Zašto nema nagrade za informacije o ubistvima Kneževića, Markovića, Mauzera?

Nedavno se navršilo 20 godina od ubistva Srđana Kneževića tadašnjeg zamjenika načelnika Centra javne bezbjednosti Istočno Sarajevo i ratnog komandanta jedinice “Beli vukovi”. Porodica Knežević pita zašto se ni nakon dvije decenije ne zna ko je ubio Srđana i zašto predsjednik Republike Srpske nije ponudio novac i za informacije o ovom ali i ostalim nerazjašnjenim ubistvima u Republici Srpskoj.

“Poštujemo namjeru predsjednika Republike Srpske da ponudi novčanu nagradu za informaciju o ubistvu mladića Davida Dragičevića”, kaže Nemanja Knežević, sin pokojnog Srđana Kneževića ali pita zašto Milorad Dodik svih ovih godina nije ponudio nagradu za informaciju o ubistvu njegovog oca.

“Moj otac je za života ušao u legendu. U ratu je četiri puta odlikovan. Kad prođete kroz Pale ili bilo koji grad u Republici Srpskoj svi će vam reći ko je bio Srđan Knežević”,

ističe Nemanja i pita zašto neko želi da se lik njegovog oca baci u zaborav.

“Zašto predsjednik Republike Srpske nije pomogao u rasvjetljavanju ubistva mog oca? Zašto nije pomogao da se sazna ko je ubio Željka Markovića? Zašto nije pomogao da se otkrije ko je nalogodavac ubistva Mauzera? Da li su oni bili nebitni ljudi?”, pita Nemanja i ponavlja da treba da se rasvijetli ubistvo mladića Davida Dragičevića.

“Ne znam zašto nekome nije u interesu da se rasvijetli i ubistvo moga oca? Sem lažnih predizbornih obećanja ništa nismo dobili, a nas zanima samo istina”, tvrdi Nemanja i ističe kako niko nikada nije pitao kako živi porodica pokojnog Srđana Kneževića.

“Niko se nikada nije zapitao kako je moja majka iškolovala mene i brata. Zašto predsjednik nije ponudio 500 hiljada maraka da se pomogne porodicama Srđana Kneževića, Željka Markovića i Ljubiše Savića Mauzera?”

Podršku porodici Knežević daju saborci ubijenog Srđana i svi časni borci ovog kraja. I oni podržavaju namjeru Milorada Dodika, ukoliko je iskrena, da novčanom nagradom dođe do informacija o ubistvu Davida Dragičevića.

“Treba pomoći da se otkrije ko je oduzeo život mladom čovjeku sinu našeg saborca, ali šta je sa otkrivanjem istine o ostalim nerazjašenjenim ubistvima? Milorad Dodik je prije 12 godina došao na vlast obećanjima da će riješiti sva nerasvjetljena ubistva u Srpskoj”, kaže predsjednik Boračke organizacije “Ilidžanski borac” Goran Šehovac i nastavlja:

“Pitam predsjednika kada će doći na red ubistvo Željka Markovića, ubistvo Mauzera i ubistvo našeg komandanta Srđana Kneževića?Takođe želim da ga pitam iz kog budžeta nidi pola miliona maraka za informacije o ubistvu Davida Dragičevića? Da li je to novac iz Fonda za liječenje bolesne djece? Da nije možda iz dobiti koju ostavaruju preduzeća njegove djece? Da nije možda Dodik odlučio da ove godine on i premijerka ne kupuju auta ni sebi ni svojoj djeci ni ministrima? Da li su to sredstava iz kojih će platiti istinu o ubistvu jednog mladog čovjeka?”

Porodica Knežević i saborci ubijenog Srđana ističu da im nije namjera da kritikuju ličnost predsjednika ili rad bilo koje instituciju Republike Srpske.Ističu da ih politika ne zanima već samo istina o tome ko su ubice a ko nalogodavci svih nerazjašnjenih ubistava u Srpskoj.

Do poslednje kapi vode

Neko je negde okupljanje ljudi koji se bore protiv izgradnje malih hidroelektrana na Staroj planini nazvao prvim srpskim ekološkim ustankom. Zapravo bi to i trebalo da bude dodato zvaničnom nazivu ove inicijative.

