Oskar za najbolji film „Zemlji nomada“, Hopkins i Mekdormand najbolji glumci

Film “Nomadland” rediteljke Kloi Žao osvojio je Oskara za najbolji film, glavnu nagradu američke Akademije filmskih umetnosti i nauka na 93. svečanoj dodeli tog priznanja u u Los Anđelesu. Ta drama nagradu je donela i glavnoj glumici Frensis Mekdormand, a Oskara za najbolju mušku ulogu osvojio je Entoni Hopkins za ulogu u film u “Otac”. Nagrada za najbolji strani pripala je ostvarenju “Još jedna tura”.

Kloi Žao osvojila je i Oskara za najbolju režiju „Nomadland“ čime je postala druga žena koja je dobila nagradu američke Akademije filmskih umetnosti i nauke u toj kategoriji.

Izvor : Tanjug / AP Photo/Chris Pizzello

Prva rediteljka koja je osvojila nagradu za najbolju režiju je Ketrin Biglou za film „Katanac za bol“ na ceremoniji održanoj 2010. godine.

Za razliku od prethodnih ceremonija, prvi put je dodela Oskara za najbolji film uručena pre nagrada u drugim kategorijama. Obično se dodelom glavne nagrade završava ceremonija, a sada se potom dodeljene nagrade za najboljeg glumca i najbolju glumicu.

Za najbolji film bili su nominovani i „The Father“, „Judas and the Black Messiah“, „Minari“, „Promising Young Woman“, „Sound of Metal“, „The Trial of the Chicago 7“ i „Mank“ koji je bio favorit dodele sa najviše, ukupno deset nominacija za ovogodišnje Oskare.

Nagrađeni Hopkins i Mekdormand

Oskare za najbolju mušku i žensku ulogu osvojili su glumac Entoni Hopkins i glumica Frensis MekDormand.

POVEZANE VESTI

Oskar, Oskar statua

Istorija Oskara: Zanimljivi detalji i greške

SHOWBIZ17:590

Hopkins je osvojio nagradu za ulogu u ostvarenju „The Father” u kojem glumi starca koji tone u demenciju. Za tu nagradu bili su nominovani Riz Ahmed, Čedvik Bouzman, – Geri Oldman i Stiven Jeun.

Za Hopkinsa (83) je to drugi Oskar, a prvi je osvojio 1992. godine za ulogu čuvenog Hanibala Lektora u filmu „Kad jaganjci utihnu“.

Frensis MekDormand nagradjena je za ulogu u filmu „Nomadland“ koji je osvojio i glavnu nagradu – Oskara za najbolji film. Za najbolju glumicu bile su nominovane Vajola Dejvis, – Endra Dej, Vanesa Kirbi i Keri Maligen.

„Još jedna tura“ najbolji strani film

Film „Drunk“ danskog reditelja Tomasa Vinterberga osvojio je na ceremoniji u Los Anđelesu Oskara za najbolji strani film.

U toj kategoriji bili su nominovani filmovi – „Shao Nian De Ni“ (Hongkong), „L’Affaire collective“ (Rumunija), „L’homme qui a vendu sa peau“ (Tunis) i „Quo Vadis, Aida“ (Kuda ideš, Aida) (BiH).

Oskara za najbolji adaptirani scenario dobilo je ostvarenje „The Father“, koje je nominovano u ukupno šest kategorija.

Oskari za Kaluju i Ju-Džung Jun

Glumac Danijel Kaluja i glumica Ju-Džung Jun dobili su  Oskare za najbolju mušku i žensku sporednu ulogu.

Tamnoputi Kaluja osvojio je Oskara za ulogu u filmu „Judas and the Black Messiah“. Pored Kaluje u istoj kategoriji bili su nominovani, Saša Baron Koen, Lesli Odom, Pol Rejsi i LejKit Stenfild.

Ju-Džung Jun je dobila nagradu za ulogu u filmu „Minari“. Pored nje bile su nominovane, Marija Bakalova, Glen Klouz, Olivija Kolman i Amanda Sejfrid.

