NAJBOLJI STUDENT, A RADI U KLADIONICI Zorica Tomić sa prosjekom 9,78 ne može da se zaposli u struci

NAJBOLJI STUDENT, A RADI U KLADIONICI Zorica Tomić sa prosjekom 9,78 ne može da se zaposli u struci

Regioni

Autor:  

Zorica Tomić iz Pala, koja je kao najbolji student diplomirala na katedri za geografiju na Filozofskom fakultetu u Istočnom Sarajevu, godinama ne može da se zaposli u svojoj struci već radi u sportskoj kladionici.Naime, Zorica priča da je 2012. diplomirala na katedri za geografiju sa ocjenom 9,78. To je bila najviša prosječna ocjena koju je jedan student uspio da ostvari od kada postoji taj odsjek na Filozofskom fakultetu u Istočnom Sarajevu.

Međutim, iako je bila i prvonagrađeni student na diplomskoj promociji, ona već sedam godina radi u sportskoj kladionici, jer posao u struci ne može da dobije.

Za Srpskainfo Zorica priča da se prijavljivala na razne konkurse, od osnovnog i srednjeg obrazovanja do dva konkursa na fakultetu.

– Nisam prošla ni na jednom konkursu, uvijek se nađe ono nešto malo što da prednost nekom drugom kandidatu i to ne samo na tom konkursu na fakultetu, nego inače na svim konkursima na koje sam se prijavljivala – kaže Zorica.

Bodovanje

Dodaje da se na konkursima često, mimo zakona i pravilnika, boduju neke stvari.

– Imam razna iskustva u ovih sedam godina, koliko se borim i pokušavam da nađem posao. Ne znam ni šta da očekuje omladina koja se školuje, a koja nema visok prosjek ocjena kao što sam ja imala, kakva je njihova perspektiva – pita se naša sagovornica.

Ističe da joj je tema oko zaposlenja postala jako mučna i bolna.

– Tužno je da se učenjem, trudom i odličnim rezultatima u našoj državi ne može ništa postići, jer sam se na svojoj koži uvjerila da nema načina da se nađe posao ukoliko uz sav uspjeh nemate neku političku ili rodbinsku podršku – kaže Zorica.

Podsjeća da su 2012. godine tadašnji predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i predstavnik Unije studenata potpisali Povelju po kojoj bi najbolji studenti trebalo poslije školovanja da se zaposle na fakultetu.

– To znači da sam ja, kao i svi studenti koji su proglašeni za najuspešnije, mimo potrebe za kadrom i bez konkursa trebala da ostanem da radim – ističe Zorica i dodaje da Povelja nije obaveza, ali je svakako preporuka, što bi trebalo da bude dovoljno pri zapošljavanju.

Samohrana majka

Objašnjava da se na prvom konkursu za asistenta na katedri za geografiju par kandidata žalilo zbog čega je konkurs poništen, ali da se na ponovljenom konkursu ponavlja isti kandidat koji prolazi.

Foto: Mariana Đurić/RAS Srbija

– Svugdje u svijetu se obrazovne ustanove trude da zadrže najbolje studente i daju im posebne uslove, osim kod nas – ističe ona.

Zorica sada radi u jednoj sportskoj kladionici i od te plate, kao samohrana majka, izdržava sebe i dijete.

– Ja sam zadovoljna uslovima koje imam na sadašnjem poslu, ali žao mi je što nemam mogućnost da se dalje edukujem, jer sam to silno željela i borila se za to – kaže Zorica.

Nada

Dodaje da je za proteklih sedam godina mogla svašta postići budući da je željela da doktorira.

– Nije mi pružena prilika čak ni pripravnički da odradim – ističe naša sagovornica.

Uprkos svim razočarenjima, Zorica kaže da se na posljednjem konkursu za posao opet rodila nada, ali da je ponovo sve palo u vodu.

U Univerzitetu u Istočnom Sarajevu za Srpskainfo samo kratko poručuju da je u protekloj godini 25 najboljih studenata generacije dobilo ugovore o radu, te da je u ovoj godini planirano da još 40-ak najboljih studenata bude izabrano u zvanje asistenta.

“Mnogi su bez posla”

Rektor Univerziteta u Istočnom Sarajevu Stevo Pašalić za Srpskainfo ističe da se sjeća Zorice kao marljivog studenta, te da mu je žao svakog studenta koji do sada nije našao posao.

Dodaje da je nedavno bio raspisan konkurs, ali da još nema zvaničnu informaciju o tome koji kandidat je prošao.

Foto: Siniša Pašalić/RAS Srbija

– Zorica je jedan od najboljih studenata. Nažalost, nije jedina koja ne radi, s obzirom da im je zvanje profesor geografije, a u školama nema mjesta trenutno. Ima tu mnogo dobrih studenata, koji su se prijavili na konkurs. Nijanse su u pitanju pri izboru – ističe Pašalić.

