Повезивање институција у кампањи заштите имовинских права Срба у Федерацији

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон и помоћница директора Николина Милатовић Поповић посетили су републички Комесаријат за избеглице и миграције где су разговарали с комесаром Владимиром Цуцићем и директором покрајинског Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Душком Ћутилом. Кампања за заштиту имовинских права Срба у ФБиХ била је главна тема и како да три државне институције буду што ефикасније у заједничком послу.

„Кампања за заштиту имовинских права Срба у ФБиХ окупља све више државних институција које нам несебично пружају значајну подршку. Са комесаром Цуцићем и директором покрајинског Фонда Ћутилом разговарао сам о активностима које ћемо спроводити у наредном периоду. Циљ је да заједничке ресурсе које поседују ове три институције што боље расподелимо како би права информација о процесу усклађивања земљишних књига и катастра у ФБиХ стигла до сваког Србина ма где он живео“, рекао је Гујон.

Гујон и министри Ружић и Удовичић заједно са српском децом из матице, региона и дијаспоре

Јавни час „Образовни круг – Сусретања“, одржан 13. октобра на даљину, подржан од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, окупио је ученике и наставнике из матице, региона и дијаспоре. Сусрету су присуствовали министар просвете Бранко Ружић, министар омладине и спорта Вања Удовичић и директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон.

Питања уваженим гостима су, поред ученика допунских школа у којима се остварује образовно-васпитни рад у иностранству, из Швајцарске, Немачке, Француске, Италије, Словеније и Грчке, постављена из Румуније и Мађарске, са Учитељског факултета у Лепосавићу и Педагошког факултета у Бјељини. Јавни час су пратиле школе у Београду, Сомбору, Зајечару, Новом Пазару, Суботици, Стапару и Рековцу, које су учеснице овогодишњег пројекта „Образовни круг – Сусретања с друге стране границе“.

Домаћин сусретања био је Математички институт у Београду, а иницијатор и организатор Стеван Ковачевић, директор и оснивач Кроса РТС-а. Биљана Букинац, Татјана Поповић и Блаженка Тривунчић, координатори образовно-васпитног рада у иностранству, пружиле су пуну подршку организацији овог изузетно значајног догађаја. Математички институт обезбедио је пренос сусрета преко посебне платформе, који су могли да прате сви наставници допунске наставе у иностранству.

Ученици су претходно припремљени на часовима кроз упознавање са биографијама и одабраним појединостима из живота наших званичника. Низала су се разноврсна и надасве дечја питања – из Темишвара и Букурешта, преко Бјељине, до Љубљане, Басана дел Грапе, Париза, Минхена, Штутгарта, Берлина, Тићина у Швајцарској до Лепосавића и Солуна. Помно су се пратили и бележили садржајни и занимљиви одговори, уз осликавање и записивање најлепших порука и утисака. Иако је сусрет уприличен преко екрана, на раздаљини која се мери хиљадама километара, могло се у виртуелном простору наслутити узбуђење, радост и част услед разговора.

Ђаке је највише занимало да ли је министар просвете увек волео школу, који му је био омиљени предмет, како се родила љубав према Фудбалском клубу „Партизан“, ко је дао име његовом псу Чапи, који је град за њега најлепши, како изгледа радни дан министра, а чули су и савете како да постану успешни. Од министра омладине и спорта сазнали су да ли је теже бити спортиста или министар, која је му најдража освојена медаља са репрезентацијом, какво је осећање бранити боје Србије, када је заволео ватерполо. Питања упућена директору Управе претежно су била везана за спој Србије и Француске, за учење српског језика, за омиљене српске и француске песме, јела и дестинације. Чули су која му је од бројних награда најомиљенија, како је заволео Србију, на ком језику размишља, а научили су за реч хоризонт помало заборављену српску реч „обзорје“. Кроз одговоре је „малим људима које ми зовемо деца“ упућена снажна порука да чувају ћирилицу, негују српски језик и културно-историјску баштину где год живели. Деца су цртежима, у срцима и бојама српске заставе насликала љубав према отаџбини.

Пројекат „Образовни круг“, који се успешно реализује од 2018. године, чији је иницијатор Стеван Ковачевић, аутор Гордана Степић, а коаутор Блаженка Тривунчић, потврђује „Сусретањима“ још једном своју вишеструку улогу у образовном процесу –учење се одвија на неуобичајен, а данашњем ученику пријемчив начин, синтетишући актуелне, језичке и културно-историјске садржаје. Пројекат од самог почетка подржава Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова.

Извор: Крос РТС

Гујон потписао помоћ вредну 9 милиона динара за Србе у Федерацији БиХ

Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон потписао је данас уговоре са три српске организације у ФБиХ о суфинансирању пољопривредних пројеката у вредности од 9.162.000 динара /око 76.500 евра/.

Уговоре са Гујоном потписали су председник Центра за подршку повратницима из Босанског Петровца Немања Давидовић, председник Српског грађанског удружења „Посавина“ Дамир Иветић и председник Пчеларског друштва „Грахово“ Драган Шкапина.

Први уговор се односи на куповину 35 стеоних јуница, које ће добити сточари у Босанском Петровцу, а за то је намењено 6.000.000 динара /око 51.000 евра/. За набавку механизације пољопривредницима у Посавини опредељено је 2.000.000 динара /око 17.000 евра/, а за помоћ пчеларима у Босанском Грахову милион динара /око 8.500 евра/.

