Представници политичких партија које учествују на предстојећим локалним изборима на подручју Источне Илиџе потписали су данас Изборни етички кодекс политичких субјеката у сали Скупштине Источна Илиџа.

Општинска изборна комисија и мисија OSCE-а у БиХ организовали су потписивање, а уједно су и иницијатори наведеног догађаја.

Кодекс је потписало 10 представника политичких партија, као и оба кандидата за начелника општине.

Предсједник општинске изборне комисије Источна Илиџа Мирослав Јањић рекао је да се нада да ће потписивање кодекса допринијети коректном спровођењу изборног процеса.

Предсједница мисије ОСЦЕ-а у БиХ и шеф канцеларије у Сарајеву Сандра Рамић рекла је сврха кодекса да превентивно дјелује у случајевима говора мржње и коришћења запаљиве реторике као и да спријечи политички притисак на бираче.

-Ово је документ који су добровољно потписали политичке партије и кандидати за начелника општине, ово је само комад папира који не обавезује законски на поштовање етичких принципа који је одговорност политичких партија као и бирача који ће изаћи на изборе- додала је Рамић.

Медијима су се обратили и кандидати за начелника општине, Маринко Божовић испред ОО СДС-а   и Небојша Шешлија испред ОО СНСД-а.

Кандидат за начелника општине ОО СДС-а Маринко Божовић рекао је да се на изборима треба такмичити програмима, идејама и свим стратешким стварима као дијеловима програма политичких партија.

– Можемо да причамо само са чврстим аргументима јасним програмима и идејама и визијама развоја општине Источна Илиџа – казао је Божовић.

Кандидат за начелника ОО СНСД-а Источна Илиџа Небојша Шешлија рекао је да апелује на све гласаче да у фер и коректној кампањи спроведу овогодишње локалне изборе.

Изборни етички кодекс представља акт политичких субјеката за локалне изборе 2020. године, поводом званичног почетка изборне кампање. Политичке странке, коалиције и независни кандидати потписивањем кодекса прихватају принципе којима ће се руководити током изборне кампање, као што су праведност, законитост, транспарентност те уздржавање од говора мржње.

piše: Dejan Rakita

“Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način”, rečenica je kojom Lav Nikolajevič Tolstoj počinje roman „Ana Karenjina“. Preneseno u BiH realnost, početak ovog teksta bi trebao da glasi: „Sve srećne države liče jedne na drugu, a svaka nesrećna država nesrećna je na svoj način“.

Da je Bosna nekome majka, a nekom maćeha, već duži period osjećaju ljubitelji prirode u Travniku, ali i svi normalni građani ove apsurdne zemlje.

Na rijeci Ugar i njenoj pritoci Ilomska, na svega 12 kilometara, uskoro će biti izgrađeno čak 7 mini hidrocentrala. Da, dobro ste pročitali. Posljednja od njih, mini hidrocentrala Oštrac nastavljena je da se pravi u vrijeme trajanja moratorijuma o izgradnji mini hidrocentrala. Nada u bolje sutra pojavila se kada je Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH usvojio Deklaraciju o zaštiti rijeka i izglasao zaključak o potpunoj zabrani gradnje malih hidroelektrana (MHE) na cijeloj teritoriji FBiH. Ovim zaključkom dat je rok Vladi FBiH od tri mjeseca da izvrši analizu i predloži izmjene u zakonodavstvu što će omogućiti provođenje ove zabrane u praksi. Zabrana je važila do 24. septembra, a radovi na mHE Oštrac su uprkos tome nastavljeni tri dana prije, tačnije 21. septembra. Dozvolu za gradnju dobila je firma VNT čiji je vlasnik bio Vlado Ramjak koji je prodao ovu firmu njemačkom državljaninu Mattiasu Helmut Neutzelu, odnosno njemačkoj kompaniji ENEACON, što je navedeno i na njihovoj zvaničnoj veb stranici. Izvođač radova je firma Eskimo S2. Tako smo došli u situaciju da strani državljani, odnosno firme u njihovom vlasništvu krše zakone i pravila u našoj zemlji.

Ribari iz Travnika i zaljubljenici u ovu izuzetnu planinsku rijeku reagovali su i najavili proteste na samom gradilištu. I tu počinju problemi.

