Prije samo desetak godina mladima u Republici Srpskoj je bio cilj da se nakon završenog formalnog obrazovanja „uvale“ na državne jasle. Visoka plata im je bila zagarantovana bez obzira na znanje i radni učinak, dok su njihove kolege, sa istim nivoom obrazovanja, u privatnim kompanijama radile i za duplo manju platu, a neki od njih nisu bili ni prijavljeni, radili na crno ili su dio plata primali u koverti.

Međutim, situacija u Zapadnoj Evropi uzdrmala je naše tržište rada koje nije ni približno stanju od prije jedne decenije.

Prvo, naši privatni poslodavci su zbog odlaska kvalitetne radne snage i nedostatka kadra bili primorani da povećavaju plate, da ponude bolje uslove rada, a neki od njih, doduše, rijetki, su legalizovali isplate plata.

Tako uopšte nikoga ne iznenađuje da inženjeri, ali i NK radnici iz najplaćenijeg javnog preduzeća u Republici Srpskoj, „Elektroprivrede RS“, odlaze da rade u privatne kompanije ili u Sloveniju, Njemačku, Austriju… Neki pravobranioci su otišli u „privatne vode“, otvorili advokatske kancelarije, a priča se da cijela javna uprava ostaje bez kvalitetnih pravnika. Programeri su naravno već i ranije napustili javni sektor, pa ih sada angažujemo i plaćamo pet puta skuplje.

Situaciju u zdravstvenom sistemu svi osećaju, a neki naši ljekari tvrde da su ih po primanjima stigli i konobari.

A zvanični podaci potvrđuju ove navode: plate u nekoliko djelatnosti koje obavljaju isključivo privatne kompanije su zaista veće nego u javnoj upravi za razliku od prije samo nekoliko godina. Istovremeno, plate onih koji su zaduženi za obrazovanje đaka su na nivou republičkog prosjeka – 897 KM. Prosječna primanja zdravstvenih radnika su tek nešto veća od 1.000 maraka.

Privatne kompanije možda i mogu da zadrže kvalitetnog radnika ako mu ponude bolje uslove, ali u javnom sektoru ne mogu sa limitiranim platama, a većina i dalje neće jer ne shvata ozbiljnost problema.

Promjene se mogu očekivati tek onda kada lideri političkih stranaka, koji dijele „plijen“, počnu da cijene sposobne i u svojim redovima.

Tijana Grujić

Srpskainfo

Народна библиотека Пале основана је давне 1921. године и до данас није добила сопствене просторије за рад.

Годинама се налази на другом спрату Културног центра, подијељена у неколико мањих просторија, уз богати фонд од 32.000 књига.

Према ријечима директорке Народне библиотеке Наде Гајовић, велики број књига уједно представља и велики проблем за неометан рад библиотекара у тренутним просторијама, јер немају довољно простора за нове књиге, које се редовно купују и чиме се обнавља читалачки фонд.

– Наш највећи проблем је недостатак простора. Сада смо дошли у ситуацију да повлачимо вишак примјерака неких књига са полица како бисмо могли да поставимо нова издања. Немамо подрум и адекватан простор за складиштење књига, већ књиге складиштимо на тавану – каже она.

Гајовићева додаје да Народна библиотека Пале, у којој ради седам запослених и три волонтера, редовно обнавља свој фонд сваке године, за шта највише користе новац из годишњег буџета општине.

– Набавку књига вршимо тако што купујемо књиге од сопствених средстава, односно од материјалних средстава из годишњег буџета општине Пале и чланарина, док лична примања остварујемо од Министарства просвјете и културе Републике Српске – истиче наша саговорница.

Додаје да се запослени у Народној библиотеци труде да сваке године фонд обнове најновијим издањима, па чак и романима који су данас јако популарни и које чланови траже водећи се разним препорукама са интернета.

Недостатак простора, осим што отежава свакодневни рад, прави додатни проблем у намјери да се у Народној библиотеци створе услови за рад дјечје библиотеке и да се више времена посвети најмлађим члановима.

