Zagađenje vazduha – zajednički problem na Balkanu

Svake zime ista priča – vazduh koji dišu građani Srbije u pojedinim gradovima izuzetno je zagađen. Na poražavajuću statistiku o zagađenju vazduha na Balkanu upozorava i Agencija za zaštitu životne sredine EU.

Za Nišlije, ali i mnoge druge u Srbiji, zaštitne maske nisu došle sa korona-virusom. Neki su ih nosili i pre, i to zimi. Svake godine u to vreme, u Nišu i drugim gradovima Srbije, poput Beograda, Bora ili Pančeva, građani mole za rešenje problema zagađenja vazduha.

Neki se i snalaze za čistiji vazduh, makar u svoja četiri zida. Vladimir Milošević iz Niša kupio je recimo prečišćivač vazduha: „Kad krene grejna sezona, smrad postaje nesnosan. Kupio ga je i moj brat, i veoma je zadovoljan. Najvažnije je da ima taj HEPA 13 filter koji ’ubija’ čestice od 2,5 mikrona koje su najštetnije za zdravlje i za koje kažu da su kancerogene“, objašnjava Milošević.

U vrhu liste po broju smrtnih slučajeva zbog zagađenja

Različiti faktori utiču na nivo zagađenja, a jedan od najvećih zagađivača su individualna ložišta. Čak 50 odsto građana Niša tokom grejne sezone koristi šporet na drva. Gradska toplana greje na gas, ali neke škole i institucije još uvek imaju kotlarnice koje greju na mazut i na ugalj.

-pročitajte još: Najzagađeniji vazduh u Evropi

Međutim, zbog visoke cene grejanja, mnoge Nišlije isključile su se s daljinskog grejanja, pa samo 30 odsto domaćinstava koristi usluge Toplane. Uz saobraćaj, koji takođe predstavlja veliki izvor zagađenja, preporuka lekara da se često provetravaju prostorije, u Nišu baš i nije na mestu – posebno uveče, kada se na grad u kotlini bez vetra, spusti smog.

Mnogi su, zbog visoke cene, prešli na grejanje na čvrsta goriva

Mnogi su, zbog visoke cene, prešli na grejanje na čvrsta goriva

Upravo je te razloge kao glavne uzročnike zagađenja uočila i Evropska komisija, i to kao zajednički problem za čitav Balkan. Zvanični izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine Evropske unije navodi da od osam smrtnih slučajeva u Evropi, jedan ima veze sa zagađenjem životne sredine.

Države s procentualno najvećim brojem smrtnih slučajeva zbog zagađenja su Albanija, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Crna Gora i Srbija, navodi se u izveštaju. S druge strane, broj prevremenih smrti čiji je uzročnik zagađenje vazduha u EU se smanjuje, ali je, prema rečima komesara za životnu sredinu Virginijusa Sinkevičiusa, iako u stalnom padu, broj prevremenih smrti i dalje visok.

-pročitajte još: Srbija: loš standard – zagađen vazduh

Zimi – duplo više pacijenata

„Zagađenje u nekom hroničnom trajanju stvarno može da izazove određene bolesti. Ne može da ih direktno uslovi, ali zagađenje i postojanje već prisutnih bolesti može i te kako da pogorša njihovo stanje“, kaže za DW pulmolog dr Tanja Pejčić. Zato lekari savetuju takvim pacijentima da ne izlaze iz kuće, ako baš ne moraju.

„U gradu kao što je Niš, koji se nalazi u kotlini gde nema vetrova da izduva taj smog ili maglu, oni koji imaju astmu, bronhitis ili opstruktivnu bolest pluća su prvi kojima to smeta“, kaže dr Pejčić i dodaje da se u zimskim mesecima javlja duplo više pacijenata žaleći se na respiratorne tegobe.

Dr Tanja Pejčić: Zimi se javlja duplo više pacijenata

Dr Tanja Pejčić: Zimi se javlja duplo više pacijenata

Trenutno aktuelnom izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine EU, naša sagovornica dodaje i studije iz Danske i Španije. Prema njenim rečima, danska studija je pokazala da u gradovima koji su zagađeni ima 3,7 odsto više karcinoma pluća u odnosu na one koji nisu zagađeni. Španska studija je zabeležila da u toj zemlji 290.000 dece više oboli od bronhitisa u zagađenim u odnosu na nezagađene sredine, a kada je reč o odraslima, 25.000 više. Takođe, 500.000 napada astme više je u zagađenim gradovima u odnosu na nezagađene.

Čekajući Plan kvaliteta vazduha

Iako je naš disajni sistem predviđen da amortizuje štetne efekte, hronična izloženost je ipak veoma problematična, kaže dr Tanja Pejčić. „Ako vi zamislite da su naša pluća jedan portal između nesterilne sredine koja se nalazi oko nas i pluća gde je već sterilna sredina, sva ta struktura između je napravljena tako da proba da to amortizuje, da filtriranjem, zadržavanjem čestica, refleksom kašlja ili kijanja mi to izbacimo iz disajnih puteva. Ali, kad su čestice dovoljno male, kada ih ima u velikom broju i kada to traje i traje, dakle hronično izlaganje, to je ono što jako šteti ljudima”, objašnjava dr Pejčić. Najštetniji su, ističe azot-monoksid, azot-dioksid i slični gasovi.

Merenja kvaliteta vazduha u Nišu se vrše već godinama, a između 2017. i 2019. godine, ona su pokazala da su upravo te čestice prisutne u vazduhu koji udišu građani. Zato je gradska većnica za zaštitu životne sredine Sonja Milojković na jednoj regionalnoj televiziji nedavno najavila da je u planu povezivanje većeg broja ustanova na gasne stanice, kao i da je grad u obavezi da izradi Plan kvaliteta vazduha koji će predvideti smanjenje zagađenja. Međutim, grad je to u obavezi već godinama unazad, a vazduh u Nišu je još 2017. svrstan u treću kategoriju: prekomerno zagađen.

Fabrike mogu da rade i ekološki?

Pulmolog dr Tanja Pejčić rešenje vidi u velikom broju parkova i zelenih površina, ali i u sistemskim rešenjima, poput korišćenja odgovarajućih filtera u industriji. Jedan od poznatijih zagađivača vazduha u Srbiji je kompanija Ziđin koja je 2018. godine kupila nekadašnji RTB Bor. Borani su prošle godine organizovali više protesta u kojima su tvrdili da je zagađenje veće od dolaska kineskog investitora.