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Izvor: Matt Petit/A.M.P.A.S./Handout via REUTERS

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Izvor: Todd Wawrychuk/A.M.P.A.S./Handout via REUTERS

Izvor: Tanjug / AP Photo/Chris Pizzello

Izvor: Todd Wawrychuk/A.M.P.A.S./Handout via REUTERS

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Izvor: REUTERS/Caitlin Ochs

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Izvor: Matt Petit/A.M.P.A.S./Handout via REUTERS

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Izvor: Todd Wawrychuk/A.M.P.A.S./Handout via REUTERS

Izvor: Tanjug / AP Photo/Chris Pizzello

Izvor: Todd Wawrychuk/A.M.P.A.S./Handout via REUTERS

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Izvor: REUTERS/Caitlin Ochs

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Izvor: Chris Pizzello/Pool via REUTERS

Spisak dobitnika

Spisak glavnih dobitnika na 93. dodeli Oskara, nagrada američke Akademije filmskih umetnosti i nauka, održane u pozorištu Dolbi i drugim lokacijama u Los Anđelesu:

– Najbolji film: „Nomadland“

– Nabolja režija: Kloi Žao, „Nomadland“

– Najbolji glumac: Entoni Hopkins

– Najbolja glumica: Frensis MekDormand

– Najbolja muška sporedna uloga: Danijel Kaluja

– Najbolja ženska sporedna uloga: Ju-Džung Jun

– Najbolji strani film: „Druk“, Tomasa Vinterberg, Danska

– Najbolji dokumentarni film: „My Octopus Teacher“

– Najbolji animirani film: „Soul“ studija Piksar (Pixar)

– Najbolji originalni scenario: „Promising Young Woman“

– Najbolji adaptirani scenario: „The Father“

BiH i klimatske promjene

Nezavisne novine kolumna,

Nancy J. Eslick

Nova administracija američkog predsjednika Džoa Bajdena postavila je borbu protiv klimatskih promjena kao prioritet u budućem djelovanju. Prvog dana svog mandata predsjednik je nagovijestio da će poduzeti agresivne mjere u vezi s klimatskim promjenama, a obećanje je demonstrirao ponovnim pridruživanjem Pariškom sporazumu. Prošle je sedmice, stoga, bio domaćin virtualnog samita svjetskih lidera o klimatskim promjenama.

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) pomaže zemljama da postave temelje za održivi rast koji pokreće čista, pouzdana energija uz zdrav okoliš. V.d. glavnog administratora USAID-a Glorija Stil nedavno je izjavila da “od donatora poput USAID-a pa do svakog aktera u razvojnoj zajednici klima predstavlja izazov, ali i priliku”. To uključuje i Bosnu i Hercegovinu, gdje se naši projekti iz energetskog i turističkog sektora bave klimatskim promjenama i očuvanjem prirodnih resursa.

USAID radi na Strategiji za klimatske promjene koja će biti pokrenuta do 1. novembra. U novom USAID-ovom projektu za razvoj održivog turizma opredijeljeni smo da je čisto okruženje preduslov za privlačenje turista u ovu prekrasnu zemlju. No, želimo se fokusirati  i na to kako naši energetski programi pomažu BiH u borbi protiv klimatskih promjena.

BiH je ovisna o fosilnim gorivima, što je posebice vidljivo tokom zimskih mjeseci kada gusti smog s visokim nivoom čestica (2,5) prekriva bh. gradove. Kod građana koji udišu toliko zagađeni zrak mogu se razviti ozbiljni zdravstveni problemi, dok sagorijevanje fosilnih goriva istovremeno ubrzava i klimatske promjene.

Globalno, devet od 10 ljudi udiše nezdravi zrak. To je najveći zdravstveni rizik za življenje diljem svijeta i odgovoran je za šest miliona preranih smrti godišnje – više nego HIV/AIDS, malarija i tuberkuloza zajedno. Možemo zajedno odgovoriti na klimatske promjene prelaskom na obnovljive izvore energije i elektrificirani transport, što će smanjiti emisiju stakleničkih plinova i očistiti zrak u korist milijardi ljudi.

Usprkos ovisnosti o fosilnim gorivima, BiH je i dalje neto izvoznik električne energije, s ogromnim potencijalom za rast energetskog sektora. Ova je zemlja blagoslovljena prirodnim resursima (kao što su: sunce, vjetar), koji bi mogli osigurati energiju za region. To Bosni i Hercegovini daje prednost u globalnoj borbi protiv klimatskih promjena. BiH bi trebalo da počne sa tranzicijom na ove “zelene” energetske opcije, i to čim prije.

USAID će ostati partner BiH u poduzimanju koraka za smanjenje emitiranja ugljika i poboljšanja kvalitete zraka. U okviru svog energetskog projekta, USAID osigurava tehničku pomoć kako bi pomogla BiH da kreira relevantno zakonodavstvo u skladu sa zahtjevima za pristupanje EU. BiH mora ukloniti zakonodavne prepreke, izmijeniti sukobljene propise, skratiti vremenske okvire za razvoj projekata energetske infrastrukture i poboljšati transparentnost sektora.