– Велики је жал и недостатак то што немамо уређено одјељење по стандардима гдје бисмо могли да одржавамо радионице за дјецу и гдје би дјеца могла да проводе вријеме, уче и користе библиотеку на прави начин – истиче Гајовићева.

Она додаје да је њена канцеларија уједно и читаоница за све кориснике библиотеке, који имају право на кориштење, те да је ходник једина просторија и уједно импровизовано одјељење са дјечјом литературом.

Према њеним ријечима, Народна библиотека Пале има одличну сарадњу с општином првенствено, али и школама, факултетима и другим установама попут Матичне библиотеке Источно Сарајево и Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево.

– Истакла бих сарадњу са Основном школом „Србија“, која је доводила своје ученике првог и другог разреда и гдје су та дјеца касније почела сама да долазе и позајмљују књиге. Циљ нам је да код најмлађе популације створимо љубав према књизи и писаној ријечи, и да их научимо да редовно долазе у библиотеку – каже Гајовићева.

Она сматра да је одређени помак начињен у посљедње вријеме када се ради о најмлађима, те да интересовање и код старијих влада у великом броју.

Гајовићева не сматра да Народна библиотека Пале није неувезана и недовољно афирмисана како су то поједини одборници скупштинске већине навели на претходно одржаној сједници Скупштине општине Пале, гдје је Извјештај о раду Народне библиотеке једногласно усвојен.

– Ми имамо нашу Фејсбук страницу гдје објављујемо наша издања, нове наслове и трудимо се колико можемо и колико смо у могућности. У прошлој години смо имали 22.124 посете и старијим читаоцима смо позајмили 38.245 књига, док су дјеца позајмила 5.985 књига – каже Гајовићева.

Већ неколико година Народна библиотека Пале се бави издаваштвом, а директорка Гајовић каже да се труде сваке године да издају бар по једну књигу.

– Наша улога је да помогнемо и станемо иза неког дјела, све у склопу наших могућности, онолико колико можемо. Имамо и главног и одговорног уредника у издаваштву Жељка Грујића, а доста смо сарађивали и са професорима са Филозофског факултета Пале, који су били рецензенти у неким књигама – додаје Гајовићева.

Она додаје да се труде да за свако дјело које издају одрже и промоцију истог у просторијама Културног центра.

– Сва дјела и аутори са којима смо радили су нам битна, али оно што бих истакла јесте да смо прошле године издали збирку пјесама „Огледалце српско“, аутора Ђорђа Сладоја. Част нам је и задовољство што нам је указао повјерење да тако један млад издавач стане иза таквог имена, за којег ћу се усудити да кажем да је један од најбољих живих српских пјесника тренутно – каже Гајовићева.

За наредни период, запослени у Народној библиотеци Пале планирају много активности, а једна од њих у скорије вријеме би требала бити промоција књиге Сање Савић „Птице и све друге драме“, која ће се најприје одржати у Београду, а затим и на Палама.

Такође, у овој библиотеци кажу да ће ићи и „степеницу више“, те у најави имају планове на реализацији једног документарног филма, о чему ће се више говорити у наредном периоду.

Учлањено 560 суграђана

Народна библиотека Пале тренутно има око 560 учлањених грађана, а упис нових чланова креће од почетка године уз чланарину од 10 КМ, тако да ће се чланство повећати до краја године.

Из библиотеке поручују да је чланарина за децу погинулих бораца, дјецу предшколског узраста и за сва евидентирана лица са Бироа за запошљавање Пале бесплатна.

Katepa

HRVATI POČINJU LEGALNI UZGOJ INDIJSKE KONOPLJE! ZA MEDICINSKE SVRHE Je li u ‘travi’ budućnost naše izvozne industrije? Farmaceuti: ‘Jest!’

Velike su šanse da Hrvatska uskoro postane ozbiljan proizvođač i izvoznik marihuane. One za medicinske svrhe. Ne samo da lijekova od kanabisa više ne bi smjelo ponestati u ljekarnama, što je danas slučaj, nego bi oni s oznakom domaćeg proizvoda trebali biti i mnogo jeftiniji nego sada. Upravo zbog visoke cijene u ljekarnama većina se pacijenata kojima pripravci od te biljke pomažu i dalje uglavnom opskrbljuje na crnom tržištu.

