860 673
 http://restoran-brus.com/

PCR testiranje na Jahorini – Institut za javno zdravstvo

Pored Covid procedure koju smo donijeli za cijelo skijalište, uspostavili smo saradnju sa Institutom za javno zdravstvo RS, koji će svaki dan osim subote uzimati uzorke za testiranje na virus Covid19. Cijena testiranja po osobi je 105,00KM. Uzorci će se uzimati u periodu od 12:30 do 13:00h u hotelu „Vučko“, od 13:00 do 13:30h u hotelu „Termag“ i od 13:30 do 14:00h u hotelu „Bistrica“.  Hotelijeri se obavezuju da će svaki dan do 09:00h da dostave spisak gostiju na adresu Regionalnog centra, gdje će za svako lice naglasiti da li testiranje plaća hotel ili gost. Rezultati testiranja se dostavljaju u roku od 24 časa od trenutka testiranja, odnosno najkasnije do 14:00h narednog dana.

Za sve dodatne  informacije kontakt telefoni Regionalnog centra Istočno Sarajevo su:

-057/342-795;

-057/321-510;

-057/321-511 fax;

-066/257-401 Marija Minić;

-065/608-742 Vlado Miovčić;

-066/512-420 Dragan Vasić.

Valentinovo na Jahorini

Kao što smo i sami svjedoci na našem dvosjedu su započete mnoge ljubavne veze. Samim tim došli smo do ideje da prvi u regionu organizujemo takozvani Speed Dating, da pružimo priliku svim samcima da se za Valentinovo ne osjećaju usamljeno. Sve što je potrebno je da se prijavite, kako bi dobili svoj broj i svaku narednu žicu bi se vozili sa nekom drugom osobom suprotnog pola. Žene dobijaju parni, a muškarci neparni broj, takođe svi prijavljeni dobijaju besplatno korištenje dvosjeda, 14. februara u terminu od 11:00 do 13:00 časova.

Možda baš Vi upoznate svoju srodnu dušu na dvosjedu koji od 1984 godine spaja i simbolizuje ljubav.

Osvijetljena pješačka staza

Novitet ove sezone je svakako pješačka staza koja vodi do vrha planine gdje se nalazi naš Olimpijski bar i jezero. Sa vrha Jahorine pruža se prelijep pogled na olimpijske planine Igman, Bjelašnicu i Trebević kao i na okolne planine. U večernjim časovima kad sve odiše mirom i tišinom, osvijetljena pješačka staza predstavlja posebnu atrakciju koju vrijedi obići. Dužina pješačke staze je 3,5km, pogodna je za ljubitelje adrenalina i sve koji uživaju u dugim planinskim šetnjama.

Zagađenje vazduha – zajednički problem na Balkanu

Svake zime ista priča – vazduh koji dišu građani Srbije u pojedinim gradovima izuzetno je zagađen. Na poražavajuću statistiku o zagađenju vazduha na Balkanu upozorava i Agencija za zaštitu životne sredine EU.

Za Nišlije, ali i mnoge druge u Srbiji, zaštitne maske nisu došle sa korona-virusom. Neki su ih nosili i pre, i to zimi. Svake godine u to vreme, u Nišu i drugim gradovima Srbije, poput Beograda, Bora ili Pančeva, građani mole za rešenje problema zagađenja vazduha.

Neki se i snalaze za čistiji vazduh, makar u svoja četiri zida. Vladimir Milošević iz Niša kupio je recimo prečišćivač vazduha: „Kad krene grejna sezona, smrad postaje nesnosan. Kupio ga je i moj brat, i veoma je zadovoljan. Najvažnije je da ima taj HEPA 13 filter koji ’ubija’ čestice od 2,5 mikrona koje su najštetnije za zdravlje i za koje kažu da su kancerogene“, objašnjava Milošević.

U vrhu liste po broju smrtnih slučajeva zbog zagađenja

Različiti faktori utiču na nivo zagađenja, a jedan od najvećih zagađivača su individualna ložišta. Čak 50 odsto građana Niša tokom grejne sezone koristi šporet na drva. Gradska toplana greje na gas, ali neke škole i institucije još uvek imaju kotlarnice koje greju na mazut i na ugalj.