Često sam razmišljala zbog čega se na ovim prostorima nije zapatio masovan ekološki pokret, poput onih koji postoje ne samo u najrazvijenijim zemljama, već i u pojedinim nekadašnjim komunističkim zemljama Evrope. A nije da nije bilo gorućih ekoloških problema koji su pogađali hiljade i desetine hiljada ljudi i u bivšoj Jugoslaviji. Takoreći čitave gradove.

Kada je započela duga i bolna tranzicija (još uvek nezavršena) činilo se da će se stvoriti novi prostor za građansko delovanje u toj oblasti. Kao i i mnogo toga drugog, i zaštita životne sredine je postala državni projekat, oblast u kojoj je prepoznat potencijal za rabljenje raznih državnih i stranih fondova.

Nicale su preko noći ekološke organizacije od tri člana koje su na vrlo bezbolan način dolazile do novca kroz projekte, kreirane tako da se što jednostavnije zadovolje formalni kriterijumi donatora. A poznato je da se svest najlakše menja kroz obuke, bilborde, tu i tamo neku akciju čišćenja nekog rečnog korita ili parka, uz uredno prisustvo raznih lokalnih funkcionera ili službenika ministarstva, resorno zaduženog za ovu oblast.

Kada se projekti završe, napišu se izveštaji, donatorima zahvali na saradnji pa kud koji. Do sledeće prilike. I tako smo došli u paradoskalnu situaciju da iako je formalno gledano, zaista mnogo napora i resursa, naročito finansijskih uloženo, sve ono što je i urađeno došlo je do takoreći zanemarljivog broja građana. Onih koji je zapravo trebalo da budu glavna ciljna grupa u tom milenijumskom ekološkom osvešćivanju Srbije.

Paralelno sa tim, institucije su radile kako su radile, vlast je građane tretirala kako je tretirala, investitori su počeli da vršljaju Srbijom, a Vlade, sve do jedne su se utrkivale koja će im biti servilnija. Kada je i ono malo preostalih javnih resursa razgrabljeno, krenulo  se i dalje. Sa koncesijama na izvorima vode, deponijama i rečnim obalama. Očekujem da predmet sledeće faze bude ako je nekako moguće i vazduh, no videćemo.

I ljudi su trpeli. Srozavali svoje dostajanstvo do granica mogućeg. Očigledno ja da ona stara izreka o tome kako je sa dna samo jedan put, i to onaj ka vrhu, ipak primenljiva i u vremenu sadašnjem. Čini se da je ovde taj presudni momenta jedino logično i mogao da bude vezan za priordu.

Od države i njenih institucija, čini se da ovde retko ko još ima bilo kakvih očekivanja. Oguglalo se na neljubazne službenike, čekanja, nedovoljno ljudi u zdravstvu, loše školstvo, previše puta izrečene laži o nekim budućim velikim delima, razbacivanje državnog novca. Ali kada je nekim ljudima dirnuto u ono što su do sada smatrali svojom sigurnom zonom za beg od te i takve države, verovatno je to bila crvena linija.

Malo, po malo, takoreći stidljivo, mogle su se čuti vesti o ljudima koji su se u Zaječaru borili protiv bahatog vlasnika hotela koji vodu iz gradskih arterskih izvora koristi za grejanje ogromne zgrade, pa je potom, tako iskorišćenu vraća nazad u sistem gradskih česmi. O protestima protiv visokih hidroelektrana na Limu, o žiteljima Miljakovca koji se bore da očuvaju izvor pitke vode vrhunskog kvaliteta, jedinstven u Beogradu u situaciji kada protiv sebe imaju gradske institucije koje falsifikuju podatke o proceni ekološkog uticaja tu planirane gradnje. O inicijativi Savski nasip koja se godinama bori protiv divlje gradnje koja ugrožava vodosnabdevanje glavnog grada Srbije. I konačno o grupi Odbranimo reke Stare planine. Slični primeri postoje i u regionu – Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji.

