Отворен позив за регистрацију удружења из региона и дијаспоре

Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону позива удружења из региона и дијаспоре да се региструју на нову онлајн веб платформу која омогућава дигитализовано конкурисање за све будуће конкурсе намењене суфинансирању пројеката. Након извршене регистрације, удружење ће имати увид у све актуелне конкурсе на које може да аплицира.

УКОЛИКО ЖЕЛИТЕ ДА СЕ РЕГИСТРУЈЕТЕ КЛИКНИТЕ НА ЛИНК ИЛИ НА СЛИКУ

Упутства за регистрацију и за аплицирање на све активне конкурсе налазе се на самој веб платформи. Видео снимак са онлајн конференције на којој смо детаљно представили рад нове веб платформе за суфинансирање пројеката удружења из региона и дијаспоре можете погледати у наставку:

Депоније – темпиране еколошке бомбе

Постојећи систем неконтролисаног и некажњеног одлагања отпада на несанитарне депоније је најјефтинији вид управљања отпадом, али зато најскупљи кад је реч о цени коју Србија плаћа здрављем грађана и стањем животне средине

Cметлишта у Пожаревцу, Ковину, Смедереву, Крагујевцу, Старој Пазови… горели су последњих месец дана. Несанитарне општинске депоније један су од највећих еколошких проблема у Србији. Према подацимa Агенција за заштиту животне средине, јавна комунална предузећа у 111 општина одлажу око 70 одсто смећа на 137 несанитарних депонија. За велики број њих Стратегија о управљању отпадом предвидела је затварање. Али како још не постоји изграђен систем регионалних центара, локалне депоније остају једино решење. Многе су старије више од 50 године – депонија у Вршцу користи се од 1945, а 11 година касније отворена је у Бачкој Паланци.

Вишедеценијска употреба довела је до попуњености капацитета, а велики проблем је и непостојање система за одвођење депонијског гаса – тек је десетак депонија које поседује овај систем. Због тога долази до пожара, али могу се догодити и гори  сценарији попут експлозије. Ранији извештаји Агенције за заштиту животне средине бележили су присуство дима на око 100 сметлишта. Најдрастичнији пример забележен је 2017. када је депонија у Винчи горела два месеца.

– Несанитарне депоније представљају праве еколошке бомбе са којих штетне материје без икакве баријере продиру у подземне воде и земљиште, а гас метан, који настаје распадањем, одлази у атмосферу што проузрокује честе пожаре који се тешко гасе. Стакло бачено на депоније током топлих летњих месеци под дејством сунчеве светлости изазива паљења, а интензивним пожарима доприноси и опасан запаљив отпад из домаћинстава – амбалажа од хемикалија, боја, лакова која се заједно са свим другим комуналним отпадом одлаже на депоније – објашњава за „Политику” Кристина Цвејанов, експерткиња за управљање отпадом.

Око 70 одсто активних депонија чак није предвиђено никаквим просторно-планским документима, немају урађену студију о процени утицаја на животну средину, нити потребне дозволе. Многи мештани живе у непосредној близини отпада, па се у половини случајева смеће одлаже на местима која су мање од километра удаљена од насеља. Има их и у поплавном подручју – 29 несанитарних депонија је у близини река или језера. Решење овог великог проблема налази се, према рачуници Фискалног савета, у 300 до 350 милиона евра – толико би требало држава да обезбеди за затварање и санацију постојећих депонија. Али уређење овог питања не би погодило само државну касу, већ и буџете грађана.

– Кључни разлог што до сада нису постигнути амбициознији резултати у затварању несанитарних и отварању санитарних депонија на којима би отпад физичким баријерама био изолован од утицаја подземних вода, а метан се извлачио и даље прерађивао, јесте што овакав систем проузрокује и веће трошкове за саме грађане – кориснике комуналних услуга. Због тога су протеклих година локалне самоуправе невољно приступале формирању региона. Постојећи систем неконтролисаног и несанкционисаног одлагања отпада на несанитарне депоније је најјефтинији вид управљања отпадом, али зато најскупљи кад је реч о цени коју Србија плаћа здрављем грађана и стањем животне средине. Европска унија је законом забранила одлагање отпада на несанитарне депоније, а многе државе чланице увеле су таксе за депоновање како би дестимулисале одлагање отпада који се може рециклирати или искористити за добијање енергије – појашњава наша саговорница.

