Reuters institut: Većina redakcija tokom 2021. primjenjuje hibridni način rada

Istraživanjem su obuhvaćeni mediji iz 42 zemlje svijeta čiji su predstavnici govorili o izmijenjim uslovima rada tokom pandemije koronavirusa.

foto: screenshot/Reuters Institute

Istraživanje Reuters instituta za studij novinarstva o promjenama u načinu rada novinskih redakcija pokazalo je da je većina ispitanih medija (79%) tokom 2021. godine primjenjivala hibridni način rada, te da petina njih smatra da bi se zaposlenici trebali vratiti na kancelarije na puno ili većinu radnog vremena.

Hibridni rad prema engleskom rječniku Collins predstavlja izmijenjeni način radnog okruženja, poput kombinacije rada od kuće i iz kancelarije, a koji se u svijetu masovno počeo primjenjivati tokom pandemije koronavirusa.

Neki od rezultata Reuters instituta za studij novinarstva pokazali su da oko polovine ispitanika  (47%) smatra da je pandemija koronavirusa otežala zapošljavanje i zadržavanje na poslu medijskih radnika, a trećina (34%) ih kaže da su se njihove novinske organizacije odlučile na implementaciju hibridnog načina rada.

Iako više od polovine ispitanika (57%) smatra kako novinske redakcije još uvijek pokušavaju pronaći najbolji način za realizaciju hibridnog načina rada, devet posto ispitanika kaže da se njihove redakcije pokušavaju vratiti na radni model kakav je bio prije pandemije koronavirusa.

Kada je riječ o promjenama u načinu rada, istraživanje Reuters instituta za studij novinarstva je pokazalo i da novinske organizacije tokom 2021. nastavljaju sa redizajniranjem kancelarija, nadogradnjom tehnologije, smanjenjem kancelarijskih prostorija, kao i pregovaranjem sa zaposlenicima o ugovorima koji bi im omogućili fleksibilniji rad. Osim toga, istraživanje je pokazalo i da su neke novinske redakcije zabrinute zbog toga što bi hibridni način rada mogao prouzrokovati manjak kreativnosti i komunikacije kod zaposlenika, kao i pojavu burnouta i negativnog uticaja na mentalno zdravlje zaposlenih.

Većina ispitanika (70%) smatra i da su sa fleksibilnim načinom rada, novinske organizacije postale učinkovitije, dok su online sastanci održani tokom prisilnog rada na daljinu, često bili kraći i više poslovni, dok je skraćeno vrijeme putovanja na posao oslobodilo vrijeme za produktivniji rad.

Mnogi ispitanici su, kako se navodi, rekli i da je teže vratiti starije novinare u kancelarije, što dovodi do poteškoća u procesu obuke mladih novinara i rizika da mlađi novinari budu zanemarani.

Glavni urednik CBC Newsa iz Kanade Brodie Fenlon je rekao da su redakcije s razlogom napravljene kao “otvoreni prostori” i da je uprkos odličnom poslu napravljenom tokom rada na daljinu, nema sumnje da je bolje kada se radi zajedno, u timu.

Zaposlenicima njemačke RTL televizije, kako se navodi u istraživanju, nedostaje rad iz kancelarija, kao i to da novinari istovremeno uživaju u višku fleksibilnosti tokom hibridnog modela rada.

Velike promjene zabilježene su u radu britanske novinske kompanije Reach PLC koja je u martu ove godine objavila da će zatvoriti oko 75% svojih kancelarija i da će mnogi novinari stalno raditi od kuće, a svi zaposlenici će u određenoj mjeri raditi pod hibridnim uslovima gdje će odlaziti na sastanake ili u kancelariju, po potrebi.

Bez obzira na održavanje sastanaka uživo ili online, BBC je objavio preporuke za njihovo učinkovitije održavanje koje su dostupne u istraživanju.

Rezultati istraživanja Reuters instituta za studij novinarstva predstavljeni su na osnovu intervjua i anketa sa predstavnicima medija iz 42 zemlje širom svijeta.

Istraživanje je obuhvatilo predstavnike 64 printana medija (48%), 33 digitalna (25%), 28 komercijalnih medija ili javnih servisa (21%), a ostali su bili predstavnici novinskih agencija ili organizacija za provjeru činjenica.

