GIJN: Serijal razgovora o istraživačkom novinarstvu

Globalna mreža istraživačkih novinara (GIJN) pokrenula je novi video serijal razgovora sa nekim od najpoznatijih i najuspješnijih istraživačkih novinara u svijetu.

Istraživački novinari i novinarke u intervjuima za GIJN govore o tome zašto se bave poslom kojim se bave i zbog čega je to, unatoč rizicima kojima se izlažu, vrijedno za njih i društvo.

Prva epizoda serijala posvećena je iračkom novinaru Asaadu al Zalzaliju, jednom od dobitnika nagrade Shining Light za 2017. godinu, koju GIJN svake druge godine dodjeljuje u znak priznanja novinarima istraživačima iz zemalja u razvoju. Al Zalzali u intervjuu govori o radu na istraživačkom projektu “Project No.1”, u okviru kojeg je istraživao nestanak 20 miliona dolara sredstava za javne škole u Iraku i otkrio korupciju u ministarstvu obrazovanja.

Druga epizoda fokusira se na rad novinara Emmanuela Mayah, višestruko nagrađivanog istraživačkog novinara koji je, između ostalog, radio na pričama o masovnim nezakonitim smaknućima u Nigeriji.

Serijal će se nastaviti razgovorom sa novinarkom Ranom Ayyub, a nove epizode možete pratiti srijedom na YouTube kanalu GIJN-a. https://www.youtube.com/channel/UCY8xUWeaWVE4JY05JUupzYQ

media.ba

Šta BiH dobija članstvom u NATO

U BiH nema jedinstva o pristupanju NATO-u

NATO integracije imaju stratešku važnost za budućnost i razvoj Bosne i Hercegovine i jedina su realna opcija, posmatrajući politički, duštveni, ali i sigurnosni aspekt u bh. društvu. Pojedine zemlje doživjele su ekonomski procvat ulaskom u Sjevernoatlantski vojni savez.

NATO integracije u većini zemalja imale su značajan ekonomski uticaj. Upravo se na tome bazira knjiga „NATO integracija – Značaj za Bosnu i Hecegovinu“, autora Damira Durana, koji, između ostalog, analizirala stanje u dvanaest zemalja Istočne Evrope.

Bosna i Hercegovina se, potpisujući niz strateških dokumenata, obavezala da će ispuniti uslove na putu ka NATO-u. Još prije devet godina BiH je podnijela formalni zahtjev za Akcioni plan za članstvo u NATO (MAP). Ali za sada ne postoji saglasnost niti jedinstvena odluka za članstvo u Sjevernoatlantskom savezu.

Ipak, prednosti ulaska su velike, prije svega u ekonomskom smislu. Primjeri za to su dvanaest zemalja Istočne Evrope koje su nakon ulaska u ovaj vojni savez privukle investicije u svoje zemlje. Time se, između ostalog, bavio autor knjige “NATO integracije – Značaj za Bosnu i Hecegovinu” mr. Damir Duran.

Neko vrijeme je potrebno dok države same stvore povoljnu klimu za investicije: Damir Duran

Neko vrijeme je potrebno dok države same stvore povoljnu klimu za investicije: Damir Duran

„Nakon pristupanja NATO savezu potrebno je nekih pet do deset godina da se efekti na razvoj ekonomije počnu osjećati. Neko vrijeme je potrebno dok države same stvore povoljnu klimu za investicije, ulaganje u infrastrukturu. Zatim ozbiljni investitori razmatraju da li investirati u tu zemlju ili ne. Budući da su te zemlje postale članice NATO-a, to je obezbijedilo unutrašnju sigurnost tih zemalja.

Tu se gleda i smanjenje političkog rizika, da li će ta zemlja doživjeti neki građanski rat, da li će ta zemlja doživjeti napad i agresiju druge države. Budući da NATO obezbjeđuje sigurnost, teritorijalni integritet, političku nezavisnost države, investitori su ohrabreni da počnu ulagati u te države, prvenstveno Istočne Evrope koje su se zadnjih godina priključile NATO savezu“, kaže Duran.

Kao primjer, Duran je naveo razvoj automobilske industrije. Gotovo svi poznati automobilski brendovi otvorili su u tim zemljama fabrike za proizvodnju vozila. Zaposlen je veliki broj ljudi, na primjer u Češkoj više od 150.000 ljudi, dok u Poljskoj 400.000 ljudi radi u sektoru automobilske trgovine i usluga. Jedan od promotora, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Selmo Cikotić rekao je da je NATO savez na prostoru Bosne i Hercegovine imao specifičnu ulogu.

„NATO savez ne samo da je na prostoru Bosne i Hercegovine imao prvu borbenu intervenciju u svojoj historiji, već je u njoj izveo i prve mirovne operacije, učestvovao u prvoj obrambenoj reformi i mnoge stvari u svojoj historiji činio po prvi put upravo na prostoru Bosne i Hercegovine.

Svojom sintezom većeg broja relevantnih činjenica u okviru knjige i u okviru analiza koje je napravio, autor ove knjige naglašava da je NATO perspektiva za Bosnu i Hercegovinu, ne samo pitanje integracije u ovaj političko-vojni savez, već i put koji vodi prema Evropskoj uniji, ali, što je još bitnije, i ka unutrašnjoj stabilnosti i sigurnosti, te sigurnosti i miru regiona u kome se Bosna i Hercegovina nalazi. Ovaj obrazac da zemlja kandidat bude prvo primljena u NATO članstvo, pa onda biva razmatrana za članstvo u Evropskoj uniji, je nešto što mi ne možemo ignorirati“, ističe Cikotić.

NATO integracije ne mogu se razdvajati o eurointegracija, ali kako kaže Sead Turčalo, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, vidi se da se u političkoj praksi pojam integracija ne razumije u pravom smislu riječi, te da postoji određene doza neinformisanosti:

„Mislim da je Damirova knjiga napisana upravo na jedan informativni, ‘lako probavljiv’ način, i da je bar minimalno jedna od službi koja treba da popuni taj nedostatak informativne literature. Ova knjiga bi mogla koristiti u tom smislu jednom zainteresiranom građaninu da se upozna sa tim o čemu se tu priča kada praktični političari raspravljaju, prepiru itd, o NATO integracijama Bosne i Hercegovine, a uglavnom se bazirajući na jednom emotivnom stavu, bez ikakvih racionalnih argumenata.“

Upravo zbog toga i ne postoji jedinstvo u Bosni i Hercegovini o pristupanju NATO-u. Gotovo pola države, tačnije entitet Republika Srpska, po uzoru na susjednu Srbiju, želi vojnu neutralnost, dok se drugi dio zemlje zalaže da BiH postane članica NATO-a. Na pitanje šta o tome misli, brigadni general Robert Huston, komandant NATO štaba u Sarajevu je odgovara:

„Ja uvijek naglašavam koliko je bitno reći da se radi o jednom procesu. Volim reći da je samo putovanje važnije od odredišta, od onoga čemu idete. Govorim o reformama, govorim o potrebi reformi i u drugim oblastima, ne samo u oblasti odbrane, a to je upravo ono što bi aktivacija MAP-a donijela – donijela bi provođenje reformi u drugim oblastima i to je, vjerujem, prihvatljivo za sve konstitutivne narode u Bosni i Hercegovini. Ako znamo da aktivacija MAP-a donosi povećanje vanjskih investicija nekih dva, tri puta, vjerujem da je to nešto što bi svakako bilo prihvatljivo za sve konstitutivne narode u ovoj zemlji, za sve strane, a na temelju toga možemo dalje nastaviti dijalog.

Ne mislim da postoji nekakva obaveza za aktivacijom MAP-a u pogledu budućeg i mogućeg članstva. Bitno je da se ostvari ono što jeste dobrobit za sve ljude u ovoj zemlji samom aktivacijom MAP-a, a možemo se, naravno, na temelju knjiga poput ove, bolje informisati i boljim informiranjem biti u stanju donijeti odgovarajuće odluke i zaključke.“

Prema mišljenju Selme Cikotića, koji je i bivši ministar odbrane BiH, NATO put je jedna od realnih opcija za Bosnu i Hercegovinu.

„Iz perspektive Bosne i Hercegovine NATO je danas, sa ukupnog političkog, sigurnosnog, etničkog, pa ako hoćete i entitetskog i drugih stanovišta, jedina realna, jedina racionalna i provodiva opcija. Ima dosta drugih, dopadljivih, ‘seksi’ opcija na prvi pogled, ali sa stanovišta provodivosti, sa stanovišta njihovih prihvatljivosti za kompletnu državu, za sve etničke grupe, za sve regione, političke opcije ili entitete, vrlo rizičnih“, zaključuje Cikotić.

RSE

Rezolucija SE o BiH: Nezadovoljstvo u ogromnim količinama, zadovoljstvo samo u tragovima

STRAZBUR – Bez temeljne ustavne reforme demokratske institucije ne mogu pravilno funkcionisati, a Bosna i Hercegovina ne može postati istinski građanska država svih njenih građana, smatraju u Savjetu Evrope.