Osim za poljoprivrednike i farmaceute nova proizvodna grana, koja je do sada bila izvan zakona, pružit će i brojne mogućnosti za razvoj zdravstvenog turizma jer se u svijetu sve više ljudi želi liječiti marihuanaom, a hrvatske zdravstvene ustanove, uključujući i toplice će im moći pružati takve tretmane. Investitori – domaći, ali i strani – koji su spremni uložiti u pokretanje proizvodnje već kucaju na vrata.

Hrvatska je zahvaljujući izmjenama Zakona o suzbijanju zlouporabe droga, koje su stupile na snagu 25. travnja, dobila jedno od najprogresivnijih zakonskih rješenja na svijetu, daleko liberalnije nego u mnogim zapadnoeuropskim zemljama, koje tvrtkama registriranima za proizvodnju lijekova pruža mogućnost da u svoj proizvodni asortiman uključe i lijekove od kanabisa. Do sada, zadnjih nekoliko godina, liječnici su takve preparate mogli prepisivati pacijentima za određene bolesti, no ljekarne su ih uvozile jer proizvodnja u Hrvatskoj nije bila dopuštena. Bez velike pompe Ministarstvo zdravstva, odnosno njegovo Povjerenstvo za analizu i preporuke primjene indijske konoplje/kanabinoida u medicinske svrhe, predložilo je, a Vlada prihvatila, vrlo smjele zakonske izmjene koje mnogi dočekuju s nestrpljenjem.

Među njima je i Gradska ljekarna Zagreb, tvrtka koja posluje u sklopu Zagrebačkog Holdinga i koja drži najveći lanac ljekarni u gradu. Iz njezine Uprave obavijestili su nas da su “zainteresirani za preradu konoplje i opskrbu hrvatskog zdravstva raznim oblicima lijekova – ljekovitih magistralnih i galenskih pripravaka koji sadrže prirodne kanabinoide iz biljke konoplje”.

“Trenutno smo u fazi razrade kapitalnog projekta cjelovitog vlastito dizajniranog postupka korištenja uzgojene konoplje u Hrvatskoj za širu medicinsku uporabu u zdravstvu. Taj projekt uključuje ugovorni uzgoj konoplje kod hrvatskih uzgajivača koji imaju odobrenje Ministarstva zdravstva te daljnju preradu i ekstrakciju kanabinoida s konačnom izradom različitih farmaceutskih oblika ljekovitih pripravaka za individualne potrebe pacijenata ili za male izradbene serije pripravaka za određene specifične terapijske skupine”, kažu u Gradskoj ljekarni.

U idućih šest mjeseci ministar zdravstva, uz suglasnost ministra poljoprivrede i ministra unutarnjih poslova, mora donijeti Pravilnik o načinu i mjerilima za davanje odobrenja za uzgoj i proizvodnju konoplje u medicinske svrhe. U Ministarstvu ističu kako će odobrenje za uzgoj konoplje u medicinske svrhe izdavati samo pravnim osobama koje imaju dozvolu Agencije za lijekove i medicinske proizvode (HALMED) za proizvodnju lijeka ili djelatne tvari sukladno Zakonu o lijekovima.

Na temelju iskustva drugih zemalja, procjenjuje se da bi za medicinske svrhe Hrvatskoj godišnje trebalo 200 do 500 kilograma marihuane.

Cijeli članak možete pročitati u tiskanome izdanju novoga broja Globusa

Potrebna je uzurpacija statusa koji novinari imaju u svijetu, poručuje direktorka IFEX-a.

foto: IFEX/ilustracije

Slobodni i fer izbori ključni su za demokratiju, a mediji imaju izuzetno važnu ulogu u nadgledanju tih procesa, kao i informisanju ljudi kako, gdje i kad da glasaju, naglasila je povodom Svjetskog dana slobode medija direktorka IFEX-a, Annie Game.

