Senator Wicker: Umorni smo od načina na koje etničke politike dominiraju u BiH

Američki senator Roger Wicker je u sklopu višednevne posjete BiH izjavio da „ne želimo vidjeti” BiH da ostane iza susjednih zemalja kada je riječ o napretku.

„Napredak koji želimo vidjeti u cijeloj regiji najviše uključuje napredak u BiH”, rekao je Wicker koji predvodi delegaciju Kongresa SAD tokom službene posjete BiH.

U obraćanju javnosti u američkoj ambasadi u Sarajevu, Wicker je rekao da spominjanje uspostavljanja trećeg entiteta smatra kršenjem duha Dejtonskog sporazuma i predstavlja opasnost za stabilnost BiH.

„Apelujemo na vlasti BiH da poduzmu neophodne korake da bi se išlo ka integracijama”, rekao je Wicker, dodavši da od bh. vlasti očekuje da postanu efikasne i odgovorne.

Strukture vlasti, kako kaže Wicker, ne služe dobro građanima BiH.

„Mi smo umorni od načina na koje etničke politike dominiraju debatom i čine tako teškim donošenje odluka da bi se napredovalo”, kaže Wicker.

Dodao je da SAD dijeli mišljenje sa svojim saveznicima i građanima BiH da oni žele ići naprijed, a da trenutna situacija u zemlji nije od pomoći mladim ljudima koji imaju želju ostati u BiH.

Kako je rekao, diplomatska zajednica u BiH nastoji zaštiti ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava, dodavši da u vezi toga ne smije biti nikakvih kompromisa.

„Radeći zajedno, Evropa i SAD moraju čvrsto djelovati u vezi sa onima koji podrivaju ovakve principe i da treba da postoje sankcije za one koji to najviše čine”, rekao je Wicker.

U sklopu posjete, Wicker i delegacija Kongresa SAD će se sastati sa bh. političarima, ljudima iz međunarodne zajednice i predstavnicima civilnog društva.

VOA

Почиње наплата кеса у „Максију” и „Темпу”

Од 16. јула купци ће у свим супермаркетима „Делеза” кесу плаћати два динара, односно пет у хипермаркетима

Kомпанија „Делез” почеће, од 16. јула, да наплаћује пластичне кесе и у продавницама „Макси” и „Темпо”. Кесе ће коштати два динара у „Максију”, односно пет динара, колико ће стајати оне веће у хипермаркетима.

У овој трговинској компанији рекли су за наш лист да је употреба пластичних кеса смањена 60 одсто  у „Шоп енд го” продавницама, у којима је ова пракса уведена пре тачно три месеца.

– Свест грађана се полако мења и драго нам је што смо наишли на позитивне реакције грађана – кажу у „Делезу” и додају да према искуству које имају с других тржишта, цена треба да буде симболична, али довољна да подсети купце о значају промена навика које су усмерене ка заштити животне средине. У прилог томе је и податак да је у другим земљама у којима послује овај белгијски трговац употреба кеса смањена готово 80 одсто.

– Запослени у радњама нам преносе свакодневна искуства и да је заправо све више оних који долазе у куповину с цегером. То је оно што желимо да постигнемо и у „Максију” и „Темпу” – рекла је Мирјана Јовашевић, директорка за корпоративне комуникације и одрживо пословање компаније „Делез Србија”. Због тога ће, у  недељи пре почетка акције, од 9. јула сви купци који у „Максију” буду остварили рачун већи од 1.500 динара, односно у „Темпу” за рачун већи од 3.000 динара, добијати бесплатне цегере, све до истека залиха.

У Србији грађани у просеку троше седам пластичних кеса дневно, односно 2.555 годишње, што је више од две милијарде кеса годишње. Пластичне кесе користимо свега неколико минута, од продавнице до куће, а потребно је неколико стотина година да се свака од њих разгради.

Према незваничним проценама трговинског сектора у Србији, у нашој земљи годишње се за набавку пластичних кеса потроши око 20 милиона евра, а 30–40 одсто њих се баци, што директно утиче на загађење животне средине. Једна кеса трговце кошта у просеку око динар.