„Mi smo prvo otišli u policiju da dobijemo rješenje, i tamo smo od pravnice dobili informaciju da samo napravimo obavijest. To obavještenje smo poslali 25.septembra, i tad nam je rečeno da je dovoljno da samo napravimo obavještenje koje trebamo poslati u polcijsku stanicu Travnik. Međutim, dok smo se pripremali za proteste na Oštracu, tog dana 30.septembra, svega dva i po sati prije planiranog početka protesta, dobijam poziv iz policijske stanice Travnik da hitno dođem i preuzmem rješenje. Ja sam ispočetka mislio da smo i zvanično dobili  rješenje o odobravanju održavanja protesta, međutim tamo me je dočekao rješenje kojim se to izričito zabranjuje“, kaže za naš portal Indir Melić, predsjednik Sportsko-ribolovnog društva Travnik.

„I našim pravnicima nejasno je samo rješenje od policije o zabrani skupa. Tu je navedeno da smo mi podnijeli zahtjev 25.septembra, a da su oni dobili 28.septembra, a pritom je to sve u istoj zgradi. Jedan papir putuje tri dana? A oni su pri tom dužni da odgovore u roku 48 sati. Imam osjećaj da je ovo nekakva igra lokalnih moćnika koji grade gore na Ugru. Znamo da su oni bili vlasti i da su oni u sve pluge vlasti i u sudstvo, i policiju i opštinu instalirali svoje ljude koji sada rade po njihovim komandama“, rezigniran je Melić odlukom travničke policije.

Načelniku Policijske stanice Draganu Škulju smo poslali mail sa upitom, kako je moguće da se isti dan u Travniku odvijao događaj sa preko hiljadu učesnika. U pitanju je “Ovnovijada” ili “Dernek u Turbetu”, kako je navedeno i u video klipu koji je javno objavljen na platformi “youtube”. Za razliku od Indira Melića i ribara iz Travnika, koji su garantovali prisustvo ne većeg broja ljudi od 50 kao i održavanje fizičke distance i nošenje maski, na Ovnovijadi u Turbetu se baš niko nije pridržavao navedenih mjera.

Iz travničke policije stigao nam je štur odgovor na naš upit. Ni riječi o “Ovnovijadi”, ni o tome da su travnički ribari u samom pozivu garantovali poštovanje mjera zaštite od novog virusa korona.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и начелник општине Пале Бошко Југовић положили су данас камен темељац за изградњу Музеја одбрамбено-отаџбинског рата.
Додик је рекао да је Република Српска формирана у миру, прије рата, и да је она данас једина одржива структура.

“Музеј на Палама треба да буде свједок о темељима стварања Републике Српске”, истакао је Додик.

Он је изразио задовољство што је општина Пале обезбиједила локацију, а Влада Републике Српске новац да у року од 120 дана буде изграђен Музеј посвећен Републици Српској као трајни свједок да је овдје учињена историјска ствар за српски народ и његову слободу.

“Сасвим је оправдано да је на овом мјесту 9. јануара 1992. године донесена одлука парламента о формирању Републике Српске, и зато смо ово морали да учинимо”, рекао је Додик новинарима, напоменувши да је сам био посалник тога сазива Народне скупштине који је донио ту одлуку.

Он је истакао да ће овај музеј подсјећати на тај велики датум и остати као свједочанство младим генерацијама o свим тадашњим напорима, тешким тренуцима и изазовима за Републику Српску.

“Ми Срби знамо да кад нема државе да нема ни слободе. Градимо Републику са највећом љубављу. Народ који има могућност да створи државу представља озбиљне народе, а српски народ је то свакако”, нагласио је српски члан Предсједништва БиХ.

Наводећи да идеја о изградњи на Палама Музеја посвећеног стварању Републике Српске није нова и да живи овдје годинама, Додик је изразио увјерење да ће поново бити на овом мјесту за 120 дана и да ће овај пројекат бити још један успјех који ће остати иза њих.

Начелник општине Пале Бошко Југовић истакао је да ће Музеј одбрамбено-отаџбинског рата служити садашњим и будућим генерацијама и чувати успомену на трајну творевину – Републику Српску.

Према његовим ријечима, није постојала дилема када је ријеч о мјесту изградње Музеја – да се локација налази на раскршћу између факултета, домова, старог објекта Владе, гдје су доношене важне одлуке, поред ускотрачне пруге која је представљала везу између садашње територије Републике Српске и Србије.

“Ово је прича између интелигенције, науке, перспективе и свега што треба да чини Републику Српску. Ми ћемо се трудити да испоштујемо све услове извођача, да се консултујемо са Владом Српске и еминентним службама када се буде вршила поставка Музеја”, истакао је Југовић.

Након полагања камена темељца, српски члан Предсједништва Милорад Додик посјетио је Саборни храм на Палама и обећао помоћ за његово опремање од 100.000 КМ до краја године, а наредне године још 200.000 КМ.