Sve ove grupe i inicijative su autentično građanske. I kao takve su reakcija na sve ono što država, ne samo da nije uradila u prethodnih osamnaest godina, već  je svojim vrlo aktivnim pristupom i proizvela i tako postala ne samo saučesnik, već glavni i odgovorni urednik nove faze u našo kolektivnoj propasti u kojoj je voda glavni resurs za otimanje. Ali, isto tako su reakcija na sve ono što je trebalo, ili se barem od njih to očekivalo, a nisu uradile, nevladine organizacije od 2000. pa do danas.

Verujem da jako mali broj građana Srbije zna bilo šta o sjajnim ljudima koje sam malo pre pomenula. O njima se ne može čuti skoro baš ništa na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, u tiražnim dnevnim listovima, a još manje lajf stajl magazinima. Što je opet samo po sebi apsurdno, jer svi oni na primer promovišu prirodne lepote Srbije kao ogroman turstički potencijal. Mali problem je što od toga neće ostati ništa bez ljudi koji su sada od vlasti i njihovih istomišljnika označeni kao provokatori, politički motivisani, neodgovorni pojedinci.

To većina građana ne zna. Pitanje je zapravo koliko onih koji nisu rođeni u istočnoj Srbiji, ili su istinski zaljubljenici, uopšte zna bilo šta o Staroj planini. Po logici, daleko je to od mene, ne trude se ni da saznaju. U tom konceptu, potpuno su nesvesni da će taj mehanizam vrlo brzo stići i na njihova vrata, ako država ne promeni pristup. Ali kada računi Infostana budu značajno veći, teško da će biti prostora za reakciju.

A mehanizam podrazumeva iživljavanje nad prirodnim resursima u zakonom zaštićenom parku prirode, čiji jedini efekat na kraju ostaje profit u privatnim kompanijama. Ne bih sada ovde detaljisala o svoj mogućoj šteti u eko sistemu koja će nastati izgradnjom planiranog broja malih hidrocentrala.

Ono što se mora istaći, jeste, da iako postoji direktiva Evropske unije o podsticanju izvora obnovljive energije, sve zemlje članice konstantno vrše i procenu njihovog uticaja na prirodu. Tako sada većina njih odustaje od konecepta malih turbina jer su izračunali da su korist i potencijalna šteta u orgomnoj nesrazmeri zbog male količine struje koja se tako proizvede. A Srbija se tek sprema u taj poduhvat.

Negde sam ovih dana pročitala i da je neko izračunao da kada bi se napravile sve planirane male hidrocentrale u Srbiji, efekat bi bio isti kao kada bi apsolutno sva domaćinstva prešla na korišćenje štedljivih sijalica. Nisam stručna da dajem takve procene, ne znam ni šta bi bilo pametnije rešenje od toga, ali znam pouzdano da država ne sme o tome odlučivati sama. Bez učešća stručne javnosti a posebno iskazane volje građana koji žive na tim područjima, u selima koja će se bukvalno ugasiti ako im se uzmu reke. A to se konstantno ne dešava već godinama.

Zato je nakon brojnih akcija, razgovora, pregovora, lokalnih seoskih zborova, za 2. septembar u Pirotu najavljen veliki protest protiv izgradnje malih hidrocentrala na Staroj planini. Koliko će sluha za te zahteve biti, videćemo, ali teško je poverovati da će aktivisti inicijative Odbranimo reke Stare planine odustati. A svi ostali sedite i čekajte da država dođe i do vaše poslednje kapi. I u bukvalnom i u prenesenom značenju, svejedno vam je.

Danas

Ambasada SAD u BiH: Lažne optužbe Milorada Dodika

Ambasada SAD u BiH je saopštila da sve što je predsednik RS Milorad Dodik u utorak izneo na konferenciji za novinare jesu izmišljotine i neistina. Ponovo se pomoć naroda Sjedinjenih Američkih Država koristi da bi se dokazivale neverovatne teorije zavere koje su u službi izbornih kampanja u Bosni i Hercegovini, stoji u današnjem saopštenju ambasade.

