Treći talas Arapa

„Sve ovo ovde već je arapsko“, kaže Jasem Ali iz Kuvajta i pokazuje oko sebe kuće i ulice u Sarajevu. Tu, kaže, nije problem što su arapske žene pokrivene. I, što je najvažnije, jeftino je…

„Ovo je treći talas Arapa koji stižu u Bosnu i Hercegovinu“, piše Zidojče cajtung u opširnoj reportaži iz BiH. „Prvi talas stigao je u ratnim godinama, od 1992. do 1995. godine, kada su muslimani sa Bliskog istoka izražavali solidarnost s ugroženom braćom na Balkanu. Tada su slali humanitarnu pomoć, oružje, kao i arapske borce u džihad. Posle rata, u Sarajevo i druge, muslimanske regione u BiH stigle su verske fondacije. One su ulagale u obnovu, ali pre svega – u obnovu džamija. To je još tada probudilo strahovanja od uticaja vehabizma u Bosni, državi u kojoj se islam živi veoma liberalno“.

„Sve ovo ovde već je arapsko“, citira Zidojče cajtung Jasema Alija iz Kuvajta koji oko sebe pokazuje kuće i ulice u Sarajevu. Tu će kaže da ostane tri meseca, kao i svake godine. „Ovde je najbolja klima na svetu, a planine su kao u raju“.

Što je najvažnije – jeftino je

„Karta za direktan let iz Dubaija, Dohe ili Kuvajta koji traje pet sati može da se kupi za manje od 300 evra, a i vize su odavno ukinute. Zato nije čudo što se broj posetilaca povećao: u 2015. godini Bosnu i Hercegovinu je posetilo 40.000 Arapa, a 2017. – 90.000“.

Arapi cene to što se istovremeno nalaze u Evropi, ali i u muslimanskom okruženju, piše Zidojče cajtung. „’U nekim drugim zemljama je to problem, ali ovde nije važno to što su naše žene pokrivene. I ono što je najvažnije – jeftino je’, kaže Jasem Ali.“

„’Ljudi strahuju da će se resursi ove države jednostavno pokloniti nekom drugom’, kaže Asim Mujkić, profesor sociologije na Univerzitetu u Sarajevu. On smatra da po tom pitanju iz pozadine konce povlači stranka SDA Bakira Izetbegovića, ali i neki drugi, moćni krugovi. ’Kupovina zemljišta i nekretnina povezana je s korupcijom i kriminalom. Ovde je na delu kleptokratija’.“

Kuća i za 20.000 evra

Posledice tog „trećeg talasa Arapa“ najvidljivije su na Ilidži u Sarajevu, piše nemački list. „U toj gradskoj četvrti već postoje ulice sa nizovima arapskih restorana i šiša-barovima, s firmama za iznajmljivanje automobila specijalno za arapske goste, kao i sa specijalizovanim turističkim agencijama i agencijama za nekretnine“.

Sarajevo Bosnien und Herzegowina Arabische Touristen

Prodavnica u centru Sarajeva

„’Umetnost izgradnje’ – to je slogan uz pomoć kojeg Favaz Mansur želi da privuče ljude u svoju agenciju za nekretnine Al Mubarkika. Na ulazu u agenciju mušterije sede na prugastim jastucima, a u zadnjem delu male kancelarije, šef iz Kuvajtu zadovoljno gladi stomak i predstavlja ponudu. ’Možete da kupite kuću za 20.000 evra, ali i za milion’. Mansur je u Bosnu i Hercegovinu stigao pre šest godina i svojim klijentima nudi kompletan program: ’Osnivanje firme, kupovina zemljišta, izgradnja kuće’. Međutim, fizičkim licima iz inostranstva, prema zakonu BiH, nije dozvoljeno da u Bosni kupe i poseduju nekretninu. Zbog toga se kupovine obavljaju ili preko posrednika ili preko neke ofšor-kompanije. To komplikuje stvari, ali za Favaza Mansura i mnoge druge to je unosan posao.“

„Statistički je nemoguće sagledati koliko tačno zemljišta i stanova su Arapi do sada kupili. Ali ono što je poznato jeste da su arapskim novcem izgrađeni skupi hoteli, kao i dva tržna centra u Sarajevu. To se da zaključiti i po tome što se u tim tržnim centrima i hotelima – ne prodaje alkohol.“

„Tamo su živeli Srbi…“

„Oko Sarajevo niče i sve više novih odmarališta – specijalno za arapske goste. Jedno od prvih takvih jeste Sarajevo Resort, koje se nalazi 25 kilometara jugozapadno od glavnog grada. Izgradio ga je kuvajtski investitor i otvoren je 2015. godine. Male vile grupisane su oko veštačkog jezera, a na bosanskom i arapskom jeziku stoje upozorenja: ’Ovo nije voda za piće’ i ’Zabranjeno kupanje’. Nije lako doći do informacija o tom rizortu, ali se zna da je njegov kapacitet – nešto više od 1.000 kreveta – od početka jula do kraja septembra potpuno rezervisan. U ostalom delu godine odmaralište je prazno, osim što jedan manji broj arapskih turista dolazi na skijanje.

U blizini odmarališta je seoce Oseonik. Njegovi stanovnici već su se navikli na nove komšije. Asim Bužo kaže da njegova supruga tamo kao čistačica i da zarađuje mnogo više nego što bi to mogla na nekom drugom mestu. Bužo se priseća i poklon-paketa sa sokom, kafom i keksom, koje su tokom islamskih praznika delili bogati gosti odmarališta. Onda pokazuje i na prazna polja iza svoje kuće: Sve ovo je već prodato i tamo će uskoro da nikne novo odmaralište‘. Tamo su, kaže, živeli Srbi. Nakon rata su otišli, a zemlja sada može jeftino da se kupi. ’Ja svoju zemlju neću da prodam ni za kakve pare. Gde onda da idem?’“

Priredila: Aida Sofić Salihbegović DW