Društvene mreže i online mediji kao prostor za zapaljivu retoriku mladih političara i aktivista

Belma Buljubašić02/12/2020društvene mrežeekstremizam na internetu

Da li su mladi ljudi zaista nositelji političkih promjena?

foto: pixabay

U javnosti često možemo čuti komentare kako treba dati šansu mladim ljudima, i kako su upravo oni nosioci određenih društvenih promjena u Bosni i Hercegovini. Dio ljudi je prezasićen nacionalističkom retorikom koja dolazi od već poznatih i potrošenih političkih faca a koji ponavljaju iste fraze kad god im se ukaže prilika. No, da li su mladi ljudi zaista nositelji bilo kakvih promjena, naročito onih političkih? I iz čega ljudi crpe takva uvjerenja?

Starije generacije često u mlađoj populaciji vide nekakav progres, utemeljen vjerovatno u stereotipu o njihovoj neiskvarenosti i beskompromisnosti, jer je prema njihovom mišljenju svaka mladost takva, što je često pogrešna procjena. Ništa od navedenog ne možemo vezati isključivo za životnu dob, a treba imati na umu da su mlađe generacije odrasle u jednonacionalnim zajednicima ili zajednicama u kojima je dominatan jedan od naroda BiH, slušajući i usvajajući nacionalne narative o nedavnoj zajedničkoj prošlosti koje se gotovo ni u čemu ne podudaraju među konstitutivnim narodima. Svemu tome treba dodati i tzv. nacionalnu grupu predmeta pri čemu recimo iz istorije o istom događaju uče na posve različite načine, pa su za jednu grupu jedni akteri heroji, drugi zločinci i obrnuto.

Narativi se ne propituju kritički, već se radi o njihovom pukom usvajanju čime se ne ostavlja skoro nimalo prostora za bilo kakav dijalog ili nešto što bi podjećalo na kompromis. I takvo stanje o(p)staje bez ikakvih naznaka da će se nešto promijeniti.

Na početku odmah spalimo još jednu iluziju – nije ni odrastanje u višenacionalnoj zajednici garant nikakvih progresivnih stavova. Tome su nas barem naučili događaji iz ranih devedesetih godina, jer su Jugoslaviju rušili i srušili obrazovani ljudi znajući da će takvom retorikom izazvati krvoproliće. Što ukazuje da na formiranje čovjekovih stavova utječu razni i različiti faktori.

Mladi ljudi danas su, uglavnom, produkt vremena u kojem su rođeni i/ili odrasli, što je starijima teško prihvatiti. Oni, uglavnom, ne dijele iste vrijednosti zajedništva s onima koji osjećaju nostalgiju za vremenom i državom u kojima su odrastali, nacionalno heterogenim zajednicama i ideji zajedništva. To su za njih nepoznanice. Izuzetak su oni koji su pod snažnim dojmom kućnih narativa i koji iz priča o nekadašnjoj zajedničkoj državi, koju slušaju od roditelja, crpe drugačije ideje. Ili oni koji se kroz literaturu, koju neće naći u školskim programima, upoznaju sa drugačijim konceptima funkcionisanja društva koje se ne podudara sa aktuelnim.

Od prebrojavanja krvnih zrnaca do vrijeđanja LGBTIQ populacije

Donedavna zastupnica u Skupštini Kantona Sarajevo Samra Ćosović Hajdarević široj je javnosti postala poznata ne zahvaljujući svom zastupničkom angažmanu, već po govoru mržnje upućenom LGBTIQ populaciji nakon što je najavljena Prva povorka ponosa, napisavši na svom Facebook profilu da želi da se ovi ljudi izoluju od djece i društva i idu negdje drugo i sebi prave grad, državu i zakone.

Ćosović Hajdarević je za manje od mjesec ponovo postala temom medijskih sadržaja, a ovaj put je povod bio imenovanje Kristine Ljevak za direktoricu TVSA i imenovanje Vlastimira Mijovića za predsjednika Nadzornog odbora iste televizije. Ona je na svom Facebook statusu nabrajala imena onih koji su smijenjeni i onih koji su imenovani, aludirajući na smjenu Bošnjaka na čija su mjesta došli nebošnjaci. Samra Ćosović Hajdarević je svojim izjavama pokazala nevjerovatnu količinu ksenofobije, pravdajući svoje izjave pravom na mišljenje.

