Akcija Udruženja žena “Viktorija” Pale

Danas je na paljanskom šetalištu organizovana ulična akcija podjele letaka u sklopu projekta “Žene u političkoj participaciji”, a koji realizuje Udruženje žena “Viktorija” Pale uz podršku Fondacije za osnaživanje žena Bosne i Hercegovine.
Predsjednica ovog udruženja, Mladenka Santrač, je istakla značaj participacije žena u politici: “Smatramo vrlo važnim uzimanje učešća žena u politici, ne samo kao zakonsku obavezu, već naše pravo, koje nažalost veliki procenat žena ne koristi u dovoljnoj mjeri i na taj način nemaju pristup odlučivanju i samim tim ne pitaju se za stvari koje su im važne. Mladenka ističe da ovim projektom i današnjom aktivnošću žele da potaknu veći broj žena na političku participaciju”.
Aktivistkinja ovog udruženja, Vidovdanka Pustivuk poručuje ženama da trebaju biti aktivnije u politici: “Ovom prilikom želim uputiti poziv ženama da uzmu značajno veće učešće u politici nego što je to do sada bio slučaj, jer samo na taj način možete uticati na svoj status i promijeniti ga na bolje”.
Projekat će biti nastavljen realizacijom različitih aktivnosti tokom decembra poručuju iz udruženja žena ” Viktorija” Pale.

više slika na fb Mreža NVO RS

Удружење жена „Викторија“ Пале: Представљен „Акциони план“ за побољшање положаја жена

На данашњем округлом столу, који су организовале Удружење жена „Викторија“ Пале у сарадњи са Фондацијом „ЦУРЕ“ и Фондацијом за оснаживање жена, представљен је документ под називом „Акциони план – агенда потреба жена у општини Пале“, чији циљ је побољшање положаја жена у овој локалној заједници.

„Акциони план“ намијењен је свим женама са подручја општине Пале, а нарочито женама из сфере маргинализованих група, како би се скренула пажња на најчешће проблеме са којима се суочава ова популација.

Активиста Фондације „ЦУРЕ“ Вилдана Џекман захвалила је паљанском Удружењу жена „Викторија“ за добру сарадњу која траје година, као и представницима локалне самоуправе  за разумијевање када је ријеч о проблемима жена.

„На данашњем округлом столу представили смо Акциони план којим предлажемо одређене мјере како би побољшали живот жена и дјевојчица у општини Пале. Имали смо прилику разговарати са представницима локалних институција и сагласили се како да реализујемо те мјере. Најважније је пронаћи начин како, кроз општинске буџете, планирати средства за реализацију ових мјера, а првенствено се односе на побољшања положаја жена у разним сферама друштва. Важно је учествовати у запошљавању жена, образовању, превенцији родно заснованог насиља, јер важно је штити жене“, нагласила је Џекман.

Члан Удружења жена „Викторија“ Пале Младенка Сантрач истакла је да је ова организација једна од 10 које учествују у пројекту „Женска права – Агенда за позитивне промјене“.

„Положај жена у опшини Пале је из године у годину све бољи и бољи. Примјетан је благи напредак у погледу запошљавања жена, јер је од 2017. године запослено њих 96. Такође, више је жена и на значајним јавним позицијама, тако да имамо много више директорица јавих установа него раније, а жена је и на позицији савјетника начелника општине Пале. То до сада није била пракса, али срећни смо јер се направио благи помак“, рекла је Сантрач.

Данашњи округли сто реализован је у оквиру пројекта „Женска права – Агенда за позитивне промјене“, а намјера је допринос промоције и поштовања женских права.

“Irac” film godine?

HOLIVUD – Američki biografski film “Irac”, koji je novo remek-djelo legendarnog Martina Skorsezea, već sada je proglašen za najbolji film godine od strane publike i kritike na poznatim sajtovima posvećenim sedmoj umjetnosti.