Autori istraživanja su Federica Cherubini, Nic Newman i Rasmus Kleis Nielsen.

Kompletno istraživanje na engleskom jeziku, dostupno je ovdje. https://reutersinstitute.politics.ox.ac.uk/sites/default/files/2021-11/Cherubini_et_al_Changing_Newsrooms_2021.pdf

Izvor: Reuters Institute

Youtuberi kao nova vrsta idola

U predinternetskoj eri idoli mladih uglavnom su bili glumci, sportisti i muzičari. Svi su im se divili zbog njihove ljepote, bogatstva i načina života. U vremenu dominacije društvenih mreža i pametnih tehnologija heroji više nisu glumci, muzičari i sportisti, nego youtuberi i influenseri. To na neki način potvrđuje i nedavno objavljeno istraživanje “Mladi za bolje medije: Stavovi, navike i potrebe mladih za medijskim sadržajima u BiH” u kojem su ispitanici istakli da dobar dio svog slobodnog vremena zapravo provode u online prostoru konzumirajući zabavne sadržaje koje kreiraju youtuberi i vlogeri, blogeri i slično. Međutim, postavlja se pitanje ko su uopšte youtuberi, i kako su oni postali “starosjedioci globalnog sela”.

Tačan datum dolaska youtuber-a u globalno medijsko selo se ne zna. Ipak pretpostavlja se da se počinju pojavljivati u drugoj deceniji 21. vijeka i to nakon što je kompanija Youtube omogućila objavljivanje video klipova dužih od 15 minuta. Ta promjena je uticala na izmjenu tradicionalnog koncepta slave i popularnosti prema kojem su samo “odabrani” mogli biti poznati. Sada su uz određenu tehnologiju (kamera, mikrofon, pametni telefon) i pristup internetu sa vještinama stvaranja kreativnih video sadržaja, svi u prilici da postanu poznati youtuberi. Prema tome može se reći da su tehnološke inovacije kompanije YouTube omogućile da se navodno Vorholovo (Andy Warhol) predviđanje o tome da će u budućnosti svako imati svojih 15 minuta slave u praktičnom smislu i ostvari.  

To je ono što se danas upravo dešava. U utrci za slavom mladi youtuberi svakodnevno objavljuju sadržaje kojim nastoje skrenuti pažnju publike na sebe. Osim toga, kreiranje i objavljivanje video klipova im (ne)posredno donosi zaradu. Različite kompanije ih angažuju kako bi u svojim klipovima reklamirali njihove proizvode. U tom smislu može se reći da se youtuberi ponašaju kao i svaki drugi komercijalni masovni medij, koji pokušava kreirati atraktivan medijski sadržaj, kako bi privukao što veću publiku, a time i oglašivače. Sa druge strane youtuberi se, kao i “tradicionalne” poznate osobe, često pojavljuju u ulozi zaštitnih lica određenih kompanija i kampanja, odnosno kao ambasadori nekih međunarodnih organizacija, projekata i slično. Tako da youtuberi u isto vrijeme obavljaju dvije uloge. Prvo, oni su kreatori svojih sadržaja, a u drugom slučaju oni predstavljaju sadržaj, odnosno robu koja se prodaje na tržištu. Takvo ponašanje predstavlja sastavni dio sveopšteg talasa hiperkomercijalizacije medija i digitalnih platformi, u kojem je sadržaj u službi profita. Drugim riječima, cilj je kreirati sadržaje koji će obezbijediti veliku gledanost, a time i profit, pri čemu je (u najvećem broju slučajeva) odgovornost za objavljeno u drugom planu, odnosno u pravilu  se ne vodi računa o eventualnim posljedicama koje takvi sadržaji mogu izazvati. 

Youtuberske strategije privlačenja pažnje

U svakodnevnim aktivnostima youtubera se mogu prepoznati određene strategije privlačenja pažnje. Uglavnom se koriste strategije povezanosti, intimnosti i pristupačnosti kako bi obezbijedili veći broj pratilaca (čitaj profit).