Od osam smrtnih slučajeva u Evropi, jedan ima veze sa zagađenjem životne sredine

Od osam smrtnih slučajeva u Evropi, jedan ima veze sa zagađenjem životne sredine

Prema pisanju CINS-a, nakon dolaska inspekcije Ministarstva zaštite životne sredine koja je utvrdila da je koncentracija SO2 bila čak 8,3 puta veća od dozvoljene, iniciran je sudski postupak. Za zagađenje 2019. i u januaru 2020. Privredni sud u Zaječaru tu kompaniju je kaznio sa 450.000 dinara, ali su obe strane uložile žalbe. Sada je odluka na Privrednom apelacionom sudu u Beogradu.

Za razliku od kineske kompanije Ziđin, srpska kompanija Tigar Pirot dobar je primer da se proizvodnja gumene obuće i hemijske opreme može raditi i ekološki. „I pored toga što gumarstvo pripada sektoru prljave tehnologije, u našoj fabrici ne generišu se nikakvi opasni otpadi“, tvrdi generalni direktor fabrike Vladimir Ilić.

„Nekada je naša energana koristila mazut i ugalj, ali među prvima smo prešli na gas. A što se tiče materijala sa kojima radimo, to je prirodni kaučuk, nemamo opasne materijale. Naše laboratorije ispituju sve materijale koji ulaze u sastav, a otpad koji se eventualno javi, zbrinjava se na adekvatan način, dakle ne završava u prirodi“, kaže Ilić.

I dok grad Niš već godinama „planira“ Plan kvaliteta vazduha, a industrijska postrojenja uglavnom još uvek ne uvode filtere koji prečišćavaju industrijski otpad, komesar za životnu sredinu Sinkevičius najavljuje Zeleni sporazum sa Zapadnim Balkanom kojim će se pristupiti rešenju problema sa kojima se države suočavaju DW

Smog – najopasniji nevidljivi ubica

Stari automobili na putevima, peći na drva i ugalj, ekološka neosvešćenost građana i političara – u zimskim mesecima gradovi na Balkanu bukvalno se guše u smogu.

Koronavirus je do sada (16.12.2020.) ubio oko milion i 650 hiljada ljudi na našoj planeti – u periodu od oko godinu dana. Od posledica zagađenja vazduha, navodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO), svake godine umre preko četiri miliona ljudi. Pritom, za tu „pandemiju“ – nema vakcine.

Čak 91 odsto stanovništva, pokazuju dalje statistike SZO, živi u gradovima, selima i mestima u kojima je kvalitet vazduha lošiji nego što bi trebalo da bude. Ukoliko bacite pogled na interaktivnu kartu sveta koja pokazuje trenutni (ne)kvalitet vazduha i fokusirate se na Evropu, među morem zelenih i žutih zastavica (mesta s dobrim i srednje dobrim kvalitetom vazduha) uočićete i područje s mnogo crvenih zastavica (mesta s nezdravim vazduhom). Ako pogledate još bolje, uočićete i ljubičaste zastavice koje označavaju mesta sa izrazito nezdravim vazduhom. E, to područje se nalazi na jugoistoku Evrope.

Pluća u „opsadnom stanju“

Srbija je tragični evropski prvak u kategoriji zemalja s najlošijim kvalitetom vazduha. To ljudima u zimskim mesecima otežava život, a neke poput asmatičara praktično prisiljava na „kućni zatvor“.

Problem je što ljudi često misle da je stanje alarmantno tek kada od smoga više ne vide ni prst pred okom. Naučnici su, međutim, na osnovu eksperimenata utvrdili da su već i manje količine najsitnijih, nevidljivih čestica u vazduhu – ubojite. Kada se čestice čađi iz dima koji suklja iz fabričkih dimnjaka, termoelektrana, ali i privatnih kuća, čiji se stanovnici greju na drva i ugalj, spoje s drugim izduvnim gasovima, nastaje opasni i kancerogeni koktel koji naša pluća dovodi u „opsadno stanje“.

Nije slučajnost da karta kvaliteta vazduha u Evropi izgleda baš tako kako izgleda. I nisu za njen izgled krivi samo faktori kao što je geografski položaj nekog grada smeštenog u kotlini. Za to je kriv način na koji ljudi žive, način na koji se greju, ekološka neosvešćenost i nebriga kako građana tako i političara. I naravno – nemaština. Sve to zajedno guši ljude na Balkanu.

U najnovijem Europeu pogledajte kako se asmatičari u Srbiji zimi bukvalno kriju od „svežeg“ vazduha, kako sitne čestice čađi truju naše telo, šta makedonski ministar za ekologiju planira da uradi da bi pročistio vazduh u njegovoj zemlji, kao i kako funkcioniše i izgleda najzeleniji grad u Nemačkoj. DW

6 jednostavnih načina da svako od nas doprinese očuvanju životne sredine

Postoji bezbroj načina da doprinesemo zaštiti životne sredine, a ovom prilikom predstavljamo 6 najjednostavnijih načina da iz svog doma doprinesete očuvanju planete:

1. UPOTREBA VODE

Obratite pažnju o tome koliko i kako koristite vodu, jer male (možda i neznatne) stvari mogu da naprave veliku razliku. Svaki put kad perete zube zatvorite česmu, kad ste u mogućnosti perite stvari u hladnoj vodi…

Borba protiv zagađenja životne sredine: Šta u Ugandi koriste umesto plastičnih kesa
U Holandiji otvorena prva biciklistička staza od reciklirane plastike

2. RECIKLIRANJE

Reciklirajte. Možete pomoći u smanjenju zagađenja samo ako konzervu stavite u različitu kantu.

Kako otkriva Agencija za zaštitu životne sredine SAD-a otkriva, kad bi firma od 7.000 zaposlenih reciklirala sav papirni otpad tokom godine, to bi bilo ekvivalentno 400 automobila manje na putevima. 

3. OSTAVITE AUTOMOBIL KOD KUĆE

Kada biste samo dva puta dnevno ostavili automobil kod kuće, smanjili biste emisiju gasova staklene bašte u proseku za 720 kg godišnje. 

Umesto automobila, vozite bicikl do posla ili prošetajte (ukoliko udaljenost posla od kuće nije prevelika). Smanjićete zagađenost vazduha, sagoreti kalorije i poboljšati vaše zdravlje.

4. ENERGETSKA EFIKASNOST

Učinite vaš dom energetski efikasnijim i uštedite novac. Očisiste vazdušne filtere na klimi, tako da sistem ne mora da radi prekovremeno. Kako ne biste trošili energiju kad niste kod kuće, uzmite programski termostat. Isključite svetlo kad niste u sobi, a uređaje koje ne koristite isključite iz struje.

5. ISKORISTITE PLASTIČNE KESE

U svetskom moru se nalazi više od pet triliona komada plastike, a u to spadaju naravno i plastične kese. Ako već koristite plastične kese, ne morate svaki put da uzimate novu u prodavnici, već iskoristite neku koju već imate.