Srpskainfo

BN

Filip Matić otkrio sve afere Studentskog parlamenta Univerziteta u Istočnom Sarajevu

Najbolji student Filozofskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu na Katedri za Politikologiju sa prosjekom 10.00 Filip Matić u emisiji “Bez straha i cenzure” postavio je pitanja trenutnim studentskim predstavnicima i Studentskom parlamentu Univerziteta u Istočnom Sarajevu o utrošenom novcu Studentskog parlamenta.

“Samo za namjene Univerzijade prošle godine je izdvojeno preko 76.000 KM. Za troškove smještaja i hrane 1650 KM. Pored toga, svakom studentu je naplaćeno 80 KM. Što je u konačnici 132.000 KM. Ja ne mogu, a da se na zapitam, gdje su ti novci? Je li prevoz do Crne Gore košta 132.000 KM?”, istakao je Matić.

Osim pitanja Univerzijade, Filip Matić je spomenuo i zakup lokala na Palama.

“Zakupljen je lokal od nekih 80 kvadrata, a za zakup svega toga su iskoristili 4.970 KM. Zetru zakupimo za te pare”, istakao je Matić za TV1.ba.

Piše: Milan Ilić

Cijelu emisiju “Bez straha i cenzure” pogledajte u ponedjeljak u 21.00 sati na TV1.

 

Medijska pismenost

Kako postati medijski pismen i zašto je ova veština, sa razvojem savremene tehnologije, postala tako važna? Šta je spinovanje i kakve su manipulacije moguće u TV montaži? Koje trikove koristi štampa, a koje onlajn mediji da bi privukli što veću pažnju korisnika? U emisiji govore: Endi Radok, Milovan Vasović, Milan Rašević, Lila Radonjić, Irena Petričić Dimitrijević, Maja Divac, Pavle Zlatic, Perica Gunjić, Melita Ranđelović, Dragana Trkulja, Ana Stojmenović, Momčilo Mijović, Stefan Stošić. Proizvodnja PG Mreža, 2016.

Саопштење за јавност Универзитет у Источном Сарајеву

Универзитет у Источном Сарајеву је успјешно завршио процес реакредитације студијских програма и веома смо задовољни мишљењем акредитационе комисије о свим активностима и напретку Универзитета који је евидентан.

Истовремено, у обавези смо да осигурамо и штитимо законитост функционисања Универзитета која је тренутно угрожена, с обзиром на то да су инспекцијским прегледима утврђене бројне неправилности кад је у питању студентско представничко тијело, које се односе на, како се испоставило, нерегуларно спроведене изборе за Студентски парламент, његово конституисање, као и чињеницу да је утврђен престанак мандата 13 чланова Парламента, укључујући и предсједника, студента проректора, чланове Сената и Управног одбора Универзитета из реда студената. Такође, вођене су незаконите активности од стране Парламента и његовог предсједника на смјенама студената из наставно-научних вијећа, као и повлачењу свих изабраних представника, упркос неслагању појединих студената, што је довело до блокаде рада појединих факултета немогућношћу одржавања сједница вијећа.

Студентски парламент није уписан у Регистар студентских представничких тијела и организација, што значи да, са становишта закона, уопште не постоји. Тзв. Студентски парламент доноси све одлуке на основу Статута који никад није добио потврду Сената. Јавност треба да зна и то да су студенти Универзитета прикупили преко 1600 потписа, тражећи расписивање законитих и поштених избора за Студентски парламент.

Обавјештавамо јавност и да полиција истражује финансијско пословање тзв. Студентског парламента, који о свом пословању није подносио извјештаје Управном одбору Универзитета, што је била њихова правом утврђена обавеза.

У току су активности у вези спровођења ванредних избора за студентско представничко тијело како би, у најкраћем року, сви органи Универзитета у Источном Сарајеву, као и факултети и академије могли несметано наставити са радом и како би се обезбиједила законитост њиховог рада. У складу са планом о бројним активностима на афирмисању свих вриједности нашег Универзитета, заједно са нашим студентима, наставићемо са радом на његовом развоју и унапређењу свих сегмената његовог дјеловања.

Студенти који су се обратили медијима нису легални представници студената УИС, с обзиром на то да им је, по сили закона, обновом године престао мандат. Овакви иступи у медијима неодговорних појединаца наносе несагледиву штету Универзитету, у тренутку када се води активна кампања за упис што већег броја студената у нову академску годину, али неће спријечити позитивне процесе кроз које Универзитет пролази.

УПРАВА УНИВЕРЗИТЕТА

KRIZA NA UNIVERZITETU Studenti traže OSTAVKU REKTORA, a rektor UZVRAĆA UDARAC

Unija studenata Republike Srpske optužila je rektora Univerziteta u Istočnom Sarajevu Stevu Pašalića da je prouzrokovao nemar i zapuštenost na Univerzitetu te da sa generalnim sekretarom, iako je novi rektor izabran krajem decembra, pokušava da zadrži poziciju zarad ličnih interesa.

Zahtevaju njegov odlazak u naredna 24 časa, jer je, kako navode pre nekoliko meseci ispunio i uslove za starosnu penziju.