U komentaru koji je objavio IFEX, Game naglašava i da osim izbora, uloga medija je i da direktno podržavaju demokratiju kroz jačanje informisanog građanstva, propitivanje vlasti i osiguranje pristupa informacijama od javnog interesa.

“Globalna realnost je, međutim, da se – sa nekoliko izuzetaka – vlade kao i nevladini akteri sve više i više snažno miješaju u te uloge koje mediji mogu i moraju imati u demokratijama”, piše Game i objašnjava kako se to dešava u različitim formama poput stvaranja atmosfere straha gdje su novinari svjesni da je cijena otkrivanja korupcije i kriminala ta da su im ugroženi opstanak ili slobode.

Game poziva, ne na otpor takvom odnosu prema medijima, nego za uzurpaciju statusa koji novinari imaju u svijetu i poručuje da treba da “koristimo svoju strast, energiju i vještine i idemo dalje od otpora do aktivne promjene paradigme, da se miješamo u pokušaje upitanja u medije, da opstruišemo one koji pokušavaju da opstruišu medije, i konačno, da radimo na kreiranju prostora za slobodne medije koji će raditi svoj posao kako i treba da rade”.

Kampanja IFEX-a, globalne mreže organizacija koje promovišu slobodu izražavanja čiji je i Mediacentar Sarajevo član, ilustruje pokušaje kontrole i manipulacije medijima kao i nastojanja da se mediji potpuno ušutkaju. Naše demokratije i naše sposobnosti da održimo i odbranimo ljudska prava se potkopavaju tim napadima.

Izvor: IFEX

Nevladine organizacije pripremile su Alternativni izvještaj o aplikaciji Bosne i Hercegovine za članstvo u EU u kojem iznose brojne primjedbe na angažman odgovornih političara.

Bosna i Hercegovina kontinuirano zaostaje za zemljama regije, kada su u pitanju europske integracije, te je sve vidljivije da se taj zaostatak vremenom povećava umjesto da se smanjuje, jedan je od zaključaka Alternativnog izvještaja o aplikaciji Bosne i Hercegovine za članstvo u Europskoj uniji.

Dokument je pripremila neformalna koalicija 40 organizacija civilnog društva, okupljenih oko Inicijative za monitoring europskih integracija Bosne i Hercegovine. Iako se Izvještaj primarno odnosi na političke kriterije za članstvo u EU, sadrži i dodatke o Općim izborima održanim prošle godine, stanju u vezi s migrantima i izbjeglicama u BiH, te građanskim prosvjedima u bh. entitetu Republika Srpska.

„Neurednim i neblagovremenim ispunjavanjem osnovnih obaveza u procesu europskih integracija, Bosna i Hercegovina ne pokazuje istinsku opredijeljenost za reformske procese na europskom putu, koja je za sada samo na deklarativnom nivou“, navodi se u Alternativnom izvještaju.

Neozbiljan pristup eurointegracijama

Govoreći o glavnim zamjerkama na koje ukazuju organizacije civilnog društva, aktivistica i feministica Vildana Džekman iz Fondacije CURE, kao jedna od 30-ak autorica i autora Izvještaja, navodi kako je i Europska unija „sam pristup odgovaranju na Upitnik Evropske komisije nije ocijenila ozbiljnim“.

„U procesu najvažnijih pregovora država nije odgovorila na snažne procese kršenja ljudskih prava, od protesta, radničkih okupljanja, migrantske krize, korupcije tokom predizbornog procesa i dr. Organizacije civilnog društva smatraju da je država BiH ovim pokazala da nije dorasla svim ozbiljnim politikama koje s sobom nosi članstvo u EU“, navodi Džekman.

Konkretno, kad su u pitanju odgovori na spomenuti Upitnik navodi kako se ili kasnilo s dostavljanjem odgovora ili su oni bili nepotpuni i kad su dostavljeni, a „nisu ni uključene organizacije civilnog društva u konsultativne procese donošenja Reformske agende koja je jedan od najvažnijih pristupnih dokumenata“.