Како у Србији депоновање најмање кошта, чак  98 одсто укупног отпада заврши у животној средини. Наша саговорница подсећа на поражавајућу чињеницу коју је објавила Агенција за животну средину – од 2012. до 2019. на депоније одложено је чак 136.748 тона опасног отпада. Разлог томе је што у нашој земљи не постоји постројење за третман опасног отпада, а извоз у Европску унију је скуп.

– Према анализама које су радили експерти „Грин Лупa” у комуналном отпаду које се сваке године одложи на депоније у Србији, налази се око 300.000 тона погодног за рециклажу, и још 350.000 тона отпада који се може искористити за добијање енергије, од чега је готово половина нерециклабилна пластика. Тако да депоновањем не само што загађујемо животну средину већ траћимо и ресурсе драгоцене за прелазак на циркуларну економију – појашњава Кристина Цвејанов и додаје да наду како ће ове штетне праксе бити прекинуте буде најаве Министарства животне средине да ће се ускоро кренути у изградњу пет регионалних центара. Они ће бити финансирани средствима европских банака и Министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, које је задужено за изградњу још четири регионална центра у оквиру пројекта „Чиста Србија”, а који се финансира из кинеског кредита.

Ништа мањи еколошки проблем нису ни дивље депоније. Према проценама има их око 3.500. Њих не контролишу јавна комунална предузећа, а сматра се да ту завршава око 20 одсто комуналног отпада. Какво је стање на овим депонијама сведочи извештај о управљању отпадом од 2011. до 2019. године који је израдила Агенција за заштиту животне средине. Иако нису све локалне самоуправе доставиле податке, у 131 граду и општинама налази се 2.305 дивљих депонија. У 2019. години на 1.396 локација чишћење није обављено ниједном, до десет пута чишћено је 796 локација, а преко 20 пута чишћене су само две депоније.

Министарство екологије ове године ће кроз конкурсе 75 милиона динара доделити општинама и градовима за превенцију нелегалног одлагања и уклањање отпада. Међутим, за потпуно уклањање дивљих депонија, потребно је далеко више новца – око десет милиона евра

Gujon: “Solidarnost za Kosovo” pokreće još četiri nova projekta u srpskim enklavama na KiM

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i osnivač humanitarne organizacije “Solidarnost za Kosovo” Arno Gujon poručio je danas da će ova humanitarna organizacija nastaviti da pomaže srpskom narodu na Kosovu.

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i osnivač humanitarne organizacije “Solidarnost za Kosovo” Arno Gujon poručio je danas da će ova humanitarna organizacija nastaviti da pomaže srpskom narodu na Kosovu.

Gujon, koji je dokazani humanitarac i koji srpskom narodu na Kosovu pomaže skoro dve decenije, objavio je na svom Tviter nalogu da će ova organizacija, u narednih nekoliko meseci, u srpskim enklavama na Kosovu pokrenuti još četiri nova projekta u oblasti poljoprivrede.

“Četiri nova poljoprivredna projekta će ‘Solidarnost za Kosovo’ razvijati u enklavama na Кosovu i Metohiji u narednih nekoliko meseci”, napisao je Gujon

Bosanski Monte Karlo: Neum krcat, traži se mjesto više na plaži, a cijene prihvatljive za sve

Kafa 2 KM, gazirani sokovi 4, cijene smještaja prihvatljiveBuka 04. Juli 2021

PODIJELI:

Nakon što je otvorena turistička sezona u junu, jedini grad na moru u BiH, Neum osvanuo je krcat stranim turistima, ali i domaćim gostima. 

Kako javlja novinarka “Avaza” s lica mjesta, od ranog jutra brojni turisti tražili su svoje mjesto na plaži.

Ljetne temperature

Plaže su krcate, a prema podacima Federalnog hidrometeorološkog zavoda posljednja izmjerena temperatura zraka u 11 sati u Neumu iznosi 28 stepeni.

Vozač autobusa Hikmet Karamuja iz Kaknja stigao je jutros u jedini bh. grad na moru.

–  Došao sam jutros i dovezao goste u Neum. Bio sam mnogo puta ovdje. Inače vozim autobus tako da često dolazim. U septembru budem po sedam dana. Lijepo je – istakao je Karamuja.

Osman Pobrić došao je sa djevojkom na more.

– Nisam prvi put ovdje, ali je fino. Uvijek je isto. Došli smo danas i ostajemo dan. Lijepo nam je. Toplo je – naveo je Pobrić.

Antonio Perušić jedan od prodavaca kazao je da svakim danom od 9 do 18 sati radi na šetalištu prodavajući palačinke i kukuruze.

– Zadovoljan sam. Ima posla. Vikendom bude više posla, jer je veći broj turista, ali dobro je – kazao je on.