Свештеник Саборног храма на Палама Немања Манџић поклонио је српском члану Предсједништва Милораду Додику мајицу са натписом “Градимо себе, градићемо храм”, као и флашу домаће ракије.

Срна

Nakon sjednice Predsjedništva Srpske napredne stranke (SNS) objavljeno je ko će biti ministri u novom sazivu Vlade Srbije. Među njima je i Darija Kisić-Tepavčević, dosadašnja zamjenica direktora Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”.

Ona će biti ministrica za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Srbijanskoj i regionalnoj javnosti je Kisić-Tepavčević postala poznata tokom pandemije koronavirusa. Kao epidemiologinja bila je članica kriznog štaba ove susjedne zemlje.

Kako je navedeno u njenoj zvaničnoj biografiji, Medicinski fakultet je završila 2001. u Beogradu. Na istom fakultetu je magistrirala i doktorirala. Bila je asistentica, a sada je i vanredna profesorica na ovom fakultetu.

U fokus bosanskohercegovačke javnosti je dospjela i zbog činjenice da je rođena 1975. godine u Sarajevu iz kojeg je otišla sa 17 godina zbog rata. O svom rodnom gradu je kratko govorila tokom gostovanja u Centralnom dnevniku Face televizije u aprilu ove godine.

“Sarajevo je Sarajevo. Ja sam tu rođena i to će zauvijek ostati tako. Ništa nije ostalo ružno u mom sjećanju iz Sarajeva”, kazala je.

Prema navodima medija, njen otac Bogdan je bio inžinjer u Energoinvestu, a majka Vesna pedijatrica.

Mandatarka za sastav nove vlade bit će dosadašnja premijerka Ana Brnabić, a za ministre su predloženi:

1. Siniša Mali za ministra finansija;

2. Zorana Mihajlović za ministricu rudarstva i energetike;

3. Aleksandar Vulin za ministra unutrašnjih poslova;

4. Nebojša Stefanović za ministra odbrane;

5. Nikola Selaković za ministra vanjskih poslova;

6. Zlatibor Lončar za ministra zdravstva;

7. Dosadašnja predsjednica Narodne skupštine Maja Gojković za ministricu kulture i informisanja;

8. Anđelka Atanasković za ministricu privrede;

9. Branislav Nedimović za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;

10. Irena Vujović za ministricu zaštite životne sredine;

11. Tomislav Momirović za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture;

12. Maja Popović za ministricu pravde;

13. Maja Obradović za ministricu državne uprave i lokalne samouprave;

14. Gordana Čomić za ministricu ljudskih prava, manjinskih prava i društvenog dijaloga;

15. Ratko Dmitrović za ministra za brigu o porodici i demografiji;

16. Vanja Udovičić za ministra omladine i sporta i

17. Milan Krkobalić za ministra za brigu o selu.

Ranije je za predsjednika Narodne skupštine izabran dosadašnji šef diplomatije Srbije i lider Socijalističke partije (SP) Ivica Dačić. U vlast je ušao predsjednik Srpskog patriotskog saveza (SPS), kao i stranke manjina, prenose srbijanski mediji.

Prema pisanju američkog poslovnog magazina Bloomberg, sa deset ministrica u vladi Srbija ima jednu od spolno najuravnoteženijih izvršnih vlasti u svijetu.

Velike tehnološke kompanije pokušavaju spriječiti ponovno strano uplitanje u izborne procese u SAD.foto: unsplash

Društvene mreže poput Facebooka i Twittera načelno zauzimaju agresivniji stav prema širenju dezinformacija i neistina koje se tiču nadolazećih američkih predsjedničkih izbora. Nakon što su američke obavještajne agencije, uključujući i FBI, ukazale na rusko uplitanje u predsjedničke izbore 2016. godine, za čiju su svrhu korišteni i lažni profili na spomenutim mrežama, vlasnici tih kompanija pokušavaju spriječiti reprizu.

Od 2019. godine pred američkim Kongresom su počela saslušanja nekih od vlasnika velikih tehnoloških kompanija, kao što su Mark Zuckerberg (Facebook), Tim Cook (Apple) i Jeff Bezos (Amazon), s ciljem da se istraži šta sve svjetski dominantne kompanije i društvene mreže čiji su vlasnici, rade po pitanju demokratskih procesa, demokratskih vrijednosti i medija, u jednoj od vodećih država svijeta.

Kompanije poput Facebooka i Twittera već su poduzele određene aktivnosti poput uklanjanja sumnjivih naloga, a njihovi potezi su pod dodatnom lupom kako se približavaju izbori koji treba da budu održani početkom novembra.