Гујон је рекао да је идеја о овоме настала после његове посете у априлу крајевима у ФБиХ где живе српски повратници, када је видео како они тешко живе и са колико проблема се сусрећу.

– Срби из ФБиХ су вредни људи који заслужују подршку Србије. Суштина је у томе да им кроз ове пројекте помогнемо да развију самоодрживу пољопривредну производњу – објаснио је Гујон на конференцији за новинаре у Београду.

Он је најавио да ће ускоро обићи Босански Петровац, Посавину и Грахово да на терену види како се пројекти одвијају.

Давидовић, Шкапина и Иветић захвалили су Гујону, министру спољних послова Србије Николи Селаковићу и председнику Србије Александру Вучићу, наводећи да су подршком пољопривредницима показали да Србија мисли на Србе у ФБиХ и показује бригу за њих.

Давидовић је истакао да су средства намењена за развој сточарства друго највеће улагање Србије у Унско-сански кантон и Босански Петровац.

Шкапина је рекао да је помоћ Србије од изузетног значаја за пчеларе у Босанском Грахову, нагласивши да је то подручје погодно за развој пчеларства које је у успону, а могу да обезбеде и посебно еколошки чисте производе.

– Ова средства помоћи ће пчеларима да обнове застарелу опрему и унапреде производњу – објаснио је Шкапина.

Иветић је нагласио да су средства из овог програма највећа помоћ Србима у Посавини од 1996. године.

– Пољопривредници ће, захваљујући овој подршци, моћи да набаве ситну механизацију – мотокултиваторе, фрезе, тримере и моторне тестере. Уговоре са 40 повратничких породица биће потписани на три године, колико траје и гарантни рок за машине. Очекујемо да се пројекат реализује до краја године – рекао је Иветић.

Извор: РТРС

Regionalna konferencija Saradnja institucija i OCD

Заједничка сарадња институција и цивилног сектора на развоју и унапређењу друштва. На Економском факултету у Палама данас је одржан радни дио Регионалне конференције „Сарадња институција и организација цивилног друштва“, на коме је закључено да само заједничка сарадња институција и цивилног сектора може довести до развоја и унапређења друштва.

Батрић Шекара, извршни директор Мреже невладиних организација Републике Српске која је организатор конференције, промоције књиге Арно Гујона и изложбе фотографија истакао је да се данас одржава радни дио конференције, на коме ће бити донесени одређени приједлози и закључци.

„Циљ конференције јесте успостављање дијалога између институција власти и организација цивилног друштва, њихово умрежавање, те израда јавних одлука које ће бити имплементиране у сарадњи са институцијама. Сматрамо да су овакви догађаји неопходни Републици Српској, те важни са становишта унапређења међусекторске сарадње, праксе и дијалога који је неопходан. Неки од приједлога који ће услиједити јесте потписивање споразума организација цивилног друштва са институцијама Републике Српске, а један од примјера добре праксе је отварање владине канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, као што то раде земље у региону и мислим да то може бити добар искорак. Такође, циљ нам је унапређење законодавства, те израда сличних докумената које ћемо радити у сарадњи са институцијама“, навео је Шекара.

Opis nije dostupan.

Радном дијелу конференције претходила је промоција књиге Арно Гујона под називом „Сви моји путеви воде ка Србији“, као и изложба фотографија посвећена раду удружења Солидарност за Косово.

Može biti slika sljedećeg: jedna ili više osoba i ljudi stoje
циљ конференције је јачање демократске културе дијалога и сарадње институција власти и организација цивилног друштва у Републици Српској, подстицање развоја цивилног друштва и добре управе у Републици Српској у жељи да преузму одговорност за утврђивање потреба и интереса грађана и креирање јавних политика усмјерених ка њиховој реализацији.
Može biti slika sljedećeg: 5 ljudi, ljudi stoje i u zatvorenom
Može biti slika sljedećeg: Jedna osoba i stajati
Može biti slika sljedećeg: 3 ljudi i ljudi stoje
Može biti slika sljedećeg: Jedna osoba i stajati

Promocija knjige Arno Gujona i regionalna konferencija

U četvrtak, 7.10.2021. sa početkom u 19 časova na Ekonomskom fakultetu u Palama biće održana promocija knjige Arno Gujona “Svi moji putevi vode ka Srbiji”. Na promociji će prisustvovati Arno Gujon. Ova neobična knjiga je ispovjest mladog Francuza koji svjedoči o drami srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Autor opisuje Srbiju onakvu kakvu je vidi stranac koji je sopstvenu sudbinu povezao sa sudbinom Srba tako što se iz ljubavi prema ovoj zemlji, nastanio u Beogradu.

Promocija knjige i izložba je dio dešavanja u okviru programa regionalne konferencije “Saradnja institucija i OCD” koja počinje u petak, 8.10. u 10:30 časova na Ekonomskom fakultetu Pale, a čiji je cilj jačanje demokratske kulture dijaloga i saradnje institucija vlasti i organizacija civilnog društva u Republici Srpskoj, podsticanje razvoja civilnog društva i dobre uprave u Republici Srpskoj u želji da preuzmu odgovornost za utvrđivanje potreba i interesa građana i kreiranje javnih politika usmjerenih ka njihovoj realizaciji.