Time opet dolazimo do jednog od problema u bh. društvu koji se odnosi na slobodu govora a koji je često zamagljen govorom mržnje ili je eksplicitni govor mržnje, te bi konačno trebalo staviti do znanja da vrijeđanje i sloboda govora nisu sinonimi.

Nakon povlačenja Samre Ćosović Hajdarević na njeno mjesto je došao Haris Zahiragić koji je javnosti postao poznat kao bivši predsjednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Sarajevu koji je tadašnju poziciju koristio da promoviše svoje retrogradne političke stavove i politiku stranke SDA čiji je član. Za svoja obraćanja najviše je koristio Facebook, a dio javnosti je prvi put za njega čuo kada su mediji objavili screenshot prepiske sa njegovog Facebook profila u kojem je između ostalog naveo da nas 90% „normalnih“ smatra da je homoseksualnost bolest koju treba liječiti, a ne promovisati.

Zahiragić je zajedno sa nekoliko univerzitetskih profesora i studenticom prorektoricom Rijanom Jusufbegović učestvovao i u stvaranju Nacrta kodeksa ponašanja i oblačenja na UNSA koji je bio jedan besmisleni dokument koji je naišao na snažnu osudu u bh. javnosti. Fokus Nacrta je bio na visokim petama, dužini ženske suknje, napadanoj šminki i tetovažama, čime su stvaratelji Nacrta pokazali da im je bitnija forma od suštine, a da bi se UNSA trebao baviti mjerenjem nečije suknje a ne rješavanjem suštinskih problema koji će omogućiti kvalitetniju nastavu i bolje rezultate studenata.  

Zahiragić je poznat i po svojim izrazito nacionalističkim stavovima u kojima štreberski barata dominantnim bošnjačkim narativom koji kao i ostala dva ne nudi nikakvu mogućnost sagledavanja pozicije drugog ili bilo čega što bi ličilo na dijalog.

Poruke mladih političara iz Republike Srpske

I na ovogodišnjim listama za lokalne izbore mogli smo primijetiti veliki broj mladih ljudi, koji su i na društvenim mrežama bili aktivniji od svojih starijih kolegica i kolega. Tu je svakako riječ o generacijskoj razlici, mlađi ljudi su inače aktivniji na mrežama, učestalije komuniciraju pomoću njih i vještiji su. I tu je većina mladih ljudi demonstrirala nevjerovatno neznanje ili su preslikali riječi starijih: rat, ugroženost, ratne zasluge.

U malobrojnim opštinama mladi ljudi su bili nositelji listi ili kandidati za načelnike/gradonačelnike. Jedan od njih je Draško Stanivuković, kandidat Partije demokratskog progresa za gradonačelnika Banje Luke. Na početku kampanje, Stanivuković je govorio da želi da se bori za promjene u svom gradu, da želi da se bori protiv negativnih pojava u društvu i da vodi računa o onome što je za njega najsvetije – porodica, otadžbina i njegov grad Banja Luka.

Draško Stanivuković je rođen 1993. godine. Široj javnosti je postao poznat u izbornoj kampanji iz 2018. godine, koju je usmjerio na kritiku vladajućeg SNSD-a i njenog predsjednika Milorada Dodika. Stanivuković je brzo pobrao simpatije među građanima Federacije BiH, koji su u njemu vidjeli progresivnog mladog čovjeka koji se bori protiv aktuelnog političkog režima Milorada Dodika. Međutim, razočarenje je brzo nastupilo, nakon što je u februaru na Facebooku objavljena njegova fotografija nastala na skupu Buđenje Srpske u Foči, na kojem su prisustvovali opozicioni političari iz Republike Srpske. Na fotografiji Stanivuković drži četničku zastavu sa natpisom ‘S verom u Boga, sloboda ili smrt’ i nalazi se u društvu dvojice muškaraca. Nemušti komentar koji je Stanivuković dao tom prilikom navodeći da je slika nastala iz pristojnosti i da samo ono što objavljuje na svom profilu predstavlja njegov stav nije bila dovoljno ubjedljiva za građane FBiH, koji su dotadašnjeg zlatnog dečka bh. politike, kako ga je nazvao jedan od bh. magazina, brže bolje u komentarima ispod te objave okarakterisali kao četnika i nacionalistu.