Neka od dostignuća u energetskom sektoru, pomognuta od strane USAID-a, koja imaju uticaj na okoliš, uključuju:

*Akcioni plan Federacije BiH za upotrebu obnovljivih izvora energije: U ovom akcionom planu USAID je radio na uključivanju kvote za elektrane na biogas, kako bi se osigurali poticaji za ulaganje u ove čistije elektrane.

*Nacionalni plan smanjenja emisija (NERP): USAID je pomogao u izradi Nacionalnog plana smanjenja emisija koji predviđa da se emisije zagađivača iz velikih postrojenja za sagorijevanje smanje u određenom vremenskom okviru. Primjerice, emisije sumpornog dioksida treba smanjiti sa 273.000 tona godišnje u 2014. godini na 15.000 tona godišnje u 2027. Implementacija ovog plana je već u toku, a TE Ugljevik trenutno završava obiman projekt odsumporavanja.

*Smjernice za investitore: USAID je razvio prve sveobuhvatne smjernice za investitore koji žele ulagati u obnovljive izvore energije, na osnovu dubinske analize trenutnog režima ulaganja i zakonskog i regulatornog okvira za izdavanje dozvola.

Uz pomenuto, USAID trenutno radi na:

* Pojednostavljivanju procesa ulaganja u obnovljive izvore energije, tako da građani BiH mogu investirati u obnovljive izvore energije.

* Pomaže BiH da organizuje svoje tržište prirodnog gasa u skladu sa zahtjevima EU i izvrši diverzifikaciju izvora opskrbe energijom, tako da građani BiH imaju pristup prirodnom gasu, koji je čišće fosilno gorivo.

* Razvoju sistemskog pristupa energetskoj efikasnosti kako bi građani BiH mogli smanjiti potrošnju energije, smanjiti emisije i uštedjeti novac.

* Razvoju Nacionalnog energetskog i klimatskog plana BiH kojim bi država definisala svoju strategiju i korake za smanjenje emisije ugljika.

Vjerujem da BiH može izvršiti ovu energetsku tranziciju u narednoj deceniji. Ukoliko to ne učini, doći će do negativnijih posljedica po okoliš te, u konačnici, do zastoja ekonomskog rasta, što će utjecati na život svakog građanina BiH.

Više od hiljadu novinara i komunikologa na evidencijama nezaposlenih u BiH

Prema evidencijama službi za zapošljavanje iz BiH, najviše nezaposlenih novinara je u Kantonu Sarajevo, dok je Unsko-sanski kanton jedini kanton u kojem nema nezaposlenih novinara.

foto: unsplash

Na evidencijama službi za zapošljavanje iz BiH se trenutno nalazi 1.012 nezaposlenih novinara, komunikologa i žurnalista, za Media.ba potvrđeno je iz kantonalnih službi za zapošljavanje iz Federacije BiH, kao i službi za zapošljavanje iz Brčko distrikta i Republike Srpske.

Prema podacima Zavoda za zapošljavanje Brčko distrikta ukupno je 10 novinara, od čega je, kako su naveli, šest diplomiranih žurnalista, te po jedan diplomirani novinar, magistar novinarstva, diplomirani komunikolog, kao i diplomirani politikolog žurnalistike i komunikologije.

Iz Zavoda za zapošljavanje Republike Srpske su u odgovoru za Media.ba naveli kako se u tom entitetu ukupno nalazi 156 nezaposlenih novinara i to 15 diplomiranih novinara-komunikologa i 141 diplomiranih žurnalista-novinara.

Kada je riječ o broju nezaposlenih novinara u Federaciji BiH, na novinarski upit su iz Federalnog zavoda za zapošljavanje u odgovoru za Media.ba naveli da “ne postoji centralizovana evidencija nezaposlenih, nego se evidencija vodi po kantonima” i da odgovore trebamo potražiti u kantonalnim službama za zapošljavanje.

Na osnovu dobijenih odgovora iz kantonalnih službi za zapošljavanje u Federaciji BiH je trenutno 846 nezaposlenih novinara, a najveći broj nezaposlenih novinara je registrovan je u Službi za zapošljavanje Kantona Sarajevo iz koje su naveli da se u njihovoj evidenciji nalazi 285 novinara-žurnalista od kojih je 18 magistara i 143 komunikologa od kojih je 58 magistara.

