Najčešća pitanja i odgovori – oblast električna energija BiH

Koja je razlika između distributera i snabdjevača električne energije?

Distributer električne energije obavlja sve poslove vezane za distributivnu mrežu. Njegov zadatak je da svim kupcima omogući priključenje na distributivnu mrežu i da izvrši transport električne energije preko distributivne mreže. Snabdjevač električne energije nabavlja energiju od proizvođača električne energije i prodaje je krajnjem kupcu.


Šta tržište električne energije donosi kupcima?

Tržište električne energije donosi slijedeće prednosti za kupce:

  • slobodan izbor snabdjevača električnom energijom
  • pregovore o elementima ugovora sa snabdjevačem električne energije
  • cijenu električne energije formiranu na tržišnim osnovama

Ko određuje cijenu električne energije za javnog snabdjevača?

Cijena usluge javnog snabdjevača za pružanje univezalne usluge je određena od strana regulatorne agencije, a na prijedlog javnog snabdjevača. Cijenu električne energije za javnog snabdjevača JP EPBIH pogledajte u dijelu Tarifni stavovi. Detaljnije o samom načinu formiranja cijene električne energije za javnog snabdjevača možete pronaći u Pravilniku o snabdijevanju kvalifikovanih kupaca električnom energijom i postupku promjene snabdjevača.


Šta je to javni snabdjevač električne energije?

Javni snabdjevač električne energije je snabdjevač koji ima obavezu da vrši isporuku električne energije kupcima koji su kvalifikovani, a nisu izabrali svog snabdjevača električnom energijom na slobodnom tržištu. Cijenu električne energije za pružanje usluge javnog snabdijevanja od strane javnog snabdjevača JP EPBIH pogledajte u dijelu Tarifni stavovi.


Šta ako sam postao kvalifikovani kupac, a nisam izabrao svog snabdjevača električnom energijom?

Ukoliko kupac stekne status kvalifikovanog kupca, a nije izabrao snabdjevača električnom energijom, ima pravo da se snabdijeva od strane javnog snabdjevača. Detalje o javnom snabdjevači i tome ko ima pravo na javnog snabdjevača pogledajte u dijelu Tržište električne energije.


Zašto moram potpisati ugovor o priključenju na distributivnu mrežu, ugovor o korištenju distributivne mreže i ugovore o snabdijevanju električnom energijom?

U skladu sa Opštim uslovima za isporuku električne energije, svaki kupac je dužan da sa distributerom električne energije potpiše ugovor o priključenju i ugovor o korištenju distributivne mreže, i ovi ugovori se u principu sklapaju na neodređeno vrijeme. Takođe, kupac je obavezan da sa snabdjevačem potpiše ugovor o snabdijevanju električnom energijom koji se za kupce kod kojih se vrši godišnje ugovaranje količine električne energije potpisuje na određeno vrijeme (kupci na 110 kV, 35 kV i 10 kV). Za ostale kupce (domaćinstva, ostala potrošnja na niskom naponu, javna rasvjeta) ugovori o snabdijevanju se potpisuju na neodređeno vrijeme. Forme za sve tri vrste ugovora možete pogledati u dijelu Ugovori.


Kako postati kupac električne energije JP EPBIH?

Ukoliko ste kupac koji je već priključen na prijenosnu  ili distributivnu mrežu i želite promijeniti svog snabdjevača električnom energijom, dovoljno je da se obratite sa zahtjevom za promjenu snabdjevača. Ukoliko ste novi kupac i niste priključeni na mrežu, neophodno je da sa distributerom završite proces priključenja na mrežu, a potom sa snabdjevačem potpišete ugovor o snabdijevanju električnom energijom. Detaljnije pogledajte u dijelu Kako postati kupac.


Zašto plaćam naknadu za obnovljive izvore energije (OIE) i kome idu sredstva prikupljena od naknade?

Podsticanje upotrebe obnovljivih izvora energije jedan je od strateških ciljeva energetske politike EU, iskazan i kroz evropsko energetsko zakonodavstvo, odnosno Direktivu o podsticanje upotrebe električne energije iz OIE. Tom se Direktivom od zemalja članica traži uspostava sistema podsticaja za OIE. Svaka država članica EU postavlja svoj nacionalni cilj za proizvodnju električne energije iz OIE.

U skladu sa Uredbom o podsticanju poizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i efikasne kogeneracije i određivanju naknada za podsticanje svaki snabdjevač je obavezan da na računu koji dostavlja kupcu kao posebnu stavku označi iznos ukupne naknade za podsticanje obnovljivih izvora energije. Uredbom je definisana jedinična naknada koja se izražava u konvertibilnim markama po utrošenom kilovatsatu električne energije (KM/kWh).

Sredstva prikupljena od naknade za obnovljive izvore energije idu Operateru za obnovljive izvore energije i kogeneracije, iz kojih se, između ostalog, vrši plaćanje proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora, finansira trošak rada Operatora za OIEiK i drugi troškovi vezani za OIEiK.


Kojeg datuma dobivam račun za električnu energiju?

Svi kupci električne energije JP EPBIH račun za električnu energiju dobivaju jednom mjesečno. Ukoliko ste kupac električne energije koji nije domaćinstvo, očitanje brojila se vrši svakog prvog u mjesecu i račun za električnu energiju dobivate početkom mjeseca. Za kupce iz kategorije domaćinstvo je karakteristično da se očitanje vrši kontinuirano tokom čitavog mjeseca, tako da račun možete dobiti bilo kada u mjesecu, s tim da svaki mjesec dobivate račun u istom periodu.


Koja su dozvoljena odstupanja napona na mjestu priključka kupca?

Odstupanja od nazivnog napona električne energije na mjestu isporuke električne energije za kupca priključenog na srednjem naponu (10kV, 20kV, 35kV), može biti do ±10%. Za kupca priključenog na niskom naponu (0.4kV), odstupanja od nazivnog napona električne energije na mjestu isporuke električne energije može biti u granicama od +5% do -10%.


Koje su zakonom definisane obaveze distributera po primitku prigovora kupca na kvalitet isporučene električne energije?

Ako korisnik mreže podnese distributeru pisani prigovor na nivo kvaliteta napona, distributer je dužan izvršiti mjerenje u roku  20 dana od dana podnošenja prigovora, a pisani izvještaj o rezultatima mjerenja na obračunskom mjernom mjestu  dostaviti krajnjem korisniku mreže u daljem roku od 10 dana. Ako se utvrdi da je prigovor neosnovan, troškove mjerenja snosi korisnik mreže, a ako je prigovor osnovan, nadležni  distributer. Ukoliko se utvrdi da je prigovor bio osnovan, distributer je duža za iduće tri godine osigurati standardan kvalitet napona na tom obračunskom mjernom mjestu.