Povezanost se odnosi na dijeljenje svjetonazora sa publikom. U sadržajima koje objavljuju se u najvećoj mjeri potvrđuju dominantne društvene vrijednosti i poželjni obrasci ponašanja i izgleda, koji se najčešće ogledaju u promociji konzumerizma. Osim što reprezentuju sve ono čemu mladi teže (novac, popularnost, nezavisnost) sami youtuberi većinom pripadaju generaciji milenijalaca i/ili generaciji Z, što u značajnoj mjeri olakašava bolju povezanost sa mlađom publikom. U svojim klipovima koriste vokabular koji je razumljiv mladim ljudima, u kojem dominiraju anglicizmi, skraćenice, ulični govor, ali i psovke. Na te načine se identifikacija i povezanost sa publikom dodatno učvršćuje. Uzimajući u obzir povezanost sa publikom, može se reći da su youtuberi kao svojevrsni uzori i idoli mladih postali snažan agens socijalizacije.

Osim toga, dio svoje popularnosti ovi heroji digitalnog vremena zasnivaju na intimizaciji sa publikom. Jednostavno njihov privatni život je dio njihovog performansa, zbog čega uspijevaju ostvariti veći nivo povezanosti i povjerenja sa publikom. Vlogovi koje objavljuju nerijetko nastaju u njihovim spavaćim ili radnim sobama, čime se na neki način stvara utisak da su pratioci zapravo postali dio intimne sfere. Drugim riječima da su pratioci u isto vrijeme prijatelji koji imaju pristup njihovim privatnim stvarima. Osim toga, klipovi su po pravilu kreiraju u formi direktnog (face to face) obraćanja publici u kameru, čime se pojačava osjećaj prisnosti i intime.

Konačno youtuberi su pristupačniji nego ostale “tradicionalne” poznate ličnosti jer gotovo svakodnevno komuniciraju sa svojim fanovima. Tradicionalne poznate ličnosti svoju popularnost temelje donekle na tome što nisu svima dostupni, već se s vremena na vrijeme pojavljuju na određenim događajima, gdje publika ima priliku da ih vidi uživo i da se sa njima fotografiše. Sa druge strane kod većine youtubera publika je svojevrsni saučesnik u kreiranju njihovih sadržaja. Različite vrste izazova (challenges) ili šala, podvala (pranks), kao i svojevrsnih uličnih anketa i slično, ne bi bili mogući bez učešća publike. Zbog toga se može reći da youtuberi naprosto zavise od toga koliko su pristupačni, dostupni svojoj publici.

Ko su i čime se bave popularni lokalni Youtuberi

Istraživanje Mediacentra o navikama mladih u korištenju medijskih sadržaja ispitanici su kao neke od trenutno najpopularnijih naveli sljedeće youtubere: Not Vanimy, Marko Vuletić, Dunja Jovanović, Dunja Tatomirović, Davor Gerbus, Naida Bojankova. Ovdje smo izabrali smo one koji imaju više od 100.000 pratilaca na toj platformi.

Među njima se ističe Not Vanimy koji ima 324.000 pratilaca. U pitanju je youtuber/streamer koji objavljuje sadržaje o video igricama. Klipovi u kojima on zajedno sa svojim prijateljima igra igrice se uglavnom prenose (stream-uju) uživo, i traju čak po nekoliko sati. Tokom emitovanja svog sadržaja se često dopisuje sa pratiocima, pri tome koristi neposredni ulični vokabular. Upotreba takvog jezika doprinosi neposrednosti, otvorenosti i iskrenosti, što mogu biti neki od razloga za popularnost ovog youtubera.

Marko Vuletić je youtuber koji ima više od 290.000 pratilaca. Njegovi klipovi su pozitivnog i zabavnog karaktera koji u prosjeku traju oko 10 minuta. Sadržaji koji su u najvećoj mjeri zastupljeni na njegovom kanalu se tiču putovanja, svakodnevnih trivijalnih događaja, komentarisanja različitih društvenih pojava i fenomena, neposredne komunikacije sa pratiocima i slično.  

Dunja Jovanović je youtuberka i instagramerka iz Srbije koja ima 180.000 pratilaca. Njeni sadržaji se tiču mode i savjeta vezanih za šminkanje. Isto tako na njenom kanalu se mogu naći i različiti drugi sadržaji kao što je druženja sa ličnostima sa estrade, komentarisanje i odgovoranje na pitanja pratilaca i slično.