Regionalna konferencija se održava na Palama, na Ekonomskom fakultetu sa početkom u 10:30 časova, a prisustvovaće predsjednik Narodne Skupštine Republike Srpske, Nedeljko Čubrilović, ministar trgovine i turizma Suzana Gašić, direktor Uprave za saradnju sa Srbima u regiji i dijaspori, Arno Gujon, Gradonačelnik Istočnog Sarajeva, Ljubiša Ćosić, načelnik opštine Pale, Boško Jugović, predstavnici nvo i drugi gosti.

Organizator promocije knjige, izložbe i regionalne konferencije je udruženje Mreža NVO Republike Srpske.

YouTube će blokirati sav antivakserski sadržaj

Biće zabranjeni i kanali istaknutih antivaksera.

foto: unsplash

YouTube će blokirati sav antivakserski sadržaj, ne samo dezinformacije o vakcinama protiv koronavirusa već i o drugim odobrenim vakcinama, piše Reuters.

Prema novim pravilima YouTubea, primjeri sadržaja čije objavljivanje neće biti dozvoljeno na YouTubeu, kako piše Reuters, uključuju i tvrdnje da vakcine protiv gripe uzrokuju neplodnost, kao i one da MMR vakcina koja štiti od ospica, zaušnjaka i rubeole može izazvati autizam.

Iz navedene video kompanije koja se nalazi u vlasništvu Alphabet Inca, odnosno Googlea je, kako se navodi, saopšteno je i da će biti zabranjeno i nekoliko kanala istaknutih antivaksera poput kanala Roberta F. Kennedyja mlađeg, sina bivšeg američkog senatora Roberta F. Kennedija i Josepha Mercole, zagovornika homeopatije.

Ovaj potez je, prema pisanju Reutersa, nastao kao rezultat brojnih kritika upućenih YouTubeu i drugim tehnološkim gigantima poput Facebooka i Twittera zbog toga što ne čine dovoljno da zaustave širenje dezinformacija o zdravstvu na tim društvenim mrežama.

Uprkos tome što YouTube zauzima oštriji stav o dezinformacijama on se i dalje susreće sa kritikama širom svijeta. Reuters piše da su ove sedmice ruski RTV kanali na njemačkom jeziku izbrisani sa YouTubea zbog toga što, kako su naveli iz YouTubea, prekršili njihovu politiku o dezinformacijama o koronavirusu. Taj potez je Rusija nazvala “informacijskom agresijom bez presedana” i zaprijetila blokiranjem YouTubea u toj zemlji.

Američki predsjednik Joe Biden je u julu ove godine rekao da su društvene mreže zbog širenja dezinformacija u velikoj mjeri odgovorne za skepticizam građana po pitanju vakcinacije i pozvao ih da riješe to pitanje, piše BBC.

BBC navodi i da je iz YouTubea saopšteno kako je nakon uvođenja zabrane objavljivanja sadržaja koji šire dezinformacije o vakcinama protiv koronavirusa sa te platforme tokom prošle godine izbrisano 130.000 videozapisa.

Sadržaji koji će i dalje biti dozvoljeni na YouTubeu su, kako piše BBC, lična svjedočanstva osoba koja se odnose na vakcine, kao i nova ispitivanja o vakcinama i historijski videozapisi o uspjesima ili neuspjesima vakcina.

Izvor: ReutersRSEBBC

Ilegalna internet distribucija i rat kablovskih operatera u BiH

Hoće li građani ostati bez interneta?

Foto: Pixabay

Višegodišnja borba na tržištu telekomunikacija u Bosni i Hercegovini kulminirala je krajem juna kada je iz Regulatorne agencije za komunikacije, RAK, saopšteno da je internet provajderu, kompaniji TRION TEL iz Banjaluke izrečena izvršna mjera zbog puštanja u rad javne elektronske komunikacione mreže i/ili dijelova te mreže na područjima utvrđenim pravosnažnim rješenjima donesenim od strane Urbanističko-građevinskog inspektora-koordinatora Grada Banja Luka, a bez pribavljene odgovarajuće Upotrebne dozvole izdate od nadležnog organa. Tri mjeseca kasnije, Vijeće RAK-a je poništilo odluku o zabrani rada tom internet provajderu, kao i odluku o kazni od 100.000 KM, a generalnom direktoru RAK-a je naloženo da ponovo odluči o visini kazne, s obzirom na to da prethodno nije uzeo u obzir olakšavajuće okolnosti koje je Vijeće Agencije u drugostepenom rješenju konstatovalo.

Takvom odlukom Vijeća RAK-a, saga koja je trajala nekoliko mjeseci dobila je i epilog, ali i novi početak. Kako je navedeno, kompanija iz Banjaluke je prekršila član 14. stav (1) Pravila 66/2012 o obavljanju djelatnosti operatora javnih elektronskih komunikacijskih mreža koji navodi da se “Javna elektronska komunikacijska mreža može pustiti u rad samo nakon pribavljene upotrebne dozvole. Komisija za izdavanje upotrebne dozvole određuje se prema propisima entiteta ili Brčko distrikta Bosne i Hercegovine, shodno području na kojem se nalazi telekomunikacijska mreža.”