U kojim slučajevima je neophodno da kupac podnese zahtjev za elektroenergetsku saglasnost?

Krajnji kupac/proizvođač je obavezan dobiti elektroenergetsku saglasnost od distributera prije nego što pristupi:

  1. izgradnji novog objekta ili rekonstrukciji postojećih elektroenergetskih postrojenja priključenih na distributivnu mrežu.
  2. priključenju dodatnih uređaja
  3. zamjeni, premještanju ili rekonstrukciji mjernog mjesta
  4. izmjeni tehničkih karakteristika uređaja krajnjeg kupca, odnosno proizvođača
  5. povećanje vršne snage
  6. objedinjavanje više mjernih mjesta u jedno mjerno mjesto
  7. dijeljenju jednog mjernog mjesta na više mjernih mjesta na istoj lokaciji
  8. promjeni namjene objekata i kategoriji potrošnje

Koji su rokovi za izdavanje prethodne elektroenergetske saglasnosti/elektroenergetske saglasnosti?

Po zahtjevima za izdavanje prethodne elektroenergetske saglasnosti/elektroenergetske saglasnosti distributer je dužan odlučiti što prije, ali ne duže od 30 dana od dana uredno podnesenog zahtjeva. Ukoliko je dostavljena dokumentacija nepotpuna, distributer je dužan pisanim putem u roku od 8 dana od dana zaprimanja zahtjeva zatražiti od podnosioca zahtjeva dopunu podataka.


Šta je posebna zona?

Posebna zona označava prostor unutar prostornog plana u kojem se grade objekti za čije priključenje je potrebna izgradnja i/ili rekonstrukcija trafo-stanica i/ili priključnih vodova srednjeg napona do uključivo 35kV naponskog nivoa (npr. fabrika, rudnik, stambeno-poslovni objekat namijenjen tržištu, sportski objekat i slično).


Šta je neovlaštena potrošnja?

Pod pojmom neovlaštena potrošnja se podrazumijeva:

  1. priključivanje objekta na distributivnu mrežu bez elektroenergetske saglasnosti i/ili ugovora o priključenju, ugovora o korištenju distributivne mreže i ugovora o snabdijevanju električnom energijom
  2. trošenje električne energije bez mjernih uređaja i mimo njih
  3. uticanje na rad mjernih uređaja, uklanjanje mjernih uređaja, skidanje ili oštećenje plombi
  4. samovoljno priključenje nakon isključenja
  5. premoštavanje brojila ili samovoljno premještanje priključka sa mjernim uređajima
  6. djelovanje kupca na uređaj za upravljanje tarifom u cilju korištenja manje tarife
  7. trošenje električne energije za kategoriju potrošnje za koju nije dobivena  elektroenergetska saglasnost

Šta je ”Smart grid”?

Smart grid predstavlja elektroenergetsku mrežu u kojoj se koriste informacione i telekomunikacione tehnologije za prikupljanje podataka i upravljanje elektroenergetskom mrežom sa ciljem povećanja efikasnosti, pouzdanosti, održivosti proizvodnje i distribucije električne energije.


Šta je ”pametno brojilo (smart meter)”?

Pametno brojilo je elektronsko brojilo koje ima mogućnost uspostave dvosmjerne komunikacije između krajnjeg potrošača i distributera električne energije, na način da se informacije šalju telekomunikacionom mrežom, koja može uključivati elektroenergetske vodove, radio veze ili veze mobilne telefonije. Nakon ugradnje pametnog brojila, distributer može lakše odrediti mjesto prekida napajanja /ispada iz pogona te daljinsko očitanje brojila i uključenje / isklapanja kupca sa distributivne mreže. Pametna brojila pomažu i u smanjenju neovlaštene potrošnje.


Šta ukoliko ostanem bez napajanja električnom energijom?

Nestanak električne energije može biti posljedica:

  • kvara u elektroenergetskom sistemu
  • radova na elektroenergetskoj mreži
  • redukcije u isporuci električne energije

U slučaju prestanka napajanja električnom  energijom, savjetujemo vam da isključite sve uređaje, osim jednog rasvjetnog tijela koje će vam poslužiti za provjeru stanja sistema. Kada se stanje u sistemu normalizuje, postupno uključujte uređaje koji su vam neophodni. Posebno obratite pažnju na uređaje koji bi, nakon uspostave napajanja električnom energijom, mogli  izazvati požar.

Konkretne informacije o planiranim radovima možete naći u dijelu Planska isključenja.


Kako izvršiti izmjenu podataka o vlasniku mjernog mjesta?

Zahtjev za promjenu podataka o vlasniku
Promjena vlasništva objekta po osnovu:
– Prodaja objekta – kupoprodajni ugovor,
– Smrti krajnjeg kupca – dokument o utvrđivanju nasljednika,
– Prestanak pravnog lica u svojstvu kupca – dokument o utvrđivanju pravnog sljednika,
– Sticajem drugih okolnosti za prestanak ugovor a- dokument o utvrđivanju pravnih okolnosti za prestanak ugovora.
Članom 41. Opštih uslova za isporuku električne energije (Sl. list FBiH, broj 89/14), definisano je da je „Kod promjene vlasništva objekta kupca, raniji vlasnik – kupac obavezan u roku od 30 dana od promjene vlasništva dostaviti obavještenje o otkazu ugovora o korištenju distributivne mreže, kao i ugovora o snabdijevanju električnom energijom, uz predočenje odgovarajuće isprave o promjeni vlasništva u skladu sa Zakonom“. Istovremeno, novi vlasnik objekta je obavezan u istom roku podnijeti zahtjev za zaključenje novih ugovora, uz predočenje odgovarajuće isprave o promjeni vlasništva.
Kako bi se izvršila tražena izmjena naziva kupca, neophodno je da novi vlasnik u pripadajućoj Elektrodistribuciji EPBiH, podnese Zahtjev za raskid Ugovora o snabdijevanju električnom energijom i Ugovora o korištenju distributivne mreže te sklapanje novih Ugovora, putem obrasca Z-15. Uz Zahtjev, koji mora biti uredno popunjen i ovjeren, potrebno je priložiti dokaz o vlasništvu (kupoprodajni ugovor ili ZK izvadak), potvrdu o izmirenim dugovanjima te kopiju lične karte novog, krajnjeg kupca. U slučaju da je razlog za promjenu kupoprodaja nekretnine, neophodno je izvršiti i uplatu naknade za obradu zahtjeva u iznosu od 23,40 KM.
Kada je u pitanju nasljeđivanje (smrt ranijeg vlasnika), poklon nekretnine ili prestanak pravnog lica u svojstvu kupca, podnosi se zahtjev Z-15, a obavezno je dostaviti i dokaz o vlasništvu.

