Џон Фротингам – највећи добротвор којег је Србија имала у својој историји
Поводом државног празника Сретења одликован је, постхумно, и Џон Фротингам златном медаљом за заслуге. Оснивао је домове за ратну сирочад у Србији после Првог светског рата. Један од домова био је и у Врању. Опремао је болнице, финансирао медицинске мисије, био ангажован у Црвеном крсту.
Џон Фротингам рођен је у Бруклину 1878. године, студирао је на Харварду француски језик, компоновао је, свирао клавир. Прву помоћ Србији упутио је Београдском женском друштву, а цео живот посветио је збрињaвању српске ратне сирочади и њиховом школовању.
https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4269104/dzon-frotingam-dobrotvor.html
Томислав Симоновић је десет година истраживао, прикупљао документацију, фотографије и објавио, у издању Завода за уџбенике, књигу о заборављеном српском добротвору. Симоновић је и предложио Џона Фротингама за одликовање.
“Мене је ту највише фасцинирао његов добротворни, хуманитарни рад, који је трајао више од две деценије. Прва његова помоћ била је за време балканских ратова, када никога није познавао у Србији нити је крочио у њу”, каже Симоновић.
Истиче да је ово постхумно одликовање врхунац његовог десетогодишњег истраживачког рада о Џону Фротингаму.
“Да бих дошао до тих података, јер сам почео без ичега, прелистао сам сву штампу од 1914. године, када је послао прву помоћ, прву војну болницу и прву мисију лекара, до 1935, године његове смрти”, наглашава Симоновић.
У Нишу, на Медицинском факултету завршава се опремање најсавременије лабораторије.
Професор др Драган Милић, продекан за међународну сарадњу Медицинског факултета у Нишу, каже да је опрему обезбедила америчка амбасада, односно америчка влада.
“Ми смо ту лабораторију назвали “Џон Фротингам”, спремили смо и прикладно спомен-обележје које ћемо открити на сам дан отварања лабораторије”, поручује Милић.
Истиче да је Џон Фротингам највећи појединачни добротвор и донатор ког је Србија у својој историји имала.
Опремао је болнице, организовао медицинске мисије, оснивао је домове, у некима и породилишта, обданишта. Његова финансијска помоћ, током 25 година, била је у вредности два и по годишња буџета Kраљевине Србије.