“Nakon skoro 16 godina članstva u Savjetu Evrope, Bosna i Hercegovina treba da pojača napore kako bi provela preostale obaveze prema ovoj organizaciji. Uvažavajući autonomiju entiteta i Distrikta Brčko, neophodne reforme treba provesti na osnovu zajedničke vizije razvoja institucija države. To zahtijeva temeljnu ustavnu reformu, bez koje demokratske institucije ne mogu pravilno funkcionisati, a Bosna i Hercegovina ne može postati istinski građanska država svih njenih građana”, navodi se u nacrtu rezolucije o BiH, do čijeg sadržaja je došla FENA, a koja će se naći pred Parlamentarnom skupštinom Savjeta Evrope 24. januara, uz moguće određene izmjene.

Odbor za praćenje Savjeta Evrope zabrinut je zbog porasta nacionalističke i etnički obojene retorike, naročito u kontekstu izborne kampanje za opšte izbore u oktobru 2018.

Takođe izražava zabrinutost zbog sve većeg nepoštovanja vladavine prava i poziva vlasti u BiH da, još i prije izbora 2018. godine, provedu konačne i obavezujuće odluke Ustavnog suda, posebno u pogledu izborne reforme za grad Mostar i formiranja Doma naroda Federacije BiH. Kako bi se ispunile sve preostale obaveze, Odbor očekuje da Bosna i Hercegovina preduzme određene konkretne korake u skladu sa preporukama sadržanim u ovom izvještaju.

Do njihovog potpunog sprovođenja predlaže se da PS Savjeta Evrope nastavi postupak nadgledanja u slučaju Bosne i Hercegovine, navodi se između ostalog u prijedlogu rezolucije.

Bosna i Hercegovina se pridružila Savjetu Evrope 24. aprila 2002. Od tada su vlasti implementirale sve formalne obaveze koje su preuzele nakon pristupanja. Do danas je Bosna i Hercegovina potpisala i ratifikovala 90 konvencija Savjeta Evrope. Parlamentarna skupština SE pozdravlja usvajanje ambicioznog programa reformi u julu 2015. godine, kao i zvanično podnošenje aplikacije za članstvo u Evropskoj uniji u februaru 2016. godine.

Parlamentarna Skupština SE takođe je pozdravila dugoočekivano objavljivanje rezultata popisa stanovništva i domaćinstava 2016. godine koji je proveden 2013. godine, kao i napredak u implementaciji revidirane strategije za primjenu Aneksa VII Dejtonskog mirovnog sporazuma o povratku izbjeglica i interno raseljenih lica.Savjet Evrope smatra da bi pitanje nestalih osoba trebalo da ostane u fokusu vlasti i očekuje da Institut za nestala lica dobije potrebna budžetska sredstva.

Takođe se izražava žaljenje zbog sporog sprovođenja Nacionalne strategije za ratne zločine iz 2009. godine. Rok za najsloženije slučajeve, postavljen do 2015. godine, nije ispunjen, a istrage o navodnim ratnim zločinima protiv najmanje 7.000 ljudi ostaju da budu provedene do decembra 2023. godine. Parlamentarna skupština SE apeluje i na entitete i na državu da osiguraju adekvatno finansiranje pravosudnih institucija.

Savjet Evrope sa zadovoljstvom napominje da je Centralna izborna komisija na profesionalan i efikasan način organizovala opšte izbore 2014. godine i lokalne izbore 2016. i da u kontinuitetu radi na tehničkom poboljšanju procedura u izbornom procesu. Međutim, napominje se da su izbori za 2014. održani po drugi put u pravnom i ustavnom okviru koji krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (ETS br. 5), a na osnovu presude iz 2009. godine u predmetu “Sejdić – Finci”, gdje su se još jednom, samo Srbi, Hrvati i Bošnjaci mogli kandidovati za državno predsjedništvo ili biti izabrani/delegirani u državni Dom naroda.

Dakle, još uvijek nisu usvojene ustavne izmjene koje bi konačno riješile ovo temeljno pitanje. Skupština još jednom poziva sve političke aktere da preuzmu odgovornost i usvoje neophodne izmjene kako u Ustavu, tako i u izbornom zakonu najkasnije šest mjeseci prije narednih opštih izbora u oktobru 2018. godine. Uslov vezan za prebivalište glasača kada je u pitanju izbor tročlanog Predsjedništva BiH takođe treba ukloniti u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Pilav.

Savjet Evrope takođe poziva vlasti Bosne i Hercegovine da usvoje izmjene koje zahtijeva sprovođenje odluka Ustavnog suda o izbornom procesu za grad Mostar i o sastavu Doma naroda Federacije BiH. Neshvatljivo je i vrlo problematično za PS SE da vlasti u BiH ne mogu prikupiti dovoljnu političku volju da okončaju situaciju u kojoj građani Mostara bivaju spriječeni više od osam godina u ostvarivanju prava da biraju svoje predstavnike u Gradskom vijeću.

Parlamentarna skupština SE smatra da je potrebno hitno sprovesti odluku Ustavnog suda od 1. decembra 2016. godine o sastavu Doma naroda Federacije BiH (u slučaju Ljubić), i to prije sljedećih opštih izbora 2018. godine, jer inače postoji ozbiljan rizik da će formiranje vlasti u Federaciji BiH, kao i na državnom nivou nakon izbora biti blokirano.

Takođe se pozivaju vlasti u oba entiteta da usvoje amandmane na svoje ustave: problematično je da Ustav Republike Srpske i dalje predviđa smrtnu kaznu i da Ustav Federacije i dalje sadrži odredbe koje se odnose na instituciju ombudsmana koja je ukinuta 2008. godine. U četiri kantona Federacije BiH, ustavnim amandmanima na odgovarajuće kantonalne ustave potrebno je osigurati da garantuju status “konstitutivnog naroda” pripadnicima srpskog naroda koji tamo žive.

Savjet Evrope smatra da bi vlasti Bosne i Hercegovine trebale pojačati napore da provedu preostale obaveze iz pristupanja, kao i obaveze države članice SE.

“Uvažavajući autonomiju entiteta i Distrikta Brčko, potrebno je sprovesti neophodne reforme u duhu konstruktivnog dijaloga različitih nivoa vlasti. Državne strukture u ključnim područjima treba ojačati, a ne dodatno podrivati. Uzimajući u obzir da je institucionalni okvir zemlje kompleksan, Skupština SE sa žaljenjem ukazuje da složeni procesi donošenja odluka u državnom parlamentu (kao što je entitetsko glasanje, dvostruka većina potrebna za donošenje svih odluka, ili pozivanje na klauzulu o vitalnom nacionalnom interesu) značajno usporavaju proces zakonodavne reforme”, navodi se.

Etnički obojena retorika

Parlamentarna skupština SE takođe ukazuje na činjenicu da nacionalistička i etnički obojena retorika i dalje dominira političkim diskursom širom zemlje, a to je posebno slučaj u periodu prije izbora. Potrebno je uspostaviti nultu toleranciju za govor mržnje ili glorificikovanje ratnih zločinaca. Izražava se zabrinutost zbog sve većeg nepoštivanja vladavine prava u Bosni i Hercegovini i pozivaju se nadležne institucije da se pridržavaju odluka Ustavnog suda i Suda BiH koje su konačne i obavezujuće.

Izražava se nezadovoljstvo odlukom institucija Republike Srpske da ne provede odluku Državnog suda o registraciji vojne imovine države na svojoj teritoriji, nadalje da provede odluku o referendumu o danu Republike Srpske uprkos odluci Ustavnog suda BiH koji je to zabranio, kao i dugotrajno odlaganje državnog parlamenta da provede odluku Ustavnog suda u slučaju grada Mostara.

Korupcija

Kada je u pitanju jačanje demokratskih institucija, Skupština SE poziva vlasti Bosne i Hercegovine da osnaže lokalne samouprave u Bosni i Hercegovini u skladu sa preporukama iz 2012. godine Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Savjeta Evrope; usvoje novi zakon o sprječavanju sukoba interesa na državnom i entitetskom nivou, u skladu sa međunarodnim standardima, i ojačaju tijela za nadzor sukoba interesa, kao i ona za proceduru nadzora objelodanjivanja informacija o posjedu imovine; da nadalje poboljšaju zakon o finansiranju političkih stranaka i sprovedu sve preostale preporuke sadržane u Trećem krugu evaluacije Grupe država u borbi protiv korupcije (GRECO) u pogledu transparentnosti finansiranja stranaka na državnom i entitetskom nivou; da se dovrši uspostavljanje jedinstvenog sistema javnih emitera sa rukovodstvom na državnom nivou, potom uspostaviti korporaciju javnih emitera i usvojiti zakonodavstvo kojim se obezbjeđuje trajno finansiranje tri javna emitera.