Neposredno nakon prvobitne odluke RAK-a, koju je potpisao direktor agencije Draško Milinović, krenuo je „mini rat saopštenjima“. Iz TRION TEL-a je saopšteno da RAK pokušava da izbaci TRION TEL sa tržišta i to na inicijativu drugog internet provajdera – MTEL-a. U saopštenju su naveli i da se to događa u trenutku kada mediji ukazuju da MTEL na teritoriji Republike Srpske ima totalni monopol i nema konkurenciju, jer je kupio sve kablovske operatore osim TRION TEL-a, ali i da će “po istom principu podnijeti prijavu protiv MTEL-a i njegovih povezanih pravnih lica koji nemaju legalne mreže u mnogim dijelovima Bosne i Hercegovine”.

Iz RAK-a su reagovali nakon pomenutog saopštenja i potvrdili da su cijeli postupak pokrenuli nakon prijave iz kompanije MTEL. U kasnijem toku, Vijeće RAK-a je prvo odgodilo primjenu kazne, a konačnim rješenjem stavilo u potpunosti van snage odluku o kazni.

Operateri izvodili radove bez građevinskih dozvola

Sukobi konkurenata na tržištu komunikacija nisu ništa novo, međutim posljedice ovog sukoba mogle bi da u potpunosti destabilizuju distribuciju internet signala i to na području kompletne Bosne i Hercegovine.

Prema dostupnim podacima i zvaničnom odgovoru iz Gradske uprave Banjaluka, a koji datira iz oktobra prošle godine, ova lokalna zajednica nije izdala nijednu građevinsku dozvolu za izgradnju kablovske kanalizacije.

Iz TRION TEL-a za Media.ba kažu da su svoju telekomunikacijsku infrastrukturu gradili na način kako su u tom momentu to činili i svi ostali telekomunikacijski operatori na tom području.

“Kompanija ‘TRION TEL’ d.o.o. Banja Luka je preuzela sve neophodne pravne radnje kako bi legalizovala svoju telekomunikacijsku infrastrukturu, odnosno ista je pokrenula postupke legalizacije objekata linijske telekomunikacijske infrastrukture, a koji postupci su u toku. Prema zvaničnom odgovoru Odjeljenja za prostorno uređenje Grada Banjaluka, putem Kancelarije za građane iz oktobra prošle godine, po trenutno važećim propisima, nisu izdali niti jednu građevinsku dozvolu za izgradnju kablovske kanalizacije (Zakon o uređenju prostora i građenju RS stupio na snagu 2013. godine), pa shodno ovom odgovoru možemo zaključiti-pretpostaviti da ni ostali operateri nemaju građevinsku dozvolu za izgradnju kablovske kanalizacije na području grada Banja Luka”, naveli su u pisanom odgovoru iz te kompanije.

U proteklih nekoliko godina putem medija su operateri oglašavali svoje usluge, kao što je i uvođenje optičkog interneta. Samo u 2019. i 2020. godini na području Banjaluke, kao i drugih lokalnih zajednica, prekopavane su ulice i polagani kablovi, ali prema informacijama iz Gradske uprave, veliki dio tih poslova je rađen bez dozvole.

Odgovor iz Grada Banja Luka, novinaru Đorđu Vujatoviću, august 2021.

Na odgovore iz Gradske uprave u Banjaluci smo čekali više od dva mjeseca, ali oni potvrđuju da je Inspekcija naložila rušenje 62 trase operaterima. Inspektori su, između ostalog, naveli kako su određene trase srušene jer su izgrađene nakon stupanja na snagu Zakona o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata. Kako je pomenuti Zakon stupio na snagu 2018. godine, to praktično znači da je nemoguće legalizovati preostale trase, kao i da lokalne zajednice i dalje prećutno odobravaju praksu nelegalne gradnje kao i samog postojanja nelegalnih instalacija.

Iz Regulatorne agencije za komunikacije kažu da propisi Agencije ne dozvoljavaju puštanje u rad dijelova mreže za koje korisnik nije pribavio upotrebnu dozvolu.

“Agencija se još u martu 2017. godine obratila Gradu Banja Luka i zatražila dostavu informacije o nelegalnoj mrežnoj gradnji na teritoriji Grada, jer smo tragom novinskih članaka došli do saznanja da se vrši bespravno postavljanje javne telekomunikacione mreže na području Grada Banja Luka. Agencija je tom prilikom zamolila Grad Banjaluku da joj se dostave pravosnažna rješenja na osnovu kojih je izvršeno uklanjanje nelegalnih instalacija, međutim, to nije učinjeno jer su pravosnažna rješenja donesena tek 2019. godine”, navodi se u odgovoru RAK-a za Media.ba.

Iz Agencije napominju i da su prije nekoliko godina upoznali predstavnike svih lokalnih zajednica i nadležne inspektorate u BiH da je neophodno urediti pitanje izdavanja građevinskih upotrebnih dozvola.

“Ono što je svakako potrebno da se uradi jeste analiza kršenja u oblasti građenja i rada mreža od uspostave Agencije, kako bi se identifikovali operatori (i investitori), koji su tokom proteklih godina u BiH konstantno i učestalo kršili propise o građenju i radu javnih telekomunikacionih mreža, uzurpirali tuđu imovinu, i tako kod savjesnih operatora stvarali utisak zaštićenosti i nedodirljivosti. Prekršajni postupci Agencije upravo imaju za cilj da pokažu da pravni poredak u oblasti telekomunikacija postoji, i da se mora poštovati, bez obzira da li se radi o privatnom ili javnom vlasništvu, odnosno o domaćem ili stranom investitoru”, rečeno je u RAK-u.

Hoće li građani ostati bez interneta?