Odgovore na novinarski upit su poslali i iz službi za zapošljavanje iz četiri od devet opština iz Kantona Sarajevo pa je tako navedeno da se u opštini Stari Grad nalazi 50 nezaposlenih novinara (osam magistara i 32 dipomirana novinara), u opštini Novi Grad evidentirano 98 novinara od čega su četiri magistra i 35 komunikologa od kojih je 19 magistara komunikologije, u Ilijašu je trenutno sedam nezaposlenih novinara i pet nezaposlenih komunikologa, dok se na birou u Trnovu nalazi jedna osoba sa zvanjem “novinar”.

Osim toga, odgovor su poslali i iz Službe za zapošljavanje Hercegovačko-neretvantskog kantona koja u svojoj evidenciji nezaposlenih broji 100 osoba sa zanimanjem “novinar” od čega je, kako su naveli, dvoje sa višom stručnom spremom, 20 prvostupnika, 35 sa visokom stručnom spremom po “starom” obrazovnom sistemu i 43 magistranta. Iz te službe su naveli i da se prema njihovoj evidenciji istovremeno nalaze 82 osobe sa zvanjem “komunikolog” od čega je 55 prvostupnika, 15 sa visokom stručnom spremom po “starom” obrazovnom sistemu i 12 magistranata.

Prema evidenciji Službe za zapošljavanje Bosansko-podrinjskog kantona se, kako su naveli u odgovoru za Media.ba, sa zanimanjem “novinar” nalazi ukupno pet osoba i to, četiri diplomirana novinara i jedan magistar žurnalistike.

Iz Županijskog zavoda za upošljavanje Livno kažu da je u Kantonu 10 ukupno osam nezaposlenih novinara, odnosno četiri magistra novinarsva, po jedan diplomirani novinar i bachelor komunikologije i dva bachelora novinarstva. Iz nadležne službe za zapošljavanje iz Zapadnohercegovačkog kantona su naveli da se u njihovoj evidenciji nezaposlenih nalazi 25 nezaposlenih novinara od čega je osam diplomiranih novinara, jedan diplomirani komunikolog i 16 magistara novinarstva.

Prema podacima Službe za zapošljavanje Srednjobosanskog kantona nezaposlenih je 25 novinara, 13 sa bachelor diplomama novinarstva i 12 magistara novinarstva, dok su iz Službe za zapošljavanje Tuzlanskog kantona evidentirali 122 diplomirana novinara od kojih je, kako su naveli, jedan magistar.

Iz Službe za upošljavanje Županije Posavske su naveli da se u tom kantonu/županiji trenutno nalazi troje novinara i to dvoje u Odžaku i jedno u Orašju, dok na birou Domaljevac-Šamac nema nezaposlenih sa tim zvanjem.

Na evidenciji Službe za zapošljavanje Zeničko-dobojskog kantona se, kako su naveli, u tom kantonu nalazi 48 nezaposlenih osoba sa zanimanjem “novinar”, od tog broja pet je magistara.

Jedini kanton u kojem prema evidenciji nadležnog biroa za zapošljavanje nema nezaposlenih novinara je Unsko-sanski kanton, potvrđeno je za Mediacentar Sarajevo.

Iako se situacija u novinarskoj profesiji dodatno pogoršala tokom pandemije koronavirusa kada je u bh. medijima zabilježeno desetine otkaza, veliki broj nezaposlenih novinara je zabilježen i prije pandemije. Ranije istraživanje Mediacentra Sarajevo iz 2017. godine pokazalo je da je na biroima za zapošljavanje u BiH zaposlenje u struci tražilo i čekalo najmanje 1.168 medijskih radnika, od čega 1.128 novinara i komunikologa, i još 40 kandidata za posao u srodnim medijskim oblastima kao što su menadžeri sa odnose s javnošću i medije, savjetnici za odnose s javnošću i menadžeri poslovnih komunikacija.

https://media.ba/bs/magazin-novinarstvo/mladi-u-novinarstvu-vide-pandemiju-kao-sansu

KONAČNO I SPOT Kako izgledaju naši poštari u svjetskom plesnom izazovu

Pošte Srpske objavile su danas plesni spot za “Jerusalema” izazov na svom zvaničnom Jutjub kanalu.

vremenu obilježenom korona virusom, odlučili su, kažu, pružiti podršku svim radnicima koji se svakodnevno bore protiv izazova pandemije, te svojim korisnicima izmamiti osmijeh na lice.