За сада од већих  трговинских ланаца кесе наплаћују „Делез”, „Аман”, дрогерије ДМ и „Лили”. У компанији „Меркатор С” (продавнице „Идеја”, „Рода”, „Меркатор”) недавно су рекли за наш лист да траже модел који је одржив у пракси, али нису открили датум од када кесе више неће бити бесплатне.

У Министарству заштите животне средине недавно су потврдили да је избацивање из употребе пластичних кеса у Србији једно од актуелних питања унапређења заштите животне средине, а истовремено његовим решавањем достижемо европске савремене стандарде када је у питању животна средина.

Како је недавно објављено, тренутно су у изради специфични планови имплементација ЕУ директива који ће бити основ за преговоре с ЕУ и којима ће бити дефинисани тачни предлози рокова за усклађивање и позиција за преговоре.

Закон који буде донет биће обавезујући за све субјекте на које се тематски односи и непоштовање примене закона ће повлачити санкције.

Izvor Politika

Како екстази пржи мозак

Дејство почиње за петнаестак минута, температура расте и до 43 степена, зноје се дланови, а ефекти су најјачи сат и по након узимања. – Само једна таблета може бити смртоносна

Tинејџери све више користе психоактивне супстанце, а најпопуларније су марихуана, екстази – синтетичке дроге (такозване „викендашке” и „клупске”). Екстази код преосетљивих особа може буквално да спржи мозак, а могућа је и смрт услед прегрејавања организма због повећане телесне температуре, која прелази и 43 степена.

Организам особе која користи екстази тражи доста течности. Управо због овога у појединим београдским кафићима најскупља је – вода. У локалима у којима гости користе синтетичке дроге флашица воде кошта од 300 до 500 динара. Иначе, екстази је популарни назив за МДМА, односно полусинтетичку психоактивну супстанцу која има и халуциногене ефекте. То је кристално бели прах, најчешће у облику таблета. Екстази се на улици још назива и ескер, екс, ХТЦ…

Након конзумирања његово дејство почиње за петнаестак минута. Човеку расте температура, зноје се дланови. Примарни ефекти екстазија најјачи су отприлике сат и по времена након узимања, трају око два сата и полако слабе, наводе стручњаци. Секундарни ефекти ове дроге могу се осећати данима. Екстази може променити чулне перцепције и створити халуцинације, а доводи до поремећаја расположења (од еуфорије до маније).

По престанку деловања екстазија наступају негативни симптоми у виду раздражљивости, агресивности и депресивног понашања. У таквим стањима повећан је и ризик од покушаја самоубиства. Постоје случајеви да већ и једна таблета може бити смртоносна. Подсетимо, током јуна у Србији се за само десет дана троје тинејџера предозирало екстазијем.

Према написима медија, у нашој земљи недавно се појавила розе таблета новог екстазија, уличног назива „редбул”. Стручњаци упозоравају да је јачина само једне дозе ове таблете пет пута већа него раније откривених врста овог наркотика. Последице које изазива само једна таблета „редбула” јесу упадање у транс, дрхтавица, напади налик епилептичнима, па чак и кома и смрт.

Млади су у посебној опасности јер су најпријемчивији за злоупотребу наркотика. Додатни проблем је што се међу тинејџерима у нашој земљи појавио и нови опасни тренд – сами праве дрогу у кући по упутствима са интернета (та дрога је изузетно лошег квалитета и јефтина је). Изражена је и појава да искусни дилери све више врбују младе за продавце наркотика. Све ово упалило је црвену лампицу и натерало надлежне да крену у јачу борбу против наркоманије.

Милан Пекић, директор Канцеларије за борбу против дрога Владе Србије, каже у разговору за „Политику” да проблем наркоманије можемо да решимо само ако се цело друштво укључи и да допринос тој борби. Додаје да је посао полиције да смањи понуду дроге, а осталих (министарства здравља, просвете, невладиног сектора…) да раде на превенцији и смање потражњу. Кључна је превенција. Колико год да се улаже у превенцију, она се исплати, каже наш саговорник.