„Reformska agenda nema ni spomena ‘žena’, ‘rodne ravnopravnosti’, niti ‘marginalizovanih grupa’. Sam taj propust može se okarakterisati ‘neurednim’ pristupom ka EU integracijama s obzirom da žene čine 51 posto stanovništva i finansiraju kompletnu političku garnituru kroz rad i plaćanje poreza“, konstatira Džekman.

Suština podrška izostaje

Na upit pristupaju li, doista, bosanskohercegovački političari eurointegracijama rezervirano, zapravo nezainteresirano, Hana Imširović, članica Instituta za napredno liderstvo u politici (ALPI), odgovara kako „deklarativno, bosanskohercegovački političari pristupaju eurointegracijama sa ozbiljnim namjerama, međutim – suštinska podrška putu Bosne i Hercegovine ka Europskoj uniji izostaje“.

„Dakle, očit je disbalans između suštinskog i deklarativnog. Stiče se dojam da je gluma vođenja europske politike postala normativ. Određene političke figure svoj politički opstanak (i moć) kontinuirano grade u kontekstu nesuglasica i konflikta i za njih istinska posvećenost reformama predstavlja opasnost jer zahtjeva saradnju i spremnost na kompromise“, primjećuje Imširović.

Ismail Ćidić, predsjednik organizacije Bosnian Advocacy Center, ide i korak dalje, odgovarajući na isto pitanje, te smatra da „bh. političari europskim integracijama ne samo da pristupaju nezainteresovano, nego i neozbiljno“. Po njemu, „to se najbolje može vidjeti iz senzacionalističkih najava, posebno kada se govori o rokovima, jer smo do sada čuli bezbroj puta nerealne izjave o datumu dobijanja kandidatskog statusa, iako su čak i iz Europske unije kazali da su ti datumi o kojima naši političari govore nerealni“.

„Očigledno je da na ovakav način pokušavaju prikriti slabe rezultate. Kontinuiranim postavljanjem novih datuma stiče se dojam da se ostvario neki napredak dok je, ustvari, situacija potpuno obrnuta. Neozbiljni pristup europskim integracijama jasan je i iz komunikacije i odnosa s europskim zvaničnicima. Sastanci nisu česti, a i onda kada se održavaju, zvaničnici Europske unije žale se, između ostalog, na nepoznavanje engleskog jezika naših predstavnika kao i očigledan nedostatak političke volje“, ukazuje Ćidić.

Kompleksnost državnog uređenja kao uteg

Osim subjektivnih razloga za usporavanje europskog puta, o kojima govore Al Jazeerini sugovornici, svakako se može otvoriti i pitanje kompleksnosti državnog uređenja Bosne i Hercegovine. Za Ćidića „nema sumnje da je to jedan od glavnih razloga“, te ukazuje da „zvaničnici Europske unije to moraju razumjeti i ne ponašati se kao da to ne vide“.

„Da je naš politički sistem nastao kao rezultat isključivo našeg unutrašnjeg konsenzusa – takav njihov stav bi bio opravdan. Budući da je nastao kao rezultat Dejtonskog sporazuma, oni to itekako moraju uzeti u obzir. Ukoliko već žele kritikovati neefikasnost političkog sistema, onda bi bilo u redu da poduzmu konkretne korake s njihove strane kako bi naš politički sistem, najkomplikovaniji politički sistem na svijetu, dobio modifikacije“, predlaže Ćidić.

Uz uvažavanje činjenice da Bosna i Hercegovina ima jedan od najkompleksnijih političkih sistema u svijetu, po čemu je specifična i što predstavlja „istinski izazov“, Imširović upozorava kako to ipak ne smije biti izgovor.

„Mnogo faktora ukazuje da se određena doza letargije opravdava državnim uređenjem. Samo uzmimo primjer procesa odgovaranja na upitnik Europske komisije koji je trajao duže od godinu dana dok su zemlje regiona isti obim posla završile u rasponu od dva do četiri mjeseca“, podsjeća.