Zahtjev za izmjenu podataka u naziva kupca
Promjena naziva kupca podrazumijeva sljedeće slučajeve:
– Promjena imena ili prezimena za fizička lica
– Promjena naziva za pravna lica
– Promjena adrese usljed akta upravnog organa.
Za promjenu naziva kupca potrebno je dostaviti uredno popunjen obrazac Z-13, dokument kojim se dokazuje promjena identifikacionih podataka krajnjeg kupca, potvrdu o izmirenim dugovanjima te kopiju LK. Ukoliko Zahtjev ne podnosi vlasnik, potrebno je obezbijediti i punomoć.

Zahtjev za ustupanje Ugovora
Ako se nalazite u zakupu određene nekretnine, u skladu sa članom 42. Opštih uslova za isporuku električne energije, jedini način prelaska računa na korisnika je putem Zahtjeva za ustupanje ugovora o korištenju i ugovora o snabdijevanju električnom energijom (obrasci Z-14 i  Z-14a), ali u tom slučaju, Zahtjev moraju popuniti i vlasnik i korisnik nekretnine. Naime, krajnji kupac koji je vlasnik objekta može zatražiti da se njegov Ugovor o snabdijevanju električnom energijom i Ugovor o korištenju distributivne mreže, na određeno vrijeme ustupe drugom krajnjem kupcu, a ODS/snabdjevač može na takvo ustupanje dati pristanak, u skladu sa zakonom i Opštim uslovima. Svakako, elektroenergetska saglasnost i dalje glasi na ustupaoca.
Za realizaciju navedenog zahtjeva, potrebno je dostaviti:
– uredno popunjen obrazac Z-14
– ovjerenu izjavu ustupatelja i primaoca ugovora o solidarnom podmirenju budućih novčanih obaveza,
– potvrdu/uplatnicu da su izmirene obaveze sa posljednom fakturom.
Za fizička lica potrebna je i kopija LK, a za pravna lica ID/PDV broj. Ukoliko kupac prilikom podnošenja zahtjeva ima Ugovor o zakupu, potrebno ga je priložiti uz zahtjev.
U slučaju da zahtjev ne podnosi vlasnik, potrebna je punomoć.
Obrada ovog zahtjeva se ne naplaćuje.

Sve obrasce možete pronaći i preuzeti u dijelu Zahtjevi (https://www.epbih.ba/stranica/dokumenti-i-obrasci#zahtjevi).

Često postavljena pitanja i odgovori u području zaštite prava potrošača

Koja su vam prava i kako ih ostvariti? Materijalni nedostatak, neispravnost i problemi prilikom reklamacije proizvoda najčešći su razlozi zbog kojih nam se obraćate. S obzirom da vam zakonska regulativa u ovom području osigurava da ostvarite svoja prava, nužno je biti dobro informiran o potrošačkim pravima. Zbog toga vam dajemo informacije o tome kako postupiti u pojedinim situacijama koje će vam pomoći da probleme riješite u svoju korist.

10 najčešćih problema i 10 uputa za njihovo rješavanje

1. Kako izvršiti reklamaciju za proizvod s nedostatkom ako niste dobili jamstveni list?

Zakonom je propisan rok od dvije godine za sve proizvode u kojem trgovac odgovara za materijalne nedostatke na kupljenom proizvodu. Preporuka je potrošačima da sačuvaju račun kao dokaz kupnje. Dodatno na navedeno, proizvođač ili trgovac može dati jamstvo za koje potrošač može zahtijevati da bude u pisanom obliku.

2. Proizvod ste reklamirali u trgovini u kojoj ste ga kupili i dobili odgovor: “Mi smo to prodali i nemamo ništa s tim. Obratite se ovlaštenom servisu ili dobavljaču?.

Ovo je pogrešno. Odgovornost za nedostatak je na trgovcu. Reklamaciju podnosite na mjestu kupnje, a ne kod dobavljača, proizvođača ili servisera. Trgovac je dužan omogućiti podnošenje reklamacijei riješiti je.

3. Prilikom kupnje proizvoda rečeno vam je da imate pravo na zamjenu u slučaju neispravnosti u roku 7 dana. Nakon isteka tog roka proizvod se mora uputiti u servis na popravak.

Ovo je pogrešno. Zakonski rok je 2 godine. Ukoliko se nedostatak pojavio tijekom prvih 6 mjeseci nakon kupnje, pretpostavka je da je za nedostatak odgovoran trgovac odnosno prodavatelj, osim ako on ne dokaže suprotno. U tom slučaju, pravo je potrošača birati želi li popravak, zamjenu, povrat novca ili sniženje cijene. Obveza potrošača je da nedostatak prijavi najkasnije 2 mjeseca od dana kad je otkrio nedostatak. 

4. Zvali ste u trgovinu radi reklamacije. Rečeno vam je da proizvod odnesete ili pošaljete u servis o svom trošku.

Ovo je pogrešno. Popravak u zakonskom roku ne smije stvoriti dodatne troškove potrošaču. Obveza je trgovca da o svom trošku prenese proizvod do mjesta gdje se treba popraviti, odnosno zamijeniti te popravljeni odnosno zamijenjeni proizvod vratiti potrošaču. 

5. U zakonskom roku predali ste proizvod na popravak. Prošlo je dosta vremena, a nemate nikakvu povratnu informaciju. Zvali ste i rekli su da imaju rok za popravak 45 dana.

Zakon ne predviđa precizne rokove, već razumni rok, koji se određuje temeljem svih okolnosti određenog slučaja, odnosno, cijeneći sve okolnosti vezane za neispravan proizvod i njegove konkretne nedostatke. Ako trgovac u razumnom roku ne popravi proizvod zakon predviđa obvezu trgovca da preda novi proizvod, odnosno ukoliko to nije moguće potrošač ima pravo na sniženje ili povrat novca (raskid ugovora).