6. MISLITE O PČELAMA

Pčele su veoma važne za ekosistem, ali njihov broj stalno opada. Možete im pomoći tako što ćete svoju baštu učiniti prijateljskim okruženjem za pčele biljkama poput lavande, ruža, suncokreta i geranijuma.

Заштита животне средине

Заштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и мера који спречавају угрожавање животне средине с циљем очувања биолошке равнотеже. Еколошка одбрана је мултидисциплина и треба да представља трајну обавезу свих чланова друштва. Њена мултидисциплинарност проистиче из чињенице да здравље, животна средина и социјални услови представљају комплекс области и проблема који су у сталној интеракцији. Брига о животној средини је са гледишта нашег друштва приоритет од свеукупног значаја за друштво. Здрава животна средина је основ за очување људске егзистенције, здравог развоја друштва и битан фактор за ниво живота становништва.Циљеви заштите животне средине су

  • Очување и заштита здравља људи, целовитости, разноврсности и квалитета екосистема.
  • Генофонда животињских и биљних врста
  • Плодности земљишта
  • Природних лепота и просторних вредности
  • Културне баштине и добара које је створио човек
  • Обезбеђење услова за ограничено, разумно и одрживо газдовање живом и неживом природом
  • Очување еколошке стабилности природе, количине и квалитета природних богатстава
  • Спречавање опасности и ризика по животну средину

Екологија је наука о животној средини, о борби да се помире сукобљени интереси у одређивању спољашњих услова живота, веза живих организама с њиховим природним окружењем. Екологија није само биологија она је много више од тога. Планета Земља је настала пре 4,6 милиона година, када се од гасова и космичке прашине згуснула у чврсту куглу. Земља је једина планета на којој је живот могућ. То је зато што је прекривена танким слојем ваздуха, тла и воде који се назива биосфера. Екологија је релативно млада наука. Термин екологија је изведен из грчких речи “Oikos” (дом, место становања, станиште) и “Logos” (учење, наука, реч).

Екологија је наука која проучава узајамне односе међу организмима и њихову зависност од спољашњих фактора, првенствено климатских услова и тла на коме живе, начин исхране и друштвене односе, размножавање и друге сличне појаве. Целокупан простор на земљиној површини насељен живим бићима назива се биосфера.

Биосфера обухвата три животна подручја:

  • Литосферу (копнену област)
  • Хидросферу (водени прекривач)
  • Доњи слој атмосфере (ваздушног омотача) наше планете.

Фактори од којих зависи опстанак у неком животном подручију називају се еколошки фактори (фактори спољашње средине).

Еколошки фактори могу бити:

  • Абиотички они који представљају неживе силе природе као што су клима, подлога, рељеф.
  • Биотички као што су узајамни односи и међусобна зависност међу самим живим бићима и антропогени фактори.

Основни еколошки принципи или закони су:

  • Кружење супстанци
  • Протицање енергије
  • Тофички односи
  • Биогеохемијски циклуси
  • Биолошка разноврсност
  • Хијерархијска организација
  • Динамичност и сукцесија
  • Органска продукција

ФАО (Food and Agriculture Organization) процењује да је током последњег века изгубљено око ¾ генетског материјала пољопривредних биљних култура, док је од постојећих 6300 животинских врста око 1350 у опасности да нестане или је већ нестало. На глобалном нивоу биљне и животинске врсте се чувају у банкама гена, ботаничким баштама и зоо вртовима, али је исто тако важан задатак очувања биодиверзитета на пољопривредним добрима и у природном окружењу где се врсте могу прилагођавати новонасталим условима у борби са осталим врстама у окружења

Животна средина јесте скуп природних и отворених вредности чији комплексни међусобни односи чине окружење, односно простор и услове за живот; то су сви услови, околности и утицаји који окружују и утичу на развој једног организма или групе организама, утицаји долазе како од живе тако и од неживе природе. Животну средину чини свет природе (биљке, животиње, земљиште, ваздух и вода), који је постојао милијардама година пре човека и свет објеката, предмета и институција које је човек сам изградио користећи технику, технологију и науку да би створио окружење које одговара његовим потребама. Животна средина или човекова околина представља све оно што нас окружује, односно све оно са чиме је директно или индиректно повезана човекова животна и производна активност.

Климатске промене

Неравномерно загревање земљине сверичне површине и положај Земље у односу на орбиту одређује различиту климу на различитим географским ширинама. Температура, циркулација ваздуха и таложење Већина климатских промена на Земљи је условљена неравномерним загревањем њене површине. Неравномерно загревање је последица сферичног облика Земље и угла под којим се Земља ротира око своје осе док кружи око Сунца. Зато што је земља сфера, сунчеви зраци су најинтезивнији тамо где је оно директно изнад.

Атмосфера

Атмосфера је ваздушни омотач око Земље, који постоји захваљујући земљиној гравитацији и прижа се вертикално изнад Земље, до неких 3000 km у висину. Ваздух је најзначајнији животни и биолошки ресурс. Ваздух је смеша гасова од којих су неки у врло променљивом саставу: азота има 78,08 %, кисеоника 20,95 %, аргона 0,93 % и у врло малим количинама криптонаксенонахелијуманеона и других.

Атмосферу чини пет основних слојева

Са еколошке тачке гледишта тропосфера је најосетљивији део атмосфере као и глобалне средине на Земљи. Изнад тропосфере је стратосфера, у којој се на висинама од око 22-27 км концентрише озон, формирајући озонски слој који апсорбује Сунчеве ултраљубичасте зраке, убитачног фотодеструктивног дејства за жива бића, те омогућава и штити опстанак живота на Земљи. Стратосфера садржи око 90% атмосферског озона, који у атмосфери непрестано настаје и разграђује се под дејством велике енергије ултраљубичастог зрачења.[1]За очување биолошке разноврсности неопходно је познавати десет принципа

  • Сваки облик живота је јединствен и тражи поштовање људског рода.
  • Очување биолошке разноврсности је инвестиција која доноси битну корист на локалном, државном и општем плану.
  • Трошкови и корист од очувања биолошке разноврсности морају се равномерније поделити међу државама и мећу грађанима тих држава.
  • У оквиру напора да се постигне одрживи развој, очување биолошке разноврсности тражи фундаменталне промене у моделима и стварности економског развоја широм света.
  • Пвећано инвестирање у очување биолошке разноврсности неће смањити само по себи њено осиромашење. Доношењем одговарајућих стратегија и институционалним реформама треба створити услове да то повећано инвестирање буде ефикасно.
  • Приоритети за очување биолошке разноврсности мењају се у зависности од локалних, државних и глобалних погледа;сви они имају своју логику и треба их узети у обзир.
  • Очивање биолошке разноврсности може се одржати само ако су свест и брига јавности знатно повишени и ако људи који праве стратегије и планове имају валидне информације које им служе за избор стратегија и планова.
  • Акције за очување биолошке разноврсности морају бити плниране и примењене у обиму који зависи од еколошких и друштвених критеријума.
  • Културна разноврсност је тесно повезана са биолошком разноврсношћу.
  • Повећано учешће јавности, поштовање основних људских права, повећана приступачнос образовања и информација људима о очувању биолошке разноврсности.