Potrebno je takođe usvojiti zakone koji će osigurati transparentnost vlasništva nad medijima; osigurati da se zakon o pristupu informacijama efikasno primjenjuje i preduzeti mjere koje će povećati sigurnost novinara koji su posljednjih nekoliko godina bili izloženi prijetnjama smrću i drugim načinima zastrašivanja; nastaviti reformu institucije ombudsmana na državnom nivou u skladu sa preporukama Evropske komisije za demokratiju (Venecijanska komisija) i osigurati dovoljna sredstva za instituciju, naročito kako bi se omogućilo sveobuhvatno praćenje primjene zakona iz 2009. godine o zabrani diskriminacije.

Kada je u pitanju vladavina prava, PS SE poziva vlasti u Bosni i Hercegovini da ubrzaju borbu protiv korupcije u sistemu pravosuđa i tužilaštva, policiji i administraciji, sankcionišu političku korupciju, podmićivanje i trgovanje uticajem, kako na državnom tako i na entitetskom nivou i usklade različita primjenjiva zakonodavstva uz jačanje institucionalnih kapaciteta agencije za borbu protiv korupcije.

Takođe vlasti u BiH se pozivaju da bez odlaganja usvoje preostale zakone i podzakonske akte o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma kako bi se zemlja uklonila sa “svijetlosive liste” Radne grupe za finansijsko djelovanje (FATF).

Potrebno je nadalje usvojiti novi zakon o sudovima i uspostaviti ili Vrhovni sud na državnom nivou ili Apelacioni sud u okviru postojećeg državnog suda, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije; usvojiti novi zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu uzimajući u obzir preporuke Venecijanske komisije; nastaviti napore na usklađivanju četiri postojeća pravna sistema u zemlji.

Ljudska prava

U pogledu zaštite ljudskih prava, Skupština SE poziva vlasti u BiH da nastave sa harmonizacijom pravnog okvira širom zemlje po pitanju izvršenja krivičnih sankcija i osiguraju bolju saradnju između tri postojeće zatvorske uprave koje djeluju zasebno. Potrebno je uspostaviti potpuno nezavisna tijela za žalbe u okviru policijskih uprava radi istraživanja navoda o zlostavljanju zatvorenika, u skladu sa preporukama Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovječnog, ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT); nastaviti sa provođenjem mjera za podsticanje integracije romske zajednice u društvo; nastaviti sa sprovođenjem mjera u svrhu sprečavanja i borbe protiv trgovine ljudima, posebno djecom i postaviti kao prioritet sve neophodne korake ka sprovođenju obaveza u smjeru otklanjanja segregacije u obrazovanju.

Parlamentarna Skupština Savjeta Evrope pozdravlja napredak postignut u nizu oblasti od usvajanja Preporuka 2025 (2013), vezano za funkcionisanje demokratskih institucija u Bosni i Hercegovini, ali i dalje izražava zabrinutost zbog nedostatka napretka u oblasti ustavne reforme i reforme izbornog zakona.

Zbog svega navedenog, a u iščekivanju sprovođenja ovih, kao i prethodnih rezolucija i preporuka, Savjet Evrope će nastaviti sa praćenjem procesa ispunjenja preostalih obaveza Bosne i Hercegovine, navodi se u rezoluciji koja će se naći u Parlamentarnoj skupštini SE 24. januara

Nezavisne novine

Reforma javne uprave BiH ide puževom brzinom

Reforma javne uprave u BiH se godinama skoro nikako ne pomiče sa mrtve tačke. I pored stotina miliona KM dostupnih za ove aktivnosti, rokovi iz akcionih planova davno su istekli. Strategija reforme javne uprave u BiH je zastarjela i treba se usvojiti nova, a novac za provedbu reforme godinama na računima stoji i čeka, neiskorišten. U najnovijem Izvještaju Ureda za reviziju institucija BiH konstatovano je da je u posljednjih deset godina samo jedan projekat u sklopu reforme javne uprave realizovan u predviđenom roku.

Revizija je pokazala da proces pripreme projekata nije efikasan. Samo jedan od 29 projekata planiranih prema Revidiranom akcionom planu je implementiran u zadanom roku. Još četiri projekta su implementirana, ali sa zakašnjenjem u odnosu na rokove u prosjeku preko 2 godine. Kašnjenja u odnosu na zadane rokove za ostale projekte koji još nisu završeni, iako su svi rokovi iz akcionih planova davno istekli, kao i sama Strategija reforme javne uprave, se za sada kreću u rasponu od 2 – 6 godina, a do momenta njihovog završetka ovo kašnjenje će biti i duže.

(Izvještaj revizije učinka: „Efikasnost pripreme projekata reforme javne uprave u BiH“, 08.01.2018.)

Ured koordinatora za reformu javne uprave u BiH osnovan je Odlukom Vijeća ministara BiH u oktobru 2004. godine i trebao je biti “odgovor na potrebe građana za efikasnijom i odgovornijom javnom upravom na svim nivoima vlasti, sposobnom za preuzimanje obaveza u procesu eurointegracija BiH”.

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na prijedlog predsjedavajućeg imenuje koordinatora na period od dvije godine.

Koordinator je neposredno odgovoran za svoj rad predsjedavajućem Vijeća ministara Bosne i Hercegovine.

Koordinator djeluje u okviru Kabineta predsjedavajućeg Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, putem kojeg se obavljaju poslovi materijalnog i finansijskog poslovanja.

Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na prijedlog predsjedavajućeg imenuje zamjenika koordinatora na period od dvije godine.

(Odluka VMBiH o uspostavljanju Ureda koordinatora za reformu javne uprave, 28.10.2004.)

Nakon svih ovih godina, Ured se ne može pohvaliti postignutim rezultatima.

Strategija reforme javne uprave BiH i Akcioni plan sa mjerama za njeno provođenje, usvojeni su još 2006. godine, a vlade na svim nivoima vlasti su usvojile ovu Strategiju.

Prvi Akcioni plan za provedbu Strategije podrazumijevao je Izradu politika i koordinacijskih kapaciteta, uređenje Javnih finansijaUpravljanja ljudskim potencijalimaUpravnog postupkaInstitucionalne komunikacijeInformacionih tehnologija i drugih aspekata javne uprave. Konkretne aktivnosti, mjere i rokovi precizirane su, kako je navedeno u Strategiji, “u okviru svake Radne skupine i uneseni su u prvi Akcioni plan za provedbu Strategije”, ali do danas nisu ispoštovane.

Na osnovu pomenutih strateških dokumenata, Ured koordinatora za reformu javne uprave BiH trebao je da usmjerava i prati reformu javne uprave i unapređuje “usluge vlasti”, a što je bio i osnovni cilj njegovog formiranja kao još jedne budžetske institucije.

Kada su istekli svi rokovi predviđeni Strategijom, Vijeće ministara BiH trebalo je da donese nove “strateške propise” o reformi javne uprave BiH 2016. godine, ali nova strategija do danas nije usvojena. Nepostojanje strateških okvira i rokova itekako dovodi u pitanje dalje finansiranje i realiziranje projekata od EU i donatora koji “pune” Fond za reformu javne uprave.

Jedan od zadataka Ureda je i upravljanje PAR fondom (Public Administration Reform Fund), odnosno Fondom za reformu javne uprave koji raspolaže sredstvima donatorske zajednice namijenjenim provođenju reforme javne uprave u Bosni i Hercegovini. Prema izvještaju Ureda za reviziju institucija BiH, ovaj posao je rađen ispod svih standarda:

Od nastanka Fonda, tj. od jula 2007. godine do kraja maja 2017.godine, samo je pet projekata, od ukupno planiranih 46, implementirano u skladu sa rokovima za implementaciju utvrđenim akcionim planovima.

Još 12 projekata implementirano je sa prosječnim zakašnjenjem od preko 2 godine, u odnosu na rokove iz akcionih planova.

Ostala 24 projekta još nisu implementirani i oni, zaključno sa 31.05.2017. godine, u odnosu na rokove za implementaciju odstupaju u prosjeku od skoro 4 godine. Od pet projekata se odustalo.

(Izvještaj revizije učinka: „Efikasnost pripreme projekata reforme javne uprave u BiH“ )

Neefikasnost priprema projekata uticala je na to da je u periodu od deset godina od nastanka Fonda, od ukupno uplaćenih 31,5 miliona KM, ugovoreno svega 16,6 miliona KM.

Prema riječima koordinatora za reformu javne uprave, Dragana Ćuzulana, Ured je u prošloj godini bio fokusiran na pripremu i usaglašavanje dokumenta “Strateški okvir za reformu javne uprave u BiH za period do 2022. godine”, koji bi u naredna dva mjeseca trebao biti finaliziran i poslat na usvajanje Vijeću ministara BiH i vladama na drugim nivoima vlasti. Ured se, kako je navedeno, bavio i promocijom i unapređenjem vlastite transparentnosti na način da su “svi dokumenti obuhvaćeni Standardima proaktivne transparentnosti”.