Počevši od eksternih aktera te uplitanja u američke političke prilike kroz širenje propagande, dezinformacija, i napada na korisničke račune pojedinih političkih kandidata, bitno je spomenuti da postoji određena reakcija društvenih mreža, prije svega Facebooka koji je uklonio oko dvije milijarde lažnih profila i stranica organizacija širom svijeta. Ocijenjeno je da slične stranice i profili predstavljaju sigurnosni rizik za američki izborni proces, propagirajući neistine koje mogu da utiču direktno na glasačko tijelo. Twitter je uklonio i naloge za koje je kompanija utvrdila da su povezani sa ruskim, iranskim ili tajlandskim mrežama a takve korake je napravio i Facebook u čijem izvještaju stoji da se iza spornih profila i stranica nalaze fiktivne persone lokacijski potičući iz mnogih azijskih zemalja ali i domaće američke teritorije.

Slične prijetnje američkoj cyber sigurnosti nisu opažene isključivo u domenu Facebook društvene mreže, navode iz te kompanije, nego postoje indicije da su to koordinirane radnje, često i plaćene od strane određenih aktera, koje sežu van granica jedne platforme. Tako su postojali brojni profili povezani s identitetom samo jedne osobe, što je protivno FB regulacijama korištenja. Isti ti profili imali su zadatak da, kometarišući i dijeleći objave, umanje vrijednost i dovedu u pitanje kredibilitet američkih medija i izbornih procesa, rezultirajući u opštoj zbunjenosti i nepovjerenju korisnika. Tako je, na primjer, rusko uplitanje 2016. godine kao ciljnu grupu propagande imala Afroamerikance u nadi da će to, inače demokratsko, biračko tijelo ‘zavaditi’ oko bitnih društvenih tema.

Slično je i s Twitterom, jednom od najzastupljenijih društvenih mreža korištenih za političko djelovanje i oglašavanje (viđeno i kroz primjer trenutnog američkog predsjednika), pojačana je regulacija sadržaja američkih korisnika u odnosu na korisnike drugdje.

Tokom 2020. godine, na Twitteru je uklonjeno više od 1000 profila za koje je utvrđena povezanost s državama poput Irana, Saudijske Arabije, i Tajlanda pod sumnjom o negativnom uticaju na izborne procese. Slično situaciji s Facebookom, profili su imali zadatak da prodube razdor između Demokrata (ljevice) i Republikanaca (desnice) oko važnih društvenih problema, uključujući i nedavne proteste povodom ubistva George Floyda.

U kontekstu nadolazećih izbora, ovo može da ima enormne posljedice koje se očitavaju u vidu pojačane političke polarizacije između glasača dviju najvećih partija u SAD. Također je uočeno da su isti profili ciljali političku opoziciju i kandidate za američke predizbore koji promovišu stavove u skladu s geopolitičkim interesima vanjskih aktera poput Katara, Saudijske Arabije, i Rusije.

Pored sankcionisanja vanjskih aktera koji potiču iz azijskih i zemalja Bliskog Istoka, Twitter i Facebook su poduzeli dodatne korake u sprečavanju kreiranja i širenja dezinformacija. Štiteći neometani izborni proces, Twitter je donio odluku o ograničavanju interakcije i širenja objava koje mogu imati potencijalno negativne efekte na rezultate izbora. Tačnije, zabranjena je bilo kakva manipulacija i spin oko rezultata izbora, te preuranjeno proglašavanje pobjede na bilo kojem izbornom nivou.

Tako, u blog postu je nedavno objavljeno kako politički kandidati nemaju pravo objaviti rezultate izbora koji nisu potvrđeni od strane najmanje dva mjerodavna (zapovjedna) državna medijska izvora. Objave koje sadrže takve izjave će imati posebno obilježje o neprovjerenosti informacija i navodit će korisnike na oficijalne linkove vezane za izborne rezultate. 

Slučaj u kojem je bio sankcionisan i trenutni američki predsjednik, Donald Trump, ticao se pandemije koronavirusa i dezinformacija objavljenih na njegovom službenom profilu. Kako je već poznato, Donald Trump je testiran pozitivan na koronavirus 2. oktobra a već 10. oktobra (znatno kraće od tipičnog trajanja oporavka utvrđenog od strane medicine) je proglašen kao negativan i da se osjeća dobro. No, ono što je konkretno dovelo do toga da Twitter (a kasnije i Facebook) zabrane Trampovu objavu jeste njegova pseudonaučna izjava da je ‘imun’ na koronavirus, označivši sporni tvit za netačnu i potencijalno štetnu informaciju oko korona virusa. 