“Ostvarenja ‘Džoker’ i ‘Bilo jednom u Holivudu’ mogu da se vrate u klupe, jer je upravo stigao ‘Irac’, koji će im održati čas”, jedan je od komentara filmske publike. Toliko iščekivani novi film Martina Skorsezea “Irac” nedavno je premijerno predstavljen na “Netflixu”, a prve reakcije su prilično jednoglasne, “imamo film godine”. U ostvarenju čija radnja prati istinitu priču o mafiji pedesetih i nestanku legendarnog sindikalnog vođe Džimija Hofe, glavne uloge igraju Robert de Niro, Al Paćino i Džon Peši. Plaćeni ubica Frenk Širan, kojeg tumači De Niro, glavni je junak gangsterske sage od tri i po sata, koja gledaocu može izgledati i kao Skorsezeovo životno zavještanje. Iz njegove perspektive je ispričana priča o dijelu američke istorije, nasilju mafije i korupciji, inspirisana knjigom Čarlsa Branta “I Heard You Paint Houses”.

Prateći Širana, u ovom filmu srećemo najveće mafijaške figure iz tog vremena, iz Njujorka, Filadelfije, Detroita, i saznajemo na koji način su uticali na društvo tog doba i kako su doveli do smrti Džimija Hofe, koja se pripisuje upravo Širanu kao egzekutoru.

Sudeći prema reakcijama tviteraša na prvi Skorsezeov dugometražni film poslije “Vuka sa Vol strita” iz 2013. godine, radi se o filmu koji, iako traje više od 200 minuta, zaslužuje pažnju svakom svojom sekundom. Mada, mnogi su istakli da, kada se pogleda koja ekipa stoji iza ovog filma, pored tri diva u vodećim ulogama, publika ništa drugo nije ni mogla očekivati.

“‘Irac’ nije samo još jedna gangsterska drama Martina Skorsezea. Ovo je mnogo dublji film i govori o lojalnosti i bratstvu, dužnosti, izdaji, kajanju i smrtnosti na način nikad viđen prije. Najbolje iz 2019.”, stoji na sajtu “Rotten Tomatoes”. Očekuje se da će “Irac” biti među vodećim kandidatima za “Oscara” iduće godine.

Hrvatska policija kidnapovala nigerijske studente i prebacila ih u BiH!

Dvojica studenata iz Nigerije 12. novembra doputovali su u Pulu kako bi učestvovali na Svjetskom međusveučilišnom prvenstvu. Nakon završetka takmičenja, 17. novembra, doputovali su u Zagreb. Na ulici ih je zaustavila i privela policija. Odvezli su ih u šumu u blizini Velike Kladuše i pod prijetnjom oružjem natjerali da pređu na teritoriju Bosne i Hercegovine, prenosi portal Žurnal.

Piše: Azra Omerović

Osamnaestogodišnji student Abia Uchenna Alexandro iz Nigerije doputovao je 12. novembra ove godine u Hrvatsku da bi učestvovao na petom Svjetskom međusveučilišnom prvenstvu u Puli. Predstavljao je Federalni univerzitet tehnologija Owerri na takmičenju iz stonog tenisa. Nakon završetka takmičenja, zajedno sa jos četiri kolege, vratio se u Zagreb odakle je trebao 18. novembra letjeti za Istanbul.

Nakon dolaska u Zagreb, sa kolegom  Eboh Kenneth Chinedu, smjestio se u hostel i izašao u šetnju gradom.

“Na ulasku u tramvaj zaustavila nas je policija. Odvezli su nas u policijsku stanicu. Pokušali smo im objasniti ko smo i da su nam dokumenti u hostelu. Nisu obraćali pažnju na ono što govorimo”, kaže za Žurnal Eboh Kenneth Chinedu.

HODAJ ILI ĆU PUCATI

“Ne znamo koliko je sati bilo, ali bio je mrak… Izveli su nas iz stanice i stavili u kombi. Odvezli su nas na nepoznato mjesto. Dvojica policajaca su nam rekli idete u Bosnu. Ja nikada nisam bio u Bosni. Došao sam avionom u Zagreb, rekao sam im da ne znam Bosnu. Rekli su nam ne, vi idete u Bosnu. Nakon nekog vremena kombi je stao i gurnuli su nas u žbunje. Odbio sam ići u šumu, onda mi je policajac rekao ako se ne pomjerim da će me upucati”, kaže Eboha Kenneth.

U razgovoru za Žurnal nigerijski studenti kazu da su bili preplašeni i da nisu znali šta da rade. Migranti, koje je Hrvatska policija zajedno s njima natjerala da kroz šumu pređu na teritoriju  BiH, su ih odveli u kamp u Velikoj Kladuši.