Dodao je kako najviše posla ima tokom jutra.

Provjerili smo i cijene u kafićima i one su prihvatljive za prosječan bh. džep. Kafa je 2 KM, gazirani sokovi po 4 KM, limunada 5 KM…

Korona utjecala na posao

Jedna od uposlenica u poslastičarnici istakla je da je pandemija koronavirusa znatno utjecala na posao kao i otvaranje granica susjedne Hrvatske i Crne Gore. Naglasila je da je prošle godine bilo više posjetitelja.

– Puno više smo očekivali. Dosta smo se pripremali, ali nije onako kako smo se nadali. Očekujemo da će u idućim sedmicama biti posla. Prošle godine smo imali puno više posla – kazala je ona.

Dodala je da su cijene priatupačne i da jedna kugla sladoleda iznosi 2 KM, iako to pojedinim gostima ne odgovara

Kako da preuzmete Windows 11? Prva verzija je već dostupna za sve

Microsoft je zvanično 24. juna predstavio Windows 11, dajući svetu prvi pogled na novi dizajn, funkcije i poboljšanja performansi koji dolaze u operativni sistem 2021. godine.

Windows 11 neće biti na tržištu do početka sezone praznika, što znači da ćete morati da sačekate nekoliko meseci da biste videli službeno izdanje. Međutim, u ponedeljak 28. juna, Microsoft je izbacio prvi Windows 11 Preview Build za članove Windows Insiders programa, koji je namenjen onima koji žele da isprobaju najskoriju test verziju Windows-a, kako bi što ranije videli novitete koji će doći, ali uz kompromis u vidu potencijalnih bagova i grešaka u sistemu. Ukoliko ste jedan od tih ili ste samo radoznali, pročitajte kako da među prvima preuzmete Windows 11 i upoznate se sa tim novim funkcijama.

Kako preuzeti novi Windows 11? I iz prve ruke videti nove funkcije

Da biste preuzeli Windows 11, prvo ćete želeti da proverite da li vaš računar zaista ispunjava uslove za pokretanje ispravke.

Da biste to uradili, možete slediti naš vodič koji sadrži minimalne specifikacije potrebne za ažuriranje (ukratko, 64-bitni procesor sa 4 GB RAM-a i 64 GB skladišnog prostora), a moraćete i da se prijavite za program Windows Insider. Od Microsoft-ovog Panos Panai-a u videu ispod možete čuti više o tome šta Microsoft sprema za svoje Insajdere sa Windows-om 11.

Evo kako da se registrujete za program Windows Insider:

Foto: Profimedia
  • Idite na insider.windows.com
  • Kliknite na “Registruj se”
  • Kliknite na “Prijavi se odmah” da biste se prijavili na svoj Microsoft nalog
  • Sledite uputstva za registraciju za program Insider
  • Windows 11 Preview Build 22000.5 je sada ušao u program za programere, omogućavajući registrovanim Windows Insiders-ima da preuzmu prvu verziju predstojeće ispravke na svoj računar.

Da biste osigurali da vaša mašina sa sistemom Windows 10 ispunjava uslove, morate da potražite Podešavanja > Ažuriranje i bezbednost > Program Windows Insider i omogućite Dev Channel. Odatle će biti slučaj preuzimanja i instaliranja Windows 11 na vaš uređaj prateći uputstva.

Međutim, trebalo bi da imate na umu da ovo verovatno nije najstabilnija verzija Windows-a, pa bi možda bilo najbolje da je rezervišete za uređaj na koji se ne oslanjate u svakodnevnom radu ili u bilo čemu važnom dok ne izađe puna verzija kasnije ove godine.

Nove funkcije su najavljene tokom Microsoft-ovog Windows 11 događaja. To uključuje novi centrirani Start meni, svetle i tamne teme i alate za snapping aplikacije.

Integracija Android aplikacija preko Amazon-ove prodavnice aplikacija, iako je najavljena, nije dostupna u trenutnoj verziji. Verovatno ćemo videti tu mogućnost tokom leta u kasnijoj verziji Windows 11 Preview-a.

U postu na blogu, tim za Windows 11 napisao je: “Dok finalizujemo proizvod tokom narednih meseci, radićemo sa vama na uobličavanju skustva. Isprobaćete mnoge, ali ne sve nove funkcije koje smo pokazali prošle nedelje u ovoj Early Preview verziji. U narednim mesecima Microsoft će u doneti više funkcija poput osvežene “Prodavnice”, Chat sa Microsoft Teams-om i Android aplikacije integrisane u operativni sistem.”