Хидросфера

Вода је по много чему посебна материја. Свеприсутна је на планети, јер у потпуности сачињава једну од земљиних сфера- хидросферу, а присутна је и у атмосфери, литосфери и егзосфери.

Загађење

Загађење животне средине јесте уношење загађујућих материја или енергије у животну средину, изазвано људском делатношћу или природним процесима које има или може имати штетне последице на квалитет животне средине и здравље људи. Загађење ваздуха је уношење штетних природних и синтетичких материја у атмосферу као директна или индиректна последица човекових делатности. Загађивачи могу бити чврстог, течног или гасовитог агрегатног стања. Загађен ваздух на различите начине утиче на живи свет: утиче на здравље људи и других живих организама, на климатске промене, промене у воденим токовима, земљишту.

Главни узрочници загађивања ваздуха:са опадајућим значењем су саобраћај, производња електричне струје, индустрија, шумски и пољопривредни пожари и спањивање. Утицај загађивања ваздуха на здравље људи: Ефекат одређеног загађивача на здравље човека зависи и од самог човека, његових година и генетичког наслеђа, да ли болује од неких болести, од степена физичке активности, стреса.Могућа класификација болести везаних за проблем деловања загађивача ваздуха на људе

  • дисајни надражаји и акутни проблеми финкције плућа
  • Рак
  • Структурне промене
  • Системска тровања
  • Слабљење имунског система који доводи до повећане подложности инфекцијама
  • Остали типови самањеног садржаја кисеоника у ткиву

Загађивање водених ресурса

Најоштрија дефиниција загађивања вода могла би бити да је то свака човекова активност која умањује употребљивост воде као ресурса. Овде, међутим, треба напоменути да је загађеност дате природне воде директно условљена њеном будућом наменом.

Чврсти и опасни отпад

  • Чврсти отпад је сваки неупотребљиви предмет или материјал који власник одложи, намерава да одложи или је приморан да одложи у складу са једном од категорија према утврђеној класификацији отпада.
  • Комунални отпад је чврсти отпад који настаје у урбаним срединам и у највећем обиму га чини тзв.резиденцијални и мкомерцијални отпад.
  • Интерни отпад је сваки отпадни материјал који настаје у индустријском процесу, а који по својим особинама не утиче штетно на животну средину и здравље људи, односно, не садржи опасне карактеристике.
  • Медицински отпад подразумева сав отпад настао у здраственим установама, без обзира на његов састав, особине и порекло. Опасни медицински отпад: 75% – 90% је комунални отпад, а 10% – 25% је медицински отпад.

Амбалажа

Амбалажа је данас пратећи део сваког производа. Пошто је производ искоришћен она се баца и од атрактивног паковања претвара у фактор загађења животне околине.

Maтеријали који се могу рециклирати су

  • Метал: Лименке од пића, конзерве од хране, пакованја од дезодоранса.
  • Пластика: Пластичне боце од пића, детерџената, гајбе.
  • Стаклена амбалажа: Све стаклене боце, огледала, прозорска стакла.
  • Картон: Картонске кутије.
  • Папир: Свеске новине, коверте.

Мере заштите животне средине

Заштита животне средине обухвата мере за: Смањење буке, контроле воде, смањење штетних испусних гасова из индустријских постојења и промета, контролу квалитета прехрамбених производа, забране производње једињења која разграђују озонски омотач или негативно контаминирају постојеће екосистеме

Koliko automobila u jednom minutu naprave najveći proizvođači na svetu

U svetu se godišnje proizvede skoro 100 miliona novih automobila.

Pojedinačno gledano, Kina je ubedljivo najveći proizvođač automobila na planeti, sa oko 25,7 miliona izrađenih vozila godišnje, piše sajt MoneyShake.com.

U ovoj zemlji se svakog minuta proizvede 48,9 automobila. To je više nego u tri sledeće zemlje zbirno – SAD-u (20,7), Japanu (18,4) i Nemačkoj (8,9).

Kada je reč o auto-kompanijama, najviše vozila u jednom minutu napravi se u pogonima Toyote (19,9), a zatim u fabrikama Volkswagen grupacije (19,8).

Izvor: MoneyShake.com

Treća je južnokorejska automobilska grupacija Hyundai, sa 13,7 izrađenih automobila po minutu. Četvrti je General Motors (13), a peti Ford (12,2).

Slede Nissan (11), koji se na ovoj listi vodi posebno iako je u grupaciji sa francuskom kompanijom Renault, pa Honda (10), FCA (8,8), Renault (7,9) i PSA (6,9).

Ukoliko bismo sabrali učinak Nissana i Renaulta, njihova grupacija bi pravila 18,9 automobila svakog minuta, i bila bi na trećem mestu na ovoj listi, odmah iza Toyote i Volkswagena.

Društvene mreže i online mediji kao prostor za zapaljivu retoriku mladih političara i aktivista

Belma Buljubašić02/12/2020društvene mrežeekstremizam na internetu

Da li su mladi ljudi zaista nositelji političkih promjena?

foto: pixabay

U javnosti često možemo čuti komentare kako treba dati šansu mladim ljudima, i kako su upravo oni nosioci određenih društvenih promjena u Bosni i Hercegovini. Dio ljudi je prezasićen nacionalističkom retorikom koja dolazi od već poznatih i potrošenih političkih faca a koji ponavljaju iste fraze kad god im se ukaže prilika. No, da li su mladi ljudi zaista nositelji bilo kakvih promjena, naročito onih političkih? I iz čega ljudi crpe takva uvjerenja?

Starije generacije često u mlađoj populaciji vide nekakav progres, utemeljen vjerovatno u stereotipu o njihovoj neiskvarenosti i beskompromisnosti, jer je prema njihovom mišljenju svaka mladost takva, što je često pogrešna procjena. Ništa od navedenog ne možemo vezati isključivo za životnu dob, a treba imati na umu da su mlađe generacije odrasle u jednonacionalnim zajednicima ili zajednicama u kojima je dominatan jedan od naroda BiH, slušajući i usvajajući nacionalne narative o nedavnoj zajedničkoj prošlosti koje se gotovo ni u čemu ne podudaraju među konstitutivnim narodima. Svemu tome treba dodati i tzv. nacionalnu grupu predmeta pri čemu recimo iz istorije o istom događaju uče na posve različite načine, pa su za jednu grupu jedni akteri heroji, drugi zločinci i obrnuto.