Na prvu, moguće je da takva reakcija Twittera nema direktnu povezanost s američkim izborima, ali reakcija političara (ili nedostatak iste) na koronavirus je postala krajnje razdorna tema na osnovu koje glasači mogu donijeti konačnu odluku za koga glasati. S druge strane, širenje dezinformacija te neprovjerenih izjava vezanih za zdravlje ljudi predstavlja rizik, i kao takvo, ograničeno je na Twitteru.

Posljednju interesantnu epohu u ograničavanju dezinformacija i inhibicije izbora, predstavlja reakcija društvenih mreža na grupu teoretičara zavjera – QAnon – poznatoj po podršci Trumpu. Istoimena grupa sačinjena je većinski od studenata i mladih ljudi koji su često plaćeni da promoviraju i potenciraju konzervativne stavove i na sličan način diskredituju nadolazeće izbore. Preciznije, grupa naglašava Trumpove stavove i skepticizam (koji je nedokazan) prema glasanju poštom za koje mnogi smatraju da će biti glavni metod glasanja 2020. godine tokom i zbog pandemije.

Drušvenim mrežama je poznato da je mnogo profila koji propagiraju takve floskule kontrolisano od strane računalnih programa koji automatizirano postavljaju statuse i komentare, a u slučaju da su korisnici ljudi, uočenie su identične objave nastale copy-paste metodom. 

I dalje je neizvijesno koliko će giganti poput Facebooka, Twittera i Googla biti efikasni u borbi protiv kreiranja, dijeljenja i konzumiranja dezinformacija i sadržaja štetnog po izborne procese u SAD-u. Ono što je jasno jeste da su društvene mreže postale jedno od krucijalnih domena u kojem se odigravaju i vode bitke političke, društvene i sigurnosne prirode, mijenjajući definiciju nadmoći i strategije koja danas inkorporira, kako društvene mreže, tako i cyber sigurnost općenito.

Аутор: ФИЛТЕР/ В.Ч.

Поводом обиљежавања Дјечје недеље,која се обиљежава сваке прве седмице у октобру, Актив жена Демократског савеза ДЕМОС-а Пале уприличио је пригодан догађај за паљанске малишане.

„С обзиром да је слоган овогодишње дјечије недеље „ У здравом тијелу ведар дух“, припремили смо поклончиће да бисмо код млађих суграђана развијали свијест о одржавању личне хигијене. Малишани су уживали са маскотом Вини Пуа и на тај начин смо измамили осмијех на лице најмлађим суграђанима што је заправо и био циљ ове акције“, изјавила је Радмила Веселиновић, предсједница Актива жена ДЕМОС-а Пале.

Istaknuti srpski geograf Jovan Cvijić rođen je na današnji dan 1865. godine.

Bio je osnivač Srpskog geografskog društva, počasni član Mastice srpske, predsednik Srpske kraljevske akademije i umetnosti, profesor, rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor Univerziteta Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu, jedan od prvih predavača Velike škole u Beogradu, a do danas je ostao jedan od najvećih intelektualaca kojeg je Srbija iznedrila.

Detinjstvo je Cvijić proveo u rodnoj Loznici, da bi se tokom gimnazijskih dana preselio u Beograd, gde je završio Prvu beogradsku gimnaziju, sedeći u đačkim klupama sa drugim velikanima srpske nauke i umetnosti onog vremena, među kojima su Mihajlo Petrović Alas i Jaša Prodanović.

Dani provedeni u gimnaziji bitno su uticali na celokupan Cvijićev kasniji rad, te je on tokom života često isticao koliko ceni obrazovanje koje gimnazija pruža svojim učenicima.

„Gimnazija formira inteligenciju i karakter, možda više, snažnije, i u nekim pravcima dublje, nego univerzitet; ona je od velikog uticaja na duh i moralnu vrednost budućih intelektualnih naraštaja. Pored univerziteta, od nje najviše zavisi kakva će se moralna i duhovna atmosfera razviti u državi, kakav će tim dobiti njena civilizacija, i naposletku da li će se usporavati ili ometati razvijanje velikih ličnosti, u kojima se do najvećeg stepena izražavaju osobine jednog naroda“, istakao je Jovan Cvijić.

Studije geografije i prvi koraci u naučnom svetu

U Prvoj gimnaziji je naučio i da govori tri strana jezika – engleski, nemački i francuski. Ova znanja su mu veoma koristila tokom studija, prvenstveno jer u to vreme nije postojala naučna literatura prevedena na srpski jezik, ali i kasnije, kada je otišao u inostranstvo i pratio predavanja na nemačkom jeziku.