– Donosimo vam vedar duh i optimizam plesnim izazovom uz numeru Jerusalema. Ovim smo našu Poštu upisali kao prvu na listi svjetskih poštanskih operatera koji su dio svjetskog plesnog izazova. Uživajte – poručili su iz Pošta Srpske.

Uz ovu kompoziciju južnoafričkog umjetnika Mastera KG i nigerijske gospel pjevačice Nomcebo Zikode, koju su otpjevali na jeziku afričkog naroda Zulu, trenutno pleše cijeli svijet.

Veseli poštari prošle sedmice uvježbavali su tačku u centru Banjaluke, što je izazvalo veliko oduševljenje građana.

SVE SPREMNO Sutra u Beogradu počinje “Srbija Open”, kiša jedina prijetnja

Na terenima “Teniskog centra Novak” u ponedjeljak počinje Srbija open, ATP turnir iz kategorije 250. Jedini problem za organizatore može biti kiša, koja već danima pada u prestonici Srbije.

Poslije devet godina, Beograd će ponovo biti domaćin jednog ATP turnira, iz kategorije 250 Srbija opena.

Organizatori su spremni za turnir, ali ih brinu meteorološki uslovi, koji bi u slučaju kiše znatno mogli da zakomplikuju organizaciju Srbija opena.

Doduše, na šljaci može da se igra i dok pada kiša, ali ne i u slučaju velikih pljuskova, kakvih je bilo prethodnih dana u prestonici Srbije.

Novak Đoković, najbolji svjetski teniser, obratio se fanovima pred dolazak u Beograd i istakao da je uzbuđen što će poslije devet godina igrati u rodnom gradu.

Jedino što će nedostajati na turniru u Beogradu jesu navijači, kojih zbog pandemije korona virusa neće biti na tribinama.

Turnir na terenima “Tensikog centra Novak” počinje u ponedjeljak, dok je finale zakazano za nedjelju, 25. april. Nagradni fond turnira je 650.000 evra.

Представници Иницијативног одбора разговарали са Миломиром Савчићем

Иницијативни одбор за превазилажење нестатутарног рада руководства Борачке организације оштине Пале одржао је данас састанак са предсједником Борачке организације Републике Српске, генералом Миломиром Савчићем.

Из Иницијативног одбора Пале за портал Катера су рекли да су предсједника БО Републике Српске додатно упознали са основама иницијативе, и са свим дешавањима у, и око Борачке организације Пале.

– Затражено је од предсједника БО Републике Српске да, у оквиру својих надлежности, упозна органе БОРС-а са дешавањима у Борачкој организацији општине Пале, и да надлежни реагују у складу са Статутом БОРС-а. Затражено је и мишљење од предсједника Борачке организације Српске у вези члана 47. Статута БОРС-а и расписивања ванредних избора у општинској борачкој организацији – кажу из Иницијативног одбора Пале за наш портал.

Слика

Фото: Уступљена фотографија

Додају да је предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић истакао да Иницијатива има одјека и у другим борачким организацијама, те да су у току активности у самом БОРС-у око измјена Статута које би требале да допринесу бољем и ефикаснијем раду организације.

– Подстакао је Одбор да доставља све информације према органима БОРС-а, како би постојао основ за дјеловање, у складу са овлашћењима. У вези члана 47. Статута БОРС-а, и расписивања ванредних избора, упутио је да по члану 50. Статута Предсједништво БОРС-а има надлежност да достави Скупштини приједлог за доношење одлуке о расписивању ванредних избора – наводи се у саопштењу послатом порталу Катера.

Кажу да је у припреми и сједница Скупштине Борачке организације Републике Српске, која би требало да буде одржана релативно брзо, зависно и од епидемиолошких мјера, обзиром да Скупштина броји око 150 лица заједно са стручном службом.

Preminula Slađana Kostović Blagojević

Predsjednica OO SP Foča i odbornica u aktuelnom sazivu Skupštine opštine Foča Slađana Kostović Blagojević preminula je danas u 50.godini nakon teške bolesti, potvrđeno je Radio Foči u Socijalističkoj partiji. U Socijalističkoj partiji ističu da je ta stranka preranim odlaskom Kostovićeve ostala bez jednog od svojih istaknutih članova.

-Slađana Kostović ostaće upamćena kao veliki borac za istinu, pravdu, ljudska prava, uvijek spremna da pomogne svima, ne samo partijskim kolegama. Duboko smo potreseni preranim odlaskom naše drage Slađane, koja se posebno isticala brojnim ljudskim kvalitetima i organizacionim sposobnostima, porodici i prijateljima izražavamo iskreno saučešće-naveli su iz SP-a.