„На снази је национална стратегија за борбу против дрога, која важи за период од 2014. до 2021. године. Та стратегија одредила је пет сегмената деловања: смањење потражње дроге, смањење понуде, координација, међународна сарадња и истраживање, праћење и процена. Канцеларија за борбу против дрога недавно је са Министарством здравља формирала радну групу као део националне стратегије која ће се борити против наркоманије”, каже Пекић.

Наш саговорник, који је дуго радио у некадашњој Управи за борбу против организованог криминала, додаје да је проблем код синтетичких дрога то што и на интернету има рецепата за њену производњу. То је, како каже, веома опасно и утиче и на квалитет и ниску цену тих наркотика.

„Производња може да се организује на малом простору у кућним условима. Лакоћа производње је проблематична. Та лакоћа утиче и на квалитет, а тиме се баве нестручне особе и онда из незнања употребљавају и опасне хемикалије које праве још горе степене токсичности. Производе нешто отровно што се продаје по ниским ценама и, нажалост, догађа се да деца страдају”, каже Пекић.

Додаје да је највише нових дрога међу синтетичким канабиноидима.

„Србија прати све појаве нових дрога. Оне настају и у кућним лабораторијама, а довољно је да се промени део хемијских супстанци већ постојеће дроге и направи други наркотик, који није на листи забрањених”, закључује Милан Пекић.

Најчешће због предозирања умиру зависници од хероина, затим екстазија и од метадона, подаци су Референтне лабораторије за идентификацију и испитивање психоактивних супстанци при Институту за судску медицину. Најзаступљенија дрога у нашој земљи је марихуана. Кокаин у Србију стиже из Јужне Америке, а синтетичке дроге долазе из западноевропских земаља (углавном из Холандије), док се део производи и код нас. Хероин спада у најопаснију врсту дроге и његово кријумчарење иде из Азије, преко Турске и Бугарске до Србије.

Izvor: Politika

Station F: Nekada stanica za vozove, a danas za mozgove

U danu kada je Beograd ostao bez glavne železničke stanice koja će postati Istorijski muzej, vodimo vas u Pariz, takođe na nekadašnju železničku stanicu koja je pretvorena u centar za razvoj start ap kompanija.

Izvor: N1

Na prvi pogled i bez sumnje – reč je o zgradi železničke stanice. Ljudi dolaze i odlaze, a nekoliko hiljada u njoj ostaje. Iako ne putuju nigde, čekaju – i to svoj red i trenutak da njihova ideja osvoji francusko, možda i svetsko tržište. Dužina stanice ravna je visini najpoznatijeg simbola Pariza – Ajfelovog tornja i iznosi oko 300 metara.

Pod krovom stare železničke stanice, koja je još uvek pod zaštitom države, nalazi se nešto mnogo mlađe od Ajfelovog tornja ali, u poslednjih godinu dana, čini se, identično značajno – nalazi se Station F, mesto na kojem kreativne ideje dobijaju svoje investitore.

To se najčešće dešava na sajmovima zapošljavanja u centralnom holu i svi su na jednom mestu – partneri, preduzetnici, investitori, institucije – ovde se veoma brzo prelazi put od neformalnog razgovora do ulaganja vrednog nekoliko stotina hiljada evra.

Takvoj prilici se nada i Maks Kortegijano, koji je u Station F-u dobio pomoć i sada pregovara sa velikim svetskim aviokompanijama kako bi njegova ideja uskoro uštedela novac avio – putnicima.

“Pre par meseci sam kupio veoma skupu kartu i kada sam ušao u avion – bilo je mnogo praznih mesta, to me je veoma iznerviralo. I onda mi je pala na pamet ideja kako prazna mesta ne bi propala nego da se te karte prodaju po korektnim i povoljnim cenama za ljude koji u poslednjem trenutku odluče da putuju”, objašnjava Maks.

Osim centralnog hola, korisnicima su dostupne i kancelarije za sastanke sa investitorima, kao i prostor u kojem mogu raditi na svojim idejama, zajedno sa kompanijama čiji je posao da pomognu razvoj start apa, poput “Creative Valleya” čija predstavnica Izabel Morin kaže da je za to potrebno malo više od dobre ideje.