Narativi se ne propituju kritički, već se radi o njihovom pukom usvajanju čime se ne ostavlja skoro nimalo prostora za bilo kakav dijalog ili nešto što bi podjećalo na kompromis. I takvo stanje o(p)staje bez ikakvih naznaka da će se nešto promijeniti.

Na početku odmah spalimo još jednu iluziju – nije ni odrastanje u višenacionalnoj zajednici garant nikakvih progresivnih stavova. Tome su nas barem naučili događaji iz ranih devedesetih godina, jer su Jugoslaviju rušili i srušili obrazovani ljudi znajući da će takvom retorikom izazvati krvoproliće. Što ukazuje da na formiranje čovjekovih stavova utječu razni i različiti faktori.

Mladi ljudi danas su, uglavnom, produkt vremena u kojem su rođeni i/ili odrasli, što je starijima teško prihvatiti. Oni, uglavnom, ne dijele iste vrijednosti zajedništva s onima koji osjećaju nostalgiju za vremenom i državom u kojima su odrastali, nacionalno heterogenim zajednicama i ideji zajedništva. To su za njih nepoznanice. Izuzetak su oni koji su pod snažnim dojmom kućnih narativa i koji iz priča o nekadašnjoj zajedničkoj državi, koju slušaju od roditelja, crpe drugačije ideje. Ili oni koji se kroz literaturu, koju neće naći u školskim programima, upoznaju sa drugačijim konceptima funkcionisanja društva koje se ne podudara sa aktuelnim.

Od prebrojavanja krvnih zrnaca do vrijeđanja LGBTIQ populacije

Donedavna zastupnica u Skupštini Kantona Sarajevo Samra Ćosović Hajdarević široj je javnosti postala poznata ne zahvaljujući svom zastupničkom angažmanu, već po govoru mržnje upućenom LGBTIQ populaciji nakon što je najavljena Prva povorka ponosa, napisavši na svom Facebook profilu da želi da se ovi ljudi izoluju od djece i društva i idu negdje drugo i sebi prave grad, državu i zakone.

Ćosović Hajdarević je za manje od mjesec ponovo postala temom medijskih sadržaja, a ovaj put je povod bio imenovanje Kristine Ljevak za direktoricu TVSA i imenovanje Vlastimira Mijovića za predsjednika Nadzornog odbora iste televizije. Ona je na svom Facebook statusu nabrajala imena onih koji su smijenjeni i onih koji su imenovani, aludirajući na smjenu Bošnjaka na čija su mjesta došli nebošnjaci. Samra Ćosović Hajdarević je svojim izjavama pokazala nevjerovatnu količinu ksenofobije, pravdajući svoje izjave pravom na mišljenje.

Time opet dolazimo do jednog od problema u bh. društvu koji se odnosi na slobodu govora a koji je često zamagljen govorom mržnje ili je eksplicitni govor mržnje, te bi konačno trebalo staviti do znanja da vrijeđanje i sloboda govora nisu sinonimi.

Nakon povlačenja Samre Ćosović Hajdarević na njeno mjesto je došao Haris Zahiragić koji je javnosti postao poznat kao bivši predsjednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Sarajevu koji je tadašnju poziciju koristio da promoviše svoje retrogradne političke stavove i politiku stranke SDA čiji je član. Za svoja obraćanja najviše je koristio Facebook, a dio javnosti je prvi put za njega čuo kada su mediji objavili screenshot prepiske sa njegovog Facebook profila u kojem je između ostalog naveo da nas 90% „normalnih“ smatra da je homoseksualnost bolest koju treba liječiti, a ne promovisati.

Zahiragić je zajedno sa nekoliko univerzitetskih profesora i studenticom prorektoricom Rijanom Jusufbegović učestvovao i u stvaranju Nacrta kodeksa ponašanja i oblačenja na UNSA koji je bio jedan besmisleni dokument koji je naišao na snažnu osudu u bh. javnosti. Fokus Nacrta je bio na visokim petama, dužini ženske suknje, napadanoj šminki i tetovažama, čime su stvaratelji Nacrta pokazali da im je bitnija forma od suštine, a da bi se UNSA trebao baviti mjerenjem nečije suknje a ne rješavanjem suštinskih problema koji će omogućiti kvalitetniju nastavu i bolje rezultate studenata.  

Zahiragić je poznat i po svojim izrazito nacionalističkim stavovima u kojima štreberski barata dominantnim bošnjačkim narativom koji kao i ostala dva ne nudi nikakvu mogućnost sagledavanja pozicije drugog ili bilo čega što bi ličilo na dijalog.

Poruke mladih političara iz Republike Srpske

I na ovogodišnjim listama za lokalne izbore mogli smo primijetiti veliki broj mladih ljudi, koji su i na društvenim mrežama bili aktivniji od svojih starijih kolegica i kolega. Tu je svakako riječ o generacijskoj razlici, mlađi ljudi su inače aktivniji na mrežama, učestalije komuniciraju pomoću njih i vještiji su. I tu je većina mladih ljudi demonstrirala nevjerovatno neznanje ili su preslikali riječi starijih: rat, ugroženost, ratne zasluge.

U malobrojnim opštinama mladi ljudi su bili nositelji listi ili kandidati za načelnike/gradonačelnike. Jedan od njih je Draško Stanivuković, kandidat Partije demokratskog progresa za gradonačelnika Banje Luke. Na početku kampanje, Stanivuković je govorio da želi da se bori za promjene u svom gradu, da želi da se bori protiv negativnih pojava u društvu i da vodi računa o onome što je za njega najsvetije – porodica, otadžbina i njegov grad Banja Luka.

Draško Stanivuković je rođen 1993. godine. Široj javnosti je postao poznat u izbornoj kampanji iz 2018. godine, koju je usmjerio na kritiku vladajućeg SNSD-a i njenog predsjednika Milorada Dodika. Stanivuković je brzo pobrao simpatije među građanima Federacije BiH, koji su u njemu vidjeli progresivnog mladog čovjeka koji se bori protiv aktuelnog političkog režima Milorada Dodika. Međutim, razočarenje je brzo nastupilo, nakon što je u februaru na Facebooku objavljena njegova fotografija nastala na skupu Buđenje Srpske u Foči, na kojem su prisustvovali opozicioni političari iz Republike Srpske. Na fotografiji Stanivuković drži četničku zastavu sa natpisom ‘S verom u Boga, sloboda ili smrt’ i nalazi se u društvu dvojice muškaraca. Nemušti komentar koji je Stanivuković dao tom prilikom navodeći da je slika nastala iz pristojnosti i da samo ono što objavljuje na svom profilu predstavlja njegov stav nije bila dovoljno ubjedljiva za građane FBiH, koji su dotadašnjeg zlatnog dečka bh. politike, kako ga je nazvao jedan od bh. magazina, brže bolje u komentarima ispod te objave okarakterisali kao četnika i nacionalistu.