Po završetku gimnazije želeo je da studira medicinu u inostranstvu, ali nije imao dovoljno novca za to, te je, na nagovor jednog od svojih profesora iz Šabačke gimnazije, 1884. godine upisao studije geografije na Velikoj školi u Beogradu.

Studije na Velikoj školi završio je u roku i narednih godinu dana je radio kao profesor geografije u Drugoj muškoj gimnaziji, da bi 1889. godine otišao u Beč  kako bi nastavio školovanje na Bečkom univerzitetu. Tamo je imao priliku da sluša predavanja najvećih naučnika i geografa u Evropi.

Na Univerzitetu u Beču doktorirao je 1893. godine, a njegova doktorska disertacija pod nazivom „Karst“, što znači krš, učinila ga je poznatim ne samo u evropskim, već u svetskim naučnim krugovima. Zahvaljujući ovom radu, Cvijić se u svetu smatra utemeljivačem karstologije.

Uloga u reformi školstva u Srbiji

Nakon odbrane doktorske disertacije nije se zadržavao u Beču, već ga je put vratio u Beograd gde je imenovan za redovnog profesora Filozofskog fakulteta Velike škole. U početku je predavao fizičku geografiju i etnografiju, a kasnije samo geografiju.

Velika škola je u međuvremenu ukinuta i 1905. godine osnovan je Beogradski univerzitet, a  Jovan Cvijić je bio jedan od prvih osam redovnih profesora u ovoj instituciji.

Uz njega su predavali i Sima Lozanić, Andra Stevanović, Mihailo Petrović Alas, Milić Radovanović, Jovan Simić, Ljubomir Jovanović i Dragoljub Pavlović, sa kojima je kasnije birao i druge kolege u zvanje redovnog profesora.

Cvijić je pomogao osnivanje katedre za etnologiju, a uticao je na osnivanje čak pet fakulteta – Medicinskog, Bogoslovskog i Poljoprivrednog u Beogradu, Pravnog u Subotici i Filozofskog u Skoplju.

Jedan od najvećih srpskih naučnika ikada

Više od tri decenije putovao je kroz naše krajeve i vršio istraživanja, što je rezultiralo brojnim radovima i utemeljenjem „antropogeografske škole“. Izučavao je migracije, tipove kuća u seoskim i gradskim naseljima, materijalnu kulturu stanovištva u različitim delovima zemlje, narodne nošnje i pokućstvo.

Putovao je uglavnom po planinama istočne Srbije i neumorno istraživao, o čemu je napisao i veliki broj naučnih radova. Radio je danonoćno, uvek posvećen temi kojoj u tom trenutku proučava, a često je isticao da je „život za to da se korisno utroši“.

Osnovao je Geografski zavod Filozofskog fakulteta 1893. godine, kao prvu takvu ustanovu na Balkanu. Bio je njegov upravnik od osnivanja do 1927. godine.

Tokom tog vremena, zajedno sa grupom geografa i prirodnjaka je osnovao i Srpsko geografsko društvo 1910. godine u Beogradu, gde je bio predsednik od osnivanja društva do kraja svog života.

Časopis „Glasnik Srpskog geografskog društva“ pokrenuo je 1912. godine. Do kraja Drugog svetskog rata to je bila jedina stalna naučno-geografska publikacija u Srbiji, a postoji i danas.

Rektor Beogradskog univerziteta prvi put bio je školske 1906/1907. godine, a na toj poziciji se našao i 1919/1920. godine.

Iste godine kada je po drugi put postao rektor, učestvovao je i na mirovnoj konferenciji u Versaju, gde su njegova istraživanja bitno doprinela određivanju granica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1896. godine, redovni član tri godine nakon toga, da bi 12. aprila 1921. godine ukazom bio postavljen i za predsednika Srpske kraljevske akademije. I na ovom položaju nalazio se do svoje smrti.

Umro je u Beogradu 16. januara 1927. godine, nakon teških bolesti i nekog vremena provedenog u bolničkoj postelji, u 62. godini života. Sahranjen je na Novom groblju.

Svoje imanje zaveštao je i ostavio Srpskom geografskom društvu.

Nasleđe srpskog „oca geografije“

Jovan Cvijić je i nakon smrti nastavio da živi kroz nasleđe koje je ostavio budućim naraštajima.

Porodična kuća u kojoj je živeo sa suprugom Ljubicom pretvorena je u memorijalni muzej, koji je od 1963. godine spomenik kulture.

Po ovom velikom naučniku se zove i najviši vrh planine Rudnik, Cvijićev vrh, koji „dere oblake“ na visini od 1132 metra.