“Potrebna je podrška u vidu ljudi i ambijenta, sve to omogućava razvoj jednog projekta. Važna je dobra ideja u pravom trenutku – mi pomažemo da pronađe svoje tržište, da raste, i sve se to dešava u Station F-u. Mi zamisao pretvaramo u unosan posao”, objašnjava ona.

A šta radi država? Ne učestvuje direktno nego asistira, jer je u Station F-u prisutan i takozvani “French tech central” – to su predstavnici više od 20 institucija koje daju odgovore na administrativna, poreska i pitanja koja se tiču prava i obaveza start ap kompanija.

Patris Gezu iz Privredne komora Francuske ističe da ljudi koji pokreću start apove žele da budu nezavisni, što znači da niti traže niti očekuju finansijsku pomoć države.

“Međutim, država im svakako pomaže infrastrukturno – tako što gradimo zgrade ili prilagođavamo postojeće u kojima početnici mogu da iznajme kancelarije, kako bi se sastajali sa potencijalnim investitorima”, kaže Gezu.

Za sada im dobro ide – za samo godinu dana ovde se smestilo više od 1.000 start apova i 26 kompanija koje im pomažu. To Station F trenutno čini najvećim kampusom ove vrste na svetu, koji je otvoren 24 sata, sedam dana u nedelji.

Home

Beograd: Glavna železnička stanica zatvorena posle 134 godine

Železnička stanica Beograd Centar u Prokopu od 1. jula je nova polazna i dolazna stanica za sve vozove u domaćem i međunarodnom saobraćaju, osim onog na relaciji Beograd-Bar koji će polaziti iz stanice Topčider.

Glavna železnička stanica u centru grada tako je nakon 134 godine prestala da radi, a prema navodima gradskih čelnika postaće muzej.

Kako je saopštilo preduzeće “Infrastruktura Železnice Srbije”, železničko službeno mesto Beograd Glavna stanica ukinuto je u subotu u 21.45, nakon što je poslednji voz iz te stanice krenuo u Budimpeštu.

Zgrada Glavne železničke stanici u Beogradu, iz 1884. godine, postaće muzej istorije nastanka srpske države. Novim palnom ukinuta je i priobalna pruga iz tog doba, a na prostoru stanice i pomoćnih železničkih objekata uz reku Savu se gradi naselje “Beograd na vodi”.

Zbog ukidanja glavne stanice koje smatraju štetnim za grad, protestovalo je nekoliko grupa građana, a i Udruženje ljubitelja železnica juče se protestom oprostilo od Glavne Železničke stanice.

Ko sve može da pročita vaše poruke na Gmailu?

Mnoge firme skeniraju poruke e-pošte svojih korisnika kako bi unapredile proizvode, no ponekad i njihovi zaposleni moraju da pročitaju poruku, a Google nema ništa protiv toga. Isto je i sa ostalim davaocima usluga e-pošte u čijim uslovima korišćenja nigde nije zabranjeno čitanje tuđe pošte.

Zaposleni koji rade za stotine firmi koje se bave razvojem softvera čitaju privatne poruke korisnika G-maila, prenosi Business Insider.

Pre godinu dana Google je obećao da će prekinuti skeniranje pristigle pošte svojih korisnika, ali ta kompanija nije učinila mnogo kako bi zaštitila sandučiće od programera softvera trećih strana.

Naime, korisnici Gmaila koji su se prijavili za ‘usluge temeljene na e-pošti’ kao što su ‘upoređivanje cena za kupovinu’ i ‘automatizovane usluge za planiranje puta’ najčešće su u opasnosti da njihove poruke budu pročitane, prvi je objavio The Wall Street Journal. Stotine programera elektronički ‘skeniraju’ pristigle pošte ljudi koji su se prijavili za neke od tih programa, a u nekim slučajevima zaposleni ih zaista i čitaju, prenosi T potral.

Google je odbio ovo da komentariše.

Razotkrivanje ovakve prakse dolazi u loše vreme za Google i Gmail, najveću svetsku uslugu e-pošte, koja broji 1,4 milijarde korisnika. Vrhunske tehnološke kompanije pod pritiskom su u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi jer ne čine dovoljno da zaštite privatnost korisnika i nisu transparentne kad je u pitanju pristup stranicama.