Od tada su Abia Uchenna Alexandro i Eboha Kenneth Chinedu smješteni u kampu Miral u Velikoj Kladuši.

“Naši pasoši i sve stvari su ostale u Zagrebu. Uspio sam iz kampa pozvati kolegu koji je zajedno sa nama bio na takmičenju da nam pošalje pasoše. Ne znamo šta da radimo, viza za Hrvatsku nam ističe danas”, kaže Kenneth Chinedu.

Kampom Miral upravlja Međunarodna organizacija za migracije IOM. Za Žurnal su samo kratko rekli da su o slučaju nigerijskih studenata, nakon što su dobili potvrdu od organizatora takmičenja da su oni stvarno studenti sa uredno izdatim vizama, obavijestili organizaciju Vaša prava iz Sarajeva koja će preuzeti njihov slučaj.

Iz ove organizacije nisu odgovarali na pozive iz redakcije Žurnala.

SNIMALA IH HRVATSKA TELEVIZIJA

Iz Međusveučilišnog sportskog komiteta, organizatora svjetskog prvenstva u Puli, tvrde da su obaviješteni o slučaju. U razgovoru za Žurnal predstavnik Komiteta Alberto Tanghetti kaže da je bilo ukupno pet učesnika iz Nigerije, četiri studenta i profesor, te da su svi imali uredne vize.

“Ta dva studenta su bila na takmičenju, imali su hrvatsku vizu, povratne avionske karte iz Zagreba za Istanbul i iz Istanbula za Lagos. Znači, imali su vizu da dođu na takmičenje, imali su povratne karte… Na takmičenju ih je snimala hrvatska televizija. U nedjelju 17. 11 putovali su u Zagreb jer su u ponedjeljak imali let za istanbul. Sedam dana kasnije primio sam poziv iz kampa da se kod njih nalaze dvojica studenata iz Nigerije koje je hrvatska policija odvela u BiH. Ne razumijem kako se to desilo jer je policija u Puli bila obaviještena da su tu”, kaže Thanghetti.

Iz ove organizacije kazu da ce nazvati Univerzitet u Puli, obavijestiti MUP Hrvatske i vidjeti kako mogu pomoći studentima.

Za razliku od Famos-Pale Oživeo bivši pogon FAP-a: Posao dobilo 500 radnika

Priboj — U nekadašnjem pogonu FAP-a, sada Industrijskom parku koji funkcioniše kao slobodna zona, posluje osam kompanija uz sve prednosti koje nudi grad i olakšice.

Sa stanovišta grada na Limu, u kome se uglavnom živi od penzija i plata zaposlenih u javnim službama, industrijski iskorak je i nada i ohrabrenje i mesto u kojem je upravo zaposlen 500. radnik.

U opštini sa oko 27.000 stanovnika, u kojoj se vreme merilo na ono pre i posle FAP-a, siguran prihod za pet stotina porodica i najave novog zapošljavanja u Slobodnoj zoni, sada mogu biti razlog za ostanak u rodnom gradu, u kome je nezaposlenost bila jedan od najvećih problema

“Radio sam 27 godina u FAP-u. Iskreno rečeno, znači mnogo za mene i moju porodicu i mislim za sve ove ljude koji su se zaposlili”, kaže Milorad Lučić, mašinski inženjer u Inmoldu.

Dragana Novaković, kontrolor u Inmoldu, konačno radi u svojoj struci u svom gradu i to nakon raznih poslova – u hladnjači, prodavnici, restoranu.

Država je, deo imovine korporacije FAP, bez naknade, prenela u vlasništvo lokalnoj samoupravi i tako je nastala 14. Slobodna zona u Srbiji. U njoj uspešno posluju domaće, i kompanije iz Holandije, Turske i Španije. Povećavaju i planiraju povećanje broja zaposlenih.

“Izgubila sam svaku nadu čekajući na posao, sada mi se ukazala prilika, posle deset godina”, kaže Danka Spajić, novozaposlena pomoćna radnica u firmi Fleks akademi.

Bulent Tašći, direktor kompanije Fleks akademi, nada se da će kompanija i u narednim godinama učiniti još dobrih stvari. Očekuje da to firmu još više poveže sa Pribojcima.