Komemorativni skup povodom smrti Kostovićeve biće održan sutra u 13.00 časova u sali Gradskog pozorišta, potvrdio je sekretar SO Foča, Branimir Radović.

-Zbog epidemioloških mjera prisustvo na komemorativnom skupu je ograničeno na članove porodice, odbornike i predstavnike izvršne vlasti-rekao je Radović.

Kostovićeva će biti sahranjena sutra u 15.00 časova na groblju Barakovac u Foči, a opijelo će biti služeno u 14.00 časova u Hramu Svetog Save.

Slađana Kostović Blagojević rođena je 1971. godine u Foči. Bila je predsjednica Opštinskog odbora Socijalističke partije Foča i član Glavnog odbora ove stranke. Odborničku dužnost obavljala je u aktuelnom sazivu SO Foča i u mandatnom periodu  od 2008. do 2012.godine.

Izvor: Radio Foča

LAVINA POSKUPLJENJA U BiH: Još dugo ćemo biti na ljestvici NAJSIROMAŠNIJIH u regionu

Svako poskupljenje pokazatelj da ćemo u narednom periodu još dugo biti na ljestvici najsiromašnijih u regionu, smatra Murisa Marić, izvršni direktor Udruženja za zaštitu potrošača “DON” Prijedor.

Ona podsjeća da je proteklu godinu obilježila pandemija izazvana korona virusom, te dodaje da su uredbe koje je donijela Vlada RS i dalje na snazi, a odnose se na neposrednu kontrolu cijena, to jeste ograničenja marži svih učesnika u lancu snabdijevanja robom ili proizvodima, tako da ne prelaze nivo marži te robe ili tih proizvoda koji je evidentirani 5. marta 2020. godine. 

“Početkom godine na svjetskom  tržištu primjetan je rast cijena nafte i naftnih derivata koji je i na našem  tržištu izazvao povećanje cijena goriva, koje je pokrenulo lavinu poskupljenja, među kojima su i osnovne životne namirnice”, ističe Marićeva u izjavi za portal InfoBijeljina.

Ona dodaje da dobavljači i trgovci nova poskupljenja pravdaju novim cijenama uvoza i skupljim prevozom, tako da potrošači danas plaćaju znatno skuplje osnovne životne namirnice iako je ograničenje marži još uvijek na snazi

“Prvi savjet koji upućujemo potrošačima je da u trgovinu obavezno idu sa spiskom na kojem se nalaze proizvodi koji su im zaista neophodni. Na ovakakv način odupiremo se i uzdržimo od kupovine mnogih proizvoda koji nas mame sa rafa jer nam nisu potrebni i ne treba da pravimo zalihe ili kupujemo nešto što nam neće koristiti”, ističe Marićeva. 

Ona dodaje da nam katalozi koje dijele veletrgovci i trgovački lanci omogućavaju praćenje sniženja i akcija, tako da je i ovo jedan od načina da saznamo kada su i gdje niže cijene onih proizvoda koji su potrebni našem domaćinstvu.  

“Sniženja i akcije uveliko pomažu potrošačima kada je riječ o odjeći i obući jer omogućavaju da nabavimo jeftiniju robu koja nam je potrebna. I ovdje treba da se uzdržimo od kupovina od robe koja će čekati u ormarima narednu zimsku ili neku drugu sezonu”, kaže Marićeva za portal InfoBijeljina.

Naglašava da danas moramo svoj novac racionalno trošiti u skladu sa potrebama jer pored kupovine sve naše potrošače čeka i plaćanje režijskih troškova, što nije nimalo jeftino u našoj zemlji. 

“Četvoročlana  porodica danas za osnovne režijske troškove mjesečno izdvoji od 240 do 290 KM. Ono što preostane potrebno je rasporediti za sve preostale troškove koje imamo u jednom mjesecu”, kaže Marićeva.

Prema njenim riječima, obaveze koje nastanu prema ekonomskim pružaocima usluga moraju se platiti, jer nas mnoga preduzeća isključe lako sa mreže, a o hrani i higijeni te ostalim potrebama niko ni ne razmišlja, što je vidljivo iz penzija i plata koje su ostale na istom nivou kao i u proteklom periodu.

“Mnogima za dnevni trošak  preživljavanja ostaje samo pet do osam KM, te je svako poskupljenje pokazatelj da ćemo u narednom periodu još dugo biti na ljestvici najsiromašnijih u regionu”, zaključuje Marićeva u razgovoru za portal InfoBijeljina.