6. Predali ste proizvod na popravak pri kraju zakonskog roka. Što ako se nakon isteka zakonskog roka ponovi kvar?

Odgovornost za nedostatak se, u slučaju popravka, produžuje za onoliko koliko je potrošač bio lišen uporabe proizvoda, ako se radi o manjem nedostatku. Kada se zbog neispravnosti vrši zamjena ili bitni popravak proizvoda, zakonski rok počinje ponovno teći od zamjene. U slučaju da je zamijenjen ili popravljen samo dio proizvoda, zakonski rok počinje teći samo za taj dio.

7. Proizvod koji ste predali na popravak vraćen vam je neispravan, a jamstveni list poništen.

Radi se o jednostranoj odluci trgovca s kojom se vi ne morate složiti. Naprotiv, odgovornost trgovca za materijalnu odgovornost ni u kojem slučaju se ne dovodi u pitanje. Razdoblje odgovornosti produžuje se onoliko koliko je proizvod bio popravku. Ukoliko proizvod nije moguće popraviti, možete zatražiti zamjenu, smanjenje cijene ili raskid ugovora. Na povrat novca (raskid ugovora) imate pravo samo ako ste trgovcu prethodno dali naknadni primjereni rok za ispunjenje ugovora.

8. Unaprijed ste platili dio ili ukupnu cijenu proizvoda, vrijeme isporuke je prošlo, a proizvod niste dobili.

Prije eventualnog raskida ugovora, na koji, u slučaju nepravodobne isporuke, imate zakonsko pravo, morate trgovcu pružiti mogućnost da ispuni ugovor u naknadnom primjerenom roku. Za sva avansna plaćanja koja uvjetuje trgovac a za koja je rok isporuke dulji od mjesec dana , imate pravo na kamate za uplaćena sredstva za period od uplate do isporuke, bez obzira je li došlo do kašnjenja u isporuci ili ne.

9. “Kupio sam proizvod, ne sviđa mi se, želim ga zamijeniti.?

Ne postoji zakonska obveza trgovca da zamjeni  proizvod, osim ukoliko je proizvod neispravan. Trgovac može, djelujući u skladu s dobrom poslovnom praksom, udovoljiti želji potrošača i zamijeniti ispravan proizvod. Interesirajte se unaprijed kakva je poslovna praksa trgovca po tom pitanju. (To se ne odnosi na proizvode kupljene izvan poslovnih prostorija trgovca i ugovore sklopljene na daljinu, na koje se odnose posebne zakonske odredbe.)

10. Proizvod ste kupili na sniženju ili akcijskoj prodaji, trgovac tvrdi da nemate pravo na reklamaciju.

Ovo je pogrešno. Pravo na reklamaciju imate za svaki proizvod, bez obzira je li kupljen na sniženju, akcijskoj prodaji ili rasprodaji. Nemate pravo reklamirati samo onaj nedostatak na koji ste bili upozoreni i zbog kojega je proizvod bio snižen.

Napomena: Trgovac je dužan potrošaču omogućiti podnošenje pisanog prigovora (npr. e-mailom, putem pošte, izravno) te na isti odgovoriti u roku od 15 dana.

Evo na koliku PENZIJU možete da računate

Radnik u Republici Srpskoj koji 40 godina radi sa prosječnom republičkom platom imaće gotovo duplo manju penziju, koja bi iznosila 433 marke.

Kada bi posljednju godinu staža plata bila povećana za, recimo 100 konvertibilnih maraka, penzija bi bila veća za svega dvije marke – 435 KM. Istovremeno, poslodavac, osim što bi povećao platu radniku za 100 KM, morao bi da plaća doprinos za PIO veći za oko 31 marku mjesečno; plaćao bi samo za PIO doprinos nešto više od oko 279 maraka.

Ove kalkulacije važe pod uslovom da radnik prima trenutnu prosječnu platu oko 830 KM cijeli radni vek, te da mu poslodavac uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na isplaćenu celu neto platu.

Nema razloga za radovanje

Naša računica pokazala je i da radnici u privredi, čije plate su u prosjeku 500 maraka, ne mogu da se raduju odlasku u penziju. Kada bi radili cijeli radni vijek za tu platu, penzija bi im iznosila svega 261 konvertibilnu marku

– Međutim, ako je sav staž ostvaren na području Republike Srpske odnosno Bosne i Hercegovine i ako je penzija samostalna, onda se u ovom i svim takvim slučajevima na teret Republike vrši namirenje do 359,37 KM, koliko iznosi nakon poslednjeg usklađivanja i povećanja penzije za tri odsto, počev od 1. oktobra ove godine –

Najviša penzija 1.848 KM

Oni sa najvećim ličnima primanjima u Republici Srpskoj, javnoj upravi, finansijama, informacionim tehnologijama i energetici, gdje su neto plate u prosjeku 1.200 KM, takođe mogu da očekuju duplo manju penziju od plate. Ako bi cijeli radni vijek, odnosno puni radni staž od 40 godina primali toliku platu, onda bi imali penziju od 626 maraka.

Najviša penzija u Republici Srpskoj sada iznosi 1.848 konvertibilnih maraka i, shodno Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, limitirana je koeficijentom četiri. Najniža samostalna penzija u Republici Srpskoj za penzijski staž od 15 godina iznosi 179,67 KM (50 odsto prosečne penzije u decembru prethodne godine).

Na sve pomenuto treba dodati odluku Vlade RS za uvećanje penzije od 3%.

Najčešća pitanja – PIO/MIO

1. Kako ostvariti pravo na starosnu penziju?

Da bi se ostvarilo pravo na starosnu penziju po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju mora se ispuniti jedan od sljedećih uslova:

– 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja  odnosno 20 godina penzijskog staža, ili

– 40 godina penzijskog staža, bez obzira na godine života,

Dokumenti potrebni za ostvarivanje prava su:

  1. zahtjev
  2. izvadak iz matične knjige rođenih
  3. kopija lične karte
  4. ovjerenje o prebivalištu
  5. dokazi o radu u BiH (radna knjižica ili ovjerenje iz matične evidencije).

Zahtjev za ostvarivanje prava na penziju podnose se prema mjestu prebivališta mjerodavnom nositelju penzijskog i invalidskog osiguranja.

2. Šta je to Razmjerna penzija?

 

Ako osiguranik ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju samo na temelju razdoblja osiguranja ostvarenih u BiH, bosanskohercegovački nositelj osiguranja će, radi ispunjenja uslova za penziju, uzeti u obzir i razdoblja osiguranja navršena u inostranstvu– u nekoj od država s kojima država BiH ima važeći međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, ali će visina penzije biti određena samo na temelju razdoblja osiguranja navršenih u BiH.