“Sa današnjim danom imamo 15 zaposlenih, do nove godine biće oko 25 zaposlenih, jer imamo desetak koji su na obuci u Požegi”, napominje direktor kompanije Inmold Goran Janković.

Slobodna zona Priboj, osnovana pre tri i po godine, jedna je od najmlađih i najbrže rastućih u Srbiji.

“Sećam se kako je izgledalo ovde pre tru i po godine. Ovde je bila tuga, depresija, srušeni objekti, a danas imamo osam privatnih firmi koje zapošljavaju 500 ljudi”, ukazuje savetnik predsednika Srbije Jerg Heskens.

Poslovanje Slobodne zone uvećalo je i opštinske prihode za gotovo stotinu miliona dinara na godišnjem nivou. Naredna godina i dolazak novih kompanija, najavljuju nova radna mesta, i svakako drugačiju svakodnevicu grada na Limu. B92

Porodica Šljivić zdrav način života pretvorila u posao

Brzi način života sa sobom nosi brojne nevolje, među kojima se najviše ističe ugroženost zdravlja. To dobro zna porodica Šljivić iz Pala. Zarad vlastitih potreba počeli su proizvoditi hljeb bez aditiva i to rade jedini u cijeloj zemlji.

Piše: Nikola Vuksanović/Direkt

Osim toga bave se i proizvodnjom meda. Iz ljubavi i nužde za zdravim načinom života razvili su vlastiti posao, koji ne namjeravaju napustiti.

Zdravi hljeb bez aditiva

Sve je, kako kažu, počelo zbog djece i njihovog zdravlja, jer se svi porodično bave sportom. Hljeb je u početku Radenka Šljivić, inače inženjerka poljoprivrede po struci, pravila za porodicu i prijatelje, čisto iz hobija, bez ikakvog profita, a firmu su otvorili 2008. godine.

„Institut za javno zdravstvo je naš hljeb okarakterisao kao jedini pravi integralni u cijeloj zemlji. Mi porodično vodimo zdrav život i to je bio početni cilj – ovog već sada porodičnog posla“, kazala je Radenka.

Ističe da su ljudi uglavnom skeptici, te se dešavalo da hljeb testiraju stavljanjem u vodu, ne bi li pustio boju, ali kaže da od toga nije bilo ništa.

„Od aditiva koristim morsku so, brašno i vrlo malo germe. Od brašna koristim raž, ječam i heljdu, kao i razne sjemenke“, rekla je kroz osmijeh.

Kao stručnjak iz te oblasti, ističe da je upotreba aditiva izuzetno opasna, te da mnogi pekarski djelatnici nemaju mjeru u tome. Prisjeća se i trovanja osamdesetih godina prošlog vijeka zbog spornih aditiva. Brom koji se tada djelimično koristio kao aditiv napravio je pravu pometnju u toj industriji. Naglašava da se danas koristi kalijum – bromid, koji je takođe izrazito štetan za organizam.

„Vjerujte da pekari danas prodaju vodu i da hljeb čisto zbog toga ima volumen, a unutra je, kako bih rekla, šupalj. To nije slučaj sa našim proizvodom, jer mi nabavljamo domaći raž iz okoline Nevesinja i nema govora o aditivima“, ističe Šljivić.

Bez podrške u Republici Srpskoj

Nažalost, ova vrijedna porodica nije naišla na podršku u svojoj okolini. Hljeb osim za vlastite potrebe, legalno prodaju redovnim mušterijama, ali i pojedinim restoranima u okolini. Rekli su da lokalne kompanije i mediji do sada nisu imali sluha za ono što rade. Zanimljiva je činjenica da je njihov proizvod bio dio reportaže Evropske unije prije nekoliko godina, te je oduševio strance. Nikakvu pomoć niti donaciju nisu dobili, pa čak ni priliku da plasiraju svoj proizvod. Na sreću, ni to ih nije obeshrabrilo da rade ono što vole.