OTVORENA KUĆA IVA ANDRIĆA U HERCEG NOVOM

Kuća nobelovca Iva Andrića (KNIA) u Herceg Novom otvorena je juče umjetničkim programom „Andrić u Novom“u godini kada se obilježava 6 decenija  od dodjele ove prestizne nagrade poznatom knjizevniku i diplomati.

Otvaranje kuće sjećanja kojoj su prisustvovali ministarka prosvjete, nauke kulture i sporta, Vesna Bratić i konzul Republike Srbije, Zoran Dojčinović počelo je monodramom „Na Drini ćuprija“ dramskog umjetnika Tihomira Stanića.

Predsjednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić svečano je otvorio KNIA i njen stalnu muzejsku postavku „Andrićeve novske staze, lica i predjeli“.

Autori postavke su dr Vladimir Roganović, rukovodilac Stručnog tima za revitalizaciju KNIA i istoričar književnosti Tatjana Korićanac, koja je više od 30 godina bila rukovodilac Spomen-muzeja Ive Andrića u sastavu Muzeja grada Beograda.

Revitalizaciju je finansirala dijelom Opština Herceg Novi, dok je drugi dio sredstava obezbijeđen iz fondova Evropske unije kroz projekat prekogranične saradnje “Co.Co. Tour”

Skupili pare za vakcine i rešili se korone: Kako je JEDNO BRAZILSKO PLEME samo stavilo kovid pod kontrolu

  • Milica Marković
  •  10.04.2021. 17:33
pleme

Kuikuro su jedan korak ispred svih – umesto da čekaju na pomoć vlade, sami su sakupili sredstva za medicinske zalihe, zaključali sela i iskoristili iskustvo s epidemijom velikih boginja za ranu borbu protiv pandemije.

Domorodačke zajednice smatraju se prioritetom u brazilskom programu za vakcinaciju protiv kovida. Ali ovo brazilsko pleme ne čeka nikoga.

Prema zvaničnim podacima, zabeleženo je više od 45.000 slučajeva i 620 smrti među pola miliona ljudi sa brazilskih domorodačkih teritorija. Ovu statistiku je nacionalno domorodačko udruženje proglasilo vanrednim stanjem i tvrdi da su pravi brojevi smrtnih slučajeva još veći. Ali među oko 900 pripadnika naroda Kuiokuro, koji žive u osam sela širom Gornjeg basena reke Šingu, nije bilo smrtnih slučajeva i bilo je samo 160 zaražavanja. Svi su vakcinisani, piše BBC.

Među oko 900 pripadnika naroda Kuiokuro, koji žive u osam sela širom Gornjeg basena reke Šingu, nije bilo smrtnih slučajeva i bilo je samo 160 zaražavanja
Među oko 900 pripadnika naroda Kuiokuro, koji žive u osam sela širom Gornjeg basena reke Šingu, nije bilo smrtnih slučajeva i bilo je samo 160 zaražavanja

Njihov uspeh u borbi protiv kovida razlikuje se u odnosu na ostatak Brazila, gde je umrlo više od 295.000 ljudi, a predsednik Žair Bolsonaro se protivi zaključavanju, odbacuje vakcine i promoviše neproverene metode lečenja.

Vođa zajednice Janama Kuikuro ispričao je BBC-jevom novinaru Pablu Učoi kako su se izborili s virusom:

– Živim u glavnom selu Ipatse – u njemu ima 390 ljudi, među kojima su i deca. Prošle godine sam video vest o porastu broja slučajeva kovida u Brazilu. Razgovarao sam s bratom i poglavicom sela Ipatse, Afukakom Kuikurom, koji je takođe pratio vesti.

Stradalo je mnogo ljudi i bili smo svesni opasnosti. I zato se naša zajednica okupila nekoliko puta pre nego što je virus stigao do nas, kao bismo zajednički smislili: kako možemo da se suočimo s ovim novim virusom? Ko može da nam pomogne?

Kad sam bio dete, moj otac je imao običaj da mi priča o epidemiji velikih boginja koja je ubila mnogo ljudi ovde u Gornjem basenu reke Šingu. Mnogo je naroda stradalo: Kalapalo, Kamajuras. I zato kad smo čuli za ovaj novi virus, naše starešine su se odmah toga setile.

Pomislili smo moramo da se organizujemo, moramo da se zaključamo. Da smo zatražili pomoć od vlade, ne bi stigla brzo.