Zahtjev za penziju, sukladno ugovoru o socijalnom osiguranju između BiH i druge države podnosi se mjerodavnim tijelima penzijskog i invalidskog osiguranja, ovisno o mjestu prebivališta. Ukoliko BiH nema potpisan ugovor s nekom od zemalja, zahtjev za ostvarivanje prava na penziju u Federaciji BiH može se poslati poštom ili osobno predati u najbližu ispostavu kantonalnih administrativnih službi na području Federacije BiH.

3. Koji su dokumenti potrebni za podnošenje zahtjeva za ostvarivanje prava na  starosnu  penziju vojnih osiguranika?

Potrebna dokumentacija za podnošenje zahtjeva za ostvarivanje prava na starosnu penziju, sukladno članku 48. stavak 4. Zakona o Oružanim snagama je sljedeća:

  1. zahtjev
  2. izvadak iz matične knjige rođenih
  3. kopija lične karte
  4. ovjerenje iz matične evidencije
  5. zapovijed o otpustu iz službe u Oružanim snagama
  6. ovjerenje o otpustu zbog nemogućnosti produženja ugovora i prijedlog Ministarstva za penzionisanje, skladno gore navedem članku
  7. ovjerenje o beneficiranom radnom stažu
  8. ovjerenje o učestvovanju u odbrani BiH (poseban staž)
  9. ovjerenje o stažu u državama bivše Jugoslavije, ukoliko isti staž nije registrovan u matičnoj evidenciji ili radnoj knjižici.

Zahtjevi za priznavanje prava na penziju podnose se prema mjestu prebivališta mjerodavnom nositelju penzijskog i invalidskog osiguranja.

4. Kako se računa staž osiguranja s nepunim  radnim vremenom?

Ukoliko je osoba prijavljena na penzijsko osiguranje na rad s nepunim radnim vremenom, u penzijski staž, skladno članku 84. stavak 3. koji glasi:

„U staž osiguranja računa se i vrijeme provedeno u radnom odnosu s nepunim radnim vremenom, osim slučajeva iz stavka 2. ovoga članka, u trajanju koje odgovara ukupnom broju sati takvoga rada ostvarenog za pojedine godine, obračunatog na puno radno vrijeme, skladno propisima o radnim odnosima“, uračunat će se samo stvarno radno vrijeme provedeno u osiguranju za koje su uplaćeni doprinosi.

Npr. Ako je osiguranik u toku jedne kalendarske godine radio 6 mjeseci s polovicom punog radnog vremena, u staž osiguranja uračunat će mu se 3 mjeseca.

5. Kako pribaviti ovjerenje o stažu potrebno radi ostvarivanja prava na penziju?

Prilikom podnošenja zahtjeva za penziju osiguranik je obavezan dostaviti dokaze o stažu. Ukoliko osiguranik nema dokaza o penzijskom stažu, može lično Federalnom zavodu za penzijsko i invalidsko osiguranje podnijeti zahtjev za izdavanje ovjerenja o stažu koje sadrži prijavno-odjavne podatke, pregled ostvarenog staža i plaće za godine ostvarenog staža.

Zahtjev za izdavanje ovjerenja podnosi se u pisanoj formi mjerodavnoj kantonalnoj administrativnoj službi, prema mjestu zadnjeg radnog odnosa osiguranika.

6. Postoji li mogućnost samostalne uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje?

Lice koje nije osiguranik u obaveznom osiguranju može se osigurati na dobrovoljno osiguranje pod uslovima, u obimu i na način predviđen ovim zakonom, ako ima prebivalište na teritoriji Federacije ili teritoriji Brčko Distrikta, ima opću zdravstvenu sposobnost, ako je starije od 15 godina a najkasnije do navršene 65 godine, te ako je državljanin Bosne i Hercegovine.

Zahtjev za dobrovoljno osiguranje može se podnijeti u mjestu prebivališta u najbližoj poslovnici FZ PIO.

7. Koju dokumentaciju je potrebno priložiti kod naplate posmrtnine za penzionere?

Uz zahtjev koji se podnosi Zavodu PIO, tačnije, jednoj od poslovnica Zavoda, treba priložiti izvod iz matične knjige umrlih. Zatim, vjenčani list, kada zahtjev podnosi supružnik i to ukoliko na izvodu iz matične knjige umrlih nije upisana činjenica o sklopljenom braku umrlog. Priložiti punomoć, ako se zahtjev podnosi po punomoćniku. Dokaz o srodstvu sa umrlim korisnikom imovine – kada zahtjev ne podnosi supružnik, nego drugi član uže porodice umrlog korisnika penzije. Neophodno je priložiti i uvjerenje o prebivalištu umrlog korisnika imovine, račune o troškovima ukopa

Radovi na kaptaži Bistrica – JP Vodovod i kanalizacija Pale

Juče su na objektu kaptaže Bistrica započeti radovi na rekonstrukciji potpornih i fasadnih zidova. Objekat je izgrađen 1912. godine. Usljed dugogodišnjeg neodržavanja došlo je do urušavanja dijelova suhozida. U okviru radova planira se čišćenje od mahovine i rastinja, zidanje razrušenih dijelova zidova, fugovanje kompletne površine potpornih zidova i fasadnih zidova objekta, kao i zamjena bravarije.

https://www.facebook.com/vodovodpale/?ref=page_internal

 

SNSD-u 54 direktorske pozicije, DNS-u 14, SP-u 13, Demosu i US-u po sedam i NDP-u pet

Koalicionim sporazumom šest političkih partija koje čine vladajuću koaliciju u Republici Srpskoj o raspodjeli 100 prioritetnih mjesta u javnim preduzećima i ustanovama predviđeno je da na 54 pozicije direktore imenuje SNSD, 14 DNS, 13 SP, po sedam Demos i Ujedinjena Srpska, a pet NDP.

Kada je riječ o procentualnoj zastupljenosti, SNSD-u će pripasti 53,57 odsto pozicija, DNS-u 14,28 odsto, SP-u 12,5 odsto, Demosu i Ujedinjenoj Srpskoj po 7,14,a NDP-u 5,35 odsto.