Dunja Tatomirović poznatija kao “Slatko od dunje” je youtuberka koja se trudi da u svojim klipovima na zabavan i zanimljiv način opiše svoju svakodnevicu (od nove frizure, preko svadbe, pravljenja ručka, biranja poklona do skidanja zubnog aparatića). U tom kontekstu je vrlo neposredna i publika se lako može upoznati sa njenim životnim stavovima i vrijednosti o različitim društvenim temama. Međutim, zanimljivo je da su ove dvije youtuberke (Dunja Jovanović i Dunja Tatomirović) i dalje popularne iako nisu objavile nijedan klip više od pola godine na svojim kanalima. Ipak one nisu u potpunosti nestale sa scene, samo su promijenile društvenu platformu, odnosno aktivnije su na Instagramu, čime na neki način održavaju postojeći nivo popularnosti.

Davor Gerbus je youtuber koji ima oko 130.000 pratilaca. Njegovi vlogovi u prosjeku traju oko 10 minuta i najčešće se tiču putovanja, zanimljivih svakodnevnih događaja i slično. U tom kontekstu Gerbus predstavlja školski primjer youtubera. On kreira lagan, zabavni i lako razumljivi sadržaj koji je namijenjen uglavnom mlađoj populaciji. 

Naida Bojankova takođe je primjer standardne youtuberke u čijim sadržajima dominiraju lifestyle teme, putovanja, životni savjeti, svakodnevne aktivnosti (odlazak na kafu, kolače i drugo).

Improvizacija, harizma i zabava kao recept za uspjeh

Možemo reći da su kod analiziranih youtubera u većoj ili manjoj mjeri zastupljene sve ranije objašnjene tehnike privlačenja pažnje (povezanost, intimnost, pristupačnost).

Domaći youtuberi, kao i oni svjetski poznati, zapravo reprodukuju postojeće društvene vrijednosti i životne stilove. Stalna putovanja, provod, zabava, odsjedanje u skupim hotelima ili izlasci u skupe restorane su njihova svakodnevica, a objavljivanjem takvih sadržaja se na neki način sugeriše koji su poželjni obrasci ponašanja. Nepisane društvene norme publika nesvjesno usvaja kako bi osvojila svojih 15 minuta slave. U tom smislu se može reći da su publika i njihovi idoli snažno povezani idejama i vrijednostima konzumerističkog društva spektakla u kojem ono što se nije objavilo na društvenim mrežama kao da se nije ni desilo. 

Kada je u pitanju intimnost, stiče se utisak da domaći youtuberi zapravo nastoje predstaviti publici svoj svakodnevni život, onakav kakvim ga oni žive. Međutim, važno je naglasiti da je sadržaj koji se nudi zapravo po pravilu režirana, fotošopirana, simulirana verzija svakodnevice u kojoj se youtuberi uglavnom pojavljuju u svom najboljem izdanju. Sve je dakle dio performansa kojim se nastoji privući pažnja publike kako bi youtuberi što bolje prodali sebe ili svoje proizvode na tržištu. Ipak, to ne smeta da publika ima utisak da im se njihovi heroji neposredno i iskreno obraćaju.   

Konačno u kontekstu pristupačnosti, domaći youtuberi se trude da kreiraju sadržaje u kojima će publika putem chat-a imati prostora za neposrednu interakciju sa njima. To je pogotovo izraženo kod Not Vanimy-a koji tokom svojih streamova gotovo konstantno komunicira sa publikom. Osim toga, nerijetko se objavljuju klipovi koji su u potpunosti posvećeni odgovaranju na pitanja publike, što je svakako način da youtuberi budu dostupni svojim fanovima.

Navedeni youtuberi se na manje ili više sličan način obraćaju svojoj publici. Svi se trude da u klipovima koje objavljuju budu neposredni, veseli, pozitivni, i zabavni. Osim  načina na koji se obraćaju, youtuberi su gotovo identični i kada je u pitanju sadržaj koji plasiraju. Najčešće se radi o putovanjima, svakodnevnim aktivnostima, komentarisanju društvenih pojava, modnim savjetima i slično. U tom kontekstu se može primijetiti da ne postoji jasan plan objavljivanja sadržaja, već djeluje da su trenutak inspiracije, improvizacija, kao i kopiranje sadržaja koje objavljuju drugi zapravo neki od osnovnih principa prilikom donošenja odluka o tome koji sadržaj će biti objavljen. Jedine razlike koje se mogu uočiti među youtuberima se tiču lične harizme koju posjeduju, što je svakako važan segment njihovog imidža i može imati opredjeljujući uticaj na nivo popularnosti koji uživaju.