-pročitajte još: Najzagađeniji vazduh u Evropi

Međutim, zbog visoke cene grejanja, mnoge Nišlije isključile su se s daljinskog grejanja, pa samo 30 odsto domaćinstava koristi usluge Toplane. Uz saobraćaj, koji takođe predstavlja veliki izvor zagađenja, preporuka lekara da se često provetravaju prostorije, u Nišu baš i nije na mestu – posebno uveče, kada se na grad u kotlini bez vetra, spusti smog.

Mnogi su, zbog visoke cene, prešli na grejanje na čvrsta goriva

Mnogi su, zbog visoke cene, prešli na grejanje na čvrsta goriva

Upravo je te razloge kao glavne uzročnike zagađenja uočila i Evropska komisija, i to kao zajednički problem za čitav Balkan. Zvanični izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine Evropske unije navodi da od osam smrtnih slučajeva u Evropi, jedan ima veze sa zagađenjem životne sredine.

Države s procentualno najvećim brojem smrtnih slučajeva zbog zagađenja su Albanija, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Crna Gora i Srbija, navodi se u izveštaju. S druge strane, broj prevremenih smrti čiji je uzročnik zagađenje vazduha u EU se smanjuje, ali je, prema rečima komesara za životnu sredinu Virginijusa Sinkevičiusa, iako u stalnom padu, broj prevremenih smrti i dalje visok.

-pročitajte još: Srbija: loš standard – zagađen vazduh

Zimi – duplo više pacijenata

„Zagađenje u nekom hroničnom trajanju stvarno može da izazove određene bolesti. Ne može da ih direktno uslovi, ali zagađenje i postojanje već prisutnih bolesti može i te kako da pogorša njihovo stanje“, kaže za DW pulmolog dr Tanja Pejčić. Zato lekari savetuju takvim pacijentima da ne izlaze iz kuće, ako baš ne moraju.

„U gradu kao što je Niš, koji se nalazi u kotlini gde nema vetrova da izduva taj smog ili maglu, oni koji imaju astmu, bronhitis ili opstruktivnu bolest pluća su prvi kojima to smeta“, kaže dr Pejčić i dodaje da se u zimskim mesecima javlja duplo više pacijenata žaleći se na respiratorne tegobe.

Dr Tanja Pejčić: Zimi se javlja duplo više pacijenata

Dr Tanja Pejčić: Zimi se javlja duplo više pacijenata

Trenutno aktuelnom izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine EU, naša sagovornica dodaje i studije iz Danske i Španije. Prema njenim rečima, danska studija je pokazala da u gradovima koji su zagađeni ima 3,7 odsto više karcinoma pluća u odnosu na one koji nisu zagađeni. Španska studija je zabeležila da u toj zemlji 290.000 dece više oboli od bronhitisa u zagađenim u odnosu na nezagađene sredine, a kada je reč o odraslima, 25.000 više. Takođe, 500.000 napada astme više je u zagađenim gradovima u odnosu na nezagađene.

Čekajući Plan kvaliteta vazduha

Iako je naš disajni sistem predviđen da amortizuje štetne efekte, hronična izloženost je ipak veoma problematična, kaže dr Tanja Pejčić. „Ako vi zamislite da su naša pluća jedan portal između nesterilne sredine koja se nalazi oko nas i pluća gde je već sterilna sredina, sva ta struktura između je napravljena tako da proba da to amortizuje, da filtriranjem, zadržavanjem čestica, refleksom kašlja ili kijanja mi to izbacimo iz disajnih puteva. Ali, kad su čestice dovoljno male, kada ih ima u velikom broju i kada to traje i traje, dakle hronično izlaganje, to je ono što jako šteti ljudima”, objašnjava dr Pejčić. Najštetniji su, ističe azot-monoksid, azot-dioksid i slični gasovi.