Koalicionim sporazumom, koji bi uskoro trebalo da potpišu predsjednici stranaka, predviđeno je da SNSD delegira direktore “Elektroprivrede Republike Srpske” i njenih zavisnih preduzeća – Rudnika i termoelektrane “Gacko”, “Hidroelektrana na Trebišnjici”, “Hidroelektrana na Drini”, “Hidroelektrana na Vrbasu”, “Elektro-Bijeljina”, “Elektro-Doboj” i “Elektrodistribucije Pale”.

Najsnažnija politička partija u Srpskoj dobila je direktorske pozicije i u Poreskoj upravi, Zavodu za zapošljavanje, Republičkom zavodu za statistiku, “Vodama Srpske”, Republičkoj upravi za geodetske i imovinsko-pravne poslove, Agenciji za agrarna plaćanja, Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i Fondu zdravstvenog osiguranja Srpske.

SNSD-u su prema koalicionom sporazumu pripale i direktorske pozicije u Republičkoj komisiji za energetiku, Agenciji za bankarstvo, Investiciono-razvojnoj banci, “Službenom glasniku”, Protivgradnoj preventivi, Republičkoj direkciji za za obnovu i izgradnju i Garantnom fondu Republike Srpske.

Ova partija delegiraće i direktore Veterinarskog instituta “Dr Vaso Butozan”, “Aerodromima”, Republičkom sekretarijatu za vjere, Arhivu, Republičkom hidrometeorološkom zavodu i Republičkom pedagoškom zavodu.

Kadar SNSD-a upravljaće i Univerzitetskim kliničkim centrom Republike Srpske u Banjaluci, te bolnicama “Sveti apostol Luka” Doboj, “Sveti vračevi” Bijeljina, “Srbija” Istočno Sarajevo, Univerzitetskom bolnicom u Foči, te bolnicama u Zvorniku, Trebinju, Nevesinju i Gradišci.

Koalicionim sporazumom SNSD-u su pripale i direktorske pozicije u Zavodu za forenzičku psihijatriju, Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”, Republičkom sekretarijatu za raseljena lica i migracije i Republičkom centru za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih.

Dirtektore Agencije za mirno rješavanje radnih sporova, Agencije za akreditaciju visokoškolskih ustanova, Agencije za upravljanje oduzetom imovinom, Centra za jednakost i ravnopravnost polova – Džender centar, Ugostiteljskog servisa Vlade Republike Srpske, nacionalnih parkova “Sutjeska” i “Drina”, Muzeja Srpske, preduzeća “Orao” Bijeljina i Tehnički remontni zavod Bratunac, te Istraživačko-razvojnog centra elektroenergetike takođe će predložiti SNSD.

Koalicionim sporazumom je predviđeno da DNS dobije direktorske pozicije u “Željeznicama”, “Putevima”, Agenciji za osiguranje, Fondu za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalida, Turističkoj organizaciji i Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo.

DNS će imati direktore i u Zavodu za obrazovanje odraslih, Bolnici “Mladen Stojanović” Prijedor, Bolnici za hroničnu psihijatriju Modriča, Operatoru sistema podsticanja, Poslovnoj zoni grada Banjaluka, Nacionalnom parku “Kozara”, Zaštitnom fondu i “Gas prometu” Istično Sarajevo.

Međustranačkom podjelom SP-u su pripala direktorska mjesta u “Šumama”, “Elektro-Hercegovini”, Republičkoj upravi za inspekcijeske poslove, Fondu za dječiju zaštitu, Komisiji za koncesije i Agenciji za posredničke, informatičke i finansijske usluge.

Socijalisti će predložiti i direktore Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost, Centra za pružanje besplatne praven pomoći, Zavoda za stomatologiju, Agencije za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje kvaliteta, Psihijatrijske bolnice Sokolac, Agencije za državnu upravu i “Kosmosa” Banjaluka.

Demos će predložiti direktore Rudnika i termoelektrane “Ugljevik”, “Autoputeva”, Zavoda za medicinu rada i sporta, Republičkog deviznog inspektorata, Republičke uprave za igre na sreću, Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i “Gas-resa” Banjaluka.

Ujedinjena Srpska je koalicionim sporazumom dobila direktorska mjesta u Republičkoj upravi civilne zaštite, Institutu za javno zdravstvo, Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva, “Poštama Srpske”, Republičkom zavodu za geološka istraživanja i Republičkom zavodu za standardizaciju i metrologiju.

Koalicionim sporazumom je predviđeno da NDP nominuje direktore u “Elektrokrajini”, Agenciji za bezbjednost saobraćaja, Republičkoj direkciji za promet naoružanja i vojne opreme, Domu za lica sa invaliditetom u Višegradu i preduzeću “Grad” u Bijeljini.

– Koalicioni sporazum je skoro u potpunosti usaglašen i moguće su tek neke kozmetičke promjene. Direktora Agencije za državnu upravu vjerovatno će predložiti SNSD, a SP će zauzvrat dati direktora Muzeja Republike Srpske. Izvjesno je i da će SNSD ustupiti Demosu poziciju direktora “Elektrodistribucije Pale” nakon što aktuelni direktor ode u penziju – rekao je izvor iz vladajuće koalicije.

Predsjednik SNSD-a Milorad Dodik rekao je poslije jučerašnje sjednice Predsjedništva i Izvršnog komiteta te stranke da su razmatrali i usvojili definitivni koalicioni sporazum šest partija o raspodjeli prioritetnih mjesta u javnim preduzećima i ustanovama, te da očekuje da će u najskorije vrijeme potpisati koalicioni sporazum i početi sa njegovom primjenom.

(Bez)izlaznost

Prije samo desetak godina mladima u Republici Srpskoj je bio cilj da se nakon završenog formalnog obrazovanja „uvale“ na državne jasle. Visoka plata im je bila zagarantovana bez obzira na znanje i radni učinak, dok su njihove kolege, sa istim nivoom obrazovanja, u privatnim kompanijama radile i za duplo manju platu, a neki od njih nisu bili ni prijavljeni, radili na crno ili su dio plata primali u koverti.

Međutim, situacija u Zapadnoj Evropi uzdrmala je naše tržište rada koje nije ni približno stanju od prije jedne decenije.

Prvo, naši privatni poslodavci su zbog odlaska kvalitetne radne snage i nedostatka kadra bili primorani da povećavaju plate, da ponude bolje uslove rada, a neki od njih, doduše, rijetki, su legalizovali isplate plata.