Izgradili smo kuću u kojoj pacijenti mogu da se izoluju.

Kao predsednik udruženja Kuikuroa, kontaktirao sam partnere (na univerzitetima i u NVO).

Oni su prikupili 200.000 reala (oko 36.500 dolara) preko projekta Amazon houps kolektiv i kupili smo boce s kiseonikom, koncentrator kiseonika i angažovali lekara i medicinsku sestru. Vlada je delila pribor za kovid (mešavina nedokazanih metoda lečenja protiv virusa), ali mi to nismo prihvatili, zato što ga nisu potvrdile studije.

Sastavili smo vlastiti protokol, koji se razlikovao od vladinog protokola.

Neki ljudi iz zajednice su se naljutili na mene zato što sam im govorio da ne smeju da napuštaju selo, tražio sam od njih da nose maske i stalno peru ruke. Mnogi su mislili da ih lažem. A onda je virus stigao i poverovali su mi. Prvi koji se zarazio bio je narod Kalapalo. Slučajevi su bili veoma teški i ljudi su prebacivani u bolnice van domorodačke teritorije da bi bili intubirani. Neki pacijenti su nam slali audio-poruke govoreći da se bolnice ne staraju valjano o njima i da ne dobijaju hranu.

Neki ljudi su lečeni u našoj bolnici, ali niko nije morao da bude stavljen na kiseonik.

Oko juna ili jula kovid je ušao u naše selo preko ljudi koji su ga doneli iz drugih opština.

Naš lekar je uradio brzi test i ovaj je bio pozitivan. Porodica je ušla u izolaciju. U našem selu se zarazilo oko 160 ljudi i svi su ušli u izolaciju. Već smo bili pripremljeni za to i kupili smo hranu iz obližnjih opština. Zdravstveni tim koji ih nadgledao nosio im je sve što im treba. Ponovo smo sakupili sredstva, a ovaj put je to bilo 44.000 reala (oko 8.000 dolara).

S tim novcem, organizacija naše zajednice kupila je sve stvari koje imamo običaj da kupujemo u gradovima: udice za ribe, šibice, neku vrstu hrane, gorivo za naš agregat i naš motorni čamac.

Sve je isporučeno u naše selo i dezinfikovano pre nego što smo to uneli.

Ministarstvo zdravlja nas je informisalo da će domorodački narodi, zdravstveni radnici i kvilombolas (zajednice potomaka robova) biti prioritetne grupe u postupku vakcinacije. Neke vakcine su stigle avionom, neke automobilom, neke brodom.

S dolaskom vakcina, širene su mnoge laži, mnoge lažne vesti… Mnogo je ljudi govorilo domorocima da ne primaju vakcinu, a neki su im poverovali. Ali Afukaka i ja ne verujemo u to.

Razgovarali smo mnogo s članovima zajednice i rekli im da ne veruju u lažne vesti. Već smo primili prve doze vakcine (Sinovak). Postavili smo slike kako je dobijamo na internet-stranicu kao primer drugima u Šinguu da bi se i oni vakcinisali.

Svi su ovde vakcinisani. Kad sam primao vakcinu, razmišljao sam o pričama koje sam slušao od oca. Velike boginje su ubile mnogo ljudi, starešine koje su poznavale istoriju i kulturu. Ali posle vakcine, više nije bilo smrti. Kad sam video širenje kovida 19, pomislio sam, ako sve starešine i vođe umru, više nećemo imati našu kulturu. Vakcine su nam pomogle. Danas naša deca odrastaju bez tih bolesti iz prošlosti, kao što su velike boginje i magareći kašalj. Danas deca odrastaju zdrava.

Naša borba još nije okončana. Kad sam video širenje Kovida 19, pomislio sam, ako sve starešine i vođe umru, više nećemo imati našu kulturu. Vakcine su nam pomogle. Danas naša deca odrastaju bez tih bolesti iz prošlosti kao što su velike boginje i magareći kašalj.

Država Mato Groso je u kritičnom stanju, broj slučajeva raste, a kreveti na odeljenjima za intenzivnu negu su zauzeti. Mnogi mladi ljudi umiru od varijante virusa (P.1). Veoma sam zabrinut. Kako ponovo da se organizujemo?

Znam da je veoma teško otvoriti malu bolnicu ovde, ali mnogi ljudi umiru i u bolnicama spolja.

– Ali prošle i ove godine, kad su se ljudi zarazili u našem selu, ovde smo uspeli da izađemo na kraj s virusom – ispričao je vođa zajednice.