Studenti prete da će izneti u javnost mnoge, kako tvrde, dokaze o aferama, ukoliko Pašalić u naredna 24 časa ne napusti mesto rektora, te da Pašalić mesecima, pritiskom na studentske organizacije, pokušava da sakrije svoj nerad i nemar, piše Srpskainfo.

Tvrde da se novoizabranom rektoru Krsmanoviću skoro fizički brani da preuzme svoj posao, te da studenti žele da stopiraju mnogobrojne afere koje, kako kažu, uništavaju Univerzitet.

Oni ističu da su u poslednje vreme dobili mnogo pisama i pritužbi od eminentnih profesora i studenata Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

Stevo Pašalić tvrdi da trenutno postoje samo dva legalno izabrana studenta u Senatu i da im to trenutno blokira rad Senata.

 Foto: Mariana Đurić / RAS Srbija

Smatra da se što pre moraju provesti izbori u Studentskom parlamentu i kaže da neće dati ostavku.

On dodaje da je izbore raspisao po nalogu Republičke uprave za inspekcije poslove u kojoj se navodi da je prosvetni inspektor doneo rešenje kojim se moli Univerzitet da otkloni nepravilnosti tako što će utvrditi da je prestao mandat za 13 članova Studentsko parlamenta Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

– U obavezi smo da osiguramo i štitimo zakonitost funkcionisanja Univerziteta koja je trenutno ugrožena, s obzirom na to da su inspekcijskim pregledima utvrđene brojne nepravilnosti kad je u pitanju studentsko predstavničko telo, koje se odnose na, kako se ispostavilo, neregularno sprovedene izbore za Studentski parlament, njegovo konstituisanje, kao i činjenicu da je utvrđen prestanak mandata 13 članova Parlamenta, uključujući i predsednika, studenta prorektora, članove Senata i Upravnog odbora Univerziteta iz reda studenata – kaže Pašalić. Tvrdi i da studenti koji su se obratili medijima nisu legalni predstavnici studenata UIS, s obzirom na to da im je, po sili zakona, obnovom godine prestao mandat.

– Ovakvi istupi u medijima neodgovornih pojedinaca nanose nesagledivu štetu Univerzitetu, u trenutku kada se vodi aktivna kampanja za upis što većeg broja studenata u novu akademsku godinu, ali neće sprečiti pozitivne procese kroz koje Univerzitet prolazi – zaključio je Pašalić

Zdravstvo i osiguranje – najčešća pitanja i odgovori FAQ

Најчешћа питања и одговори
1. Да ли се посебан допринос за солидарност обрачунава и на плату радника који
обављају привремене и повремене послове?
– Да. Законом о Фонду солидарности за дијагностику и лијечење обољења,
стања и повреда дјеце у иностранству, члан 6., прецизирано је да се средства
прикупљају и из посебног доприноса за солидарност у износу од 0,25 одсто
нето плате запосленог лица у РС.
2. Да ли се допринос обрачунава и за накнаде члановима управних, надзорних
одбора, као и за уговоре о дјелу?
– Не. Допринос се обрачунава само на нето плате запослених лица.
3. Да ли се допринос обрачунава само на уговорену нето плату уговором о раду
или се обрачунава и на накнаде које увећавају плату, попут топлог оброка,
регреса, прековремених сати, бонуса и сл.?
– Закон о Фонду солидарности је прописао да се посебан допринос за
солидарност обрачунава и уплаћује на нето плату.
4. Да ли су радници који су запослени у предузећу чије је сједиште у Федерацији
БиХ, а живе у Републици Српској (плата им се обрачунава по законима ФБиХ, а
у РС се уплаћује само здравствено осигурање) обвезници плаћања овог
доприноса? Шта у случају обрнуте ситуације, односно када је сједиште
предузећа у РС, а радник живи у Федерацији БиХ?
– Посебан допринос за солидарност обрачунавају они послодавци за раднике
који имају мјесто пребивалишта у РС и за које доприносе за здравствено
осигурање уплаћују у РС према Закону о доприносима РС.
5. Да ли се допринос за солидарност уплаћује за раднике који раде у заједничким
органима БиХ, а живе у РС?
– Радници који су запослени у државним органима, а имају мјесто
пребивалишта у РС и доприноси за здравствено осигурање им се уплаћује у
РС према Закону о доприносима РС на њих се примјењује овај закон. Такође,
уколико желе имају могућност да буду ослобођени плаћања ове обавезе.
6. Уколико смо у процесу обрачуна и исплате плате, а радници су поднијели
захтјев за ослобађање од плаћања овог доприноса, али још нису добили одговор
из Фонда солидарности, да ли смо дужни да им допринос обрачунамо или не?
7. Ослобађање од плаћања доприноса солидарности тече од дана подношења
захтјева радника Фонду солидарности без обзира када је Фонд доставио
обавјештење послодавцу о ослобађању од плаћања доприноса.
8. Да ли је могуће ретроактивно обрачунати и исплатити допринос за солидарност
у случају да је децембарска плата исплаћена а на њу није уплаћен допринос?
9. Да, потребно је ретроактивно уплатити допринос. Обавеза плаћања овог
доприноса почела је од јануара 2018. године, а допринс се обрачунава повевши
од децембарске плате 2017. године.
10. Да ли је могуће вршити уплату средстава посебног доприноса за солидарност
квартално, полугодишње или чак годишње?
11. Ова могућност Законом није предвиђена. Допринос је потребно обрачунати и
уплатити приликом исплате нето плате радницима.
12. Да ли постоји могућност да предузеће плати 0,25% од нето плате радника, а да
се допринос не одузима од плате радника, већ да предузеће сноси тај трошак? Да
ли се у овом случају плаћа порез на добит предузећа?
13. Ова могућност није предвиђена Законом о Фонду солидарности.