Tako uopšte nikoga ne iznenađuje da inženjeri, ali i NK radnici iz najplaćenijeg javnog preduzeća u Republici Srpskoj, „Elektroprivrede RS“, odlaze da rade u privatne kompanije ili u Sloveniju, Njemačku, Austriju… Neki pravobranioci su otišli u „privatne vode“, otvorili advokatske kancelarije, a priča se da cijela javna uprava ostaje bez kvalitetnih pravnika. Programeri su naravno već i ranije napustili javni sektor, pa ih sada angažujemo i plaćamo pet puta skuplje.

Situaciju u zdravstvenom sistemu svi osećaju, a neki naši ljekari tvrde da su ih po primanjima stigli i konobari.

A zvanični podaci potvrđuju ove navode: plate u nekoliko djelatnosti koje obavljaju isključivo privatne kompanije su zaista veće nego u javnoj upravi za razliku od prije samo nekoliko godina. Istovremeno, plate onih koji su zaduženi za obrazovanje đaka su na nivou republičkog prosjeka – 897 KM. Prosječna primanja zdravstvenih radnika su tek nešto veća od 1.000 maraka.

Privatne kompanije možda i mogu da zadrže kvalitetnog radnika ako mu ponude bolje uslove, ali u javnom sektoru ne mogu sa limitiranim platama, a većina i dalje neće jer ne shvata ozbiljnost problema.

Promjene se mogu očekivati tek onda kada lideri političkih stranaka, koji dijele „plijen“, počnu da cijene sposobne i u svojim redovima.

Tijana Grujić

Srpskainfo

Народна библиотека у Палама постоји 98 година, а још нема своје просторије

Народна библиотека Пале основана је давне 1921. године и до данас није добила сопствене просторије за рад.

Годинама се налази на другом спрату Културног центра, подијељена у неколико мањих просторија, уз богати фонд од 32.000 књига.

Према ријечима директорке Народне библиотеке Наде Гајовић, велики број књига уједно представља и велики проблем за неометан рад библиотекара у тренутним просторијама, јер немају довољно простора за нове књиге, које се редовно купују и чиме се обнавља читалачки фонд.

– Наш највећи проблем је недостатак простора. Сада смо дошли у ситуацију да повлачимо вишак примјерака неких књига са полица како бисмо могли да поставимо нова издања. Немамо подрум и адекватан простор за складиштење књига, већ књиге складиштимо на тавану – каже она.

Гајовићева додаје да Народна библиотека Пале, у којој ради седам запослених и три волонтера, редовно обнавља свој фонд сваке године, за шта највише користе новац из годишњег буџета општине.

– Набавку књига вршимо тако што купујемо књиге од сопствених средстава, односно од материјалних средстава из годишњег буџета општине Пале и чланарина, док лична примања остварујемо од Министарства просвјете и културе Републике Српске – истиче наша саговорница.

Додаје да се запослени у Народној библиотеци труде да сваке године фонд обнове најновијим издањима, па чак и романима који су данас јако популарни и које чланови траже водећи се разним препорукама са интернета.

Недостатак простора, осим што отежава свакодневни рад, прави додатни проблем у намјери да се у Народној библиотеци створе услови за рад дјечје библиотеке и да се више времена посвети најмлађим члановима.

– Велики је жал и недостатак то што немамо уређено одјељење по стандардима гдје бисмо могли да одржавамо радионице за дјецу и гдје би дјеца могла да проводе вријеме, уче и користе библиотеку на прави начин – истиче Гајовићева.

Она додаје да је њена канцеларија уједно и читаоница за све кориснике библиотеке, који имају право на кориштење, те да је ходник једина просторија и уједно импровизовано одјељење са дјечјом литературом.

Према њеним ријечима, Народна библиотека Пале има одличну сарадњу с општином првенствено, али и школама, факултетима и другим установама попут Матичне библиотеке Источно Сарајево и Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево.

– Истакла бих сарадњу са Основном школом „Србија“, која је доводила своје ученике првог и другог разреда и гдје су та дјеца касније почела сама да долазе и позајмљују књиге. Циљ нам је да код најмлађе популације створимо љубав према књизи и писаној ријечи, и да их научимо да редовно долазе у библиотеку – каже Гајовићева.

Она сматра да је одређени помак начињен у посљедње вријеме када се ради о најмлађима, те да интересовање и код старијих влада у великом броју.

Гајовићева не сматра да Народна библиотека Пале није неувезана и недовољно афирмисана како су то поједини одборници скупштинске већине навели на претходно одржаној сједници Скупштине општине Пале, гдје је Извјештај о раду Народне библиотеке једногласно усвојен.

– Ми имамо нашу Фејсбук страницу гдје објављујемо наша издања, нове наслове и трудимо се колико можемо и колико смо у могућности. У прошлој години смо имали 22.124 посете и старијим читаоцима смо позајмили 38.245 књига, док су дјеца позајмила 5.985 књига – каже Гајовићева.

Већ неколико година Народна библиотека Пале се бави издаваштвом, а директорка Гајовић каже да се труде сваке године да издају бар по једну књигу.

– Наша улога је да помогнемо и станемо иза неког дјела, све у склопу наших могућности, онолико колико можемо. Имамо и главног и одговорног уредника у издаваштву Жељка Грујића, а доста смо сарађивали и са професорима са Филозофског факултета Пале, који су били рецензенти у неким књигама – додаје Гајовићева.

Она додаје да се труде да за свако дјело које издају одрже и промоцију истог у просторијама Културног центра.

– Сва дјела и аутори са којима смо радили су нам битна, али оно што бих истакла јесте да смо прошле године издали збирку пјесама „Огледалце српско“, аутора Ђорђа Сладоја. Част нам је и задовољство што нам је указао повјерење да тако један млад издавач стане иза таквог имена, за којег ћу се усудити да кажем да је један од најбољих живих српских пјесника тренутно – каже Гајовићева.

За наредни период, запослени у Народној библиотеци Пале планирају много активности, а једна од њих у скорије вријеме би требала бити промоција књиге Сање Савић „Птице и све друге драме“, која ће се најприје одржати у Београду, а затим и на Палама.

Такође, у овој библиотеци кажу да ће ићи и „степеницу више“, те у најави имају планове на реализацији једног документарног филма, о чему ће се више говорити у наредном периоду.

Учлањено 560 суграђана

Народна библиотека Пале тренутно има око 560 учлањених грађана, а упис нових чланова креће од почетка године уз чланарину од 10 КМ, тако да ће се чланство повећати до краја године.

Из библиотеке поручују да је чланарина за децу погинулих бораца, дјецу предшколског узраста и за сва евидентирана лица са Бироа за запошљавање Пале бесплатна.