Od 17. septembra 2004. godine svako od nas ima prilike da vidi lik Jovana Cvijića na novčanici od 500 dinara, a po njemu su nazvane i brojne škole i ulice u čitavoj Srbiji.

Za tih trideset godina intenzivnog naučnog rada, objavio je nekoliko stotina naučnih radova, za koje je odlikovan engleskim, američkim i francuskim medaljama.

Svojim istraživanjima, Jovan Cvijić postavio je temelje geografije kao naučne discipline u Srbiji i svetu, ali učinio je i mnogo više od toga. Nije Cvijić bio samo geograf, već jedan od najvećih naučnika i intelektualaca svih vremena u Srbiji, koji je inspiracija mnogim generacijama i danas, toliko godina nakon svog života

Objavljivanje spiska birača registrovanih za glasanje iz inostranstva je u javnom interesu, jer je otkrilo brojne neregularnosti i predstavljalo je jedini način za utvrđivanje zloupotreba u procesu registracije, što je Agencija očigledno zanemarila kod donošenja odluke o zabrani njegovog objavljivanja

Banja Luka, 10. oktobar 2020. — Transparency International u BIH (TI BIH) obavijestio je Agenciju za zaštitu ličnih podataka BIH da je u poslednje vrijeme zaprimio brojne prijave građana čiji su podaci zloupotrebljeni za glasanje iz inostranstva. Nakon što je CIK po prvi put javno objavio spisak birača koji su registrovani za ovaj vid glasanja, brojni građani otkrili su da su njihovi podaci zloupotrebljeni, na način da su bez njihovog znanja registrovani za glasanje iz inostranstva, a spisak je pomogao i medijima da otkriju brojne slučajeve masovnih zloupotreba. Podatak CIK-a o preko 3 500 zaprimljenih žalbi u prvim danima nakon objave spiska jasno pokazuje da se radi o masovnoj pojavi sa namjerom manipulisanja izbornim procesom, pa zbog toga Agencija mora ispitati ove slučajeve i obezbjediti mehanizme provjere i otkrivanja krađe identiteta.

Odgovornost ove institucije je dodatno povećana nakon odluke kojom je CIK-u naređeno uklanjanje Izvoda iz Centralnog biračkog spiska za glasanje iz inostranstva. S obzirom na to da je objavljivanje ovog spiska otkrilo brojne neregularnosti, te de je predstavljalo jedini način za utvrđivanje zloupotreba u procesu registracije, jasno je da je javnost spiska u javnom interesu, što Agencija očigledno nije cijenila kod donošenja ove odluke. Stoga TI BiH poziva Agenciju da hitno pronađe mehanizme zaštite građana, a uzimajući u obzir i da je do održavanja Lokalnih izbora ostalo tek nešto više od mjesec dana.

Po prijavama koje je TI BIH do sada zaprimio putem Centra za pružanje besplatne pravne pomoći može se zaključiti da se lični podaci građana najčešće zloupotrebaljavaju upravo u izbornom procesu i to od strane fizičkih lica, koja su u proteklom periodu prikupljala podatke od građana dovodeći ih u zabludu u vezi sa stvarnom svrhom njihove obrade.

Izborni zakon jasno navodi da su Centralni birački spisak i izvodi iz istog javni dokumenti. S druge strane, cilj Zakona o zaštiti ličnih podataka BiH je da između ostalog obezbijedi zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a u njih osim zaštite podataka i privatnosti, spada i ostvarenje biračkog prava, koje je zloupotrebama podataka građana pri fiktivnim registracijama za glasanje iz inostranstva ozbiljno dovedeno u pitanje.

Evropska komisija: Navodi o korupciji protiv Milana Tegeltije nisu pravilno istraženi

08/10/2020

U izvještaju o napretku posvećeno je cijelo poglavlje prvom čovjeku VSTV-a, a u njemu se referiše i na aferu „Potkivanje“, također Tegeltija se kritikuje i zbog prisustva na političkim sastancima

Evropska komisija je u izvještaju o napretku za Bosnu i Hercegovinu, koji je prezentiran jučer u Briselu, posvetila posebno poglavlje Visokom sudskom i tužilačkom vijeću (VSTV) BiH konstatirajući da su se u radu ovog vijeća, na čijem čelu je Milan Tegeltija, pokazali brojni nedostaci u samoj neovisnosti ovog tijela, zatim u odgovornosti i efikasnosti, a što je dodatno poljuljalo povjerenje javnosti u pravosuđe.