Гујон: Срби, с имовином у Федерацији, проверите да ли је ваше презиме у регистрима ФБиХ

Конференција о заштити имовинских права Срба пореклом из Федерације Босне и Херцеговине окупила је данас у Новом Саду представнике институција Србије, Републике Српске и 40 завичајних удружења. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, рекао је да је Управа пре два месеца покренула кампању информисања расељених Срба о усклађивању земљишних и катастарских књига у Федерацији.

„Преко медијске кампање, информисања наше мреже амбасада и конзулата, епархија СПЦ у дијаспори и друштвених мрежа, допрли смо до људи који су у земљама где је дијаспора из Босне многобројна, у Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Канади, Аустралији и Америци. Јавило нам се више од 3.000 људи за два месеца што је око 78 одсто укупног броја људи који су се у протекле три и по године јавили канцеларијама за правну помоћ Републике Српске.  Када заједно делујемо, можемо да постигнемо резултате“, истакао је Гујон.

Он је рекао да је Управа на друштвеним мрежама информисала 1.800.000 Срба који живе у свету, а да је њен промотивни садржај дељен више од 10.000 пута.

„Чињеница да говорим пред вама, представницима 40 завичајних удружења, сведочи о значају који порекло и родна груда имају за српски народ. Апелујем на вас и на све расељене Србе широм света, да проверите да ли земља ваших предака и даље носи презиме ваше породице у званичним регистрима БиХ. Не дозволите да име ваше породице буде избрисано. Молим вас да пошаљете ове речи својима широм света и замолите их да проследе даље. Та информација треба да стигне до сваког Србина пореклом из Федерације БиХ“, поручио је Гујон.

Он је додао да око 400.000 Срба, који су морали током рата да напусте своје дедовине, има имовину у Федерацији БиХ.

„У многим случајевима се као власник уписује држава, кантон или општина, или чак несавесни комшија. Власничка права не застаревају па може да се покрене тужба али она кошта, и новца и времена. С тога је и овај догађај данас један од начина да укажемо да нежељени трошкови могу да се избегну ако се сви заинтересовани информишу и реагују благовремено“, закључио је Гујон обраћајући се на Конференцији.

На Конференцији о заштити имовински права Срба у Федерацији БиХ говорили су и Душко Ћутило, директор Фонда за избегла и расељена лица, Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције, Милимир Вујадиновић, председник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону, Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији и Ђорђе Радановић, координатор канцеларија за правну помоћ избеглим, расељеним и другим лицима из ФБиХ.

Душко Ћутило, директор Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону рекао је да је ово део кампање у оквиру које ће се и кроз непосредан разговор са удружењима и заинтересованим лицима приближити процедура, усмерити на правовремену реакцију без које постоји реалан ризик губитка имовине.

„Ово је сигурно једна од најзначајнијих тема за Србе из Федерације БиХ. До сада смо одржали неколико састанака на ову тему, од Требиња, Београда и данас у Новом Саду. Присуство представника бројних институција Републике Српске и Републике Србије говори у прилог чињеници да смо на веома озбиљан и свеобухватан начин приступили решавању овог проблема, а данашња конференција посвећена је управо разговору са удружењима са територије Републике Србије чији чланови воде порекло из републике Српске и Федерације БиХ, како бисмо их упознали о процесу регистрације имовине али и о свим другим питањима који су од значаја за очување српске имовине у Федерацији БиХ“, рекао је Ћутило.

Шеф Представништва Републике Српске у Србији, Млађен Цицовић рекао је да су имовинска права свуда у свету неприкосновена, осим у Федерацији БиХ.