Problemi sa osiguranjem – pitanja i odgovori FAQ

Šta uraditi u slučaju prodaje vozila, ako prodavac zahtijeva da mu se izvrši povrat premije?

Odredbama Uslova i Premijskog sistema utvrđeno je da u slučaju otuđenja, odnosno prodaje  vozila za vrijeme trajanja osiguranja, pravo i obaveze iz ugovora o osiguranju od automobilske odgovornosti prenose se na novog vlasnika, odnosno korisnika i traju do isteka tekućeg razdoblja osiguranja naznačenog u polici bez prava iz « pričeknog « – respiro roka.

Na izričito traženje prodavca da ne želi ustupiti policu do njenog isteka , ista se može za preostali dio vremena stornirati, povući kopija iz MUP-a i izdati nova polica do isteka registracije  vozila  na novog vlasnika po «pro-rati temporis « – što ne bi trebalo da bude praksa.

Kada je u pitanju zeleni karton , mora se znati da podaci na zelenom kartonu, moraju biti identični podacima iz  saobraćajne dozvole. Ako je npr. za vrijeme trajanja police došlo do promjene vlasnika vozila, te u saobraćajnoj dozvoli upisan novi vlasnik vozila, prethodni zeleni karton se poništava  i izdaje novi po istoj polici na novog vlasnika. Pri uručivanju zelene karte, obavezno je da istu osiguranik potpiše. Nepotpisana zelena karta ne važi.

Koja je razlika između osiguranja vozila sa probnim i osiguranja vozila sa privremenim tablicama i kada se može izdati zeleni karton?

Osiguranje autoodgovornosti sa probnim tablicama pokriva odgovornost vozača na području zemlje u našem slučaju samo Bosne i Hercegovine i računa se shodno tabeli za osiguranje kraće od godinu dana  i po premiji za određeno vozilo najviše zone rizika u primjeni (u našem slučaju V – zone).

Pojedinačno osiguranje motornih vozila s privremenim tablicama pokriva odgovornost na području zemalja članica  « zelene « karte. Za ovo osiguranje se može izdati zeleni karton. I jedno i drugo osiguranje ne može biti kraće od 15 dana. Premija za osiguranje autoodgovornosti za sva putnička vozila sa privremenim tablicama iznosi 23,50 % od temeljne premije najviše zone rizika u primjeni.

Šta je franšiza u osiguranju?

Gotovo svako dobrovoljno osiguranje se može zaključiti sa učešćem osiguranika u šteti (franšizom), u tom slučaju ne nadoknađuje se šteta čiji je iznos manji od iznosa ugovorene franšize. Ako je iznos štete veći od ugovorene franšize , od štete se odbije iznos ugovorenog učešća ( franšize ).

U osiguranju autokaska i nekim imovinskim osiguranjima opravdani su manji procenti  ugovorenog samopridržaja iz razloga što se na taj način eliminišu   «bagatelne» štete  i svi administrativni i tehnički poslovi oko istih.

U osiguravajućoj praksi poznato je više vrsta ugovaranja sa učešćem u šteti  (franšiza ), a to su :

  •  ODBITNA FRANŠIZA – iznos naknade za svaku štetu umanjuje se za iznos ugovorene franšize, može procenat od novonabavne cijene vozila ili procenat od visine štete
  • INTEGRALNA FRANŠIZA – iznos štete se ne isplaćuje ako je šteta u okvirima ugovorene franšize. Ako iznos štete prelazi ugovorenu  franšizu tada se šteta isplaćuje u cjelosti, odnosno ne odbija se ugovorena  franšiza. Ovaj vid je gotovo svuda prevaziđen jer «stimulira « osiguranike za povećanje štete.
  • ALTERNATIVNA FRANŠIZA – je ugovorena franšiza kod koje se dopušta izbor između dvije mogućnosti, najčešće kod osiguranja  «KARGA», gdje se može ugovoriti jedan iznos franšize za cijelu pošiljku, a drugi iznos franšize za osiguranje pojedinog koleta.
  • AGREGATNA FRANŠIZA – je sistem kumuliranja iznosa franšiza iz pojedinih štetnih događaja do ukupnog iznosa ugovorene franšize. Ako se tokom trajanja osiguranja premaši iznos broja ugovorenih franšiza iz pojedinačnih štetnih događaja, sljedeće štete tokom trajanja osiguranja isplaćuju se bez odbijanja ugovorene franšize , odnosno isplaćuju se u cjelosti.