Predsednik je juče na konferenciji za medije u Banjaluci komentarisao sporazum Vijeća ministara BiH sa USAID-om o raspodeli osam miliona dolara za projekte. Dodik je naveo da je to bilo mimo dosadašnjih procedura i znanja Republike Srpske, i ocenio da je “vreme da se pobunimo na tu temu”. On je rekao da USAID radi pod plaštom borbe protiv korupcije, a da se zapravo radi o “mešanju u unutrašnje stvari države”.

“Ranije to nije moglo da se dešava. USAID je mogao da donira sredstva zajedničkim institucijama i da se implementacija vrši predviđeno zakonima Republike Srpske i BiH. Meša se u unutrašnji život BiH, na bazi prakse koja je ranije osmišljena u američkoj ambasadi, i ide na to da se zaobiđu procedure. Dodeljuju se institucijama i organima koji su prikriveni, to je mešanje u unutrašnje stvari, bez obzira što imaju prividnu saglasnost”, poručio je Dodik.

Misija Ambasade SAD-a u BiH je odbacila Dodikove optužbe ocenivši ih kao “izbornu kampanju”.

“Ponovo se pomoć naroda Sjedinjenih Američkih Država koristi da bi se dokazivale neverovatne teorije zavere koje su u službi izbornih kampanja u Bosni i Hercegovini. Prema procenama, Sjedinjene Američke Države do sada su uložile gotovo dve milijarde dolara u rekonstrukciju i izgradnju demokratskih institucija u BiH”, navodi se u saopštenju.

Kako bi se osigurala transparentnost i partnerski odnos sa vladama u Bosni i Hercegovini, dodaje se u saopštenju, USAID je u proteklih šest meseci radio na pripremi Okvirnog sporazuma sa Vijećem ministara BiH u svrhu definisnja programa za borbu protiv korupcije. “Ovo je tek prvi korak. O konkretnim detaljima programa se upravo sada razgovara sa bh. vlastima. Planirani programi bi trebalo da predstavljaju nastavak dosadašnjih napora u borbi protiv korupcije posredstvom automatizacije vladinih sistema, poboljšanja procesa javnih nabavki, podrške javnom nadzoru nad potrošnjom vlasti. Kao i uvek, Vlada SAD svoje projekte implementira uz punu koordinaciju sa domaćim vlastima i u skladu sa domaćim zakonima. Lažne optužbe Milorada Dodika na račun projekta koji za cilj ima borbu protiv korupcije u javnom sektoru trebale bi da podstaknu pitanja o njegovoj predanosti transparentnoj i efikasnoj vladavini, kao i o njegovim ličnim motivima, imajući u vidu nedavne izvještaje o nekretninama i drugoj imovini u njegovom posedu”, stoji u saopštenju Ambasade.

Tekući programi Vlade SAD usmereni su na podršku reformskim procesima u zemlji, podsticanje ekonomskog razvoja, poboljšanje bezbednosti i osnaživanje civilnog sektora, uključujući i nezavisne medije, stoji u saopštenju u kom se dodaje da su ponosnina sve to.

“Pokušaji da se javnost zavede i da se zaplaše organizacije i pojedinci koji su posvećeni izgradnji bolje Bosne i Hercegovine su neprihvatljivi i nedemokratski”, zaključuje se u saopštenju.

Dodik: Američka ambasadorka je ostrašćena i meša se u unutrašnja pitanja BiH

Dodik je večeras optužio američku ambasadorku u BiH Morin Kormak da je ostrašćena i da se meša u unutrašnja pitanja u BiH.

On je rekao da je to “politika stare administracije Baraka Obame i da to nema nikakve veze sa sadašnjom vlašću Donalda Trampa”.

“Novac USAID-a je uvek ovde išao kroz Sorošev program, a tako je i sada. Najčešće se finansiraju razni takozvani mediji koji nastoje da prikažu što goru situaciju ovde i neki pojedinci koji se finansiraju kako bi pravili i davali razne informacije”, rekao je Dodik, prenela je Radio-televizija RS (RTRS).

Dodik je odbacio i tvrdnje predsedavajućeg Saveta ministara BiH Denisa Zvizdića da entitetski nivo nema nadležnost da se meša u potpisivanje sporazuma sa USAID-om o projektu doniranja osam miiona dolara za jačanje borbe protiv korupcije.