BISER kojem ne mogu odoljeti ni NBA asovi: Park prirode Piva je naše BLAGO koje krije ove LJEPOTE!

Mir, tišina, efekat neprolaznosti i u isto vrijeme beskonačnosti, gdje god da odete, tu kad se vratite ste svoj na svome – u prirodi.

Ta vrijednost kada se nađemo u netaknutoj prirodi je neprocjenjiva, ma koliko se sve druge okolnosti mijenjale, a mijenjaju se.

A onda treba znati uživati i ono što je najvažnije, čuvati je.

Blago Crne Gore je upravo ta netaknuta priroda, koja fascinira ljude širom svijeta, i koji ne žale da pređu na hiljade i hiljade kilometara, samo da osjete čari ovih područja.

Jedan od takvih dragulja je i Park prirode Piva, koji je prvi proglašeni park ove vrste u Crnoj Gori.

Oivičen kanjonima rijeka Pive, Tare, Sušice, planinskim masivima, jezerima,… ovaj predio je po mnogo čemu poseban.

„Svakako je značajno da je ovo prvi proglašeni Park prirode u Crnoj Gori. Proglašen je na Dan planete Zemlje 22. aprila 2015. godine. Park se prostire na 33.000 ha i zauzima 39 % teritorije opštine Plužine. Predstavlja prirodnu vezu između NP Durmitor i NP Sutjeska u BiH. Park obiluje izuzetnim prirodnim karakteristikama. Oivičen gorostasnim kanjonima rijeka Pive, Tare i Sušice, okružen planinskim masivima Bioč, Maglić i Volujak sa jedne, te Planinom Pivskom i Durmitorom sa druge strane. Ovo su planinske površi koje obiluju sa bogatim pašnjacima i šumama. Dva izuzetna dragulja su svakako i lednička jezera – Malo i Veliko Stabansko jezero, te fascinantno Trnovačko jezero, koje se još naziva i Volujačko. Izuzetno je i kulturno nasleđe na prostoru Parka – manastir Zagrađe iz 15. vijeka, u čijoj se blizini nalaze i ostaci Soko grada, te ostaci crkve Šćepanice na Šćepan Polju“, objašnjava za naš portal Petar Ćalasan, ispred tima Parka prirode Piva.

Foto: Vinka Kandić

10 DANA ZA POTPUNO UŽIVANJE

Kada pomenete prostor od 33.000 hektara, onda se nameće i pitanje šta posjetiti i koliko vremena odvojiti za uživanje u Pivi, gdje svaki novi krajolik nosi svoju priču?

Odgovor je jednostavan – moraju izdvojiti barem 10 dana svog godišnjeg odmora, kako bi uspjeli da vide i obiđu sve ono čime Park, i uopšteno Plužine kao opština raspolažu.

Od raftinga, do ribolova, planinarenja,… Adrenalina ne fali.

„Obično kada nas gosti pitaju šta da posjete kada dođu kod nas, mi im kažemo da moraju da dođu bar na 10 dana kako bi uspjeli da vide i obiđu sve ono čime Park i opština Plužine raspolažu. Svakako je najprepoznatljiviji turistički proizvod Parka i opštine Plužine rafting na najatraktivnijih 14 km toka rijeke Tare. Zaljubljenici u adrenalin će svakako doći tokom maja i juna kada je nivo rijeke zbog otapanja snijega povišen, dok će oni koji žele nešto mirniju avanturu doći tokom jula, avgusta i septembra. Tu je svakako i nadaleko poznato Pivsko jezero, najveće vještačko jezero u zemlji koje je nastalo izgradnjom Hidroelektrane Piva (1966. – 1976. godine) i predstavlja najveći rezervoar pitke vode na Balkanu! Jezero pruža mnoge mogućnosti počev od kupanja na gradskoj plaži u Plužinama, vožnja brodićima, kajacima i kanuima, ribolov i razne druge sportove na vodi. Sve više je ljubitelja prirode i planinara koji obilaze brojne planinske vrhove preko 2.000 m.n.m. (planinski masivi Bioč, Maglić, Volujak, Durmitor…). Posjeta ledničkim Stabanskim jezerima – Malo i Veliko, kao i Trnovačkom jezeru iz godine u godinu obilazi sve veći broj turista“.

Foto: Vinka Kandić

Sve staze koje vode do pomenutih lokacija su uredno označene i markirane, a sve kako bi boravak gostiju bio što bezbjedniji.

A šta je odlazak u Pivu, bez fotografije na kojoj se vidi sva ljepota ovog područja?