U postojećim premijskim sistemima osiguranja autokaska većine osiguravajućih društava u poslijeratnim godinama uveden je institut OBAVEZNE DODATNE FRANŠIZE kod osiguranja rizika krađe, a odbija se od iznosa obračunate štete.

Kakva je uloga osiguravajućih društava u preduzimanju preventivnih mjera u sprečavanju saobraćajnih i drugih nezgoda?

Pored funkcije preuzimanja , procjene i likvidacije šteta članom 2. Zakona o osiguranju imovine i osoba u FBiH predviđena je obaveza preduzimanja mjera za sprečavanje i smanjenje rizika koji ugrožavaju osiguranu imovinu i osobe.

U tom smislu sva osiguravajuća društva u obavezi su izdvojiti iz premije svih vrsta osiguranja određena sredstva za tu namjenu, a prije svega u sufinansiranju aktivnosti na eliminisanju tzv. «crnih tačaka « na putevima , poboljšanju tehničke ispravnosti vozila, saobraćajnoj edukaciji djece i omladine, jačanju protivpožarne zaštite i dr.

Posljedice neprovođenja ovih mjera prije svega od organa i organizacija koje su to dužne po prirodi svoje djelatnosti su najteže kod upotrebe motornih vozila kao «opasnih stvari« . Od pogibije prvog pješaka u saobraćajnoj nezgodi 1896. godine , došlo se do toga da danas u svijetu godišnje gubi život 700.000 do 1.000.000 osoba od toga oko 20 % djece, uz ogromne materijalne štete.

Broj povrijeđenih i trajnih invalida dokazano je deset puta viši od navedenog broja poginulih. Iz navedenih podataka sa sigurnošću se može zaključiti da su saobraćajne nezgode globalni socijalni i zdravstveni problem koji se može tretirati u razmjerama epidemije. Statistike pokazuju da nerazvijene zemlje među kojima je i naša imaju u funkciji mnogo više starih i neispravnih vozila, loše puteve, slabu signalizaciju, promitivna sredstva za kontrolu i sve to zajedno proizvodi fatalne posljedice .

Vozilo kao  «opasna stvar « u paru sa lošim vozačem koji nije svjestan potpuno i objektivno svih rizika predstavlja stalnu opasnost. Zbog toga je zakonodavac predvidio i osiguravajućim društvima preventivnu aktivnost i izdvajanje određenih sredstava kao sastavnu komponentu osnovnim poslovima, koji bi trebalo sa ostalim subjektima u zemlji konstantno  , sistematično i transparentno djelovati. Na žalost mnoge druge aktivnosti se podvode pod  «preventivne«?

Koje su bitne razlike između osiguranja autoodgovornosti i autokasko osiguranja?

Kasko osiguranje cestovnih i šinskih vozila je dobrovoljno osiguranje , po kojem su pokrivene samo materijalne štete na vozilu i osigurane stvari u i na tom vozilu od sljedećih rizika: saobraćajnih nezgoda, pada ili udara nekog predmeta, požara, udara groma, eksplozije, oluje, grada , snježne lavine  i sl , pada vazdušnih letjelica, manifestacija i demonstracija , zlonamjernih postupaka ili objesti trećih lica, oštećenja tapacirunga i namjernog prouzrokovanja štete.

Ako se posebno ugovori i plati, premijom osiguranja se pokriva i rizik krađe , poplave, bujice i visoke vode.

  • Osiguranje od autoodgovornosti je obavezno zakonsko osiguranje i isto je preduslov za registraciju i upotrebu vozila u javnom saobraćaju , a kasko osioguranje je isključivo dobrovoljno osiguranje.
  • Osiguranjem od autoodgovornosti pokrivene su nematerijalne i materijalne štete koje vozilo prouzroči trećim osobama, a kasko osiguranjem su pokrivene samo materijalne štete na osiguranom vozilu.
  • U osiguranju od autoodgovornosti nije pokriven rizik krađe , dok je u kasko osiguranju moguće ugovoriti  pokriće rizika krađe.
  •  Promjenom vlasnika vozila ugovor o osiguranju od autoodgovornosti ostaje na snazi do isteka, a ugovor o kasko osiguranju prestaje vrijediti dvadesetčetvrtog sata petog dana od dana kada je novi vlasnik preuzeo vozilo ,izuzev ako osiguranik postavi izričiti zahtjev da se osiguranje prenese na novog vlasnika do isteka osiguranja.
  • Parametri za određivanje premije u osiguranju od autoodgovornosti su: snaga vozila, nosivost, namjena, zona rizika u kojoj je vozilo registrovano i dr., a kod kasko osiguranja osnovni parametar je novonabavna cijena vozila.

–     Za razliku od osiguranja autoodgovornosti čija je cijena osiguranja jedinstvena na nivou države i gdje se primjenjuju jedinstveni uslovi osiguranja, kod kasko osiguranja osiguravači primjenjuju različite pristupe obračuna premije, utvrđuju različite  popuste , doplatke i bonuse, ali obezbijeđuju i različito pokriće.