„Naša mala firma je uredno registrovana i redovno plaćamo porez. Nažalost, nema neke velike zarade od ovoga. Dok isplatimo obaveze i radnike, ostaje praktično prosječna plata. Mi se ne žalimo, jer postoje ljudi koji cijene to što radimo, a prija nam i naša nezavisnost u svakom smislu“, rekla je Radenka.

hljeb bez aditiva

Hljeb bez aditiva koji proizvode Šljivići (Foto: Direkt)

Malo je onih koji su danas zainteresovani za ovaj stari zanat, posebno u čistoj proizvodnji, gdje se mora raditi sa mnogo ljubavi i posvećenosti. Bitna im je činjenica da svoj posao rade pošteno za sasvim pristojnu zaradu i da im novac nije prioritet, nego kult porodice, zbog čega je sve i nastalo.

„Imali smo razne ponude od političkih stranaka i čelnih ljudi, ali ni tada nismo posustali i ostali smo vjerni onome što radimo. Nismo se prodali, niti ćemo ikad“, kazao je Željko Šljivić.

Pčelarstvo – druga ljubav

Radenkin suprug Željko Šljivić, građevinski inženjer po struci bavi se pčelarstvom od davne 1983. godine. Stanje u toj proizvodnji što se tiče finansija, kako i sam kaže, nije ništa bolje. Ističe da mu taj posao odgovara ljeti, jer zimi radi kao instruktor skijanja.

„Velika zabluda vlada kada je pčelarstvo u pitanju. Ljudi misle da dođeš do košnice i uzmeš teglu meda. Uopšte nemaju predstavu koliko tu ima posla, a stanje sa pčelama je sve lošije i lošije“, ogorčeno je rekao Željko.

Klimatske promjene i vegetacija vremenom se pogoršavaju, što svakako tjera pčele. Nije rijedak slučaj da se pčele, konkretno sa ovih prostora sele na Drinu, jer je klima tu neuporedivo bolja. No, pravog meda je sve manje, jer i pčelari rado zaobilaze teži put dobijanja meda, čime i sam med gubi na kvalitetu.

„I na tom polju je mnogo falsifikata, a inspekcije su za to krajnje nezainteresovane. Da ne napominjem da zemlja sa ovakvim potencijalom uvozi ogromnu količinu meda, što je potpuno besmisleno“, naglasio je Šljivić.

Nerealne su priče i očekivanja o tonama meda, koji navodno pojedinci proizvode. Nekada je meda bilo mnogo više, ali sada se uspije isfrcati između dvije i tri tone. Ista je situacija kada je u pitanju bagremov med, ali i šumsko – livadski.

Porodica Šljivić je čisti primjer kako obrazovani i vrijedni ljudi mogu raditi i van svoje struke, te zarađivati sasvim pristojno i obezbijediti egzistenciju, a pri tom sačuvati prave porodične vrijednosti.

Politika pustošenja

“Prošla su vremena kada je međunarodna zajednica propisivala rješenja u BiH i bila predvodnik u njihovom sprovođenju”, izjavio je negdje ovih dana visoki predstavnik Valentin Incko. Razuman čovjek, u vremenu razuma, ne bi tome imao šta prigovoriti. Domaći političari moraju znati šta hoće i kako mogu prevladati teškoće koje im stoje na putu.

Nažalost, domaći političari niti znaju šta hoće niti razumiju kako mogu savladati krize koje su proizveli i koje stalno proizvode. Vidimo to i na primjeru pravosuđa koje se sistematski podriva umjesto da se spašava od razornog samourušavanja. Analizu funkcionisanja pravosuđa sačiniće Evropska komisija umjesto institucija BiH. Ovih dana očekuje se izvještaj sudije Rajnharda Pribea. Od domaćih političara na vlasti se ne očekuje ništa. Oni godinu dana nakon izbora nisu u stanju da konstituišu vlast. Da su znali to da učine, mogli su ići u susret Pribeu.

Do danas su mogli biti na dnevnom redu parlamenta bar zakoni o VSTS-u i Zakon o Apelacionom sudu BiH.