Sve to govori i o političkoj nepismenosti građana koji u svakome ko je politički protivnik Miloradu Dodiku vide čovjeka koji je za jedinstvenu državu u kojoj neće biti podjela na entitete. Stanivukovićeve kritike upućene Dodiku nisu nikada dovodile u pitanje trenutno državno uređenje, odnosno opstanak entiteta. I stranke na vlasti i opozicione stranke u Republici Srpskoj su oko tog pitanja saglasne.

Pobjedom na izborima i osvajanjem četverogodišnjeg mandata za gradonačelnika Banje Luke, Stanivuković je postao najtraženiji gost u medijima, pa su ga gledatelji mogli vidjeti i u sarajevskom i zagrebačkom studiju televizije N1 i kao gosta Senada Hadžifejzovića na Face TV ponavljajući svoje već poznate stavove koje je i prije ispoljavao u medijima: Srebrenica nije genocid, njega ne interesuju presude međunarodnih i domaćih sudova, Karadžić i Mladić nisu zločinci, Sud u Hagu je politička institucija, LGBTIQ osobe ne podržava i njihov način života nije u skladu sa tradicijom kojoj on kao pravoslavac pripada, što znači da bilo kakva povorka ili parada koja se tiče poboljšanja vidljivosti i uslova života pripadnika te populacije nije dobrodošla u grad u kojem je on osvojio gradonačelničku poziciju.

Iste stavove je ispoljavao i prije nego je izabran za gradonačelnika, tako da su svi oni koji su glasali za njega smatrajući da će njegovim izborom doći do promjene, ili neinformisani ili su glasali za njega smatrajući da je ipak bolji izbor od aktuelnog gradonačelnika koji dolazi iz SNSD-a.

Slične stavove je u javnosti ispoljavala i njegova stranačka kolegica Jelena Trivić, doktorica ekonomskih nauka i profesorica na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci, izrazivši divljenje prema vođi Jugoslovenske vojske u otadžbini i ratnom zločincu iz Drugog svjetskog rata Draži Mihailoviću. Trivićka je Mihailovića nazvala žrtvom komunista, najodlikovanijim vojnikom iz Prvog svjetskog rata, pozivajući se na encikopediju Britannica koja je o Mihailoviću pisala pozitivno, te da nas je o njemu pogrešno učila komunistička istorija. Trivićka je sebe nazvala malim rodoljubom iz političkih ubjeđenja, a mišljenje o Draži Mihailoviću svojim ličnim stavom.

Sanja Vulić, profesorica razredne nastave i članica SNSD-a, bivša je predsjednica Mladih socijaldemokrata, a aktuelna zastupnica u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH. Na lokalnim izborima 2020. bila je nositeljica SNSD-ove liste za Doboj osvojivši 22.445 glasova. Poređenja radi, Vulićka je u 2016. godini osvojila 3.396 glasova.

Popularnost duguje svojim izjavama u kojima je naglasila da je Dodik za nju nije Tito, nego Bog i kada je u maju ove godine na pitanje novinarke N1 Adise Imamović da li zaslužuje visoku platu koju dobiva odgovorila da je „birala svoj poziv. Ja sam poslanica. Zakon je definisao toliku platu. Ja da sam željela manju platu, ja bih se bavila nečim drugim. Ja vama nisam kriva što ste vi novinar i što ste možda nezadovoljni svojom platom“.

Sanja Vulić se još jednom u toku 2020. godine našla u centru medijske pažnje kada je u julu pitala svoje stranačke kolege kako treba da glasa.

Islamofobija i prizivanje Herceg Bosne

Marijan Knezović, mladi politički i društveni aktivist i kolumnista, rođen je u Posušju 1996. godine, a nastanjen je u Zagrebu. Knezović je poznat po svojim nacionalističkim stavovima, podršci Herceg Bosni čiju ponovnu uspostavu često priziva. Primjera radi, Slobodana Praljka koji je nakon što mu je drugostepenom presudom potvrđena kazna od 20 godina popio otrov i nedugo zatim preminuo, nazvao veličinom, humanistom i vođom vojske koja je Hrvate branila od ISIL-a.

Na svojoj Facebook stranici koju prati više od 20.000 ljudi, Knezović objavljuje sadržaje u kojima pristrasno kritikuje komunistički sistem, stavove tzv. političkog Sarajeva, pohvale prvom predsjedniku Hrvatske Franji Tuđmanu, veliča Herceg Bosnu, piše negativne sadržaje o migrantima.

U januaru 2019. portal Dnevnik.ba objavio je status mladog istoričara Tomislava Zelenike, iz Hrvatske seljačke stranke, koji je na Facebooku iznio niz rasističkih tvrdnji o Bošnjacima kao narodu. Zelenika se u svom statusu obratio Srbima kojima je poručio da su Bošnjaci i njihov i hrvatski najveći neprijatelj.

„Oni su ti koji žive za to da vas ne bude. Ni vas ni Srba niti bilo koga drugoga u ovoj zemlji osim njih samih. (…) Oni su nasljedno predodređeni da izdaju, prevare i zabiju nož u leđa. Isto su napravili i prije 500 godina, i prije 150 i prije 70 i prije 30. Samo labilni, slabi, duhom siromašni, prevrtljivi i podmukli su mogli prije 500 godina izdati svoju vjeru i preuzeti agresorovu kako bi im bilo bolje i lakše živjeti. Kakvi su potomci mogli doći od takvi ljudi?“

Portal Dnevnik.ba je ubrzo obrisao status i izvinuo se čitateljima, naglasivši da taj stav nije stav uredništva, međutim status se ubrzo proširio Facebookom, a i prenijelo ga je nekoliko drugih portala.

Da li postoji nada?

Zanimljiv je podatak da je većina opisanih ljudi formalno obrazovana, da su među njima i magistri i doktori nauka. Time rušimo još jednu tezu koju prečesto čujemo u vidu tvrdnje da je obrazovanje ključ prosperiteta društva. Jeste, ali kakvo obrazovanje? Školski programi su redukovani i svedeni na osnovno, planovi i programi u mnogome slijede nacionalne, pa slobodno možemo reći i nacionalističke matrice, sve je ubrzano i haotično, skripte su zamijenile knjige, a besmisleni testovi i kvizovi kvalitetne eseje i usmene ispite. Indoktrinacija je svuda oko nas, što možemo smatrati naslijeđem bivšeg sistema, iako su ta dva sistema uglavnom neuporediva.