Da li je oštećeni vlasnik vozila koji je pretrpio štetu iz osnova autoodgovornosti obavezan u tzv. « totalnoj šteti « preuzeti ostatak vozila?

Pod pojmom “totalna šteta” u osiguravajućoj praksi smatra se ona šteta koja po ekonomskim principima zbog cijene popravke nije isplativa ili tehnički gledano vozilo nije moguće popraviti.

Osiguravač odštetu obračunava polazeći od vrijednosti vozila na tržištu odnosno cijene iz kataloga rabljenih vozila na dan štetnog događaja i vrijednosti  “ostatka” oštećenog vozila koji se može tržišno iskoristiti-prodati.

Primjenom postojećih kriterija i normativa uz uvažavanje istaknutih polazišta utvrđuje se iznos naknade oštećenom. Najčešći slučajevi u praksi osiguravajućih društava su da se oštećenom isplati obračunati dio štete i ostavi ostatak vozila da sam prodaje na tržištu.

Prema sudskoj praksi oštećeni bi trebao uvijek biti u poziciji da bira  hoće li uzeti  “ostatak”  vozila i sam prodavati ili će zahtijevati naknadu štete u visini vrijednosti vozila na dan štetnog događaja, a  “ostatak” vozila ostaviti osiguravaču .

Kako zaključiti obavezno osiguranje čamaca ili brodica na motorni pogon?

Na isti način na koji je zakonom predviđeno obavezno osiguranje od odgovornosti za upotrebu motornog vozila, regulisana je i upotreba čamaca i brodica na motorni pogon. Zajedničke Uslove za ovu vrstu osiguranja donio je Upravni odbor Biroa osiguranja Bosne I Hercegovine uz saglasnost svojih članica na sjednici od 17.12.1999.godine, a potom verifikovao Ured za nadzor.

Osnovno pitanje u ovim Uslovima je šta se podrazumijeva pod brodicom – čamcem ili jahtom na motorni pogon, a koje podliježe obaveznom osiguranju. Odgovor bi bio da je to brodica –jahta –čamac upisan u registar ovih plovila, registrovan za određene namjene, sport i razonodu, te čija snaga motora prelazi 15 kW.

Kada je u pitanju obim pokrića osiguravač je u obavezi nadoknaditi štetu temeljem ugovorenog osiguranja koje je nastalo iz upotrebe brodice-čamca ili jahte pri plovidbi na unutarnjim vodama, a došlo je do oštećenja drugog plovila , tjelesne povrede ili smrti neke osobe .

Navedeni Uslovi predvidjeli su i određene specifičnosti u obimu pokrića, isključenja iz osiguranja , gubitku prava iz osiguranja , obaveze osiguranika, obaveze osiguravača, teritorijalnu valjanost, regres osiguravača, utvrđivanje i način plaćanje premije, pitanje promjene vlasnika brodice i dr.

Kakva je razlika između pojmova vlasnik-korisnik i ugovarač osiguranja?

Uslovi osiguranja od automobilske odgovornosti u većini zemalja nose naslov  “osiguranje autoodgovornosti vlasnika odnosno korisnika motornih vozila od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima”. Vlasnik odnosno korisnik motornog vozila dužan je da se osigura od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima. On je dužan da sa nekim od društava za osiguranje zaključi ugovor o osiguranju. Ako tako postupi on je druga ugovorna strana iz toga ugovora, a ne treće lice. To znači, ako upotrebom tog vozila sam sebi napravi štetu osiguravajuće društvo nije dužno istu nadoknaditi po osnovu obaveznog osiguranja, jer štetu nije pretrpilo treće lice, nego druga ugovorna strana.

Ugovarač osiguranja je ono lice koje zaključuje ugovor o osiguranju u svoje ime ali za račun drugog lica osiguranika-vlasnika motornog vozila. Ugovarač osiguranja plaća premiju osiguranja, pošto je obavezu preuzeo zaključivanjem ugovora o osiguranju.

Međutim osiguravajuće pokriće uživa osiguranik – stvarni vlasnik vozila na koga glasi saobraćajna knjižica. Eventualnu naplatu štete na tom vozilu ugovarač osiguranja, ili korisnik vozila koji isto nije “preveo” na sebe može naplatiti samo na osnovu ovjerene punomoći vlasnika vozila

Može li osiguranje autonezgode zamijeniti obavezno osiguranje putnika u TAXI vozilu?

Osiguranje autonezgode je dopunsko ili dobrovoljno osiguranje vozača i putnika u motornom vozilu koje se može zaključiti uz obavezno osiguranje autoodgovornosti na istoj polici, kao i uz kasko osiguranje motornog vozila. Ugovaratelj ove vrste osiguranja može biti svaka pravna ili fizička osoba koja posjeduje motorno vozilo.

Obaveze osiguravatelja za štete prema vozaču i putnicima nastaju kada nastane osigurani slučaj pri vožnji ili upravljanju motornim vozilom, utovaru ili istovaru robe i drugim manipulacijama koje su u vezi sa saobraćajem. Osiguranje autonezgode� ne može zamijeniti obavezno osiguranje putnika u vozilima javnog prevoza.