Sumirajući dosadašnje rezultate rada Dragan Ćuzulan, koordinator za reformu javne uprave pohvalio se nekim od projekata:

Unapređenje procesa analize potreba i evaluacije efekta obuke“, “Nadogradnja i uspostavljanje sistema za e-sjednice vlada“, “Pojednostavljenje i unapređenje zapošljavanja u državnu službu“, “Ugovor o kupoprodaji roba IT oprema za projekat Implementacija zajedničkih servisa za e-usluge“ i “Nabavka opreme za projekat Uspostavljanje i/ili jačanje kapaciteta institucije/a za kontrolu propisa i uspostavljanje sistema redukcije administrativnih prepreka.

Implementacija ovih projekata pomoći će realizaciji mjera i aktivnosti u pojedinim oblastima reforme javne uprave koje su definisane Revidiranim akcionim planom 1.

(Dragan Ćuzulan, koordinator za reformu javne uprave, 16.01.2018.)

Potpisani ugovori za implementaciju 5 reformskih projekata iz oblasti Upravljanje ljudskim potencijalima E-uprave i Upravnog postupka jesu bitni, ali daleko su od nečega čime bi se ovaj Ured trebao hvaliti nakon skoro 14 godina svog postojanja, prisjetimo li se zastarjele Strategije i  i velikih, a nerealizovanih, planova i projekata na koje su ukazali revizori.

Istinomjer će i dalje pratiti reformu javne uprave BiH odnosno donošenje novih propisa u nadi da i oni neće “ostariti” i postati mrtvo slovo na papiru.

 

(Istinomjer.ba

Protivnici akzica uputili apelaciju Ustavnom sudu BiH

Nakon što je u PS BiH usvojen set zakona o akcizama, zastupnica SDS-a u Predstavničkom domu PSBiH, Aleksandra Pandurević je najavila kako će SDS sa ostalim zastupnicima koji su bili protiv uputiti apelaciju Ustavnom sudu BiH i zatražiti privremenu mjeru do rješenja apelacije.

Nas dvadeset poslanika koji smo bili protiv akciza, ćemo od Ustavnog suda, kada zakon bude objavljen u Službenom glasniku, zatražiti privremenu mjeru da obustavi primjenu zakona dok Ustavni sud po našoj apelaciji ne odluči o ustavnosti ovog zakona. Ja moram reći da sam skeptična, a i moje kolege da ćemo uspjeti iz prostog razloga, jer znate, u Ustavnom sudu sjede tri stranca koje kontroliše opet g. Wigemark, a ostale sudije dolaze iz SDA, HDZ-a i SNSD-a. Znači i u Ustavnom sudu imamo `akciznu koaliciju`.”

Aleksandra Pandurević, 16.12.2017.

Protivnici seta zakona o akcizama smatraju kako su oni usvojeni neustavno. Ovi zakoni usvojeni su tek iz petog pokušaja, a u proceduri su bili više od godinu dana jer nije postojala većina za njihovo usvajanje.  Protiv ovih izmjena bili su Savez za promjene, Nezavisni blok, SDP, DF, A SDA, BPS i Đorđo Krčmar, nezavisni poslanik, dok su za izmjene glasali SDA, SBB, HDZBiH, HDZ 1990 i SNSD.

Opozicioni poslanici apelaciju su najavili zbog činjenice da je set Zakona o akcizama u različitim tekstovima usvojen u oba doma PSBiH. Naknadno je ustanovljeno je da je dio prijedloga zakona koji je napisan na srpskom jeziku različit od tog dijela na druga dva jezika. Osim toga o ovom setu zakona ponovo je trebao raspravljati i Kolegij Zastupničkog doma PSBiH zbog problema koji  je nastao i zbog odluke Zastupničkog doma PSBiH da zakone razmatra kao da ih je predložio Dom naroda PSBiH, iako je stvarni predlagač bilo Vijeće ministara BiH.

Inače, set zakona o akcizama trebao bi stupiti na snagu 1. februara ove godine, a prema dosadašnjoj praksi Ustavnog suda apelacija do tog datuma neće biti uzeta u razmatranje, odnosno neće doći na red. Ono što bi moglo biti razmatrano je privremena mjera do rješavanja apelacije.

Prema Pravilima Ustavnog suda Bosne i Hercegovine (Član 64. Stav 1.) Ustavni sud može, na vlastitu inicijativu ili na zahtjev podnositelja zahtjeva ili apelanta, odrediti svaku privremenu mjeru za koju smatra da je treba donijeti u interesu stranaka ili pravilnog vođenja postupka.

Isti Član (Stav 4) navodi i da “postupak za donošenje privremene mjere je hitan, a odluka kojom se usvaja zahtjev za donošenje privremene mjere je obavezujuća do donošenja konačne odluke Ustavnog suda.”

Dakle, prema svemu navedenom jasno je da ukoliko Ustavni sud ocjeni da je donošenje privremene mjere osnovano, primjena Zakona o akcizama bi mogla ostati na čekanju, do donošenja konačne odluke, odnosno razmatranja apelacije.

Kako su prenjeli mediji, Pandurević je u srijedu 17. januara kazala kako je apelacija o setu zakona o akcizama već predata Ustavnom sudu BiH. Ranije je početkom januara kazala i kako je priprema apelacije u završnoj fazi.

Pošto je ranije najavljena apelacija, ali i zahtjev za donošenje privremene mjere i predana Ustavnom sudu BiH, Aleksandra Pandurević će od Istinomjera dobiti ocjenu ispunjeno.

(istinomjer.ba

Nijedan nivo vlasti ne brine o djeci s poteškoćama

Protekla dva dana su zasigurno bila veoma bolna za roditelje djece sa poteškoćama u razvoju. Na jučerašnjim sjednicama parlamenata na entitetskom i državnom nivou, predstavnici/e vladajuće većine u oba slučaja su demonstrirali potpuni nedostatak sluha za brojne probleme sa kojima se suočavaju. U međuvremenu, roditelji iz Sarajeva obratili su se i kantonalnim institucijama izvršne i zakonodavne vlasti, podsjetivši ih na neispunjena obećanja.

“Istinomjer” je više puta pisao o (ne)postupanju kantonalne izvršne vlasti kada je u pitanju obezbjeđivanje adekvatne podrške za obrazovanje djece sa poteškoćama u razvoju. Posljednji put smo se ovom temom bavili prošle sedmice, ocijenivši još jedno takvo obećanje kao neispunjeno.

Istim povodom, danas se kantonalnoj izvršnoj i zakonodavnoj vlasti obratio Savjet roditelja EDUS-a, organizacije koja je par godina unazad provodila programe edukacije u osnovnom i predškolskom obrazovanju i programe rane intervencije sa djecom koja imaju poteškoće u razvoju.

Roditelji čija djeca pohađaju ove programe, u svom obraćanju su podsjetili Skupštinu Kantona Sarajevo na zaključke koje je usvojila na 35. sjednici, održanoj 15.11.2017. godine, ukazali na neprovođenje istih od strane nadležnih institucija izvršne vlasti i tražili od parlamentarnih zastupnika/ca da osiguraju provođenje skupštinskih zaključaka. Obratili su se i kantonalnoj Vladi, to jest kantonalnom premijeru, tražeći odgovore na pitanja od kojih se neka “vuku” već mjesecima: kada će biti obezbijeđena (više puta najavljena) preregistracija centra “Vladimir Nazor” kako bi se u njemu mogao provoditi predškolski odgoj i kada će biti riješen status i finansiranje potrebnog nastavnog kadra za ove programe. Postojeći problemi su dodatno pogoršani činjenicom da je sama organizacija “EDUS” ostala bez fondova koji su korišteni za angažovanje nastavnog kadra, a da u međuvremenu nije stupilo na snagu nijedno rješenje koje su obećavale nadležne institucije.

Cijelo pismo Savjeta roditelja dostupno je na ovom linku.

U svom obraćanju kantonalnim institucijama, Savjet roditelja osvrnuo se i na poražavajuće rezultate glasanja zastupnika/ca u državnom i entitetskom parlamentu, kojim su – u istom danu – odbijene dvije inicijative usmjerene na pomoć djeci sa poteškoćama u razvoju:

Uzimajući u obzir odluku Parlamenta FBiH da odbije podršku najranjivijim kategorijama društva poput djece sa poteškoćama u razvoju, osoba i djece oboljele od karcinoma, te paraplegičara, kroz odbacivanje prijedloga za proširenje federalnog budžeta, te istovremeno i odluke Predstavničkog doma PS BiH da odbaci prijedlog o nabavci GPS narukvica za osobe sa poteškoćama, osjećaja smo da ovo društvo zaista nema razvijen senzibilitet za one kojima je podrška najpotrebnija. Nemojte dozvoliti da, nakon što ste svojom prethodnom odlukom pokazali svijest o problemima sa kojima se suočavaju ove kategorije društva, njenim neprovođenjem budete potvrda ove teze.

Savjet roditelja EDUS-a, 18.01.2018.

Roditelji su na ovom mjestu referirali na jučerašnju demonstraciju neosjetljivosti prema problemima sa kojima se suočavaju, nesvakidašnju čak i za lokalne prilike: u istom danu, dva parlamenta su odbacila dvije inicijative čija je namjera bila da obezbijede pomoć za djecu sa poteškoćama u razvoju.