Svemu tome treba navesti i poražavajući podatak koji je objavljen u Studiji o mladima BiH u izdanju Frieidrich Ebert Stiftunga da 18.6% mladih ljudi koji su učestvovali u istraživanju nikada nisu pročitali knjigu. U istraživanju je učestvovalo 1.000 ispitanika starosti od 14 do 29 godina.

Prisjetimo se i kraja osamdesetih i početka devedesetih i tadašnjih političkih aktera koji su stasavali u jednom sasvim drugačijem političkom sistemom i od kojih su većina bili ugledni profesori i drugi javni radnici, što ih nije spriječilo da huškaju na rat koristeći se izdašno govorom mržnje.

Šta nam to ukazuje? Da formalno obrazovanje ne možemo posmatrati isključivo kao način društvenih promjena. Tu su svakako bitni i kućni narativi, koji su često u stanju da potpuno zasjene mladim ljudima sve ono što uče u školi, sistem vrijednosti koji uči da su korupcija, kriminal i nasilništvo sasvim normalne pojave, što se vidi kroz (ne)procesuiranje počinitelja, pa možemo još i zaključiti da su mladi ljudi upravo produkt takvog sistema i da se ovdje neće zadugo ništa promijeniti bili na vlasti mladi, srednjovječni ili pripadnici treće generacije. Istovremeno, dok većina prati medije koji podržavaju njihove već formirane stavove, mnoge kvalitetne analize i medijski izvještaji koji nude potpunu sliku ne dođu do onih kojima bi mogle pomoći da zdravije razmišljaju.

Nema smjene: Tegeltija bez izjave za novinare, razmisliće o ostavci?!

Predsjednik VSTV-a je odbio odgovarati na novinarska pitanja, ali je rekao da će razmisliti o ostavci.BOSNA I HERCEGOVINA03.12.2020 | 15:39

Nema smjene: Tegeltija bez izjave za novinare, razmisliće o ostavci?!

Visoki sudski i tužilački savet (VSTS) na današnjoj hitnoj sjednici donijelo je tri zaključka, a Milan Tegeltija do daljnjeg ostaje predsjednik, javio je Klix. 

Nakon višečasovne ne rasprave, optužbi i traženja odgovornosti u vidu podnošenja ostavke predsjednika VSTS-a Milana Tegeltije nakon afere “Potkivanje 2“ i objave audiosnimka u kojem se govori o namještanju posla, VSTS je donio tri zaključka nakon što je sjednica kratko bila zatvorena za javnost.

U zaključcima se navodi da Tužilaštvo BiH treba preispitati navodno nezakonito snimanje članova VSTS-a, a 13 članova je glasalo “za”.

Takođe je navedeno da se članovi VSTS-a ne mogu izjasniti o odgovornosti Milana Tegeltije na osnovu objavljenog sadržaja.

Devet članova je bilo za smjenu Tegeltije, a pet protiv. 

Od Tegeltije se traži da zbog posljednjih dešavanja u VSTS-u došlo do narušavanja partnerstva s međunarodnim institucijama da razmotri mogućnost ostavke. Tu je sedam članova bilo za, a isto toliko protiv. “Za” je glasao i lično Tegeltija.

Treba istaći da je nedostajao jedan glas za smjenu Milana Tegeltije s obzirom da je za to potrebno 10 ruku.

Ipak na kraju je odlučeno da se o tome ne glasa, ali su pozvali predsjednika da sam razmisli o podnošenju ostavke kako se ne bi dodatno narušavao ugled VSTV-a s obzirom na narušeno povjerenje građana u pravosudne institucije i brojne afere koje se vežu posebno za Tegeltiju.

Povod za sazivanje vanredne sjednice jeste audiosnimak koji kompromituje predsjednika VSTS-a zbog razgovora sa bivšom članicom tog tijela Milijanom Buhom o zapošljavanju njene sestre, sudije, u neki od sudova u Banjaluci. BN-Klix

Отворени реконструисани спортски терени и дјечијe игралиштe у насељу Обилићево

У Београдској улици у насељу Обилићево у Палама уприличено је свечано отварање реконструисаних спортских терена и изграђеног дјечијег игралишта. Пројекат је реализовало удружење ОСП из Пала уз подршку Уни Кредит групације из Милана у оквиру програма „Подршка дјетињству“. Пројекат је подржала и општина Пале као и велики број локалних предузећа и организација.

Отворењу су присутвовали начелник општине Пале Бошко Југовић, директор ЈП „Водовод и канализација“ Дејан Којић као и в.д. директорa „Електродистрибуције“ Пале Ацо Станишић.

„У оквиру програма „Подршка дјетињству“ наш пројекат је оцијењен међу три најбоља у Републици Српској. Самим тим смо одлучили да овдjе урадимо неке садржаје који су недостајали овој великој мјесној заједници. На самом почетку, у јулу мјесецу, контактирали смо начелника Бошка Југовића и директоре предузећа да се придруже. Овај терен био је поприлично запуштен, а мобилијар је био сломљен или није постојао уопште. Прво смо кренули за одвозом смећа и земље, затим смо урадили расвјету и видео надзор, канте, клупе, набавили смо кошеве, прикључили воду, урадили улазну стазу и изградили дјечије игралиште са свим справама,“ казао је Батрић Шекара, предсједник удружења ОСП.

Opis nije dostupan.

Он је изразио велику захвалност Уни Кредит фондацији из Милана и начелнику општине Пале Бошку Jуговићу.

„ Од почетних 7 000 конвертибилних марака које смо добили путем пројекта, урађено је три пута више“, закључио је Шекара.

Opis nije dostupan.

Начелник општине Пале Бошко Југовић сматра да је ово диван примјер како невладин сектор може, уз сарадњу са локалном заједницом, да направи нешто што је за добробит локалне заједнице.

„ Ми ћемо ово искористити као примјер за све друге активности. Циљ оштине Пале је да свака мјесна заједница има овакво игралиште. Успјели смо да ово доведемо у једно уређено стање и оно ће служити дјеци насеља Обилићево“, рекао је Југовић и додао да ће општина Пале увијек подржати овакве пројекте у свим мјесним заједницама на територији општине.

Источна Илиџа: Представници политичких партија потписали Изборни етички кодекс (ФОТО)

Представници политичких партија које учествују на предстојећим локалним изборима на подручју Источне Илиџе потписали су данас Изборни етички кодекс политичких субјеката у сали Скупштине Источна Илиџа.

Општинска изборна комисија и мисија OSCE-а у БиХ организовали су потписивање, а уједно су и иницијатори наведеног догађаја.

Кодекс је потписало 10 представника политичких партија, као и оба кандидата за начелника општине.

