Декани београдских факултета стали у одбрану река на Старој планини

У отвореном писму упућеном министру за заштиту животне средине и градоначелнику Пирота, поводом планиране и делимично реализоване изградње мини-хидроелектрана, професори су упозорили на уништавање драгоцених водних ресурса.

Изградња малих хидроелектрана није питање напретка већ опстанка преосталих природних вредности, став је грађана и активиста иницијативе „Одбранимо реке Старе планине”, исказан и на масовном протесту почетком септембра у Пироту. Забринутост за очување природних ресурса изразили су и стручњаци у отвореном писму упућеном министру за заштиту животне средине Горану Тривану и градоначелнику Пирота Владану Васићу. Писмо су потписали декан Шумарског факултета Ратко Ристић, декан Биолошког факултета Жељко Томановић, декан Географског факултета Дејан Филиповић, декан Рударско-геолошког факултета Душан Поломчић, као и директор Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” Павле Павловић.

Професори су изнели јавно свој став сматрајући то својом моралном обавезом у име високошколских установа чија је делатност истраживање и заштита природних ресурса. Декан Шумарског факултета се градоначелнику Пирота Владану Васићу обратио још у фебруару ове године, али је писмо остало без одговора.

Градоначелник Васић је у више наврата истакао да одлуку о томе да ли је нека МХЕ прихватљива или не дају надлежне институције, пре свега Завод за заштиту природе, електродистрибуција и водопривреда.

Министар Триван се још раније изјаснио да подржава забрану изградње МХЕ у заштићеним подручјима.

У писму професора министру наводи се да је неприхватљива активност у вези са коришћењем простора на подручју Парка природе „Стара планина” са јединственим екосистемима и биолошком разноврсношћу пастрмских риба, као и бројних других група биљака и животиња, које представљају опште добро за локално становништво, као и све грађане наше земље.

Планирана градња 58 МХЕ на подручју Старе планине угрожава традиционалан начин живота, егзистенцију и могућност останка преосталог становништва старопланинских села, међу којима има и заштићених културно-историјских целина, упозоравају стручњаци.

Србија је најсиромашнија земља Балкана када су у питању домицилне површинске воде. Водно богатство наше земље је под додатно великим негативним утицајима бројних загађивача, лошег газдовања, а поврх свега, масовна изградња МХЕ прети да мало преосталих драгоцених ресурса буде потпуно уништено, наводи се у писму.

„Потпуно нам је јасна и обавеза да се производња енергије на рачун фосилних горива делимично замени тзв. „зеленом” енергијом добијеном из обновљивих извора. Међутим, МХЕ су више него скромни произвођачи енергије: ако би било изграђено свих 856 објеката, према постојећем Катастру, било би обезбеђено највише до 3,5 одсто потребне количине електричне енергије на годишњем нивоу, али би истовремено били уништени највреднији брдско-планински водотокови (пример Јошаничке реке на падинама Копаоника), уз нарушавање предела, био и геодиверзитета”, упозорили су професори.

У писму су подсетили да су Србија и Балкан једно од најважнијих подручја диверзитета поточних пастрмка у Европи, а да се мини-хидроелектране граде управо на тим рекама.

Рибље стазе које се на тим постројењима граде служе само задовољењу формалних прописа и изигравају суштину. Оне немају никакву сврху јер поточна пастрмка није миграторна врста и не користи рибље стазе.

Додатно, промена водног режима утиче на мењање и уништавање речних станишта са биљним и животињским светом, природних плодишта риба и на промену обима и динамике ерозије у речном кориту.

Поред тога, ремети се режим прихрањивања издани водом из речног корита (која је уведена у цеви), тако да долази до смањивања издашности или пресушивања локалних извора, што угрожава и водоснабдевање становништва – стоји у писму уз напомену:

„Све ово показују досадашња искуства западноевропских земаља, а поготову МХЕ у алпским деловима Немачке, Аустрије, Италије и Француске, а што је подстакло бројне дискусије у овим земљама, као и на нивоу Европске уније о незнатним енергетским користима МХЕ, а великим и несразмерним еколошким штетама коју наносе. Као сиромашна земља морамо из туђих грешака да извлачимо поуке, а не да срљамо у нове грешке.”

Четворица декана Универзитета у Београду и директор Института за биолошка истраживања, на крају свог обраћања министру Тривану и градоначелнику Васићу, напомињу да данас постоје много ефикасније и исплативије, а у смислу очувања простора и животне средине, одрживије опције за производњу енергије из обновљивих извора (ветроенергија, соларна енергија, енергија из биомасе, геотермална, и др.). Насупрот томе, алтернатива чистој води не постоји и живот без ње није могућ.