“To što je Zvizdić sebi umislio, zato i jesu ove četiri godine propale. Oni su umislili da su neko izolovano ostrvo… Naravno da mi imamo pravo da utičemo na to. Mi dajemo legitimitet. On nikad ne bi bio predsedavajući Saveta ministara da nisu ovi ‘luzeri’ iz Saveza za promene odlučili da izdaju Republiku Srpsku i da njemu daju saglasnost”, kazao je Dodik.

N1

RUPE, ODRONI I KRDA KRAVA Magistrala užasa između Foče i Nikšića kao KOZJA STAZA na ivici PROVALIJE

Rupe, odroni, suženja i krda krava na putu s pogledom u provaliju – tako izgleda magistrala Foča – Nikšić, najgori i najopasniji put na Balkanu.

Da apsurd bude potpun, to je međunarodni put, koji povezuje glavne gradove dve evropske zemlje – Sarajevo i Podgoricu, ali i put kojim  turisti dolaze na jednu od najatraktivnijih turističkih destinacija u Republici Srpskoj – Rafting centar na Tari.

I dok na društvenim mrežama traje rasprava užasnutih turista, a za neke od njih je čak i loš međudržavni put argument da “treba ukinuti Republiku Srpsku”, turistički radnici iz Foče već godinama kubure u tom bespuću.

– Taj put je užasan, stvarno, ali samo do granice, čim pređete u Crnu Goru put je dobar. Dodatni komentar, naravno, nije potreban –  kaže Borko Todorović, menadžer jednog od rafting kampova na Tari.

Magistrala užasa je ipak pravi autoput, u odnosu na “novi put” uz desnu obalu Tare, koji su opštinari iz Foče “svečano otvorili” prije skoro godinu dana.

Mada se ne radi o putu, nego tek o prosječenoj trasi, na kojoj, tvrde oni koji su se usudili da prođu tuda, nema ni čestitog makadama, na toj se dionici naplaćuje putarina i to pozamašna: čak dva evra po osobi u automobilu.

Turistički radnici su godinama tražili da se izgradi taj put, kako turiste ne bi morali voziti preko državne granice na start raftinga, do kojeg se, geografski gledano, može doći i kroz Republiku Srpsku, jer je Tara prirodna granica između BiH i Crne Gore.

Ipak, ono što su dobili, sve ih je zapanjilo, mada su mislili da ih više ništa ne može iznenaditi. Blic

portal Srpskainfo

Počeo izborni rat u Palama DNS i SDS ukrstili politička koplja

Paljanski SDS i DNS ukrstili su politička koplja, iako do početka zvanične izborne kampanje ima nešto manje od petnaestak dana. DNS-ovci su pozvali sve porodice u kojima ne radi ni jedan član da se registruju kod njih kako bi napravili listu prioriteta za zapošljavanje. u SDS-u su ubijeđeni da je to samo zarad glasova.

“Ovo je jednostavno jedan vid političke malverzacije, na šta smo mi željeli da skrenemo pažnju našim građanima, meni je jasno da je to mlada politčka stranka na našoj regiji, da ljudi žele da naprave odličan rezultat, sve je to uredu, ali moraju da se bore dovoljenim političkim sredstvima,“ kaže Bojan Ninković, predsjednik OO SDS Pale.

Šta je sporno, pitaju u DNS-u. Za dvije decenije vladavine u Palama niste ništa napravili, ni socijalnu kartu -odgovaraju DNS-ovci. Sramota je kažu, što uopšte ima porodica u kojima niko ne radi.

“Da smo mi bili u vlasti prethodnih 20 godina, u opštini Pale sigurno ne bi postojala potreba da se ova evidencija uspostavlja i pomaže ovim kategodijama, već bi one bile sve zaposlene. Međutim oni što su bili na vlasti prethodnih 20 godina oni su zapošljavali svoje uže članove porodica, pa i gospodin Ninković,“ rekao je Aco Stanišić, potpredsjednik OO DNS-a Pale.