„У Федерацији БиХ никако да продре чињеница да сваки појединац има неприкосновено право на своју имовину. У Федерацији БиХ у процесу усклађивања земљишних књига и катастра су се определили за један модел који је просто невероватан кад су у питању корисници права на имовину. Они позив на преглед и увид земљишних књига не шаљу лично, него преко Службеног гласника ФБиХ и локалних медија, који нису доступни избеглим и расељеним лицима из ФБиХ. Зато је Влада Републике Српске задужила Републичку управу за геодетске и имовинско-правне послове да обезбиједи бесплатну стручну и правну помоћ избјеглим и расељеним лицима из ФБиХ у вези са њиховом имовином“, рекао је Цицовић.

Он је подсетио да канцеларије за правну помоћ постоје у Бањалуци, Бијељини, Мркоњић Граду, Невесињу, Источном Сарајеву и Зворнику

Телефон: +387 55490940

Viber и WhatsApp: + 387 65 090-040

pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org

Facebook i Instragam: @kancelarijezapravnupomoc

Контакти Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ:

odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com

FB @srbiufederacijibih

TW @OdborF

Iduće godine novac za prostorije Kinoteke

Novac za odgovarajuće prostorije Kinoteke Republike Srpske u Palama, biće obezbijeđen naredne godine.

Potvrdio je to srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik, koji je sa režiserom Emirom Kusturicom posjetio ovu kulturnu ustanovu.

Kinoteka je danas bogatija za deset Kusturičinih digitalizovanih filmova.

Poznati srpski i svjetski režiser Emir Kusturica poklonio je Kinoteci deset filmova. To je ujedno i najveća zbirka filmova jednog domaćeg autora a njihovi dijelovi prikazani su u sali Kulturnog centra u Palama. Za Kusturici filmovi predstavljaju dio korijena naše kulture za koje se moramo boriti.

– Ovih 10 digitalizovanih filmove imaju ono praktično što je neophodno da se ne bi zaboravila prošlost. Na vrlo građanski način želim da se zahvalim srpskom članu Predsjedništva što se bori za našu kulturu i što ne da da nam iščupaju korijenje iz naših ruku – istakao je Kusturica.

Kusturica je ovom donacijom postao najzastupljeniji autor igranih filmova u ovoj kulturnoj ustanovi.Iz Kinoteke najavljuju retrospektivu njegovih filmova.

– Sve to bi trebalo biti na tim novim uređajima koji treba da stignu u Kinoteku. Na taj način dajemo doprinos našem identitetu kojeg gajimo kroz programe i da obradujemo publiku, ne samo na Palama, nego i u drugim sredinama – naveo je direktor Kinoteke Republike Srpske Snježan Lalović. Play Video

Za rješavanje smještaja i obezbjeđivanje boljih uslova za prezentaciju svega čime Kinoteka raspolaže najavljena su finansijska sredstva.

– Mi ćemo već iduće godine obezbjediti novac, da se riješi prostor, a do Nove godine ćemo nabaviti neophodne uređaje , koji će omogućiti da se prezentacija ovoga što kinoteka ima podigne na veći nivo – istakao je Dodik.

Kinoteka Republike Srpske je republička ustanova čija je osnovna djelatnost prikupljanje, čuvanje i stručno obrađivanje filmske građe i pratećeg filmskog materijala. Baštini sve ono što je stvaralo filmsko preduzeće “Srna film” , od osnivanja 1992. godine.

Повезивање институција у кампањи заштите имовинских права Срба у Федерацији

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон и помоћница директора Николина Милатовић Поповић посетили су републички Комесаријат за избеглице и миграције где су разговарали с комесаром Владимиром Цуцићем и директором покрајинског Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Душком Ћутилом. Кампања за заштиту имовинских права Срба у ФБиХ била је главна тема и како да три државне институције буду што ефикасније у заједничком послу.

„Кампања за заштиту имовинских права Срба у ФБиХ окупља све више државних институција које нам несебично пружају значајну подршку. Са комесаром Цуцићем и директором покрајинског Фонда Ћутилом разговарао сам о активностима које ћемо спроводити у наредном периоду. Циљ је да заједничке ресурсе које поседују ове три институције што боље расподелимо како би права информација о процесу усклађивања земљишних књига и катастра у ФБиХ стигла до сваког Србина ма где он живео“, рекао је Гујон.