Piše: Amil DUČIĆ

Tako se, između ostalog, navodi da navodi o korupciji protiv predsjednika VSTV-a nisu pravilno istraženi. Podsjetimo, riječ je o tzv. Aferi „Potkivanje“ odnosno objavljenom snimku u kojem je akter i Tegeltija. Navedeni snimak iz novembra 2018. prikazuje Tegeltiju zajedno sa biznismenom iz Velike Kladuše Nerminom Aleševićem sa kojim je razgovarao o krivičnom predmetu koji se vodi u Kantonalnom tužilaštvu Sarajevo.

Tegeltija se sa Aleševićem sreo na inicijativu svog prijatelja Marka Pandže, inače službenika SIPA-e, koji je nakon sastanka od Aleševića tražio mito, tvrdeći da će novac proslijediti Milanu Tegeltiji.
Međutim, u ovom predmetu Tužilaštvo BiH Tegeltiju tretira kao svjedoka dok su osumnjičeni Alešević i Pandža. Također Disciplinska komisija VSTV-a svojevremeno je odbila tužbu i zahtjev za suspenziju Tegeltije.

„Pored toga, predsjednik VSTV-a se nije distancirao od političkog uplitanja drugih stubova vlasti i učestvovao je na političkim sastancima na visokom nivou. Ovo značajno podriva neovisnost i nepristrasnost pravosuđa i kako ga javnost doživljava. VSTV nije poduzeo odgovarajuće naknadne radnje u ovim slučajevima, uključujući disciplinski postupak“, navodi se u izvještaju Evropske komisije.
U kontekstu pandemije COVID-19, dalje se navodi, VSTV nije uspio odmah osigurati kontinuitet vlastitih aktivnosti. Prvu internetsku sesiju održao je tek 30 aprial. VSTV je, kaže se, nadležnim izvršnim i zakonodavnim vlastima poslao smjernice u vezi sa funkcioniranje pravosuđa 22. marta 2020. godine, koji su provedeni usvajanjem zakonodavnih akata na nivou entiteta i Distrikta Brčko, ali ne i na državnom nivou.
„VSTV bi trebao nadzirati provedbu mjera povezanih s COVID-19, uključujući i odluku o liberaliziji donesenu krajem aprila. Kao ključni prioritet mišljenja, Bosna i Hercegovina treba usvojiti novi Zakon o VSTV-u na osnovu zakonodavne inicijative iz 2018. za jačanje neovisnosti i odgovornost VSTV-a kao garanta neovisnosti sudstva. Ovaj zakon treba uskladiti sa evropskim standardima odnosno sastav VSTV-a, izbore i disciplinsku odgovornost sčlanova, kao i reformisati sistem imenovanja, unapređenja i ocjenjivanja, disciplinske odgovornosti, sukoba interesa i integritet pravosudne funkcije. Ovim pitanjima treba se pozabaviti u svjetlu preporuka Evropske komisije i nalaza Izvještaja stručnjaka o pitanjima vladavine prava. Konačni nacrt zakona treba dostaviti Venecijanska komisija na mišljenje, prije usvajanja“, navodi se u izvještaju Evropske komisije za BiH.

Fokus.ba

Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да је порука данашњег сусрета са предсједником Републике Српске Жељком Цвијановић да Српска, Влада Српске и све њене институције чврсто стоје иза локалних заједница и да се у наредном периоду очекује пуна подршка у реализацији планираних пројеката на подручју ове локалне заједнице.
Југовић је рекао новинарима да је током посјете предсједника Српске Палама разговарано о реализацији инвестиционих пројеката које општина спроводи, као и о утицају епидемије вируса корона на пуњење буџета општине и реализацију свих сегмената пословања општине, почевши од субвенција, подстицаја, стипендија, пронаталитетне политике.

“У сваком случају можемо бити задовољни”, навео је Југовић.

Он је рекао да у наредном периоду на подручју општине Пале треба да буду реализовани пројекти који су већ потписани, додајући да је једина мана тренутно недостатак инвеститора и њихова велика заузетост на простору Сарајевско-романијске регије.

Југовић је истакао да се може очекивати да сви пројекти буду реализовани на вријеме.

Он је рекао да је Цвијановићева посјетила и вртић “Бубамара”, гдје се гради додатни објекат који треба да прими око 120 дјеце.

Југовић је нагласио да је и то доказ да општина Пале иде напријед, као и да је ове године уписано више 20 основаца.

“Све то показује да се општина Пале развија и расте и као начелник сам поносан на то. Дјеца су наша радост, наша будућност и нада Републике Српске”, рекао је Југовић, који је захвалио предсједнику Републике Српске Жељки Цвијановић за посјету.

Цвијановићева је данас посјетила и Дома здравља Пале, гдје је у току санација зграде.

Срна