Izbeglice nadiru, Evropljani se svađaju

EU pokazuje potpuno neslaganje u suočenju sa migrantskom krizom

Mini-samit EU posvećen izbeglicama, održan na ideju nemačke kancelarke Angele Merkel, kojoj je upravo zbog migrantske krize ugrožena fotelja, nije pokazao nikakav napredak. Višak predloga i manjak konsenzusa, nije ostavio mnogo ni vremena ni prostora nadi da će i samit lidera EU krajem nedelje doneti odgovor na pitanje – kuda sa izbeglicama.

Pročitajte još – SAMIT EU: Još nema rešenja za migrantsku spiralu

Pojavile su se različite ideje gde bi mogli da budu formirani migrantski kampovi. Tunis je za mnoge predaleko. Albanija je bila jedna od briselskih favorita, ali su stvari ukočili Holanđani, odbijajući da se krajem ove sedmice otvore pristupni pregovori s Tiranom, koja sada nema interesa da sarađuje u krizi.

Danska i Austrija insistiraju na Zapadnom Balkanu. Sve je to, međutim, u dubokoj magli, naročito za našu zemlju, jer bi izbeglice trebalo da prođu kroz pojedine zemlje EU, pa ideja o kampovima u kojima bi bili registrovani gubi smisao.

SAD: MIGRANTE U – VOJNE BAZEPentagon se priprema za izgradnju privremenih kampova za imigrante u dve vojne baze. Američki ministar odbrane Džim Matis nije rekao koje baze su u pitanju, ali je istakao da se radi na detaljima. Matis nije precizirao ni da li će privremeni kampovi za imigrante biti namenjeni samo za decu ili i za njihove porodice. Ministarstvo zdravlja je pre nekoliko nedelja najavilo da će pripremiti neke vojne baze na jugu SAD za smeštaj maloletnih imigranata koji sami dolaze u SAD.

Francuski predsednik Emanuel Makron i španski premijer Pedro Sančez traže da se prihvatni centri za izbeglice organizuju u zemljama EU koje su prve na udaru, kao što su Italija i Grčka. To je, opet, silno naljutilo Rim i Atinu.

Italijanski premijer Đuzepe Konte je predložio da se finansira fond za obnovu Afrike, što bi deo ekonomskih izbeglica ostavio kod kuće. On i njegov grčki kolega Cipras, koji se protivi centrima zatvorenog tipa, traže veću pomoć zemljama koje su prve na udaru, kao i jaču kontrolu evropskih granica, uz pravedniju raspodelu migranata po zemljama članicama, reviziju evropskog sistema azila i efikasan mehanizam za povratak izbeglih.

Najbolji dokaz za potpuni razlaz bio je izostanak mnogih zemalja sa samita. Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka nisu ni bile zainteresovane za skup, dok su Estonija, Letonija i Litvanija odbile Junkerov poziv. Nisu se gurali da dođu ni Kipar, Irska, Portugalija, Rumunija i Britanija. Čak i u okrnjenom sastavu, nije bilo prostora za konsenzus.