‘Na svima nama je odgovornost’

Ako se već može steći dojam da bh. političari nemaju želju da pospješe i ubrzaju proces eurointegracija, otvorenim ostaje pitanje na kome leži zadatak da ih na to primora – je li to Europska unija, nevladin sektor, mediji, sami građani? Džekman odgovara s kratkim „na svima nama“, uz konstataciju da s jedne strane „trenutno najveći teret leži na organizacijama civilnog društva i medijima“, a s druge i „Evropska unija mora tu da proizvede još veći pritisak“.

Ćidić taj teret stavlja na Europsku uniju, jer je, po njemu, „članstvo Bosne i Hercegovine u EU prije svega u našem interesu, ali i EU ima svoje interese, također“. „Zato je bitno da upravo zvaničnici Europske unije budu konkretniji ukoliko je i njima stalo do našeg punopravnog članstva. Mediji, NVO sektor i građani ne mogu natjerati naše političke predstavnike da ubrzaju europske integracije BiH. To je svima jasno“, kaže Ćidić.

Za Imširović je „konstatacija koje se sve češće koristi u svakodnevnom diskursu građana da nijedan političar nema želju pospješiti i ubrzati proces eurointegracija i da su ‘svi oni isti’ teška kvalifikacija koja naginje ka generalizaciji“. Poznaje političare za koje kaže da „zaista imaju najiskreniju želju da BiH postane punopravna članica EU i vrijedno rade na ostvarenju tog cilja“.

„Shodno rezultatima koje Bosna i Hercegovina ostvaruje na putu ka Europskoj uniji, istina je da su takvi u manjini i to je problematična tačka cijele priče. Poznajem osobe koje su u potpunosti stavile svoje znanje, trud, vrijeme i strpljenje na raspolaganje kako bi svoju zemlju učinili što boljom za život, ali su odustali. Sizifov posao ili Don Kihotova borba sa vjetrenjačama i nisu baš najzahvalnije uloge. Još uvijek imamo razloga za optimizam, ali samo ukoliko veći broj građana i građanki ove zemlje preuzme svoj dio odgovornosti u izgradnji društva kakvog želimo“, zaključuje Imširović.

Izvor: Al Jazeera

Šta je to sloboda, potpuna sloboda? Sjedim u studenstkoj sobi, gledam kroz prozor i razmišljam. Nedostajaće mi ova mala sobica,studentski zivot. Tek sada osjećam ljepotu rečenice da je najbolje studirati. Sada po završnici, stojim na raskrsnici životnog puta i razmišljam. Razmišljam dugo, lijevo ili desno? Desno ili ipak lijevo? Ima li pravo? Sjedim i ne znam odgovor. Mjerkam, brojim, računam, dijelim, lomim prste, grizem usne, čupkam kosu. Ima li pravo? NE. Lijevo ili desno?
Završavam medicinski fakultet,smjer zdravstvena njega. Šta ćeš biti kada završiš, čekaj šta si ti, čujem mnogo komentara. U mnogo slučajeva ne mogu da objašnjavam, pa kažem da sam upisala fakultet da se dobro udam. Da li je ovo pravi izbor i da li imamo potpunu slobodnu kada odlučujemo šta ćemo upisati? Sada kada sam upisala to što jesam, a već četiri godine, po nekima, ja ne znam šta sam i sada kada završavam fakultet, imam slobodu izbora. Slobodu da ostanem ovdje i borim se svojim ljudima, sa polupismenim, nepismenim polusvijetom kojima su očevi kupili diplome na njihovim “pravim” fakultetima, da se borim sa tim uhodanim idiotizomom i slušam kako sam džaba studirala jer moj fakultet je lažan. Imam slobodu da odem vani, kao većina ljudi, da se navikavam na nove ljude, na njihovu kulturu, na njihov način života,učim njihov jezik i molim Boga da moju diploma i tamo neko prizna.
Ostati ovdje je hrabrost, koliko i otići. Imamo slobodu izbora. Šta je to sloboda? Ja ovu slobodu osjećam kao mnogo tešku, satkanu gorčinom, podizanjem kiseline koja kao gejzir burka u želucu i pri pomisli na jedno ili drugo skretanje izlazi ti i na nos i usta.
Otići i tražiti sreću pod drugim zvjezdama, nekim srećnijim nebom, ostaviti taj polupismeni šljam da živi i umre u svom egoizmu. Otići i ostaviti, svoju majku, oca, brata, sestru. Gledati ih preko kamere. Odreći se njihove blizine, zarad dobra svih nas. Kojeg dobra? Otići u Njemačku i privikavati se na njihov način života , na nepoznavanja pojma komšija, na rad, na osjećaj da si građanin drugog reda. Na dobra primanja, dobro zdravstvo, na to da možda tamo znaju ko si i šta si studirala.
Koliko pitanja, koliko slobode izbora? Sloboda da odeš ili ostaneš. Sjedim i razmišljam koliko ljudi u ovom trenutku misli isto kao ja. Koliko je mislilo do sada? Koliko je palo teških odluka? Koliko ljudi je zaista srećno zbog svog izbora, a koliko tužno ? Da li je srećna ona sestra što u pokrajini Berlina ide na posao i njeguje njemačke bake, dok je njena sama kući, a još razmišlja da li će uspjeti da dovede porodicu tu? Da li je srećna ona sestra što je ostala ovdje i radi sa deset pacijenata umjesto sa tri u smjeni, dok joj neka podobna žena stoji iznad glave i pita je : “ A šta si ti ono završila, kažeš fakultet, baš državni?”.