Upravo takvu fotografiju možete zabilježiti sa jednog od vidikovaca, sa kojih se pružaju fenomenalni pogledi na Plužine, Pivsko jezero, okolne planine, kanjon Pive, Tare i Sušice… Do nekih je moguće stići automobilom, a do nekih se barem malo moraju „protegnuti“ noge.

„Turisti još biraju i vožnju bicikala, jahanje konja, vožnja quadova, „let“ od 1400. metara najdužim zip-line-om u Crnoj Gori preko Pivskog jezera, posjeta brojnim eko i etno selima, privatnim i seoskim turističko-poljoprivrednim domaćinstvima, posjeta brojnim kulturno-istorijskim spomenicima (Manastiri Piva i Zagrađe, memorijalnom spomen kompleksu u Dolima, kuli vojvode Lazara Sočice-gdje je u toku projekat njene restauracije kako bi se uredila za još ugodniji boravak posjetilaca, obilazak brojnih stećaka po Pivi…)“, objašnjava Ćalasan za Kolektiv.me.

Foto: Anđela Kandić

Ipak, uprkos sjajnoj ponudi, cjelokupna turistička sezona je tokom prošlog ljeta pretrpjela velike gubite, od juga do sjevera Crne Gore, kao uostalom i u cijelom svijetu – zbog COVID-a 19.

Naš sagovornik nam objašnjava da o svemu najbolje svjedoče brojke – naime, 2020. godine je zabilježeno 90% manje registrovanih posjetilaca u Parku nego 2019.godine.

Veliki problem predstavlja i to što još uvijek ne postoji direktna avio linija između Crne Gore i Rusije, jer upravo najveći broj posjetilaca dolazi iz ove zemlje.

„Ova sezona nije počela onako kako smo očekivali, ali je to u neku ruku i očekivano, s obzirom na sveukupnu situaciju vezanu za korona virus. Moramo napomenuti da i za nas predstavlja problem nepostojanje direktnih avio linija između Crne Gore i Rusije, iz razloga što je prethodnih godina najveći broj posjetilaca raftinga na rijeci Tari dolazio upravo iz ove zemlje. Nadamo se da će u interesu kako nas ali i sveukupnog crnogorskog turizma ovaj problem u što skorijem periodu biti riješen“.

OD BOGDANOVIĆA PA DO JOKIĆA – PIVA NA LISTI SVJETSKIH ASOVA

A dok čekamo turiste iz ratličitih krajeva svijeta, činjenica je da ni mnogi stanovnici naše zemlje nijesu u dovoljnoj mjeri otkrili sve potencijale Parka i Plužina.

Ćalasan ističe da će u narednom periodu i to biti jedan od ciljeva – animirati domaće goste, jer jednom kada dođu, vraćaju se puni pozitivnih utisaka.

A Piva proteklih dana nije mogla dobiti bolju promociju.

Najbolji košarkaš današnjice, MVP NBA lige, slavni Nikola Jokić, odlučio je da dio svog slobodnog vremena provede baš u Pivi, i to na Trnovačkom jezeru, a ovo mu nije prvi put da obilazi ove krajeve.

Foto: Park prirode Piva/ustupljena fotografija

I ranije je bio redovan gost na jezeru, kao i njegov kolega iz reprezentacije Bogdan Bogdanović.

„Većina ljudi još uvijek ne zna, da je poznati igrač srpske reprezentacije i član Atlanta Hoksa (USA) Bogdan Bogdanović „naše gore list“. Naime, Bogdanovi roditelji su iz Pive, a i sam Bogdan je nekolike godine svoga djetinjstva živio u Plužinama. On sada sa svojim klubom igra finale istočne konferencije NBA lige, gdje pruža zapažene partije, a mi se nadamo da će i ove godine „ugrabiti“ par slobodnih dana da opet dođe u Pivu.  Nedavno je i poznati jugoslovenski košarkaš Željko Rebrača učestvovao kod nas u jednoj humanoj akciji. Prošle godine je i Vlade Divac boravio u Plužinama kao gost porodice Bogdana Bogdanovića, koji su inače prije par godina kupili hotel „Piva“ u Plužinama koji je bio skoro 10 godina zatvoren, a koji planiraju da renoviraju i opet otvore za turiste. Tako da nam je sigurno velika čast i zadovoljstvo da ovi navedeni NBA asovi i poznati košarkaši posjećuju Park i opštinu Plužine, i na taj način pokazuju turistički značaj i potencijal ovoga kraja“, zaključio je Petar Ćalasan za Kolektiv.me.

Marija BOJOVIĆ