Očigledno je da od domaćih političara neće biti koristi za posrnulo pravosuđe. Ono godinama nije u fokusu naših politika. Nikada nijedan političar nije progovorio o problemima pravosudnog sistema i značaju vladavine prava. Nikada se nijedan političar nije oglasio povodom mnogih pravosudnih skandala (osim kada je trebalo podržati nekoga od instaliranih izvođača radova). Niko nikada nije javno otvorio nijedan pravni problem. Kao da živimo u zemlji savršenog zakonodavstva i najefikasnijeg pravosuđa. Nema pravosuđa u programima političkih partija. Nema ga ni u planovima i programima rada zakonodavnih tijela. Kada se na dnevnom redu nađu godišnji izvještaji o radu pravosuđa, stranački jastrebovi ispale salve kritika i istog se dana sve zaboravi kao da nije ni postojalo. Nikome ne padne na pamet da zatraži posebne izvještaje o tendencijama u strukturi kriminala, o sajberkriminalu, o kome samo rijetki pojedinci nešto znaju, o zakonskom modelu koji generiše zloupotrebe u javnim nabavkama, o troškovima pravosuđa koji stalno rastu, o budžetskom novcu koji odlazi na odbrane po službenoj dužnosti… Dugo vremena politiku pravosuđe ne interesuje.

Krivično pravosuđe je definitivno izgubljeno. Danas je ono pod potpunom političkom i policijskom kontrolom. Stiče se utisak da se institucije danas bave prikrivanjem kriminala, a ne njegovim otkrivanjem. Istragama ozbiljnog kriminala danas se bavi nekoliko medija i nekoliko novinara entuzijasta i avanturista. I rade to bolje od državnih institucija! Politika je preko svojih poluga u pravosudni sistem instalirala ljude koji su sproveli do sada najefikasniju paralizu tužilačkog sistema. Stotine tužilaca danas nisu u stanju da za godinu dana provedu deset ozbiljnih istraga. To, naravno, ne mora da znači da su tužioci nesposobni, ali sasvim sigurno znači da su institucije u rukama nekompetentnih i da su pod kontrolom politika.

Zbog toga me brine stav visokog predstavnika. I napušta me nada da bi izvještaj sudije Rajnharda Pribea mogao uticati na rješavanje problema našeg pravosuđa.

Odnos politike prema pravosuđu isti je kao i odnos prema zdravstvu, obrazovanju, kulturi, nauci, porodici, prirodnom bogatstvu, ekologiji… Isti kao i odnos prema samoj sebi. Svuda su tragovi pustošenja. Stiče se utisak da domaći političari uopšte nisu svjesni šta rade. U onome što rade ne vidi se nikakva istorijska perspektiva. Ono što se vidi jeste gola pohlepa za bogatstvom i trajnom i neograničenom vlašću. Političari nemaju jasnih i realnih političkih ideja, nemaju ubjeđenja i nemaju vjere u ono što u političkom smislu rade. Iz njihove političke prakse naslućuju se samo političke želje koje nemaju nikakvu razumnu osnovu. To je paradoksalno stanje političkog uma.

Više puta sam govorio da prisustvujemo kraju politike. Ima mnoštvo primjera koji mogu ilustrovati taj politički suicid. Nedavno mi je mladi aktivista SNSD-a u Doboju ispričao tragikomičnu priču iz svog političkog iskustva. “Za izbore sam”, priča mladić sa rezignacijom, “lijepio plakate protiv našeg političkog protivnika Obrena Petrovića. Nazivali smo ga najpogrdnijim nazivima. Bio je za nas primjer najgoreg u srpskoj politici. Danas nam je taj isti Obren Petrović politički šef. Došli smo u situaciju da pred njim stojimo mirno.” Navodio mi je imena desetine ljudi iz drugih partija koje je udomila njegova stranka.

Saosjećao sam sa mladim čovjekom koji je vjerovao u ideal politike i razumijevao politički aktivizam kao častan posao koji pomaže biračima da se opredijele kome će dati svoj glas. Ljudi koji su predano prihvatili politički aktivizam danas su izgubili demokratsku nadu pred bezumljem političkih lidera. Oni sve manje vjeruju političkoj eliti koja ih uvjerava da su njihovi najbolji članovi oni koji su bili najgori u protivničkim taborima (“preletači”). Instalirana praksa podrivanja opozicionih stranaka je nerazumna i pogubna. Ona će se grdno osvetiti tvorcima šizofrene ideje da je dobra politika na sve moguće načine uništiti političkog protivnika.