Merenja kvaliteta vazduha u Nišu se vrše već godinama, a između 2017. i 2019. godine, ona su pokazala da su upravo te čestice prisutne u vazduhu koji udišu građani. Zato je gradska većnica za zaštitu životne sredine Sonja Milojković na jednoj regionalnoj televiziji nedavno najavila da je u planu povezivanje većeg broja ustanova na gasne stanice, kao i da je grad u obavezi da izradi Plan kvaliteta vazduha koji će predvideti smanjenje zagađenja. Međutim, grad je to u obavezi već godinama unazad, a vazduh u Nišu je još 2017. svrstan u treću kategoriju: prekomerno zagađen.

Fabrike mogu da rade i ekološki?

Pulmolog dr Tanja Pejčić rešenje vidi u velikom broju parkova i zelenih površina, ali i u sistemskim rešenjima, poput korišćenja odgovarajućih filtera u industriji. Jedan od poznatijih zagađivača vazduha u Srbiji je kompanija Ziđin koja je 2018. godine kupila nekadašnji RTB Bor. Borani su prošle godine organizovali više protesta u kojima su tvrdili da je zagađenje veće od dolaska kineskog investitora.

Od osam smrtnih slučajeva u Evropi, jedan ima veze sa zagađenjem životne sredine

Od osam smrtnih slučajeva u Evropi, jedan ima veze sa zagađenjem životne sredine

Prema pisanju CINS-a, nakon dolaska inspekcije Ministarstva zaštite životne sredine koja je utvrdila da je koncentracija SO2 bila čak 8,3 puta veća od dozvoljene, iniciran je sudski postupak. Za zagađenje 2019. i u januaru 2020. Privredni sud u Zaječaru tu kompaniju je kaznio sa 450.000 dinara, ali su obe strane uložile žalbe. Sada je odluka na Privrednom apelacionom sudu u Beogradu.

Za razliku od kineske kompanije Ziđin, srpska kompanija Tigar Pirot dobar je primer da se proizvodnja gumene obuće i hemijske opreme može raditi i ekološki. „I pored toga što gumarstvo pripada sektoru prljave tehnologije, u našoj fabrici ne generišu se nikakvi opasni otpadi“, tvrdi generalni direktor fabrike Vladimir Ilić.

„Nekada je naša energana koristila mazut i ugalj, ali među prvima smo prešli na gas. A što se tiče materijala sa kojima radimo, to je prirodni kaučuk, nemamo opasne materijale. Naše laboratorije ispituju sve materijale koji ulaze u sastav, a otpad koji se eventualno javi, zbrinjava se na adekvatan način, dakle ne završava u prirodi“, kaže Ilić.

I dok grad Niš već godinama „planira“ Plan kvaliteta vazduha, a industrijska postrojenja uglavnom još uvek ne uvode filtere koji prečišćavaju industrijski otpad, komesar za životnu sredinu Sinkevičius najavljuje Zeleni sporazum sa Zapadnim Balkanom kojim će se pristupiti rešenju problema sa kojima se države suočavaju DW

Smog – najopasniji nevidljivi ubica

Stari automobili na putevima, peći na drva i ugalj, ekološka neosvešćenost građana i političara – u zimskim mesecima gradovi na Balkanu bukvalno se guše u smogu.

Koronavirus je do sada (16.12.2020.) ubio oko milion i 650 hiljada ljudi na našoj planeti – u periodu od oko godinu dana. Od posledica zagađenja vazduha, navodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO), svake godine umre preko četiri miliona ljudi. Pritom, za tu „pandemiju“ – nema vakcine.

Čak 91 odsto stanovništva, pokazuju dalje statistike SZO, živi u gradovima, selima i mestima u kojima je kvalitet vazduha lošiji nego što bi trebalo da bude. Ukoliko bacite pogled na interaktivnu kartu sveta koja pokazuje trenutni (ne)kvalitet vazduha i fokusirate se na Evropu, među morem zelenih i žutih zastavica (mesta s dobrim i srednje dobrim kvalitetom vazduha) uočićete i područje s mnogo crvenih zastavica (mesta s nezdravim vazduhom). Ako pogledate još bolje, uočićete i ljubičaste zastavice koje označavaju mesta sa izrazito nezdravim vazduhom. E, to područje se nalazi na jugoistoku Evrope.