Гујон и министри Ружић и Удовичић заједно са српском децом из матице, региона и дијаспоре

Јавни час „Образовни круг – Сусретања“, одржан 13. октобра на даљину, подржан од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, окупио је ученике и наставнике из матице, региона и дијаспоре. Сусрету су присуствовали министар просвете Бранко Ружић, министар омладине и спорта Вања Удовичић и директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон.

Питања уваженим гостима су, поред ученика допунских школа у којима се остварује образовно-васпитни рад у иностранству, из Швајцарске, Немачке, Француске, Италије, Словеније и Грчке, постављена из Румуније и Мађарске, са Учитељског факултета у Лепосавићу и Педагошког факултета у Бјељини. Јавни час су пратиле школе у Београду, Сомбору, Зајечару, Новом Пазару, Суботици, Стапару и Рековцу, које су учеснице овогодишњег пројекта „Образовни круг – Сусретања с друге стране границе“.

Домаћин сусретања био је Математички институт у Београду, а иницијатор и организатор Стеван Ковачевић, директор и оснивач Кроса РТС-а. Биљана Букинац, Татјана Поповић и Блаженка Тривунчић, координатори образовно-васпитног рада у иностранству, пружиле су пуну подршку организацији овог изузетно значајног догађаја. Математички институт обезбедио је пренос сусрета преко посебне платформе, који су могли да прате сви наставници допунске наставе у иностранству.

Ученици су претходно припремљени на часовима кроз упознавање са биографијама и одабраним појединостима из живота наших званичника. Низала су се разноврсна и надасве дечја питања – из Темишвара и Букурешта, преко Бјељине, до Љубљане, Басана дел Грапе, Париза, Минхена, Штутгарта, Берлина, Тићина у Швајцарској до Лепосавића и Солуна. Помно су се пратили и бележили садржајни и занимљиви одговори, уз осликавање и записивање најлепших порука и утисака. Иако је сусрет уприличен преко екрана, на раздаљини која се мери хиљадама километара, могло се у виртуелном простору наслутити узбуђење, радост и част услед разговора.

Ђаке је највише занимало да ли је министар просвете увек волео школу, који му је био омиљени предмет, како се родила љубав према Фудбалском клубу „Партизан“, ко је дао име његовом псу Чапи, који је град за њега најлепши, како изгледа радни дан министра, а чули су и савете како да постану успешни. Од министра омладине и спорта сазнали су да ли је теже бити спортиста или министар, која је му најдража освојена медаља са репрезентацијом, какво је осећање бранити боје Србије, када је заволео ватерполо. Питања упућена директору Управе претежно су била везана за спој Србије и Француске, за учење српског језика, за омиљене српске и француске песме, јела и дестинације. Чули су која му је од бројних награда најомиљенија, како је заволео Србију, на ком језику размишља, а научили су за реч хоризонт помало заборављену српску реч „обзорје“. Кроз одговоре је „малим људима које ми зовемо деца“ упућена снажна порука да чувају ћирилицу, негују српски језик и културно-историјску баштину где год живели. Деца су цртежима, у срцима и бојама српске заставе насликала љубав према отаџбини.

Пројекат „Образовни круг“, који се успешно реализује од 2018. године, чији је иницијатор Стеван Ковачевић, аутор Гордана Степић, а коаутор Блаженка Тривунчић, потврђује „Сусретањима“ још једном своју вишеструку улогу у образовном процесу –учење се одвија на неуобичајен, а данашњем ученику пријемчив начин, синтетишући актуелне, језичке и културно-историјске садржаје. Пројекат од самог почетка подржава Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова.

Извор: Крос РТС

Гујон потписао помоћ вредну 9 милиона динара за Србе у Федерацији БиХ

Директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон потписао је данас уговоре са три српске организације у ФБиХ о суфинансирању пољопривредних пројеката у вредности од 9.162.000 динара /око 76.500 евра/.

Уговоре са Гујоном потписали су председник Центра за подршку повратницима из Босанског Петровца Немања Давидовић, председник Српског грађанског удружења „Посавина“ Дамир Иветић и председник Пчеларског друштва „Грахово“ Драган Шкапина.

