ЈАВНА РАСПРАВА О ЗАШТИТИ ЛИЦА КОЈА ПРИЈАВЉУЈУ КОРУПЦИЈУ

„Закон о заштити лица који пријављују корупцију у Републици Српској, који је тренутно у фази јавних расправа, предвиђа интерну и екстерну заштиту пријавитеља корупције. Интерну заштиту би требало да пружи руководилац субјекта код кога је дошло до повреде или угрожавања пријавитеља корупције или са њим повезаних лица, док систем екстерне заштите треба да пружају судови у РС”, појаснила је помоћница министра правде РС Јелена Вукадиновић на данас одржаној јавној расправи о овом закону у Источном Сарајеву.
Вукадиновић је казала да је ово први закон у Републици Српској који се на овај начин бави заштитом лица која пријављују корупцију и први у БиХ који предвиђа заштиту звиждача и у приватном сектору, а не само у јавном.

Према њеним ријечима, закон би у коначници требао у потпуности да заштити пријавитеље корупције, а терет доказивања би новим законом прешао на туженог. Досадашње замјерке су се, каже Вукадиновић, односиле на непостојање посебног органа који би се бавио додјељивањем статуса узбуњивача.

“Регулисали смо да се за питања која нису предвиђена овим законом примјењују одредбе Закона о парничном поступку. У овом закону смо предвидјели изузетак у погледу терета доказивања, тако да је терет доказивања прешао на туженог, одговорно лице које угрожава или повређује права пријавитеља корупције. Дакле, на њему је да докаже објективну оправданост и цјелисходност поступка који се третира као штетна посљедица. На пријавитељу корупције је то да учини вјероватним да је његова повреда права у узрочно-посљедичној вези са пријавом корупције. Такође, једно одступање од Закона о паричном поступку огледа се у надлежности суда који пружа заштиту, а то је према мјесту пребивалишта и боравишта пријавитеља корупције или мјеста гдје је настала штетна посљедица“, казала је Вукадиновић.

Појаснила је да Закон предвиђа заштиту двије категорије лица. Једна категорија лица су они који већ трпе штетне посљедице због одређених облика корупције и у чијем је интересу да се та корупција санкционише, док су други они који су друштвено одговорни, које та корупција директно не погађа, али који желе да укажу на неправилности.

Те људе треба охрабрити и заштитити, како би без посљедица и даље могли да пријављују корупцију“, казала је Вукадиновић.
Питање злоупотребе приликом пријављивања корупције, каже, није још увијек довољно дефинисано и о томе тек треба да се дискутује на јавним расправама.

У министарству се надају да ће судски систем заштите узбуњивача бити најефикаснији, те напомињу да су се приликом израде Нацрта закона руководили европским и свјетским примјерима.

У фази спремања преднацрта закона учествовали су републички органи, невладин сектор, организације цивилног друштва, те заинтересована физичка и правна лица, а рјешења су уграђена у текст Нацрта који је усвојила Народна скупштина Републике Српске.