Lideri, željni apsolutne vlasti, napravili su od politike ucjenjivački biznis koji im garantuje lagodnu kontrolu političkog i privrednog prostora. Na najznačajnije funkcije instalirali su ljude sumnjive prošlosti i kriminalnih biografija kojima se lako upravlja. Oni su im kadrovi od posebnog političkog povjerenja zbog toga što znaju da su taoci i da mogu stradati jedino ako naprave pogrešan politički potez. Tako se nomenklatura na vlasti približava mafijaškoj organizacija, što snažno diskredituje samu ideju politike kao časne i neophodne društvene djelatnosti.

Izborne krađe i prevare, koaliciono trgovanje i trgovanje političkim pozicijama (u kojima je sve više ponižavanja i samoponiženja!) poprimilo je razmjere svojevrsnog kriminala koji ostaje izvan domašaja pravosudne vlasti. Gomile neobrazovanih, nedarovitih i netalentovanih ljudi dobile su priliku da upravljaju državnim poslovima. Država, kao sinonim i ogledalo dobre vlasti, nestaje pod naletom nesposobnih i neodgovornih. Gotovo svakodnevno prisustvujemo sunovratu politike o kojem će se tek govoriti.

Kod Iljfa i Petrova, u romanu “Dvanaest stolica”, postoji lik bravara koji je od ostataka motocikla napravio stacionarni motor. Taj motor je izgledao kao pravi – jedino što nije radio! Današnji političari po svemu liče na tog bravara. Nezavisne novine

(Autor je sudija Suda BiH)

Eric Nelson: Palmer stiže u decembru i ostaje

Reforme treba da omoguće napredovanje BiH ne samo u vojnom aspektu nego i u vladavini zakona, kaže ambasador SAD-a u našoj zemlji

mbasador Sjedinjenih Američkih Država u Bosni i Hercegovini Eric Nelson kazao je u intervjuu za bh. štampu da je pitanje slanja ANP-a isuviše ispolitizirano. Odgovarajući na pitanje Oslobođenja da li je moguće da se slanje Prvog godišnjeg plana za NATO odgodi na pet godina, kako bi se udovoljilo političkim liderima koji skoro svakodnevno pozivaju na separatizam, Nelson je odgovorio: “Kao što sam i rekao, to je isuviše ispolitizirano pitanje. Ne radi se tu o članstvu, to je odluka koja će se donijeti u budućnosti, jer je potreban konsenzus za to. Razgovor o članstvu je kontraproduktivan u ovom trenutku. Postoji konsenzus u vezi sa vrijednošću partnerstva, postoji vrijednost u vezi sa nastavkom tog partnerstva i ono što NATO partnerstvo nudi i očekuje jeste da zemlja počne odbrambene reforme. Ideje o odgađanju reformi za nekih pet godina ili neki proizvoljni broj godina nema nikakvog smisla. Nema smisla ni u vezi sa očekivanjima NATO-a i ponudom za partnerstvo niti u vezi sa onim što EU traži – da BiH formira vlasti koje će početi provoditi ozbiljne reforme, a koje će pokazivati napredak kandidata ka članstvu u EU.”

Prava odluka

Slaže se da postoje različita mišljenja u vezi sa NATO-om i partnerstvom i koje prednosti se nude BiH.

– Članstvo se trenutno ne nudi. Još ne postoji konsenzus u ovoj zemlji da BiH želi postati još jedna saveznica NATO-a. Ali, ono o čemu se sada radi, ono što je ponuda i što je pozivnica od saveznika u NATO, jeste hajde da radimo na odbrambenim reformama. Imali smo do sada dobro partnerstvo. BiH napreduje, ona je pouzdan partner u borbi protiv terorizma u mirovnim misijama, a sada je važno da počnu reforme i to je ono što NATO nudi i očekuje od BiH. Znači Godišnji plan u vezi s tim koje su to reforme koje je zemlja spremna provesti. Ove reforme treba da omoguće napredovanje BiH mnogostruko ne samo u vojnom aspektu nego i u vladavini zakona. Te reforme komplementarne su reformama EU, ono što Unija očekuje, rekao je Nelson.

Na pitanje da li bi Ambasadi SAD-a bio prihvatljiv dogovor koji isključuje ANP, Nelson odgovara kako se ne radi o tome šta bi prihvatila američka ambasada ili ne, nego kakve obaveze je BiH spremna prihvatiti.