Pluća u „opsadnom stanju“

Srbija je tragični evropski prvak u kategoriji zemalja s najlošijim kvalitetom vazduha. To ljudima u zimskim mesecima otežava život, a neke poput asmatičara praktično prisiljava na „kućni zatvor“.

Problem je što ljudi često misle da je stanje alarmantno tek kada od smoga više ne vide ni prst pred okom. Naučnici su, međutim, na osnovu eksperimenata utvrdili da su već i manje količine najsitnijih, nevidljivih čestica u vazduhu – ubojite. Kada se čestice čađi iz dima koji suklja iz fabričkih dimnjaka, termoelektrana, ali i privatnih kuća, čiji se stanovnici greju na drva i ugalj, spoje s drugim izduvnim gasovima, nastaje opasni i kancerogeni koktel koji naša pluća dovodi u „opsadno stanje“.

Nije slučajnost da karta kvaliteta vazduha u Evropi izgleda baš tako kako izgleda. I nisu za njen izgled krivi samo faktori kao što je geografski položaj nekog grada smeštenog u kotlini. Za to je kriv način na koji ljudi žive, način na koji se greju, ekološka neosvešćenost i nebriga kako građana tako i političara. I naravno – nemaština. Sve to zajedno guši ljude na Balkanu.

U najnovijem Europeu pogledajte kako se asmatičari u Srbiji zimi bukvalno kriju od „svežeg“ vazduha, kako sitne čestice čađi truju naše telo, šta makedonski ministar za ekologiju planira da uradi da bi pročistio vazduh u njegovoj zemlji, kao i kako funkcioniše i izgleda najzeleniji grad u Nemačkoj. DW

6 jednostavnih načina da svako od nas doprinese očuvanju životne sredine

Postoji bezbroj načina da doprinesemo zaštiti životne sredine, a ovom prilikom predstavljamo 6 najjednostavnijih načina da iz svog doma doprinesete očuvanju planete:

1. UPOTREBA VODE

Obratite pažnju o tome koliko i kako koristite vodu, jer male (možda i neznatne) stvari mogu da naprave veliku razliku. Svaki put kad perete zube zatvorite česmu, kad ste u mogućnosti perite stvari u hladnoj vodi…

Borba protiv zagađenja životne sredine: Šta u Ugandi koriste umesto plastičnih kesa
U Holandiji otvorena prva biciklistička staza od reciklirane plastike

2. RECIKLIRANJE

Reciklirajte. Možete pomoći u smanjenju zagađenja samo ako konzervu stavite u različitu kantu.

Kako otkriva Agencija za zaštitu životne sredine SAD-a otkriva, kad bi firma od 7.000 zaposlenih reciklirala sav papirni otpad tokom godine, to bi bilo ekvivalentno 400 automobila manje na putevima. 

3. OSTAVITE AUTOMOBIL KOD KUĆE

Kada biste samo dva puta dnevno ostavili automobil kod kuće, smanjili biste emisiju gasova staklene bašte u proseku za 720 kg godišnje. 

Umesto automobila, vozite bicikl do posla ili prošetajte (ukoliko udaljenost posla od kuće nije prevelika). Smanjićete zagađenost vazduha, sagoreti kalorije i poboljšati vaše zdravlje.

4. ENERGETSKA EFIKASNOST

Učinite vaš dom energetski efikasnijim i uštedite novac. Očisiste vazdušne filtere na klimi, tako da sistem ne mora da radi prekovremeno. Kako ne biste trošili energiju kad niste kod kuće, uzmite programski termostat. Isključite svetlo kad niste u sobi, a uređaje koje ne koristite isključite iz struje.

5. ISKORISTITE PLASTIČNE KESE

U svetskom moru se nalazi više od pet triliona komada plastike, a u to spadaju naravno i plastične kese. Ako već koristite plastične kese, ne morate svaki put da uzimate novu u prodavnici, već iskoristite neku koju već imate.