U prvom slučaju, radilo se o inicijativi Dževada Adžema (DF), zastupnika u federalnom Predstavničkom domu. Adžem je 20.12.2017. podnio inicijativu da se u entitetskom budžetu obezbijede sredstva za obrazovanje djece sa poteškoćama, u iznosu od 200.000 KM.

U inicijativi su adresirani isti problemi o kojima je danas pisao Savjet roditelja, te je navedeno da bi se ovim sredstvima podržalo provođenje EDUS-ovih programa – čiji korisnici/e ne dolaze samo iz Sarajeva, već i iz drugih gradova u BiH, budući da se radi o jedinom takvom programu u državi.

 

Da je ova inicijativa prihvaćena, roditelji djece sa poteškoćama bili bi barem korak bliže rješavanju navedenih problema. Nju su, međutim, na jučerašnjoj sjednici odbili zastupnici/e stranaka vladajuće većine u entitetskom parlamentu. Dobila je ukupno 34 glasa.

 

Druga inicijativa odbijena je, istog dana, u Predstavničkom domu PS BiH. Inicijativu je podnijela Maja Gasal – Vražalica (DF), u aprilu ove godine. Nakon jučerašnje sjednice, na svom Facebook profilu objavila je rezultate glasanja (fotografija u ilustraciji ovog članka).

U ovom slučaju, inicijativa se odnosila na obezbjeđivanje sredstava za nabavku GPS narukvica za djecu sa poteškoćama u razvoju. Prema njenim riječima, nije se radilo ni o kakvim dodatnim sredstvima koja bi trebalo “pronaći” u budžetu, već o preusmjeravanju iznosa od 200.000 KM iz granta za kulturu za ove namjene. Gasal-Vražalica je navela da bi se sredstva za ove svrhe mogla dodijeliti putem javnog konkursa onim organizacijama koje bi prošle na konkursu, kao što se dodjeljuju i sredstva za kulturu. Inicijativu je odbila većina poslanika/ca vladajuće koalicije, kao i poslanici/e iz SNSD-a.

Inicijativa je uslijedila nakon smrti desetogodišnjeg dječaka Konstantina Stijepića u martu ove godine. Konstantin je bio dijete sa autizmom, čiji nestanak je prijavljen 7. marta. Pet dana kasnije, njegovo tijelo je pronađeno nekoliko kilometara od porodične kuće. Obdukcija je pokazala da je umro od smrzavanja.

Slučajevi u kojima djeca sa poteškoćama u razvoju “odlutaju” od kuće nisu rijetki. Sličan slučaj, sa sretnijim krajem, dogodio se nedavno na Ilidži, gdje je nestala šesnaestogodišnja Adelisa Čelić. Adelisa je, srećom, nakon tri dana pronađena živa i zdrava. U novembru prošle godine, na Dobrinji je nestao i dvanaestogodišnji dječak Haris Lindsay, također dijete sa autizmom. Haris je, nakon intenzivne potrage, pronađen istog dana.

Roditelji djece sa poteškoćama kažu da je dovoljan samo jedan propust, koji se može desiti svakome – ostavljanje kućnih vrata nezaključanim, na primjer – da bi dijete, koje suštinski ne razumije rizike napuštanja kuće bez nadzora, otišlo u nepoznatom pravcu. GPS narukvice bi u ovakvim slučajevima donijele barem nekakvu sigurnost roditeljima koji žive u stalnom strahu da bi jedan trenutak nepažnje mogao ugroziti bezbjednost, pa čak i život, njihovog djeteta. No, ništa od toga očito nije bio dovoljan razlog da bi 23 poslanika/ca SDA, HDZ BIH, SDS, SBB, SDS i SNSD podržali/e izdvajanje sredstava za ove namjene.

Umjesto zaključka, prenosimo citat iz teksta koji je danas objavila Aida Hrnjić, majka djeteta sa poteškoćama u razvoju i članica Savjeta roditelja EDUS-a.

Sve ovo se jučer dešavalo „iza paravana“ izjavama o kraljicama Balkana, posjetama, čekanjima na aerodromu, i slično. I dok su vijesti ovog tipa zamagljivale pogled građana, u državnom i federalnom Parlamentu se vodila prava bitka čiji je ishod potpuni debakl prava, pravde i demokratije. Samo kad se sjetim one sramne CIN-ove priče o naknadama za odvojeni život, o hitnom povećanju istih, o stanovima i svemu što naše parlamentarce „sljeduje“ po zakonu dođe mi da vrištim i zamišljam se kao dinosaurus kako idem dole i lomim zgrade, urede, agencije, i sve izmišljene institucije koje su tu zarad njih, nikako za nas. Oni su to jučer jasno rekli. Nama roditeljijma djece sa poteškoćama u razvoju bukvalno poručili „Marš iz ove zemlje, ona nije za vas“!

Aida Hrnjić, 18.01.2018.

 

(istinomjer.ba)

Nekada ponos Olimpijskog Sarajeva, danas oronula bob staza

Nekada ponos Olimpijskog Sarajeva – staza za bob poznata i kao najstrmija i najbrža na svetu danas je napuštena i propala.

Stanje staze baš kao i drugih olimpijskih objekata izgrađenih 1984, a potom uništenih u ratu devedesetih, rezultat je nebrige.

 http://rs.n1info.com/a357529/Lifestyle/Lifestyle/Nekada-ponos-Olimpijskog-Sarajeva-danas-oronula-bob-staza.html

Izvor: Agencije / N1

Mnogi rođeni posle rata ne mogu ni da zamisle da je zarđala i grafitima išarana betonska građevina iznad prestonice nekada bila ispunjena sportistima i posetiocima iz čitavog sveta.

 

Zašto se RS boji Erasmusa?

Erasmus+ je najvažniji program EU uoblasti visokog obrazovanja obuke omladine i sporta

Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske uputilo je dopis na dva javna univerziteta iz ovog bh. entiteta u Banjaluci i Istočnom Sarajevu u kojem ih upozorava da razni evropski projekti u oblasti visokog obrazovanja i međunarodne saradnje predstavlju opasnost za Republiku Srpsku i njene nadležnosti.

Zatraženo je da Univerziteti spriječe, kako kažu, samoinicijativno učešće pojedinaca te da o svim inicijativama su dužni obavijestiti ovo Ministarstvo.

Krajem prošle godine Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske dalo je jasna uputstva javnim Univerzitetima u Banjaluci i Istočnom Sarajevu kako se predstavnici ovih visoko školskih ustanova koji učestvuju u projektima Savjeta Evrope, Evropske komisije, Erasmus + projekata kao i drugih projekata u oblasti evropskih integracija i međunarodne saradnje trebaju ponašati. Ministarstvo je uočilo da u dokumentima kojima rezultiraju ovi projekti postoji negiranje entitetske nadležnosti RS u oblasti visokog obrazovanja.

„S tim u vezi Ministarstvo prosvjete i kulture, u cilju obezbijeđenja jedinstvenog djelovanja i nastupa predstavnika akademske zajednice RS, te zaštite njene ustavne pozicije i nadležnosti, napominje da ste obavezni:

Spriječiti samoinicijativno učešće pojedinaca i predstavljanje univerziteta na konferencijama i naučno stručnim skupovima regionalnog karaktera.

O svim inicijativama za uspostavljanje zajedničkih radnih tijela na nivou BiH, izmjenu i dopunu postojećih zakonskih riješenja te izradu strateških dokumenata na nivou BiH a koje nastaju u okviru gore navedenih projekata, obavijestite Ministarstvo pisanim putem“, kaže se u dopisu Ministarstva prosvjete i kulture RS.

Od pojedinih profesora sa banjalučkog univerziteta dobili smo potvrdu da su im proslijeđena uputstva ministarstva, ali ih nisu željeli komentarisati.

U Kancelariji Erasmus + programa u BiH dobili smo odgovor da nisu upoznati sa odlukama entitetskog ministarstva prosvjete.

Podsjećamo o kakvom projektu je riječ i na izjavu šefa ove kancelarije u BiH Suada Muhibića datu u Banjaluci u novembru prošle godine.

„Erasmus + program je najvažniji program Evropske Unije u oblasti visokog obrazovanja obuke omladine i sporta. Najveći dio budžeta Erasmus + programa, koji iznosi preko 14 milijardi evra od 2014-2020 godine, odnosi se na obrazovanje, a najviše na visoko obrazovanje. BiH je vrlo aktivno uključena u ovaj program, vrlo aktivno, i mi smo po broju učešća u projektima na drugom mjestu u regionu odmah iza Srbije. U protekla tri poziva institucije naše zemlje učestovale su u 22 projekta izgradnje kapaciteta. Pored toga imamo preko tri stotine projekata međunarodne kreditne mobilnosti koje daju mogućnost studentima iz BiH i osoblju sa naših univerziteta da odu u Evropu i druge zemlje širom svijeta i da provedu do godinu dana u svrhu studiranja ili treninga. A planirano je preko 4.000 mobilnosti da se uradi kroz ovaj projekat“, objasnio je Muhibić.