Da je kazna ostala „po slovu zakona“ kako kažu u RAK-u, korisnici TRION TEL-a bi do sada ostali bez interneta na tri mjeseca. Kako su iz te kompanije zaprijetili da će podnijeti prijave protiv MTEL-a, i da je istovjetna odluka donesena i u tom slučaju, samo na području Banjaluke stotine hiljada građana bi ostalo bez interneta.

“Mi ćemo prijavu podnijeti na osnovu relevantnih dokaza, a ne da će se morati primjeniti ista kazna. Ako postupamo na isti način po istim pravilima rješenje je jasno. U tom slučaju grad Banjaluka će ostati na tri mjeseca bez inteneta, kablovske televizije i ostalih usluga”, izjavio je Marko Šarić, pravnik u firmi TRION TEL, za Televiziju N1.

Međutim, ovo nije samo problem Banjaluke. Prema nezvaničnim informacijama, mnoge lokalne zajednice imaju problem sa neriješenim katastrom podzemnih i nadzemnih instalacija, na osnovu kojeg bi i trebalo da se izdaju dozvole.

“Kada su u pitanju druge opštine i gradovi, pretpostavljamo da je situacija ista ili vrlo slična, s tim da u tim slučajevima nemamo zvanične podatke bilo kojeg organa”, rečeno nam je i u TRION TEL-u.

Na naša pitanja koja smo poslali kompaniji MTEL prije više od dva mjeseca, još uvijek nismo dobili odgovor.

Internet kao osnovno ljudsko pravo

Skupština Ujedinjenih nacija je na sjednici 27. juna 2016. objavila niz zaključaka koji opisuju pristup internetu kao osnovno ljudsko pravo. Između ostalog se navodi i da UN nedvosmisleno osuđuje mjere namjernog sprječavanja ili ometanja pristupa internetu ili diseminacije online informacija te ih smatra kršenjem međunarodnih ljudskih prava i poziva sve države da se suzdrže i prestanu s takvim mjerama.

Kolika je važnost interneta za moderan svijet, pokazuje i da su mnoge evropske države, takođe, ovu oblast zaštitile posebnim zakonima. Praksu Finske, Estonije, Francuske, pa čak i Hrvatske, slijede i ostale zemlje. Kod nas, na žalost, još uvijek bez konkretne akcije po ovom pitanju.

“Generalno, kad se ograničava pristup internetu, to može predstavljati kršenje ljudskog prava iako kod nas u Ustavima to nije navedeno kao ljudsko pravo, ali može da se podvede pod slobodu izražavanja, pa čak i na pravo na privatnosti u određenim slučajevima kada se radi o privatnosti određenih lica koja su u pitanju”, smatra Dejan Lučka iz Banjalučkog centra za ljudska prava i dodaje kako je Estonija donijela uredbu prema kojoj je pristup internetu osnovno ljudsko pravo i a slično su potvrdile i francuske institucije.

Prema njegovim riječima, na isti način bi se moglo tumačiti i kod nas, prije svega tumačenjem različitih odredbi međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, Evropske konvencije o ljudskim pravima i članova o slobodi izražavanja koje su povezane sa njom. Lučka se svrnuo i na činjenicu da je bez obzira na brojne nepravilnosti, kažnjen samo jedan operater.

“Tu se može raditi čak i o diskriminaciji, jer ako se pokaže tačnom tvrdnja da ni ostali provajderi nemaju dozvolu, a da je samo jedan provajder kažnjen, to je drugačije postupanje prema drugom subjektu prava, a to je slučaj direktne diskriminacije”, kaže Lučka.

Komunikolog Mladen Bubonjić za Media.ba kaže da je internet postao neotuđivi dio ljudskih prava, ako ne formalno u svim ustavima svijeta, onda bar praktično u većini demokratskih zemalja, tako da bi uskraćivanjem pristupa internetu građani definitivno bili oštećeni za pristup informacijama od značaja, ali i slobodu izražavanja.

“Pristup internetu je ključ pluralizma u 21. vijeku. Današnji slobodan, demokratski svijet se ne bi mogao zamisliti bez interneta, odnosno slobodne razmjene ideja, stavova, mišljenja, informacija putem interneta. Ustav garantuje slobodu misli i opredjeljenja, savjesti i uvjerenja, kao i javnog izražavanja mišljenja. Uzevši u obzir da građani svoje misli i opredjeljenja, savjesti i uvjerenja, kao i javno izražavanje mišljenja danas najčešće ostvaruju putem interneta, njegovim ukidanjem direktno bi se ograničilo pravo građana na slobodno izražavanje misli i uvjerenja”.

Dodaje i da bez obzira na pravni aspekt, odnosno zakonsku osnovu eventualnog ograničavanja interneta, takav potez definitivno ne bi bio legitiman iz aspekta ljudskih prava.

“Pristup informacijama je jedno od temeljnih ljudskih prava modernog društva. Bez slobodnog pristupa informacijama ne bi bilo ni slobode. Kako je internet postao neizostavni dio u procesu pružanja i primanja informacija, odnosno esencija slobodnog pristupa informacijama, njegovim ukidanjem ukinula bi se i sloboda”, rekao je Bubonjić.

Oni koji se bave zaštitom ljudskih prava u BiH, kažu da nisu upoznati sa postojećim problemom. Iz institucije Ombudsmena BiH dobili smo kratak odgovor u kojem je navedeno da nemaju registrovana obraćanja građana s pritužbama po pitanju blokiranja distribucije interneta građanima u Bosni i Hercegovini.