Sve to govori i o političkoj nepismenosti građana koji u svakome ko je politički protivnik Miloradu Dodiku vide čovjeka koji je za jedinstvenu državu u kojoj neće biti podjela na entitete. Stanivukovićeve kritike upućene Dodiku nisu nikada dovodile u pitanje trenutno državno uređenje, odnosno opstanak entiteta. I stranke na vlasti i opozicione stranke u Republici Srpskoj su oko tog pitanja saglasne.

Pobjedom na izborima i osvajanjem četverogodišnjeg mandata za gradonačelnika Banje Luke, Stanivuković je postao najtraženiji gost u medijima, pa su ga gledatelji mogli vidjeti i u sarajevskom i zagrebačkom studiju televizije N1 i kao gosta Senada Hadžifejzovića na Face TV ponavljajući svoje već poznate stavove koje je i prije ispoljavao u medijima: Srebrenica nije genocid, njega ne interesuju presude međunarodnih i domaćih sudova, Karadžić i Mladić nisu zločinci, Sud u Hagu je politička institucija, LGBTIQ osobe ne podržava i njihov način života nije u skladu sa tradicijom kojoj on kao pravoslavac pripada, što znači da bilo kakva povorka ili parada koja se tiče poboljšanja vidljivosti i uslova života pripadnika te populacije nije dobrodošla u grad u kojem je on osvojio gradonačelničku poziciju.

Iste stavove je ispoljavao i prije nego je izabran za gradonačelnika, tako da su svi oni koji su glasali za njega smatrajući da će njegovim izborom doći do promjene, ili neinformisani ili su glasali za njega smatrajući da je ipak bolji izbor od aktuelnog gradonačelnika koji dolazi iz SNSD-a.

Slične stavove je u javnosti ispoljavala i njegova stranačka kolegica Jelena Trivić, doktorica ekonomskih nauka i profesorica na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci, izrazivši divljenje prema vođi Jugoslovenske vojske u otadžbini i ratnom zločincu iz Drugog svjetskog rata Draži Mihailoviću. Trivićka je Mihailovića nazvala žrtvom komunista, najodlikovanijim vojnikom iz Prvog svjetskog rata, pozivajući se na encikopediju Britannica koja je o Mihailoviću pisala pozitivno, te da nas je o njemu pogrešno učila komunistička istorija. Trivićka je sebe nazvala malim rodoljubom iz političkih ubjeđenja, a mišljenje o Draži Mihailoviću svojim ličnim stavom.

Sanja Vulić, profesorica razredne nastave i članica SNSD-a, bivša je predsjednica Mladih socijaldemokrata, a aktuelna zastupnica u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH. Na lokalnim izborima 2020. bila je nositeljica SNSD-ove liste za Doboj osvojivši 22.445 glasova. Poređenja radi, Vulićka je u 2016. godini osvojila 3.396 glasova.

Popularnost duguje svojim izjavama u kojima je naglasila da je Dodik za nju nije Tito, nego Bog i kada je u maju ove godine na pitanje novinarke N1 Adise Imamović da li zaslužuje visoku platu koju dobiva odgovorila da je „birala svoj poziv. Ja sam poslanica. Zakon je definisao toliku platu. Ja da sam željela manju platu, ja bih se bavila nečim drugim. Ja vama nisam kriva što ste vi novinar i što ste možda nezadovoljni svojom platom“.

Sanja Vulić se još jednom u toku 2020. godine našla u centru medijske pažnje kada je u julu pitala svoje stranačke kolege kako treba da glasa.

Islamofobija i prizivanje Herceg Bosne

Marijan Knezović, mladi politički i društveni aktivist i kolumnista, rođen je u Posušju 1996. godine, a nastanjen je u Zagrebu. Knezović je poznat po svojim nacionalističkim stavovima, podršci Herceg Bosni čiju ponovnu uspostavu često priziva. Primjera radi, Slobodana Praljka koji je nakon što mu je drugostepenom presudom potvrđena kazna od 20 godina popio otrov i nedugo zatim preminuo, nazvao veličinom, humanistom i vođom vojske koja je Hrvate branila od ISIL-a.

Na svojoj Facebook stranici koju prati više od 20.000 ljudi, Knezović objavljuje sadržaje u kojima pristrasno kritikuje komunistički sistem, stavove tzv. političkog Sarajeva, pohvale prvom predsjedniku Hrvatske Franji Tuđmanu, veliča Herceg Bosnu, piše negativne sadržaje o migrantima.