Pojedini profesori na banjalučkom univerzitetu dobili uputstva ministarstva, ali ih nisu željeli komentarisati

Pojedini profesori na banjalučkom univerzitetu dobili uputstva ministarstva, ali ih nisu željeli komentarisati

O najnovijim potezima ministarstva prosvjete RS-a ništa nisu znali u Ministarstvu civilnih poslova Bosne i Hercegovine.

Pomoćnik ministra za obrazovanje ministarstva civilnih poslova BiH Adnan Husić kaže:

“Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine do ovog trenutka nije zaprimilo dopis sličnog sadržaja od strane Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske, te iz navedenog razloga ne mogu komentarisati navode koje ste naveli.

Ovim putem želim naglasiti da Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine, sve projekte u oblasti obrazovanja u Bosni i Hercegovini implementira u saradnji sa 13 obrazovnih vlasti i agencijama u oblasti obrazovanja.

Kad je u pitanju Erasmus+ program, podsjećam da je Sporazum o učešću Bosne i Hercegovine u navedenom programu potpisan 2014. godine nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja svih obrazovnih vlasti u Bosni i Hercegovini, pa i Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske.

Prema pravilima o učešću u navedenom Programu, ministarstva nemaju vodeću, nego eventualno partnersku ulogu, te visokoškolske institucije mogu same – sukladno svojoj akademskoj autonomiji – po pozivu Evropske komisije aplicirati i učestvovati u implementaciji Erasmus+ projekata”, kazao je Husić.

Istakao je i da što se tiče IPA projekata u Bosni i Hercegovini, koji se finansiraju sredstvima EU, u samom njihovom planiranju, pripremi i implementaciji učestvuju sva nadležna ministarstva obrazovanja u Bosni i Hercegovini.

„Dakle, njihova realizacija podrazumijeva pisanu saglasnost nadležnih ministara obrazovanja, pa tako i Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske. Rezultati do kojih se dolazi kroz navedene projekte odobravaju se konsenzusom svih obrazovnih vlasti u Bosni i Hercegovini.

Iz perspektive Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine naglašavamo da je korist od projekata Evropske unije i drugih međunarodnih projekata nezamjenjljiva jer se oni s jedne strane finansiraju donatorskim sredstvima (za šta BiH često nema dovoljno vlastitih sredstava), a s druge direktno pomažu integraciju u tzv. Evropsko područje obrazovanja, istraživanja i nauke.

Upravo je interes Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, ali vjerujem i svih obrazovnih vlasti u Bosni i Hercegovini i visokoškolskih ustanova da u punom kapacitetu i što većem obimu iskoriste sve mogućnosti koje se pružaju kroz programe i projekte.

Internacionalizacija, kao jedan od reformskih prioriteta u visokom obrazovanju, mobilnost nastavnika i studenata, sticanje novih znanja, vještina i kompetencija ne bi bila moguća bez projekata i programa Evropske unije i drugih međunarodnih projekata”, objasnio je pomoćnik ministra civilnih poslova BiH Adnan Husić.

Da li bi najnovije odluke ministarstva prosvete RS mogle uticati na smanjenje ulaganja Evropskih institucija u BiH tek će se vidjeti.

RSE

Srpsku napustilo 60.000 mladih!

Desetine hiljada građana RS poslednjih godina odlaze za boljim životom u zemlje zapadne Evrope. Umesto da zaustave taj pogubni trend koji urušava zemlju, političari se prepucavaju.

ODLAZAK desetina hiljada građana Srpske za boljim životom u zemlje Zapadne Evrope, umesto da postane predmet ozbiljne društveno-političke polemike oko načina da se ovaj proces koji urušava temelje svakog naroda zaustavi, postao je predmet političog prepucavanja. Za neke domaće političare ovo pitanje svelo se na prebrojavanje glasača, odnosno na to čija “baza” odlazi. A, ljudi odlaze uglavnom ne razmišljajući ko je trenutno na vlasti i, nažalost, ne očekujući da će promena vlasti doneti bolje sutra.Prema podacima demografa, u poslednje dve godine Republiku Srpsku je napustilo oko 60.000 građana! Po rečima Aleksandra Čavića, demografa, to znači da godišnje Srpska ostaje čak bez 30.000 ljudi.

Nažalost, nema tačne evidencije pa je možda ovaj broj i veći. Ukoliko se migracija iz Srpske nastavi ovim tempom sigurno je da će Srpska postati zemlja staraca – kaže Čavić.

Profesor Radomir Nešković, politički analitičar, kaže za “Novosti” da odlaskom građana trbuhom za kruhom širom Evrope gubi i vlast i opozicija u Srpskoj.

– Masovan odlazak građana iz RS je poraz za sve političare ovde. Sada se pojavljuju manipulacije i iz opozicije i vlast da je neko na gubitku. Jedino je na gubitku Republika Srpska jer ostaje bez građana i ovo je poraz svih politika u Srpskoj jer nisu obezbedili normalne uslove za život građana. Da su političari radili u korist građana oni bi danas ostali, a ne pakovali kofere i odlazili – kaže Nešković.

Iz opozicije u Srpskoj kažu da ljudi koji odlaze nisu glasači SNSD i vladajuće koalicije već glasači opozicije ili apstinenti. S druge strane, iz vladajuće stranke u RS SNSD poručuju da opozicija spinuje da će odlaskom građana profitirati vlast i da odlaze glasači opozicije!

Vukota Govedarica, predsednik SDS, kaže za “Novosti” da oni koji odlaze i napuštaju RS i koji ne vide ovde budućnost su pre svega ljudi koji su nezadovoljni i nisu glasači SNSD i vladajućih stranaka.

I RANIJE ODLAZILI

STAŠA Košarac, član Predsedništva SNSD, kaže da nažalost ljudi odlaze iz Srpske, ali dodaje i da je uvek stanovništvo odlazilo sa ovih prostora u zemlje Zapadne Evrope.

– Naravno da treba razvijati ekonomske politike i to institucije RS, možda se čini nedovoljno ali je važno da imamo primaran razvoj RS kroz infrastrukturne projekte – ističe Košarac i dodaje da je priča da odlaze glasači opozicije i da to odgovara vlasti samo još jedan spin opozicije da se prikaže da je stanje loše u Srpskoj.

Strah Srba od ekstremnih Srba

 

Foto: M. Milenković

INTERVJU – OLIVER IVANOVIĆ >

Strah Srba od ekstremnih Srba

“U POSLEDNJIH PAR GODINA U MITROVICI SMO IMALI PREKO PEDESET SLUČAJEVA PALJENJA AUTOMOBILA, BACANJA RUČNIH BOMBI I DVA NERAZJAŠNJENA UBISTVA. SVE SE TO DEŠAVA NA TERITORIJI OD DVA I PO KVADRATNA KILOMETRA, KOJA JE POTPUNO POKRIVENA SIGURNOSNIM KAMERAMA. OČIGLEDNO JE DA SE POLICIJA BOJI DA SE NE ZAMERI POČINIOCIMA, ILI SU POČINIOCI UVEZANI SA BEZBEDNOSNIM STRUKTURAMA”

Oliver Ivanović je neobična politička zverka. U mladosti je želeo da bude pilot, ali je zbog urođene očne mane morao da napusti studije na Vazduhoplovnoj akademiji u Zagrebu i vratio se na Kosovo, gde je postao inženjer i šampion u karateu. Šira javnost je za njega čula nakon završetka kosovskog rata 1999, gde se pojavio kao jedan od lidera “čuvara mosta” koji su kontrolisali most koji spaja severnu i južnu Kosovsku Mitrovicu. Nakon oktobarskih promena bio je jedno vreme na čelu Srpskog nacionalnog veća, ali je brzo pao u nemilost Beograda, između ostalog zato što se otvoreno zalagao za izlazak Srba na kosovske izbore. U dva navrata bio je poslanik u parlamentu Kosova, a od 2008. do 2012. i državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju dok je ministar bio Goran Bogdanović. Sem toga jedan je od retkih srpskih političara koji tečno govori albanski.

U januaru 2014. Ivanović je iznenada uhapšen na osnovu optužnice za ratne zločine koju je protiv njega podigao tužilac Euleksa, pravosudne misije Evropske unije na Kosovu. Ovo je za mnoge bio šok, jer Ivanovića do tada niko, čak ni ekstremni albanski nacionalisti, nije dovodio u vezu sa ratnim zločinima. Optužnica ga je teretila da je kao član srpskih paravojnih formacija u dva navrata (1999. i 2000.) organizovao maltretiranje i ubistva albanskih civila u Mitrovici. Tokom većeg dela suđenja, koje je trajalo tri i po godine, Ivanović je boravio u zatvoru, najpre u Prištini, a zatim, posle štrajka glađu u Mitrovici, da bi poslednjih šest meseci proveo u kućnom pritvoru. Prvostepeno je po jednoj tački optužnice osuđen na devet godina zatvora, dok je po drugoj oslobođen. Pušten je na slobodu tek u junu ove godine, nakon što je kosovski Apelacioni sud potvrdio oslobađajuću presudu, dok je osuđujuću poništio i naložio ponovno suđenje. Inače, ogromna većina svedoka optužbe odbila je da na sudu tereti Ivanovića, a većina posmatrača ocenila je proces kao montiran.