“Podsjećamo, Institucija djeluje po prijemu žalbe ili ex officio, a Ombudsmeni svoje odluke donose nakon provedenog postupka utvrđenja svih činjenica i okolnosti vezanih za konkretno pitanje povrede ljudskih prava, u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima”, stoji u odgovoru, uz preporuku i da se obratimo Instituciji Ombudsmena za zaštitu potrošača.

Na pitanja da li njihova odluka može da naruši ljudska prava građana u BiH, iz RAK odgovaraju da “Povelje Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija ne štite nezakonitost”.

“Osim što je operator telekomunikacija, Internet servis provajder (ISP) je ujedno i trgovac i dužan je da prodaje ispravnu uslugu, kako u pogledu kvaliteta, tako i u pogledu pravne ispravnosti, na način propisan zakonskom regulativom o trgovini i zaštiti potrošača”, naveli su u RAK-u.

Građani nisu upoznati s problemom, a mediji nisu istraživali

Komunikolog Mladen Bubonjić kaže da je u cijelom slučaju jedan od ključnih problema što javnost nije bila adekvatno informisana.

“Mediji su, ili površno obrađivali ovaj problem, ili su, što je možda i gore, zastupali jednu od strana u sukobu emitera. Na taj način, građani nisu stekli adekvatan i pravovremen uvid u ono što bi ih moglo zadesiti – ukidanje interneta. Ali, to je samo dio sveopšte informacijske, demokratske i političke nezrelosti i nepismenosti. Ljudi obično reaguju kada im uskrate prava, a tada je već kasno”, navodi Bubonjić.

O ovom pitanju pisao je mali broj medija, iako je nekoliko dana trajao rat saopštenjima i optužbama, a još manje je bilo istraživanja o neregularnostima i nezakonitim instalacijama. 

Regulatorna agencija za komunikacije je 21. juna izdala saopštenje u kojem navodi da je izrekla kaznu kompaniji TRION TEL. RAK je saopštenje objavio na svojoj internet stranici,  a koje je preuzelo nekolicina domaćih web portala. Ono što je zanimljivo, pomenuta informacija je na većini tih portala objavljena istog dana, u integralnom obliku u vidu saopštenja, to jeste bez daljeg istraživanja ili traženja stava druge strane. Tradicionalni mediji nisu se bavili ovom temom, iako su tu inicijalnu informaciju prenijeli neki od najčitanijih portala u BiH (Klix, Avaz, Nezavisne, Slobodna Bosna, Mondo).

Dan kasnije, dakle, 22.juna izašlo je saopštenje kompanije TRION TEL, pod naslovom “RAK pokušava da izbaci TRION TEL sa tržišta na inicijativu MTEL-a”. Ta informacija isti dan je objavljena samo na sajtu Televizije N1, a u narednim danima je objavljena na još nekoliko web portala, takođe u integralnom obliku, u vidu saopštenja, kao i tekst opremljen fotografijama dopisa iz Gradske uprave u Banjaluci koje je TRION TEL poslao medijima.

S druge strane, odgovor RAK-a na saopšenje TRION TEL-a, ko je objavljen 23. jula objavio je još manji broj medija. Kompletniju informaciju o pozadini sukoba možemo pronaći tek 24. juna i to u programu televizije N1, što je objavljeno i na njihovom sajtu, a ovom temom se bavio i sajt banjaluka.com.

U prilogu novinarke N1 Anđelke Marković “Kakve posljedice može izazvati zabrana rada Trion Telu”, tražen je stav i zastupljene su sve strane koje su se pojavile u ovom problemu. Novinarka je napravila anketu među građanima u Banjaluci u kojoj se problematizuje pitanje konkurencije. Uz već pomenutu anketu, kao sagovornik se pojavljuje i Marko Šarić, pravnik u TRION TEL-u, dok su stavovi kompanije MTEL, Regulatorne agencije i Gradske uprave u Banjaluci prikazani u vidu grafika i skeniranih odgovora, koji su stigli na adresu te medijske kuće. Od eskalacije problema, ovo je jedini medijski sadržaj koji se na relavantan način posvetio pomenutoj temi.

S druge strane, portal banjaluka.com, u tekstu Hoće li Banjaluka ostati bez interneta i kablovske televizije na tri mjeseca? (nepoznat autor) objavio je samo dijelove saopštenja/odgovora Regulatorne agencije kao i TRION TEL-a.

Bez obzira na dalje medijske aktivnosti, kao i nekoliko saopštenja koja su u narednih dva mjeseca izlazila, mediji nisu dalje pratili ovaj događaj. Informaciju o odgodi izvršenja kazne objavljena je samo na sajtu kompanije TRION TEL, kao i na web portalu BUKA.

Iako je tu odluku donijelo Vijeće RAK-a, na stranici pomenute institucije ne postoji pomenuto saopštenje. Isto tako, na stranici RAK-a nije objavljena informacija ni da je Vijeće RAK-a poništilo rješenje o kazni ovoj kompaniji.

Za ovu informaciju, javnost je saznala opet putem korporativnog saopštenja objavljenog na web stranici TRION TEL-a, a kada je riječ o medijima, informaciju je prenio samo portal Televizije N1.