6. MISLITE O PČELAMA

Pčele su veoma važne za ekosistem, ali njihov broj stalno opada. Možete im pomoći tako što ćete svoju baštu učiniti prijateljskim okruženjem za pčele biljkama poput lavande, ruža, suncokreta i geranijuma.

Заштита животне средине

Заштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и мера који спречавају угрожавање животне средине с циљем очувања биолошке равнотеже. Еколошка одбрана је мултидисциплина и треба да представља трајну обавезу свих чланова друштва. Њена мултидисциплинарност проистиче из чињенице да здравље, животна средина и социјални услови представљају комплекс области и проблема који су у сталној интеракцији. Брига о животној средини је са гледишта нашег друштва приоритет од свеукупног значаја за друштво. Здрава животна средина је основ за очување људске егзистенције, здравог развоја друштва и битан фактор за ниво живота становништва.Циљеви заштите животне средине су

  • Очување и заштита здравља људи, целовитости, разноврсности и квалитета екосистема.
  • Генофонда животињских и биљних врста
  • Плодности земљишта
  • Природних лепота и просторних вредности
  • Културне баштине и добара које је створио човек
  • Обезбеђење услова за ограничено, разумно и одрживо газдовање живом и неживом природом
  • Очување еколошке стабилности природе, количине и квалитета природних богатстава
  • Спречавање опасности и ризика по животну средину

Екологија је наука о животној средини, о борби да се помире сукобљени интереси у одређивању спољашњих услова живота, веза живих организама с њиховим природним окружењем. Екологија није само биологија она је много више од тога. Планета Земља је настала пре 4,6 милиона година, када се од гасова и космичке прашине згуснула у чврсту куглу. Земља је једина планета на којој је живот могућ. То је зато што је прекривена танким слојем ваздуха, тла и воде који се назива биосфера. Екологија је релативно млада наука. Термин екологија је изведен из грчких речи “Oikos” (дом, место становања, станиште) и “Logos” (учење, наука, реч).

Екологија је наука која проучава узајамне односе међу организмима и њихову зависност од спољашњих фактора, првенствено климатских услова и тла на коме живе, начин исхране и друштвене односе, размножавање и друге сличне појаве. Целокупан простор на земљиној површини насељен живим бићима назива се биосфера.

Биосфера обухвата три животна подручја:

  • Литосферу (копнену област)
  • Хидросферу (водени прекривач)
  • Доњи слој атмосфере (ваздушног омотача) наше планете.

Фактори од којих зависи опстанак у неком животном подручију називају се еколошки фактори (фактори спољашње средине).

Еколошки фактори могу бити:

  • Абиотички они који представљају неживе силе природе као што су клима, подлога, рељеф.
  • Биотички као што су узајамни односи и међусобна зависност међу самим живим бићима и антропогени фактори.

Основни еколошки принципи или закони су:

  • Кружење супстанци
  • Протицање енергије
  • Тофички односи
  • Биогеохемијски циклуси
  • Биолошка разноврсност
  • Хијерархијска организација
  • Динамичност и сукцесија
  • Органска продукција

ФАО (Food and Agriculture Organization) процењује да је током последњег века изгубљено око ¾ генетског материјала пољопривредних биљних култура, док је од постојећих 6300 животинских врста око 1350 у опасности да нестане или је већ нестало. На глобалном нивоу биљне и животинске врсте се чувају у банкама гена, ботаничким баштама и зоо вртовима, али је исто тако важан задатак очувања биодиверзитета на пољопривредним добрима и у природном окружењу где се врсте могу прилагођавати новонасталим условима у борби са осталим врстама у окружења

Животна средина јесте скуп природних и отворених вредности чији комплексни међусобни односи чине окружење, односно простор и услове за живот; то су сви услови, околности и утицаји који окружују и утичу на развој једног организма или групе организама, утицаји долазе како од живе тако и од неживе природе. Животну средину чини свет природе (биљке, животиње, земљиште, ваздух и вода), који је постојао милијардама година пре човека и свет објеката, предмета и институција које је човек сам изградио користећи технику, технологију и науку да би створио окружење које одговара његовим потребама. Животна средина или човекова околина представља све оно што нас окружује, односно све оно са чиме је директно или индиректно повезана човекова животна и производна активност.