Povećana kontrola raspolaganja ličnim podacima usledila je nakon skandala Cambridge Analytica, u kojem je istoimena kompanija optužena za zloupotrebu ličnih podataka više od 80 miliona korisnika Facebooka.

Nije vest da Google i mnogi vrhunski davaoci usluga e-pošte trećim stranama omogućuju pristup korisničkim nalozima pa su im, u većini slučajeva, korisnici sami omogućili pristup kako bi zauzvrat mogli da koriste njihove usluge. Spoljne  aplikacije i stranice moraju da prođu proces provere, a kako bi se osigurao, Google zaključuje prihvatljiv ugovor o privatnosti. Ono što je nejasno je koliko se treće strane pridržavaju sporazuma i hoće li Google učiniti sve kako bi osigurao da ga se drže, kao i jesu li korisnici u potpunosti svesni da pojedine kompanije možda čitaju njihove e-poruke.

Mikael Berner, izvršni direktor Edison Softwarea, jedne od razvojnih kompanija koja nudi aplikaciju za organizaciju e-pošte, izjavio je kako su njegovi zaposleni pročitali e-poštu stotina korisnika Gmaila u cilju izgradnje nove funkcije. Izvršni direktor druge kompanije je rekao da zaposleni čitaju poruke i da to postaje ‘uobičajena praksa’.

Kompanije koje su se obratile The Journal potvrdile su da je mogućnost čitanja poruka navedena u korisničkim ugovorima kao i da primenjuju stroga pravila u vezi s rukovanjem e-poštom.

Zanimljivo je napomenuti da vrlo malo ukazuje na to da Google radi drugačije od Microsofta ili drugih vrhunskih davaoca usluga e-pošte. Prema The Journal, ništa u Microsoftovim ili Yahoo sporazumima o korisničkoj politici ne brani eksplicitno ljudima da čitaju e-poruke drugih, piše tportal.

Pale: Film i izložba o stradanju srpske djece u NDH (FOTO)

Na Palama je prikazan dokumentarni film novinara Slađane Zarić “Dijanina djeca” i otvorena izložba crteža i fotografija autora Svjetlane Samardžije o stradanju srpske djece u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj /NDH/ i Dijani Budisavljević koja je spasila njih više od 7.500 iz ustaškog logora Jasenovac.

Predsjednik Udruženja “Viktorija” Pale Mladenka Santrač istakla je da je veoma značajno za istoriju objelodanjivanje Dijaninog lika i djela, jer je njen rad dugo godina u poslijeratnoj komunističkoj Jugoslaviji bio zaboravljen.

“Dijana je naša istorija, naša heroina i mi je ne smijemo zaboraviti, kao što ne smijemo zaboraviti ni tragediju i stradanje srpskog naroda u 20. vijeku. Čast mi je što je Udruženje dobilo saglasnost autora za prikazivanje filma i na Palama”, navodi Santračeva.

Osim promocije filma, u Kulturnom centru Pale sinoć je otvorena izložba crteža i fotografija o stradanju djece u NDH, autora Svjetlane Samardžije u organizaciji Udruženja “Vikorija” Pale.

Samardžija kaže da je tema teška i tužna, ali ne treba zbog toga ostati nedotaknuta, jer to ne zaslužuje ni Dijana, ni žrtve stradale u koncentracionim logorima širom NDH.

Svjetlana Samardžija, koja je magistrirala istoriju, a crtanjem i slikanjem se bavi još od djetinstva, kaže da će ova izložba pomoći ljudima da zapamte, jer nisu svjesni istorije, a najbolje se pamti kroz slike.

Film je priča o Dijani Obekser Budisavljević koja je spasila više od 7.500 srpske djece iz ustaškog logora Jasenovac u periodu etničkog čišćenja. Ona je sa grupom saradnika iz logora Jasenovac u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, od sigurne smrti spasila na hiljade mališana.

U sistemu logora Jasenovac ubijeno je 19.433 srpske, jevrejske i romske djece.