Regulacija sadržaja internet stranica televizijskih i radijskih emitera

Mediji protiv nacrta izmjena pravila RAK-a kojim se reguliše i online sadržaj emitera.

Foto: Pixabay

Regulatorna agencija za komunikacije BiH priprema izmjene i dopune Pravila 77/2015 o pružanju audiovizuelnih medijskih usluga i Pravila 76/2015 o pružanju medijskih usluga radija. Predložеnim izmjenama i dopunama proširuje se odgovornost korisnika dozvola Agencije za televizijsko i radijsko emitovanje na sadržaje koji se objavljuju na internet stranicama pod logom korisnika dozvola.

Regulator je objavio dodatni krug javnih konsultacija na nacrte ovih izmjena s obzirom na, kako su naveli u pozivu, odsustvo većeg broja komentara korisnika dozvola Agencije. Zainteresovane strane mogu dostaviti svoje komentare do kraja oktobra, a Medicentar donosi kratki pregled komentara nekih od medija na čiji rad bi ove izmjene mogle uticati.  

U predloženim izmjenama web sadržaj TV i radio stanica koje imaju dozvolu za emitovanje RAK-a će spasti u nadležnost regulatora.

“Korisnik dozvole je odgovoran za sav sadržaj koji je objavljen na internet stranici pod logom korisnika dozvole. Na ovaj sadržaj se na odgovarajući način primjenjuju odredbe Kodeksa kojim se uređuju programski standardi u audiovizuelnim medijskim uslugama i medijskim uslugama radija, a koje se odnose na zabranu širenja i podsticanja na mržnju, nasilje ili diskriminaciju, prenošenje jasnog i neposrednog rizika od uzrokovanja negativnih posljedica po sigurnost i zdravlje ljudi, zaštitu maloljetnika, uključujući i zaštitu njihove privatnosti, te pravo na odgovor“, glase predložene izmjene.

Ukoliko ove izmjene budu usvojene, Agencija će posebnom instrukcijom detaljnije propisati obaveze korisnika dozvola u vezi sa sadržajima objavljenim na internetu.

“Nadalje, navedene obaveze se odnose, kako i sami navodite, samo na odredbe u vezi zabrane širenja i podsticanja na mržnju, nasilje ili diskriminaciju, prenošenja jasnog i neposrednog rizika od uzrokovanja negativnih posljedica po sigurnost i zdravlje ljudi, zaštitu maloljetnika, uključujući i zaštitu njihove privatnosti, te prava na odgovor, kao kategorija sadržaja koji potencijalno mogu uzrokovati štetne posljedice u vidu ugrožavanja javne sigurnosti, izazivanja nereda ili zločina, povrede zdravlja, te ugleda ili prava drugih”, kazala je za Mediacentar Jovana Čolić, iz Sektora za odnose s javnošću RAK BiH.

U praksi to znači da ova pravila za online sadržaj moraju poštovani samo one medijske kuće koje imaju dozvolu RAK-a za emitovanje, a van kontrole regulatora ostaju medijske kuće koje plasiraju svoj sadržaj isključivo putem interneta.

Stavovi predstavnika medija

Elvir Švrakić, generalni direktor Hayat d.o.o., poziva Agenciju na oprez u regulisanju pravila jer posljedice po korisnike dozvola, kako tvrdi, mogu biti nenadoknadive. Hayat TV oštro se protivi predloženim izmjenama i dopunama kojima se proširuje odgovornost korisnika dozvola među kojima je i ta kuća.

“Smatramo da bi stupanjem na snagu ovih pravila legalizovali diskriminaciju internet stranica koje nemaju dozvolu Agencije, ali i onih internet stranica koji uopšte nisu registrovani u BiH, te omogućili nelojalnu konkurenciju na medijskom tržištu”, kaže Švrakić.

Cilj zbog kojeg RAK mijenja postojeća pravila, dodaje Švrakić, je već postignut kroz primjenu i poštivanje Kodeksa za štampu i online medije.  

“Pored formalnih nedostataka koje sadržavaju ove izmjene, tumačimo da bi nejednak pristup samo išao na štetu korisnicima dozvole koji bi pod teretom duple odgovornosti poklekli pod pritiskom što bi se zasigurno odrazilo i na slobodu izražavanja kao i na kritičko novinarstvo, uopšte. Bespravnim internet stranicama ili internet stranicama koje nisu registrovane u BiH, na ovaj način bi se dao podstrek u zaradi na nelojalan način”, objašnjava Švrakić.

Iz JP „RTV Velika Kladuša“ do sada RAK-u nisu uputili komentare na nacrte, ali za Mediacentar kažu da nisu saglasni s izmjenama.

Iz ovog medija ne spore potrebu da svi portali treba da snose odgovornost za sadržaje koje objave na svojim internet stranicama, ali vjeruju da će ovakva situacija dodatno usložiti rad registriranih javnih i privatnih elektronskih medija, dok će svi ostali „portali“ biti bezbrižni i bez bilo kakvih sankcija.

“Mišljenja smo da nije korektno da se predloženim izmjenama i dopunama proširuje odgovornost korisnika dozvola RAK-a za sadržaje koji se objavljuju na Internet stranicama pod logom korisnika dozvola, dok s druge strane brojni internet portali od kojih je većina „divljih“ (bez osnovnih podataka o njima-impressum, sjedište i sl.) nisu pod kontrolom, kako RAK-a, tako niti jedne druge institucije u BiH”, kažu iz te medijske kuće.