Sloboda medija ključni je stub demokratije i osnova na kojoj se grade društva u kojima se poštuju građanska prava i temeljne slobode. Zabrinjavajuće je da je samo postojanje slobode medija u velikoj opasnosti, ne samo u BiH, već i u drugim zemljama širom svijeta.

Navedeno je ovo u zajedničom saopštenju ambasadora Brusa Bertona, šefa Misije OEBS-a u BiH, i ambasadora Metjua Filda, britanskog ambasadora u BiH, povodom Svjetskog dana slobode medija.

Oni navode da Velika Britanija i OEBS zajednički rade u ovom području i igraju aktivnu ulogu u pružanju podrške ostvarenju i promovisanju ovih sloboda.

– Svjetski dan slobode medija, 3. maj podsjeća nas na našu zajedničku odgovornost za zaštitu slobode medija i našu obavezu da poduzmemo sve što je u našoj moći da omogućimo novinarima da i dalje obavljaju svoj posao pošteno i otvoreno, u okruženju koje nije ispunjeno strahom i zastrašivanjem. Bez toga, demokratija ne može opstati, a svi se moramo više potruditi da postignemo taj cilj – navode oni.

Ovogodišnja tema: „Mediji za demokratiju: novinarska profesija i izbori u vremenima dezinformacija“, ukazuje na aktuelne izazove sa kojima se suočavaju mediji u vrijeme izbora.

Svjedoci pristrastnosti i neujednačenosti

– Ovdje u BiH, redovno smo svjedoci pristrasnog i neujednačenog izvještavanja, posebno tokom izborne godine, te izvještavanja kojim se u zajednicama širom zemlje raspiruje retorika podjela – navedeno je u saopštenju.

Navode da je umjesto toga, novinarima potrebno omogućiti da građanima pruže objektivne i pouzdane informacije na osnovu kojih oni mogu donositi odluke i tražiti od izabranih predstavnike da odgovaraju za svoje postupke, jer je samo tako moguće istinski očuvati mir i demokratiju.

Foto: Siniša Pašalić/RAS Srbija

– Misija OEBS-a u BiH intenzivno sarađuje sa predstavnikom OEBS-a za slobodu medija u rješavanju svih problema nastalih zbog prijetnji po slobodu medija, te poziva nadležne institucije da u potpunosti provedu odluku Ministarskog savjeta OEBS-a o bezbjednosti novinara, kojom se od država članica traži preduzimanje efikasnih mjera u cilju sprečavanja prakse nekažnjavanja krivičnih djela čije su žrtve novinari – navodi se u saopštenju.