Први уговор се односи на куповину 35 стеоних јуница, које ће добити сточари у Босанском Петровцу, а за то је намењено 6.000.000 динара /око 51.000 евра/. За набавку механизације пољопривредницима у Посавини опредељено је 2.000.000 динара /око 17.000 евра/, а за помоћ пчеларима у Босанском Грахову милион динара /око 8.500 евра/.

Гујон је рекао да је идеја о овоме настала после његове посете у априлу крајевима у ФБиХ где живе српски повратници, када је видео како они тешко живе и са колико проблема се сусрећу.

– Срби из ФБиХ су вредни људи који заслужују подршку Србије. Суштина је у томе да им кроз ове пројекте помогнемо да развију самоодрживу пољопривредну производњу – објаснио је Гујон на конференцији за новинаре у Београду.

Он је најавио да ће ускоро обићи Босански Петровац, Посавину и Грахово да на терену види како се пројекти одвијају.

Давидовић, Шкапина и Иветић захвалили су Гујону, министру спољних послова Србије Николи Селаковићу и председнику Србије Александру Вучићу, наводећи да су подршком пољопривредницима показали да Србија мисли на Србе у ФБиХ и показује бригу за њих.

Давидовић је истакао да су средства намењена за развој сточарства друго највеће улагање Србије у Унско-сански кантон и Босански Петровац.

Шкапина је рекао да је помоћ Србије од изузетног значаја за пчеларе у Босанском Грахову, нагласивши да је то подручје погодно за развој пчеларства које је у успону, а могу да обезбеде и посебно еколошки чисте производе.

– Ова средства помоћи ће пчеларима да обнове застарелу опрему и унапреде производњу – објаснио је Шкапина.

Иветић је нагласио да су средства из овог програма највећа помоћ Србима у Посавини од 1996. године.

– Пољопривредници ће, захваљујући овој подршци, моћи да набаве ситну механизацију – мотокултиваторе, фрезе, тримере и моторне тестере. Уговоре са 40 повратничких породица биће потписани на три године, колико траје и гарантни рок за машине. Очекујемо да се пројекат реализује до краја године – рекао је Иветић.

Извор: РТРС

Regionalna konferencija Saradnja institucija i OCD

Заједничка сарадња институција и цивилног сектора на развоју и унапређењу друштва. На Економском факултету у Палама данас је одржан радни дио Регионалне конференције „Сарадња институција и организација цивилног друштва“, на коме је закључено да само заједничка сарадња институција и цивилног сектора може довести до развоја и унапређења друштва.

Батрић Шекара, извршни директор Мреже невладиних организација Републике Српске која је организатор конференције, промоције књиге Арно Гујона и изложбе фотографија истакао је да се данас одржава радни дио конференције, на коме ће бити донесени одређени приједлози и закључци.

„Циљ конференције јесте успостављање дијалога између институција власти и организација цивилног друштва, њихово умрежавање, те израда јавних одлука које ће бити имплементиране у сарадњи са институцијама. Сматрамо да су овакви догађаји неопходни Републици Српској, те важни са становишта унапређења међусекторске сарадње, праксе и дијалога који је неопходан. Неки од приједлога који ће услиједити јесте потписивање споразума организација цивилног друштва са институцијама Републике Српске, а један од примјера добре праксе је отварање владине канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, као што то раде земље у региону и мислим да то може бити добар искорак. Такође, циљ нам је унапређење законодавства, те израда сличних докумената које ћемо радити у сарадњи са институцијама“, навео је Шекара.

Opis nije dostupan.

Радном дијелу конференције претходила је промоција књиге Арно Гујона под називом „Сви моји путеви воде ка Србији“, као и изложба фотографија посвећена раду удружења Солидарност за Косово.

Može biti slika sljedećeg: jedna ili više osoba i ljudi stoje
циљ конференције је јачање демократске културе дијалога и сарадње институција власти и организација цивилног друштва у Републици Српској, подстицање развоја цивилног друштва и добре управе у Републици Српској у жељи да преузму одговорност за утврђивање потреба и интереса грађана и креирање јавних политика усмјерених ка њиховој реализацији.
Može biti slika sljedećeg: 5 ljudi, ljudi stoje i u zatvorenom
Može biti slika sljedećeg: Jedna osoba i stajati
Može biti slika sljedećeg: 3 ljudi i ljudi stoje
Može biti slika sljedećeg: Jedna osoba i stajati