Ubijeđeni su u paljanskom SDS-u da bi moglo doći i do zloupotrebe ličnih podataka. O tome nema govora kažu u DNS-u. Podsjećaju da su sa SNSD-om, i to kao opozicija, do sada skućili devet porodica. Njih slobodno mogu pitati da li im je iko ikad tražio bilo koji lični dokument i koristio ga u druge svrhe.

“Mi lične karte i matične brojeve uopšte ne uzimamo, jedino šta nam je potrebno jeste ovjerena kućna lista. Na žalost evidencija koja nam je dostupna iz Zavoda za zapošljavanje i Centra za socijalni rad nije dovoljna kako bi napravili parametre ko je prioritet za zapošljavanje,“ kaže Stanišić.

Iako su tek juče objavili poziv, u DNS-u kažu da im se već javila jedna porodica. Sigurni su da će ih biti još.

Ograđivanje zone neposredne zaštite izvorišta “Vrelo Vlahovići”

Područje zone neposredne zaštite obuhvata prostor oko vodozahvatnih objekata, kojom se vodozahvatni objekti štite od slučajnog ili namjernog zagađenja ili oštećenja. Pristup na područje zone neposredne zaštite dozvoljen je samo ovlaštenim osobama, što uključuje zaposlenike J.P. “Vodovod i kanalizacija” – Pale koji stalno ili povremeno rade na objektima unutar ove zone i nadležnim inspekcijskim organima u toku vršenja redovnih ili vanrednih kontrola ove zone, kao i drugim licima uz posebno odobrenje J.P. “Vodovod i kanalizacija” – Pale.

Bio je najsiromašniji predsednik, a neće ni penziju

Poznat je kao “najsiromašniji predsednik na svetu”, a sada se povlači iz ličnih razloga

Bivši urugvajski predsednik Hose Mohika izjavio je da ne želi da prima nikakvu penziju na osnovu svog senatorskog staža, prenosi BBC.

Mohika je u utorak dao ostavku na senatorsko mesto.

Hose Muhika, koga zovu „najsiromašniji predsednik na svetu“ je bio senator u urugvajskom parlamentu od 2015. godine, kada je završio svoj petogodišnji predsednički mandat.

Muhika (83), bivši gerilski vođa koji je više godina bio u zatvoru, u pismu je naveo da se povlači iz ličnih razloga i objasnio da ne želi da ostane u Senatu do kraja mandata 2020. godine jer je „umoran posle dugog putovanja“.

Ode još jedan: Sudbina čuvenih YU brendova – Čitajte u Nedeljniku

Kako smo se posle razlaza i raspada odnosili prema uspešnim i vrednim robnim markama?

Ode još jedan.

Tako je, verovatno sa setnim uzdahom, prokomentarisao svako od nas bacajući pogled na kuhinju, špajz ili kupatilo u kojima je frižider, zamrzivač ili veš-mašina s oznakom „Gorenje“.

E, pre neki dan kineska kompanija Hisense grupa iskeširala je 293 miliona evra i kupila nešto više od 95 odsto vlasništva slovenačkog proizvođača bele tehnike Gorenje.

Tako je nekadašnji suvereni vladar jugoslovenskog tržišta aparata za domaćinstvo i najveća brend-ikona slovenačke privrede, posle preživelih ratova (smanjenje tržišta) i tranzicije (promena vlasničke strukture), dopala ruku jedne od najvećih kineskih korporacija. Najbolja vest iz informacije o prodaji je da Kinezi nisu glupi i da znaju šta su kupili jer su se obavezali da će sačuvati brend Gorenje, a fabrika u Velenju postaće Hisenseov centar za istraživanje i razvoj i glavna proizvodna tačka u Evropi.

Kako smo se posle razlaza i raspada odnosili prema uspešnim i vrednim robnim markama? Možda se najbolja slika može steći posmatranjem trougla Galenika–Pliva–Krka? Kako izgleda predanost birokratije u borbi protiv kapitalizma?

U novom Nedeljniku (na kioscima od četvrtka 16. avgusta) čitajte istraživanje Miše Brkića o velikim YU brendovima + SPECIJAL TOP 100 FIRMI U SRBIJI

Digitalno izdanje dostupno na NOVINARNICA.NET