Uvažavajući sve lošije stanje sa kojim se suočavaju novinari širom svijeta, ministar inostranih poslova Velike Britanije imenovalo je istaknutu pravnicu za pitanja ljudskih prava Amal Kluni na poziciju specijalne izaslanice za slobodu medija.

Globalna konferencija

Vlada Velike Britanije 10. i 11. jula biće domaćin globalne konferencije o slobodi medija, na kojoj će učestvovati novinari, političari i predstavnici građanskog društva, kako bi postigli dogovor o tome kako zaštititi novinare i medije kao okosnicu demoratije.

– Na današnji dan, kao i svakog drugog dana, dužni smo prisjetiti se okrutne stvarnosti i svakodnevnih prijetnji i napada na novinare u BiH i širom svijeta. Odajemo priznanje novinarima koji neumorno tragaju za istinom, često pri tome rizikujući vlastitu sbezbjednost, a u nekim slučajevima i živote. Njihova odlučnost i hrabrost nadahnuće su za sve nas – zaključeno je u saopštenju iz poruku  „Kucnuo je čas – oslobodimo medije“.

Srpskainfo

У БиХ су због лоших економских услова и ниске стопе запослености, као облици трговине људима, заступљени радна експлоатација и просјачење, док је 2000. године то била сексуална експлоатација, изјавила је Драгана Петрић из фондације “Лара” из Бијељине. Она је истакла да се “Лара” међу невладиним организацијама у БиХ прва почела бавити превенцијом и спречавањем трговином људима и отворила склоништа за жртве. “За 10 година збринули смо 200 жена и дјевојчица у сигурну кућу. Тада су претежно биле стране држављанке, жртве насиља у породици, жене којима су без њихове воље одузимана документа, довођене на превару како би изгубиле сваки контакт са породицом”, рекла је Петрићева која је данас учестовала на предавању “Зауставимо трговину људима”, које је одржано на Правном факултету на Палама.

Декан овог факултета Горан Марковић рекао је да је трговина људима велики друштвени и правни проблем којем се не пружа довољно пажње, истакавши значај овог предавања за студенте права које су о овој појави упознали људи који се баве правном теоријом, праксом и друштвеним активизмом. “На овај начин можемо прво скренути пажњу на овај проблем будућим дипломираним правницима и указати им на нека побољшања законских рјешења која ће сигурно утицати на бољу праксу у сузбијању и санкционисању”, изјавио је Марковић новинарима. Указавши да код појединаца постоји страх од друштвене осуде и за егзистенцију, Марковић је истакао да оваква предавања треба да укажу на постојање проблема, његове обиме и садржину, као и реакције које би превентивно и репресивно могле да услиједе.

Професор на Правном факултету на Палама и Бањалуци Урош Пена каже да су жртве све чешће млађе категорије, односно дјеца када је ријеч о порнографији. “Сваке године је већи број жртава трговине људима. У 2017. години евидентиране су 83 жртве различитих појавних облика, те је изречено 17 пресуда, од тога 14 затворских казни, једна новчана, двије условне. То је недовољно у односу на оно шта се догађаја”, нагласио је Пена. Он је навео да је важно да се свијест грађана и институција подигне на виши ниво и да треба препознати потенционалне жртве трговине људима. “Ако немате анализу стања из одређене области, онда се не зна по којим мјерема ће се радити, тако да репресивни или реактивни дио изостаје. Уколико не идентифукујемо тачно сегмент гдје се одређена трговина људима догађа, нећемо имати адекватну реакцију”, рекао је Пена.

Предсједник Удружења жена “Викторија” са Пала Младенка Сантрач рекла је да је предавање прва активности коју организује ова асоцијација, напоменувши да су студентима данас представљени облици трговине људима као што су сексуална експлоатација, присилан рад, просјачење, трговина органима, присила на вршење кривичних дјела. Организатор предавања је Удружење жена “Викторија” у сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Источном Сарајеву, а под покровитељством фондације “Лара”. /СРНА/