Ova vrsta osiguranja obuhvata osiguranje od posljedica nesretnog slučaja svih osoba u svojstvu putnika u javnom prevozu autobusima svih vrsta i namjena, putničkih taksi i rent-a-car vozila, šinskih vozila, vazduhoplova i plovila  i svih drugih prevoznih sredstava, bez obzira na vrstu pogona, kojima se prevoze putnici uz naplatu prevoza u vidu djelatnosti.

Navedeno osiguranje zaključuje se na posebnoj polici koja čini sastavni dio dokumentacije za registraciju djelatnosti. Obaveze osiguravatelja regulisane su posebnim Uslovima za obavezno osiguranje putnika u javnom prevozu od posljedica nezgode.

Šta su to građanske inicijative?

S obzirom da je riječ o neformalnim oblicima organiziranja građana, građanske inicijative nisu regulirane posebnim zakonom niti se vodi registar o njima, a u svom djelovanju dužne su se pridržavati Ustava i zakona BiH

U zadnje vrijeme građani često slušaju o aktivnostima građanskih inicijativa. Naš portal je istražio što su to građanske inicijative, tko sve može sudjelovati u njima i čije novce troše.

Građanska inicijativa kao pojam postoji samo u lakšem sporazumjevanju, jer se radi neformalnom udruživanju građana koji žele javno djelovati. U građanske inicijative mogu se uključiti pojedinci, ali i organizacije (dakle, udruženja/udruge) i riječ je prvenstveno o okupljanju radi rješavanja nekog konkretnog problema (pitanja) u zajednici. Po rješavanju tog pitanja, odnosno ispunjavanja svrhe okupljanja, građanske inicijative uglavnom prestaju s radom.

S obzirom da je riječ o neformalnim oblicima organiziranja građana, građanske inicijative nisu regulirane posebnim zakonom niti se vodi registar o njima, a u svom djelovanju dužne su se pridržavati Ustava i zakona BiH.

– U skladu sa Zakonom o udruženjima/udrugama, građanske inicijative su neformalne građanske organizacije koje mogu kao takve javno djelovati, ali ne mogu sudjelovati u pravnom prometu što znači da nemaju svoj PIB niti javni račun te ne mogu dobiti sredstva iz javnog sektora. Na njih se primjenjuje Zakon o ortaštvu. Za svako svoje okupljanje bez obzira je li riječ o neformalnom ili će se građanske inicijative registrirati moraju imati neki pisani dokument po kojem djeluju. On se može, ali ni ne mora ovjeriti kod javnog bilježnika/notara. Ukoliko se građanska inicijativa registrira mora napisati svoj statut po kojem će raditi.

Pojednostavljeno rečeno registrirane udruge (udruženja građana ili pravnih osoba) mogu biti u pravnom i finacijskom prometu dok neformalne građanske incijative ne mogu biti u pravnom i finacijskom prometu što neznači da ne mogu javno djelovati – primjenjuju se neke odredbe Zakona o ortaštvu/obligacioni odnosi.

Dio civilnog društva

– Građanske inicijative prepoznate su također kao dio civilnoga društva i kao takve se spominju u javnim politikama i strategijima stvaranja poticajnog okruženja za razvoj civilnoga društva. Tamo se navodi: „Kada je pak riječ o pravnom ustroju samih organizacija civilnoga društva u BiH (ali i Hrvatskoj), govorimo o udrugama, i fundacijama, privatnim ustanovama, sindikatima i udrugama poslodavaca, organizacijskim oblicima vjerskih zajednica, ali i o raznim vrstama neformalnih građanskih inicijativa”. Međutim, moguće je da u bilo kojem trenutku svog djelovanja građanska inicijativa formalizira svoje djelovanje (ukoliko procjeni da postoji potreba), ukoliko se odluči kontinuirano posvetiti radu na određenom pitanju, tako da se osnuje udruga. Putem udruge građani potom nastavljaju kontinuirano raditi bilo na pitanju koje ih je okupilo ili na dodatnim pitanjima, ovisno već za koje se djelatnosti udruga registrira –

Od ukupnoga broja registriranih udruženja/udruga u BiH (11 000), samo 10 posto njih djeluje na nacionalnoj razini ili tomu teži, a ostalih 90 posto registrirano je i djeluje na razini entiteta, županija/kantona, gradova i općina.

Financiranje na lokalnoj razini

– Što se tiče financiranja građanskih inicijativa iz javnih izvora ističemo neophodnosti uspješnog provođenja decentraliziranog modela dodjele financijskih podrški za razvoj civilnoga društva odnosno građanskog aktivizma na lokalnoj razini. Na taj način financijske podrške građanskim inicijativama dostupne su na lokalnoj razini putem javnih natječaja koje raspisuju općine do dva puta godišnje: u travnju i rujnu svake godine. Kroz partnerstvo i decentralizirani model potiče se i sustavni razvoj lokalne filantropije i kulture davanja u općekorisne svrhe –

Problemi penzionera se (ne)rješavaju?!