Слика

Предсједник општинске изборне комисије Источна Илиџа Мирослав Јањић рекао је да се нада да ће потписивање кодекса допринијети коректном спровођењу изборног процеса.

Предсједница мисије ОСЦЕ-а у БиХ и шеф канцеларије у Сарајеву Сандра Рамић рекла је сврха кодекса да превентивно дјелује у случајевима говора мржње и коришћења запаљиве реторике као и да спријечи политички притисак на бираче.

-Ово је документ који су добровољно потписали политичке партије и кандидати за начелника општине, ово је само комад папира који не обавезује законски на поштовање етичких принципа који је одговорност политичких партија као и бирача који ће изаћи на изборе- додала је Рамић.

Медијима су се обратили и кандидати за начелника општине, Маринко Божовић испред ОО СДС-а   и Небојша Шешлија испред ОО СНСД-а.

Кандидат за начелника општине ОО СДС-а Маринко Божовић рекао је да се на изборима треба такмичити програмима, идејама и свим стратешким стварима као дијеловима програма политичких партија.

– Можемо да причамо само са чврстим аргументима јасним програмима и идејама и визијама развоја општине Источна Илиџа – казао је Божовић.

Кандидат за начелника ОО СНСД-а Источна Илиџа Небојша Шешлија рекао је да апелује на све гласаче да у фер и коректној кампањи спроведу овогодишње локалне изборе.

Изборни етички кодекс представља акт политичких субјеката за локалне изборе 2020. године, поводом званичног почетка изборне кампање. Политичке странке, коалиције и независни кандидати потписивањем кодекса прихватају принципе којима ће се руководити током изборне кампање, као што су праведност, законитост, транспарентност те уздржавање од говора мржње.

Слика

Još jedna priča o mHE u BiH: Nestajanje rijeke Ugar!

piše: Dejan Rakita

“Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način”, rečenica je kojom Lav Nikolajevič Tolstoj počinje roman „Ana Karenjina“. Preneseno u BiH realnost, početak ovog teksta bi trebao da glasi: „Sve srećne države liče jedne na drugu, a svaka nesrećna država nesrećna je na svoj način“.

Da je Bosna nekome majka, a nekom maćeha, već duži period osjećaju ljubitelji prirode u Travniku, ali i svi normalni građani ove apsurdne zemlje.

Gradilište mHE Oštrac na Ugru / FOTO: GERILA
Gradilište mHE Oštrac na Ugru / FOTO: GERILA

Na rijeci Ugar i njenoj pritoci Ilomska, na svega 12 kilometara, uskoro će biti izgrađeno čak 7 mini hidrocentrala. Da, dobro ste pročitali. Posljednja od njih, mini hidrocentrala Oštrac nastavljena je da se pravi u vrijeme trajanja moratorijuma o izgradnji mini hidrocentrala. Nada u bolje sutra pojavila se kada je Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH usvojio Deklaraciju o zaštiti rijeka i izglasao zaključak o potpunoj zabrani gradnje malih hidroelektrana (MHE) na cijeloj teritoriji FBiH. Ovim zaključkom dat je rok Vladi FBiH od tri mjeseca da izvrši analizu i predloži izmjene u zakonodavstvu što će omogućiti provođenje ove zabrane u praksi. Zabrana je važila do 24. septembra, a radovi na mHE Oštrac su uprkos tome nastavljeni tri dana prije, tačnije 21. septembra. Dozvolu za gradnju dobila je firma VNT čiji je vlasnik bio Vlado Ramjak koji je prodao ovu firmu njemačkom državljaninu Mattiasu Helmut Neutzelu, odnosno njemačkoj kompaniji ENEACON, što je navedeno i na njihovoj zvaničnoj veb stranici. Izvođač radova je firma Eskimo S2. Tako smo došli u situaciju da strani državljani, odnosno firme u njihovom vlasništvu krše zakone i pravila u našoj zemlji.

Ribari iz Travnika i zaljubljenici u ovu izuzetnu planinsku rijeku reagovali su i najavili proteste na samom gradilištu. I tu počinju problemi.

„Mi smo prvo otišli u policiju da dobijemo rješenje, i tamo smo od pravnice dobili informaciju da samo napravimo obavijest. To obavještenje smo poslali 25.septembra, i tad nam je rečeno da je dovoljno da samo napravimo obavještenje koje trebamo poslati u polcijsku stanicu Travnik. Međutim, dok smo se pripremali za proteste na Oštracu, tog dana 30.septembra, svega dva i po sati prije planiranog početka protesta, dobijam poziv iz policijske stanice Travnik da hitno dođem i preuzmem rješenje. Ja sam ispočetka mislio da smo i zvanično dobili  rješenje o odobravanju održavanja protesta, međutim tamo me je dočekao rješenje kojim se to izričito zabranjuje“, kaže za naš portal Indir Melić, predsjednik Sportsko-ribolovnog društva Travnik.

Indir Melić, predsjednik Sportoskoribolovnog društva Travnik
Indir Melić, predsjednik Sportsko-ribolovnog društva Travnik / FOTO: GERILA

„I našim pravnicima nejasno je samo rješenje od policije o zabrani skupa. Tu je navedeno da smo mi podnijeli zahtjev 25.septembra, a da su oni dobili 28.septembra, a pritom je to sve u istoj zgradi. Jedan papir putuje tri dana? A oni su pri tom dužni da odgovore u roku 48 sati. Imam osjećaj da je ovo nekakva igra lokalnih moćnika koji grade gore na Ugru. Znamo da su oni bili vlasti i da su oni u sve pluge vlasti i u sudstvo, i policiju i opštinu instalirali svoje ljude koji sada rade po njihovim komandama“, rezigniran je Melić odlukom travničke policije.

Poziv na proteste Sportoskoribolovnog društva Travnik objavljen na Facebook
Poziv na proteste Sportoskoribolovnog društva Travnik objavljen na Facebook

Načelniku Policijske stanice Draganu Škulju smo poslali mail sa upitom, kako je moguće da se isti dan u Travniku odvijao događaj sa preko hiljadu učesnika. U pitanju je “Ovnovijada” ili “Dernek u Turbetu”, kako je navedeno i u video klipu koji je javno objavljen na platformi “youtube”. Za razliku od Indira Melića i ribara iz Travnika, koji su garantovali prisustvo ne većeg broja ljudi od 50 kao i održavanje fizičke distance i nošenje maski, na Ovnovijadi u Turbetu se baš niko nije pridržavao navedenih mjera.

Iz travničke policije stigao nam je štur odgovor na naš upit. Ni riječi o “Ovnovijadi”, ni o tome da su travnički ribari u samom pozivu garantovali poštovanje mjera zaštite od novog virusa korona.