Nova BH, s druge strane, pozdravlja namjere RAK-a kojim će se spriječiti neprimjereni sadržaji ili govor mržnje na internetu, ali smatraju da novim pravilima trebaju podlijegati svi jednako.

“Ne samo televizijske stanice i njihovi portali. Posebno se to odnosi na internet portale, koji u velikoj mjeri dominiraju kada je u pitanju govor koji podstiče na mržnju, nasilje i diskriminaciju te bi oni morali biti obuhvaćeni ovom regulacijom. Kada je u pitanju Nova BH, mi trenutno nemamo web portal, već web stranicu koja se bavi isključivo promocijom programskih saržaja naše TV kuće”, kazala je Nadira Pašić, glasnogovornica Nove BH. 

Neophodna regulacija online prostora

Pravnica Lejla Gačanica govori da je neophodno da se uvede red i da se donesu odredbe kojima bi se regulisalo širenje govora mržnje po bilo kojem od osnova, a posebno u odnosu na zadnju Odluku visokog predstavnika, uključujući i negiranje genocida, ratnih zločina i veličanje onih koji su osuđeni za te ratne zločine.

“Mislim da je neophodno takvu vrstu regulacije imati i u online prostoru. Ono što ovaj pravilnik donosi, sasvim sigurno bi se trebalo odnositi i na druge online medije. Odnosno one portale koji nisu nužno portali medija nosilaca dozvola RAK-a. Ono što međutim jeste sastavni dio ovog šireg problema je pitanje neregulisanosti online portala odnosno medija koji djeluju gotovo van svake regulative, pa će ostati i van ove regulative”, kaže Gačanica. 

Pojašnjava da je ovakva situacija vid diskriminacije, ali ukazuje i na činjenicu da RAK može kontrolisati i pratiti rad samo onih medija koji su korisnici njihovih dozvola.

Podsjetimo, Agencija je zadužena za regulisanje tržišta elektronskih komunikacija i audiovizelnog sektora i može izricati sankcije radijskim i televizijskim emiterima, dok s druge strane Vijeće za štampu i online medije prati rad štampanih i online medija, ali kao samoregulacijsko tijelo nema nadležnosti da izriče sankcije i kazne.

Da bi RAK, Vijeće za štampu i online medije ili neka treća institucija imala ingerencije nad radom online medija potrebne su izmjene zakona. Pravni ekspert i poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta BiH Damir Arnaut kaže da zbog ograničenih nadležnosti RAK-a treba mijenjati Zakon o komunikacijama.

“U odnosu na period kada je zakon usvojen okolnosti su se značajno promijenile. Naime, iako je većina građana BiH tada primarno dobivala svoje dnevne vijesti sa TV stanica — koje potpadaju pod nadležnost RAK-a — sada to više nije slučaj jer se danas većina bh. građana oslanja na internet portale. Zbog toga smatram da nadležnosti RAK-a treba precizno proširiti i na internet portale, čime bi se također obuhvatili gotovo svi printani mediji jer i oni imaju svoje portale”, kazao je Arnaut.

Iz Vijeća za štampu BiH i online medije kažu da je izmjeni Pravila potrebno pristupiti vrlo oprezno, kako ne bi došlo do ugrožavanja medijskih sloboda u BiH. Nadzor nad online sadržajem korisnika dozvola RAK-a trenutno vrši Vijeće za štampu.

“Vijeće za štampu i online medije u BiH trenutno je u konsultacijama sa svojim članovima na koje bi se primjenjivale eventualne izmjene o pravilima pružanja medijskih usluga, nakon čega će Upravni odbor Vijeća formirati svoj stav u pogledu prijedloga Regulatorne agencije za komunikacije BiH”, objašnjava Maida Bahto Kestendžić, projekt koordinatorica Vijeća za štampu.

Vijeće do sada, kaže Bahto Kestendžić, nisu kontaktirali ovlašteni predlagači u vezi sa eventualnim povećanjima nadležnosti Vijeća nad radom online medija.

“Izuzetno je važno u bilo kojem trenutku sačuvati slobodu medija i slobodu izražavanja, lišenu bilo kakvih vanjskih pritisaka, naročito imajući u vidu teškoće sa kojima se mediji suočavaju zbog pandemije koronavirusa”, dodala je Bahto Kestendžić.

Regulacija online prostora, naročito kako bi se spriječilo širenje govora mržnje, je neophodna s obzirom na to da su istraživanja pokazala da je online prostor pun sadržaja kojim se podstiče na mržnju, nasilje ili diskriminaciju. Istraživanja su pokazala da online mediji, a najviše anonimni online mediji, često prenose dezinformacije i sadržaj koji može imati negativne posljedice po sigurnost i zdravlje ljudi. Iako ove izmjene mogu doprinijeti zdravijem i profesionalnijem sadržaju bar jednog broja internet portala ipak van ove regulacije ostaju oni koji i najviše šire takav problematičan sadržaj. Pored toga, ove izmjene otvaraju i brojna pitanja kao što su na koji način će se određivati sadržaj koji prenosi jasan i neposredan rizik od uzrokovanja negativnih posljedica po sigurnost i zdravlje ljudi. Mediji imaju mjesec dana da pošalju svoje komentare na predložene izmjene, a neovisno o tome da li će one biti usvojene, konsultacije su prilika da se pronađu najbolja rješenja za regulisanje online prostora. Izvor: media.ba