Ko god je mislio da će se Ivanović nakon ovog tretmana povući iz politike, grdno je pogrešio: prošlog meseca je najavio da će se na lokalnim kosovskim izborima, koji će se održati krajem oktobra, kandidovati za gradonačelnika Mitrovice, što je izazvalo novi talas nevolja: zapaljen mu je automobil, a pojedini članovi njegove stranke (Građanska inicijativa SDP) iznenada su odlučili da mu okrenu leđa.

Razgovor sa Ivanovićem vođen je u Beogradu gde, kako kaže, provede bar nekoliko dana svakog meseca kako bi se na kratko odmorio od atmosfere teskobe i straha koja u poslednje vreme obavija Mitrovicu.

VREMEKada ste nakon tri i po godine konačno izašli na sloboduda li ste uočili da se nešto promenilo na severu Kosova?

OLIVER IVANOVIĆ: Da, situacija se promenila na gore. Neverovatan je osećaj ugroženosti, straha kod naroda. Od stotinak ljudi sa kojima sam razgovarao tokom prvih par nedelja na slobodi, nema nijednog koji u prvih par rečenica nije postavio pitanje bezbednosti. Da se odmah razumemo: ti ljudi se ne boje Albanaca nego Srba, lokalnih kabadahija i kriminalaca koji se voze u džipovima bez tablica. Droga se prodaje na svakom ćošku, svaki roditelj strepi zbog toga. Bilo je toga i ranije, ali ne u ovolikoj meri i nisu se ti ljudi ponašali bahato kao sada. Policija sve to gleda i ne reaguje, pa se građani osećaju nezaštićeno, iako su u kosovskoj policiji na severu sve naši ljudi, Srbi. Neki od njih su iskusni policajci koji su ranije radili za MUP Srbije, ali ni oni ne rade ništa.

Ilustracije radi, u poslednjih par godina u Mitrovici smo imali preko pedeset slučajeva paljenja automobila, bacanja ručnih bombi i dva nerazjašnjena ubistva. Sve se to dešava na teritoriji od dva i po kvadratna kilometra, koja je potpuno pokrivena sigurnosnim kamerama. Očigledno je da se policija boji da se ne zameri počiniocima, ili su počinioci uvezani sa bezbednosnim strukturama. Neki kažu da je policija prosto nesposobna, ali teško mi je da poverujem u to. Mislim, jesu oni nesposobni, ali ne baš toliko.

I vama je nedavno zapaljen automobila počinioci nisu nađeni.

Da, automobil su mi zapalili čim sam najavio da ću se kandidovati za gradonačelnika. Prvo su zapalili automobil Dragiši Miloviću, doktoru iz Zvečana sa kojim sam razgovarao o sastavljanju zajedničke liste za tu opštinu, a odmah zatim i meni. Bilo je dovoljno da nas vide zajedno par puta kako razgovaramo.

Ko su ljudi koji rade takve stvari?

To su kriminalne strukture uvezane sa politikom u kojima vlada paničan strah od naše kandidature. Za nekoga ko ima infrastrukturu, ko raspolaže ogromnim novcem i ima podršku Vlade Srbije, naša mala stranka ne bi trebalo da predstavlja problem. Oni, međutim, znaju šta narod o njima misli i boje se da će izgubiti ako građani budu imali alternativu. Na prošlim lokalnim izborima alternative nije bilo – ja sam bio u zatvoru, a Milović se nije kandidovao. Sad su panici.

Neki od ljudi sa vaše liste su se naprasno predomislili

Da, najnoviji primer je doktor Zoran Spasojević, koji je bio šesti na našoj listi. Doktoru Spasojeviću su sedam dana pre nego što se povukao sa liste ukinuli specijalizaciju. Premestili su ga pred kraj specijalističkih studija u Beogradu koje je platio iz svog džepa u Leposavić, navodno zbog hitne potrebe. To je bio sasvim očigledan pritisak na njega da se povuče. On tada nije popustio, ali je, nakon što su ga dva dana lomili, ipak odustao od kandidature i javno podržao Srpsku listu. Mogu samo da zamislim čime su mu pretili jer jednog takvog čoveka nije lako slomiti.

Narodni poslanik Slaviša Ristić je nedavno u intervjuu za “Vreme” izneo slične optužbe i rekao da su te kriminalne strukture direktno povezane sa Srpskom naprednom strankomali ni on nije pomenuo nikoga po imenu i prezimenuSami ste rekli da je sever Kosova mala sredinazašto se niko ne usuđuje da javno kaže ko su ti ljudi od kojih svi strepe?

Zato što u ovakvim slučajevima ne treba spekulisati ako nemate čvrste dokaze, a ako ih imate, morali biste da ih iznesete pravosudnim organima pre nego što ih iznesete u javnost. Imam utisak da su i sudije i tužioci u strahu od njih. U mom slučaju, očigledno da toga nije bilo, nego su me odmah strpali u pritvor i držali tamo tri godine bez ikakvih dokaza. Mogli su slobodno da me optuže i za zemljotres u Meksiku, jer sam za to isto onoliko kriv kao za ono za šta me terete.

Da li su i vas ubeđivali da povučete kandidaturu?

Ne, oni dobro znaju da bi to bilo besmisleno. Ni auto mi nisu zapalili da bi uplašili mene, nego ljude oko mene. U tome su u izvesnoj meri i uspeli jer je četvoro kandidata sa liste SDP dosad odustalo. Žao mi je što moram da kažem da su neki moji bivši stranački drugovi iz SDP, preletači, u tome igrali nečasnu ulogu, prenosili su poruke i upozorenja… Podneo sam krivičnu prijavu protiv N.N. lica zbog tri slučaja zastrašivanja, prvo srpskom a zatim i kosovskom tužilaštvu. Očekujem da neko reaguje, jer ako se ovako nastavi, biće teških posledica.

Tragično je da posle osamnaest godina života u strahu od ekstremnih Albanaca Srbi sada strahuju od ekstremnih Srba i iseljavaju se zbog toga. Do te promene je došlo dok sam bio u zatvoru i ja je možda bolje uočavam nego oni koji su to proživeli postepeno, ali je očigledno: ljudi su preplašeni i ćute ili se pakuju za selidbu.

Ako država ne preduzme nešto da se ovaj trend zaustavi, postoji ozbiljna opasnost da se sever Kosova sruši i da sve što smo čuvali svih ovih godina nestane. Ranije smo znali gde je front, ali sad ne znamo jer je front među nama.

Očigledno se ide na to da se na severu uspostavi monopol Srpske liste na političko predstavljanje Srbaa to je stranka čiji lideri ponosno izjavljuju da suglas i ruka Aleksandra Vučića na Kosovu“…

Za razliku od Beograda, gde se politički sukobi uglavnom odvijaju na verbalnom nivou, mi na Kosovu smo preki, skloni da planemo i žestoko reagujemo… Možda smo zbog te svoje osobine i opstali. To su jako opasne stvari, pogotovo kad se sukobi potpiruju iz Beograda. Niko ne bi smeo da partijski interes stavlja iznad nacionalnog, a nacionalni interes je da Srbi ostanu na Kosovu i da ih Srbija tretira ravnopravno sa ostalim svojim građanima.

Srpska lista je na proteklim parlamentarnim izborima uzela devet od deset poslaničkih mesta rezervisanih za Srbe i očekuju sličan rezultat na lokalnim izborima.

To mogu da ostvare samo krađom glasova. Oni, u stvari, uopšte ne vode kampanju, samo se spremaju da kradu. Stalno ponavljaju da su oni državni projekat, ali dosad od njih ni jednu novu ideju nisam čuo. Ako izbori budu pošteni, ne mogu da pobede.

Kako je među kosovskim Srbima primljena podrška Srpske liste formiranju vlade Ramuša Haradinajau kojoj glavnu reč vode bivši komandanti Oslobodilačke vojske Kosova?

Primljena je loše. Prvo moram da ukažem da je od početka bilo jasno da će ta “ratna koalicija” najverovatnije formirati vladu, tako da je bilo dovoljno vremena da se građani i javnost pripreme za tako nešto. Umesto toga, krenule su priče da je Haradinaj koljač i monstrum, čak smo Francuskoj uveli diplomatske sankcije zbog njega. A onda, odjednom idemo u koaliciju sa Ramušom kao premijerom. Što je još gore, nisu ni učestvovali u pregovorima o formiranju vlade, kao da se podrška Srba podrazumeva, umesto da su vodili proaktivnu politiku. Umesto što su čekali da se pregovori završe i da Bedžet Pacoli promeni stranu, trebalo je odmah da istaknu svoje zahteve. Naš narod kaže da se dogovor pravi na dnu njive, a ne na vrhu kad je sve gotovo.