Климатске промене

Неравномерно загревање земљине сверичне површине и положај Земље у односу на орбиту одређује различиту климу на различитим географским ширинама. Температура, циркулација ваздуха и таложење Већина климатских промена на Земљи је условљена неравномерним загревањем њене површине. Неравномерно загревање је последица сферичног облика Земље и угла под којим се Земља ротира око своје осе док кружи око Сунца. Зато што је земља сфера, сунчеви зраци су најинтезивнији тамо где је оно директно изнад.

Атмосфера

Атмосфера је ваздушни омотач око Земље, који постоји захваљујући земљиној гравитацији и прижа се вертикално изнад Земље, до неких 3000 km у висину. Ваздух је најзначајнији животни и биолошки ресурс. Ваздух је смеша гасова од којих су неки у врло променљивом саставу: азота има 78,08 %, кисеоника 20,95 %, аргона 0,93 % и у врло малим количинама криптонаксенонахелијуманеона и других.

Атмосферу чини пет основних слојева

Са еколошке тачке гледишта тропосфера је најосетљивији део атмосфере као и глобалне средине на Земљи. Изнад тропосфере је стратосфера, у којој се на висинама од око 22-27 км концентрише озон, формирајући озонски слој који апсорбује Сунчеве ултраљубичасте зраке, убитачног фотодеструктивног дејства за жива бића, те омогућава и штити опстанак живота на Земљи. Стратосфера садржи око 90% атмосферског озона, који у атмосфери непрестано настаје и разграђује се под дејством велике енергије ултраљубичастог зрачења.[1]За очување биолошке разноврсности неопходно је познавати десет принципа

  • Сваки облик живота је јединствен и тражи поштовање људског рода.
  • Очување биолошке разноврсности је инвестиција која доноси битну корист на локалном, државном и општем плану.
  • Трошкови и корист од очувања биолошке разноврсности морају се равномерније поделити међу државама и мећу грађанима тих држава.
  • У оквиру напора да се постигне одрживи развој, очување биолошке разноврсности тражи фундаменталне промене у моделима и стварности економског развоја широм света.
  • Пвећано инвестирање у очување биолошке разноврсности неће смањити само по себи њено осиромашење. Доношењем одговарајућих стратегија и институционалним реформама треба створити услове да то повећано инвестирање буде ефикасно.
  • Приоритети за очување биолошке разноврсности мењају се у зависности од локалних, државних и глобалних погледа;сви они имају своју логику и треба их узети у обзир.
  • Очивање биолошке разноврсности може се одржати само ако су свест и брига јавности знатно повишени и ако људи који праве стратегије и планове имају валидне информације које им служе за избор стратегија и планова.
  • Акције за очување биолошке разноврсности морају бити плниране и примењене у обиму који зависи од еколошких и друштвених критеријума.
  • Културна разноврсност је тесно повезана са биолошком разноврсношћу.
  • Повећано учешће јавности, поштовање основних људских права, повећана приступачнос образовања и информација људима о очувању биолошке разноврсности.

Хидросфера

Вода је по много чему посебна материја. Свеприсутна је на планети, јер у потпуности сачињава једну од земљиних сфера- хидросферу, а присутна је и у атмосфери, литосфери и егзосфери.

Загађење

Загађење животне средине јесте уношење загађујућих материја или енергије у животну средину, изазвано људском делатношћу или природним процесима које има или може имати штетне последице на квалитет животне средине и здравље људи. Загађење ваздуха је уношење штетних природних и синтетичких материја у атмосферу као директна или индиректна последица човекових делатности. Загађивачи могу бити чврстог, течног или гасовитог агрегатног стања. Загађен ваздух на различите начине утиче на живи свет: утиче на здравље људи и других живих организама, на климатске промене, промене у воденим токовима, земљишту.