Penzioneri u zemljama regiona imaju slične probleme i sve učestalije je umanjivanje njihovih prava i primanja, te je zato važna saradnja između sindikata penzionera kako bi se skrenula pažnja i rješavali njihovi problemi.

Takođe, na osnovu dobijenih pitanja, ali i komentara, učesnici iz BiH, Hrvatske, Slovenije, Italije takođe su ukazali da je važno da se poštuju prava penzionera, očuva kupovna snaga penzija i poboljša zdravstvena zaštita najstarijih.

Predsjednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milorad Vujasinović ukazao je da je u posljednje vrijeme u Srbiji sve učestalije umanjivanje prava penzionera i da je taj sindikat bio aktivan u odbrani njihovih prava i da su se obratili i Ustavnom sudu. Istovjetne priče smo čuli i od penzionera u BiH i njihovih strukovnih udruženja koji ulažu napore da se stečeno pravo ne oduzima, niti umanjuje, tj. da se poštuje.

On je kazao da se sinidikati ne slažu sa smanjivanjem njihovih primanja. Takođe je kazao da se protive i tome što je smanjen broj članova Upravnog odbora Fonda PIO jer, kako je kazao, sada “svaka odluka koja se donese biće u korist vlade”.

Broj zaposlenih i penzionera izjednačen

U Srbiji je zabilježen i primjer smanivanja penzija zakonom, a penzioneri smatraju da je “selektivnim” smanjenjem penzija prekršen Ustav i brojni drugi Zakoni i međunarodni standardi i norme. Zakon kojim se regulisalo smanjenje penzija, kako je kazala, podijelio je penzionere na “siromašne”, kojih je oko 60 odsto i koji imaju do 25.000 dinara I “bogate”.

On je kazao da je smanjenjem plata i penzija finansijski efekat za državu mali, a da se mnogo više postiže povećanom naplatom doprinosa . Todorović je naveo podatak da je u Bugarskoj 55 odsto penzionera siromašno, kod nas 17 odsto, a u Švedskoj je 1,1 odsto.

Potpredsjednik Sindikata penzionera UGS Nezavisnost Mihajlo Đorđević naveo je da nedopustivo to što su uvedeni penali za prevremeni odlazak u penziju ukoliko se ne ispune oba uslova, i da bi teret krize trebalo pojednako da se prebaci na sve slojeve društva.

Ona je naveo podatak da 60 odsto penzionera u Srbiji prima prosječnu penziju koja je oko 180 evra. Đorđević je ukazao da je važno da se obezbjedi vraćanje imovine PIO fondu i da ne bi smjelo da još dođe do umanjivanja stečenih prava.

On je kazao da bi sve države u regionu trebalo da omoguće minimalne penzije prema iznosu potrošačke korpe, kao i da se poveća broj staračkih domova, ali i omogući bolji sistem liječenja penzionera.

20 iniscijativa penzionera čeka odluku ustavnog suda

On je takođe ukazao da je neprihvatiljivo da se smanjuju zarade zaposlenima i primanja penzionera navodeći da “bogati uzimaju od siromašnih da bi bolje živeli”.

Zamjenik predsjednika Sindikata UGS Nezavisnost Zlata Zec navela je da su penzioneri zaslužili da žive od svog rada, i onoga što su godinama radili i sticali, a ne da im neko sada “zavlači ruku u džep”.

Ona je kazala da bi trebalo bar malo da se poveća nivo prava penzionera i radnika i da je problematično to što u Srbiji nema pravog socijalnog dijaloga. Zec je navela da su sindikati uputili Ustavnom sudu 20 inicijativa za preispitivanje pojedinih rješenja, među kojima i onih koja su uticala na smanjenje plata i penzija.

Generalna sekretarka SPI-CGIL Kala Kantone ukazala je da je važno što više ojačati sindikalne organizacije kako bi se suprotstavile i izborile sa problemima .

– Važno je da se više angažujete u rješavanju problema, bitno je prevazići poteškoće i potrebno je da se svi angažujete da bi se one prevazišle – rekla je ona.

Predstavnica Sindikata penzinera iz BiH Masija Sejmenović navela je da su problemi penzionera slični u svim zemljama regiona i da je problematično to što se broj penzionera praktično izjednačio ili povećao u odnosu na broj radnika.

DIrektorij donatora u BiH

Direktorij donatora u BiH je vodič o izvorima finansiranja za organizacije civilnog društva u Bosni i
Hercegovini ali i regiji, tj. post-jugoslovenskim zemljama.
U Direktoriju možete pronaći informacije o rekordnih 630 donatora i poziva za projekte sa uredima
donatora u BiH i/ili svijetu, a koji finansiraju aktivnosti u BiH i/ili regionu. Što je značajno za ovaj
direktorij je da organizacije civilnog društva na jednom mjestu mogu pronaći informacije o različitim
programima, aktivnostima i geografskom području koje određeni donatori finansiraju, rokovima za
prijave, kriterijima podobnosti, načinima apliciranja i kako ostvariti kontakt.

http://www.mreza-mira.net/wp-content/uploads/2018/03/Direktorij-donatora-12-Mreza-za-izgradnju-mira-mart-2018.pdf