– I kao pouzdani partner Bosne i Hercegovine, mi želimo da BiH donese pravu odluku, kaže Nelson.

Upitan da li je moguća revizija Dejtonskog sporazuma, Nelson je poručio kako je uvijek važno reći da je posvećenost SAD-a osnovama Dejtonskog sporazuma trajna.

image

BIH JE POUZDAN PARTNER U BORBI PROTIV TERORIZMA U MIROVNIM MISIJAMA/SENAD GUBELIĆ

– Dejtonski mir predstavlja našu predanost teritorijalnom integritetu i suverenitetu ove zemlje koja se sastoji od dva entiteta, tri konstitutivna naroda i Ostalih. Mi smo radili kako bismo omogućili razgovore u vezi sa reformom Ustava mnogo godina, često uz razočaravajuće rezultate. Nije se tu radilo o nedostatku pokušaja da se dese razgovori, ali većina reformi nije uspjela zbog nedostatka političke volje. Te reforme treba da se diskutuju u okviru vladinih institucija i te reforme će zahtijevati konsenzus među entitetima i među tri naroda. Dejtonski ustav to traži i zahtijeva. Dejtonski ustav će se morati evoluirati, potcrtao je Nelson.

Govoreći o kontaktima sa članom Predsjedništva BiH Miloradom Dodikom, Nelson je podsjetio da je lider SNSD-a pod sankcijama SAD-a zbog postupaka koji su ugrozili Dejtonski sporazum, te je “interakcija s njim donekle ograničena”.

– Sastajem se kao sa članom Predsjedništva. Imao sam dobre diskusije s njim i radujem se budućim razgovorima, gdje ćemo se moći dogovoriti o tome na koji način SAD mogu pomoći BiH da ide naprijed, rekao je Nelson.

Govoreći o deklaraciji SDA, istakao je da su SAD bile dosljedne u odbijanju političke retorike koja odmaže i čija je namjera podjela.

– Javno smo govorili protiv takve retorike i od SNSD-a i SDA i drugih stranaka. Ono što je važno i o čemu se radi jeste da teška pitanja sa kojima se BiH suočava trebaju biti predmet razgovora u okviru pozitivnih napora i u okviru demokratskih institucija koje postoje s tom svrhom kao što je Parlament, rekao je Nelson.

Ambasador je najavio dolazak u BiH specijalnog predstavnika SAD-a za zapadni Balkan Matthewa Palmera početkom decembra.

Vlast nema ni FBiH

– Doći će na sjednicu Vijeća za implementaciju mira (PIC), ali planira i neke posjete i sastanke pored toga. Tako da očekujemo da će značajno vrijeme provesti ovdje, otkrio je Nelson.

Govoreći o formiranju vlasti, Nelson je istakao da SAD i dalje traže načine koji mogu pomoći strankama da dođu do konsenzusa u tome kako da formiraju koaliciju.

– To radimo sa našim ključnim saveznicima, Evropskom unijom. Svi smatramo da je neophodno hitno formiranje vlasti, jer ako ne dođe do toga, to samo odgađa dalje reforme i napredak koji bi trebao uslijediti. Nije to samo pitanje Vijeća ministara nego i nesastajanja parlamenata i nepostojanja vlasti u FBiH, u nekim kantonima koalicije nisu formirane, primjećuje Nelson.

Upitan isprepliću li se interesi SAD-a i Rusije u BiH, Nelson je kazao da su SAD predane miru i stabilnosti u BiH, kao i njenom suverenitetu i teritorijalnom integritetu.

– Mi nemamo ciljeve koji se odnose na ovu zemlju, osim onih koji se odnose na napredak i mir. Naša pomoć je transparentna. Naše partnerstvo je otvoreno. U drugim zemljama u regionu vidjeli smo da je ruski uticaj bio destabilizirajući. Mi smo predani tome da promovišemo stabilnost u ovoj zemlji i nadamo se da će naši interesi da se usklade sa interesima ostalih članica PIC-a. A kako idemo dalje, nadam se da ćemo se moći složiti o jačanju vladavine prava i jačanju stabilnosti i bezbjednosti u zemlji, zaključio je Nelson. Oslobodjenje