Главни узрочници загађивања ваздуха:са опадајућим значењем су саобраћај, производња електричне струје, индустрија, шумски и пољопривредни пожари и спањивање. Утицај загађивања ваздуха на здравље људи: Ефекат одређеног загађивача на здравље човека зависи и од самог човека, његових година и генетичког наслеђа, да ли болује од неких болести, од степена физичке активности, стреса.Могућа класификација болести везаних за проблем деловања загађивача ваздуха на људе

  • дисајни надражаји и акутни проблеми финкције плућа
  • Рак
  • Структурне промене
  • Системска тровања
  • Слабљење имунског система који доводи до повећане подложности инфекцијама
  • Остали типови самањеног садржаја кисеоника у ткиву

Загађивање водених ресурса

Најоштрија дефиниција загађивања вода могла би бити да је то свака човекова активност која умањује употребљивост воде као ресурса. Овде, међутим, треба напоменути да је загађеност дате природне воде директно условљена њеном будућом наменом.

Чврсти и опасни отпад

  • Чврсти отпад је сваки неупотребљиви предмет или материјал који власник одложи, намерава да одложи или је приморан да одложи у складу са једном од категорија према утврђеној класификацији отпада.
  • Комунални отпад је чврсти отпад који настаје у урбаним срединам и у највећем обиму га чини тзв.резиденцијални и мкомерцијални отпад.
  • Интерни отпад је сваки отпадни материјал који настаје у индустријском процесу, а који по својим особинама не утиче штетно на животну средину и здравље људи, односно, не садржи опасне карактеристике.
  • Медицински отпад подразумева сав отпад настао у здраственим установама, без обзира на његов састав, особине и порекло. Опасни медицински отпад: 75% – 90% је комунални отпад, а 10% – 25% је медицински отпад.

Амбалажа

Амбалажа је данас пратећи део сваког производа. Пошто је производ искоришћен она се баца и од атрактивног паковања претвара у фактор загађења животне околине.

Maтеријали који се могу рециклирати су

  • Метал: Лименке од пића, конзерве од хране, пакованја од дезодоранса.
  • Пластика: Пластичне боце од пића, детерџената, гајбе.
  • Стаклена амбалажа: Све стаклене боце, огледала, прозорска стакла.
  • Картон: Картонске кутије.
  • Папир: Свеске новине, коверте.

Мере заштите животне средине

Заштита животне средине обухвата мере за: Смањење буке, контроле воде, смањење штетних испусних гасова из индустријских постојења и промета, контролу квалитета прехрамбених производа, забране производње једињења која разграђују озонски омотач или негативно контаминирају постојеће екосистеме

Koliko automobila u jednom minutu naprave najveći proizvođači na svetu

U svetu se godišnje proizvede skoro 100 miliona novih automobila.

Pojedinačno gledano, Kina je ubedljivo najveći proizvođač automobila na planeti, sa oko 25,7 miliona izrađenih vozila godišnje, piše sajt MoneyShake.com.

U ovoj zemlji se svakog minuta proizvede 48,9 automobila. To je više nego u tri sledeće zemlje zbirno – SAD-u (20,7), Japanu (18,4) i Nemačkoj (8,9).

Kada je reč o auto-kompanijama, najviše vozila u jednom minutu napravi se u pogonima Toyote (19,9), a zatim u fabrikama Volkswagen grupacije (19,8).

Izvor: MoneyShake.com

Treća je južnokorejska automobilska grupacija Hyundai, sa 13,7 izrađenih automobila po minutu. Četvrti je General Motors (13), a peti Ford (12,2).

Slede Nissan (11), koji se na ovoj listi vodi posebno iako je u grupaciji sa francuskom kompanijom Renault, pa Honda (10), FCA (8,8), Renault (7,9) i PSA (6,9).

Ukoliko bismo sabrali učinak Nissana i Renaulta, njihova grupacija bi pravila 18,9 automobila svakog minuta, i bila bi na trećem mestu na ovoj listi, odmah iza Toyote i Volkswagena.