Srbe na Kosovu treba da predstavljaju sposobni, ozbiljni političari, a ne partijski aktivisti. Nije da sposobnih nema, ali kad pogledate Srpsku listu, tamo nema ni jednog profesora univerziteta, pravnika, inženjera, lekara… Ljudi koji nisu poštovani u svojoj sredini ne mogu da računaju da će ih poštovati Albanci i strane diplomate. Njih oni jednostavno ignorišu, jer zašto bi razgovarali sa njima kad se o svemu odlučuje u Beogradu? Setite su kako je prethodna kosovska vlada smenila ministra Jablanovića nepunih mesec dana nakon što je postavljen, zbog jedne nespretne izjave, a Srpska lista nije učinila ništa da ga zaštiti. Zašto tada nisu istupili iz koalicije? To što oni rade nije politika, nego čista improvizacija.

Predsednik Vučić je podršku Haradinaju obrazložio praktičnim razlozimajer bez ulaska u vladu Srbi ne bi dobili Zajednicu srpskih opština

Haradinaj je upravo objavio da se formiranje ZSO odlaže za 2021. godinu. O tome sam govorio još kad je potpisan Briselski sporazum: oni to jednostavno neće sprovesti. Ako Isa Mustafa, koji je imao značajnu skupštinsku većinu, to nije smeo da uradi, kako očekujete da to sprovede Haradinaj, koji ima većinu od samo par poslanika? Ne mislite valjda da će da rizikuje da mu padne vlada zbog neke ZSO?

Na albanskoj političkoj sceni vlada stav da Srbima više ne treba davati nikakve ustupke i da je svaki takav čin ravan izdaji. Taj stav je veoma izražen i u javnom mnjenju: oni prosto neće da dozvole da Srbi dobiju neku strukturu koja bi stajala između centralne vlasti i opština.

Zbog toga sam još 2014. iz zatvora apelovao da se odmah pristupi formiranju organa ZSO, a ne da se čeka dozvola iz Prištine. Reč je o nečemu što je potpisano u Briselu i što je trebalo jednostrano da primenimo, kao što smo jednostrano primenili neke druge stavke. Mogu to da budu privremeni organi, nazovite ih kako hoćete, ali treba da budu funkcionalni. To je trebalo uraditi iz dva razloga: da pokažemo da nećemo odustati i da bi se uštedelo na vremenu, jer je reč o novoj instituciji koja tek treba da se razradi. I ako bi se ZSO sutra formirala, proći će godine pre nego što proradi punim kapacitetom jer treba institucionalno povezati sve te opštinske službe.

Da li je uopšte bilo mudro ulaziti u koaliciju koja je i među samim Albancima nepopularna zbog korupcije i nepotizma i koja zbog tanke većine i unutrašnjih sukoba može da se raspadne za par meseci?

Nije bilo mudro ući u bilo kakvu koaliciju bez nekih garancija. Oni ne samo što nisu učestvovali u pregovorima nego ni od stranog faktora nisu dobili garancije da će ZSO biti formirana. Ako se koalicija raspadne, nikakva obećanja koja im je dao Haradinaj neće više važiti, jer će doći nova vlada. Da su tražili garancije od ambasadora najvažnijih zemalja, članova Kvinte u kojoj sedi i predstavnik Rusije, to bi nešto značilo. Oni takvu garanciju nisu ni mogli da traže jer ih niko ne shvata ozbiljno.

Ali Vučića shvataju ozbiljno i u Briselu i u Moskvi i u Berlinua sada seevočetiri puta rukovao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u NjujorkuZar to ništa ne znači?

U ovom slučaju ne, jer se radi o stvari od lokalnog značaja, u koju centralne vlade neće da se petljaju, već to prepuštaju svojim ambasadorima. Ambasadori zemalja koje su priznale Kosovo su tu da razvijaju što bolje odnose sa vlastima u Prištini, i oni neće da ih kvare zbog ZSO. Jedini način da to pitanje stavite na dnevni red je da promenite situaciju na terenu, odnosno da sami formirate ZSO.

Imali smo vest da je i ruski predsednik Vladimir Putin preko svoje stranke(Jedinstvena Rusijapodržao ulazak Srpske liste u kosovsku vladu.

To je bila prevara. Oni su, u stvari, u delegaciju SNS koja je otputovala u Moskvu uvrstili čoveka iz Srpske liste, a onda to predstavili kao podršku Putina ulasku u koaliciju sa Haradinajem i, što je još gore, podršku Putina Srpskoj listi na lokalnim kosovskim izborima. Rusija je preko svog Ministarstva inostranih poslova tu “vest” odmah demantovala.

To je takva sramota da se ne može rečima opisati. Prolazio sam pre neki dan pored spomenika Ščedrinu (ruskom konzulu koji je početkom dvadesetog veka ubijen na Kosovu) u Mitrovici i učinilo mi se da se i on zacrveneo od stida. Niko nema pravo da se zarad jeftinih političkih poena poigrava sa Rusijom ni sa bilo kojom državom čija nam podrška treba.

Kako vam izgleda Vučićev poziv na unutrašnji dijalog o Kosovu?

Mislim da je to dobra ideja, mada je moglo i ranije. Nemam razloga da sumnjam da će taj dijalog biti otvoren i sveobuhvatan kao što je najavljeno, ali mislim da nije dobro da bude vremenski ograničen. Kosovo je suviše osetljiva tema da bi se rešavala na brzinu. Sem toga, važno je da se uključe sve stranke, velike i male, nevladine organizacije, Crkva… To je neophodno da bi se sprečilo da sadašnja vlast, a sutrašnja opozicija, donese neku odluku koju će nova vlast poništiti, pa onda sve iz početka. Potpuni konsenzus se nikada neće ostvariti, ali važno je da se što više političkih subjekata slozi. Upravo su nas česte promene politike prema Kosovu dovele dovde gde smo stali.

Ponavljam da ne treba žuriti, jer u ovom trenutku ionako nemamo ozbiljnog pregovaračkog partnera u Prištini pošto je tamošnja vlast nestabilna, i proći će bar godina ili dve dok se stvari ne raščiste. Ako budemo žurili, jedino čemu možemo da se nadamo je priznanje nezavisnosti Kosova.

Briselu semeđutimžuria tempo normalizacija odnosa sa Kosovom je odlučujući faktor u evropskim integracijama Srbije

Da, ali mi u procesu evropskih integracija pre svega treba da se usredsredimo na unutrašnje reforme, da uredimo državu tako da ona liči na članice EU. Uostalom, i da sutra priznamo Kosovo, u EU svakako ne bismo ušli pre 2025. Prema tome, čemu odmah žrtvovati nešto što je toliko bitno za naš identitet samo da bismo posle godinama sedeli u magarećoj klupi EU?

Vi ste nedavno izneli stav da bi najbolje bilo da se Kosovo rešava po kiparskom modeluZašto mislite da bi to bilo prihvatljivo za Briselkada oni stalno ponavljaju da neće novi Kipar u EU?

Kiparski model nije rešenje, ali je dobar način da se pristupi jednom delikatnom pitanju. Brzopleti potezi bi lako mogli da dovedu do nekontrolisanog sukoba, a to nikome nije u interesu.

Ja znam da oni Kosovo vide kao tempiranu bombu i hteli bi da kroz proces normalizacije što pre uklone detonator, ali moglo bi da se desi da umesto detonatora izvade osigurač, pa da dođe do detonacije. Ne treba čačkati tako osetljivu stvar. A sem toga, sve dok je KFOR prisutan, nema opasnosti da dođe do ozbiljnog srpsko-albanskog sukoba

Ne vidim nijedan ozbiljan razlog da se postojeće stanje, koje nije idealno ali je stabilno, ne održava sve dok se ne nađe trajno rešenje, pa neka to traje još deset godina ako treba. U stvari, žuri se samo pojedinim članicama i nekim birokratama u Briselu, a EU nema usaglašen stav i neće ga imati dok sve članice ne priznaju Kosovo.

Sami ste na početku ovog razgovora ukazali da postoji razlog da se sever Kosova sam urušizbog loše politike i teške ekonomske situacije koja podstiče iseljavanjeDa li ste sigurni da će za deset godina na severu uopšte biti dovoljno Srba da bi se održali kao zajednica?

To je realna opasnost, i ja ovaj intervju dajem u nadi da će ga neko pročitati i da će država početi da tretira Kosovo kao strateško, a ne partijsko pitanje. Opštine na severu morale bi da budu primer zakonitog rada i dobre uprave. Umesto toga, Vlada Srbije ukazom smenjuje rektora Univerziteta, što nigde na svetu nije dozvoljeno. Odlaze intelektualci, lekari, inženjeri, jer ne vide perspektivu, a ne vide je ni mnogi drugi.

U Beogradu kao da ne shvataju da Srbi na Kosovu, bez obzira na unutra-šnje razlike, nisu i nikada ne mogu da budu opozicija vlasti u Srbiji. Ako nastave da nas tretiraju kao do sada, može da se desi da iscurimo, pa ćemo svi biti u Srbiji, a Srbija će imati mnogo ozbiljniji problem sa Kosovom. Krajnje je vreme da prestanemo da se igramo sa ozbiljnim stvarima