Katepa

HRVATI POČINJU LEGALNI UZGOJ INDIJSKE KONOPLJE! ZA MEDICINSKE SVRHE Je li u ‘travi’ budućnost naše izvozne industrije? Farmaceuti: ‘Jest!’

HRVATI POČINJU LEGALNI UZGOJ INDIJSKE KONOPLJE! ZA MEDICINSKE SVRHE Je li u ‘travi’ budućnost naše izvozne industrije? Farmaceuti: ‘Jest!’

Velike su šanse da Hrvatska uskoro postane ozbiljan proizvođač i izvoznik marihuane. One za medicinske svrhe. Ne samo da lijekova od kanabisa više ne bi smjelo ponestati u ljekarnama, što je danas slučaj, nego bi oni s oznakom domaćeg proizvoda trebali biti i mnogo jeftiniji nego sada. Upravo zbog visoke cijene u ljekarnama većina se pacijenata kojima pripravci od te biljke pomažu i dalje uglavnom opskrbljuje na crnom tržištu.

Osim za poljoprivrednike i farmaceute nova proizvodna grana, koja je do sada bila izvan zakona, pružit će i brojne mogućnosti za razvoj zdravstvenog turizma jer se u svijetu sve više ljudi želi liječiti marihuanaom, a hrvatske zdravstvene ustanove, uključujući i toplice će im moći pružati takve tretmane. Investitori – domaći, ali i strani – koji su spremni uložiti u pokretanje proizvodnje već kucaju na vrata.

Hrvatska je zahvaljujući izmjenama Zakona o suzbijanju zlouporabe droga, koje su stupile na snagu 25. travnja, dobila jedno od najprogresivnijih zakonskih rješenja na svijetu, daleko liberalnije nego u mnogim zapadnoeuropskim zemljama, koje tvrtkama registriranima za proizvodnju lijekova pruža mogućnost da u svoj proizvodni asortiman uključe i lijekove od kanabisa. Do sada, zadnjih nekoliko godina, liječnici su takve preparate mogli prepisivati pacijentima za određene bolesti, no ljekarne su ih uvozile jer proizvodnja u Hrvatskoj nije bila dopuštena. Bez velike pompe Ministarstvo zdravstva, odnosno njegovo Povjerenstvo za analizu i preporuke primjene indijske konoplje/kanabinoida u medicinske svrhe, predložilo je, a Vlada prihvatila, vrlo smjele zakonske izmjene koje mnogi dočekuju s nestrpljenjem.

Među njima je i Gradska ljekarna Zagreb, tvrtka koja posluje u sklopu Zagrebačkog Holdinga i koja drži najveći lanac ljekarni u gradu. Iz njezine Uprave obavijestili su nas da su “zainteresirani za preradu konoplje i opskrbu hrvatskog zdravstva raznim oblicima lijekova – ljekovitih magistralnih i galenskih pripravaka koji sadrže prirodne kanabinoide iz biljke konoplje”.

“Trenutno smo u fazi razrade kapitalnog projekta cjelovitog vlastito dizajniranog postupka korištenja uzgojene konoplje u Hrvatskoj za širu medicinsku uporabu u zdravstvu. Taj projekt uključuje ugovorni uzgoj konoplje kod hrvatskih uzgajivača koji imaju odobrenje Ministarstva zdravstva te daljnju preradu i ekstrakciju kanabinoida s konačnom izradom različitih farmaceutskih oblika ljekovitih pripravaka za individualne potrebe pacijenata ili za male izradbene serije pripravaka za određene specifične terapijske skupine”, kažu u Gradskoj ljekarni.

U idućih šest mjeseci ministar zdravstva, uz suglasnost ministra poljoprivrede i ministra unutarnjih poslova, mora donijeti Pravilnik o načinu i mjerilima za davanje odobrenja za uzgoj i proizvodnju konoplje u medicinske svrhe. U Ministarstvu ističu kako će odobrenje za uzgoj konoplje u medicinske svrhe izdavati samo pravnim osobama koje imaju dozvolu Agencije za lijekove i medicinske proizvode (HALMED) za proizvodnju lijeka ili djelatne tvari sukladno Zakonu o lijekovima.

Na temelju iskustva drugih zemalja, procjenjuje se da bi za medicinske svrhe Hrvatskoj godišnje trebalo 200 do 500 kilograma marihuane.

Cijeli članak možete pročitati u tiskanome izdanju novoga broja Globusa

IFEX: Sloboda medija ključna u osiguranju demokratije

Potrebna je uzurpacija statusa koji novinari imaju u svijetu, poručuje direktorka IFEX-a.

foto: IFEX/ilustracije

Slobodni i fer izbori ključni su za demokratiju, a mediji imaju izuzetno važnu ulogu u nadgledanju tih procesa, kao i informisanju ljudi kako, gdje i kad da glasaju, naglasila je povodom Svjetskog dana slobode medija direktorka IFEX-a, Annie Game.

U komentaru koji je objavio IFEX, Game naglašava i da osim izbora, uloga medija je i da direktno podržavaju demokratiju kroz jačanje informisanog građanstva, propitivanje vlasti i osiguranje pristupa informacijama od javnog interesa.

“Globalna realnost je, međutim, da se – sa nekoliko izuzetaka – vlade kao i nevladini akteri sve više i više snažno miješaju u te uloge koje mediji mogu i moraju imati u demokratijama”, piše Game i objašnjava kako se to dešava u različitim formama poput stvaranja atmosfere straha gdje su novinari svjesni da je cijena otkrivanja korupcije i kriminala ta da su im ugroženi opstanak ili slobode.

Game poziva, ne na otpor takvom odnosu prema medijima, nego za uzurpaciju statusa koji novinari imaju u svijetu i poručuje da treba da “koristimo svoju strast, energiju i vještine i idemo dalje od otpora do aktivne promjene paradigme, da se miješamo u pokušaje upitanja u medije, da opstruišemo one koji pokušavaju da opstruišu medije, i konačno, da radimo na kreiranju prostora za slobodne medije koji će raditi svoj posao kako i treba da rade”.

Kampanja IFEX-a, globalne mreže organizacija koje promovišu slobodu izražavanja čiji je i Mediacentar Sarajevo član, ilustruje pokušaje kontrole i manipulacije medijima kao i nastojanja da se mediji potpuno ušutkaju. Naše demokratije i naše sposobnosti da održimo i odbranimo ljudska prava se potkopavaju tim napadima.

Izvor: IFEX