U januaru 2019. portal Dnevnik.ba objavio je status mladog istoričara Tomislava Zelenike, iz Hrvatske seljačke stranke, koji je na Facebooku iznio niz rasističkih tvrdnji o Bošnjacima kao narodu. Zelenika se u svom statusu obratio Srbima kojima je poručio da su Bošnjaci i njihov i hrvatski najveći neprijatelj.

„Oni su ti koji žive za to da vas ne bude. Ni vas ni Srba niti bilo koga drugoga u ovoj zemlji osim njih samih. (…) Oni su nasljedno predodređeni da izdaju, prevare i zabiju nož u leđa. Isto su napravili i prije 500 godina, i prije 150 i prije 70 i prije 30. Samo labilni, slabi, duhom siromašni, prevrtljivi i podmukli su mogli prije 500 godina izdati svoju vjeru i preuzeti agresorovu kako bi im bilo bolje i lakše živjeti. Kakvi su potomci mogli doći od takvi ljudi?“

Portal Dnevnik.ba je ubrzo obrisao status i izvinuo se čitateljima, naglasivši da taj stav nije stav uredništva, međutim status se ubrzo proširio Facebookom, a i prenijelo ga je nekoliko drugih portala.

Da li postoji nada?

Zanimljiv je podatak da je većina opisanih ljudi formalno obrazovana, da su među njima i magistri i doktori nauka. Time rušimo još jednu tezu koju prečesto čujemo u vidu tvrdnje da je obrazovanje ključ prosperiteta društva. Jeste, ali kakvo obrazovanje? Školski programi su redukovani i svedeni na osnovno, planovi i programi u mnogome slijede nacionalne, pa slobodno možemo reći i nacionalističke matrice, sve je ubrzano i haotično, skripte su zamijenile knjige, a besmisleni testovi i kvizovi kvalitetne eseje i usmene ispite. Indoktrinacija je svuda oko nas, što možemo smatrati naslijeđem bivšeg sistema, iako su ta dva sistema uglavnom neuporediva.

Svemu tome treba navesti i poražavajući podatak koji je objavljen u Studiji o mladima BiH u izdanju Frieidrich Ebert Stiftunga da 18.6% mladih ljudi koji su učestvovali u istraživanju nikada nisu pročitali knjigu. U istraživanju je učestvovalo 1.000 ispitanika starosti od 14 do 29 godina.

Prisjetimo se i kraja osamdesetih i početka devedesetih i tadašnjih političkih aktera koji su stasavali u jednom sasvim drugačijem političkom sistemom i od kojih su većina bili ugledni profesori i drugi javni radnici, što ih nije spriječilo da huškaju na rat koristeći se izdašno govorom mržnje.

Šta nam to ukazuje? Da formalno obrazovanje ne možemo posmatrati isključivo kao način društvenih promjena. Tu su svakako bitni i kućni narativi, koji su često u stanju da potpuno zasjene mladim ljudima sve ono što uče u školi, sistem vrijednosti koji uči da su korupcija, kriminal i nasilništvo sasvim normalne pojave, što se vidi kroz (ne)procesuiranje počinitelja, pa možemo još i zaključiti da su mladi ljudi upravo produkt takvog sistema i da se ovdje neće zadugo ništa promijeniti bili na vlasti mladi, srednjovječni ili pripadnici treće generacije. Istovremeno, dok većina prati medije koji podržavaju njihove već formirane stavove, mnoge kvalitetne analize i medijski izvještaji koji nude potpunu sliku ne dođu do onih kojima bi mogle pomoći da zdravije razmišljaju.

Nema smjene: Tegeltija bez izjave za novinare, razmisliće o ostavci?!

Predsjednik VSTV-a je odbio odgovarati na novinarska pitanja, ali je rekao da će razmisliti o ostavci.BOSNA I HERCEGOVINA03.12.2020 | 15:39

Nema smjene: Tegeltija bez izjave za novinare, razmisliće o ostavci?!

Visoki sudski i tužilački savet (VSTS) na današnjoj hitnoj sjednici donijelo je tri zaključka, a Milan Tegeltija do daljnjeg ostaje predsjednik, javio je Klix. 

Nakon višečasovne ne rasprave, optužbi i traženja odgovornosti u vidu podnošenja ostavke predsjednika VSTS-a Milana Tegeltije nakon afere “Potkivanje 2“ i objave audiosnimka u kojem se govori o namještanju posla, VSTS je donio tri zaključka nakon što je sjednica kratko bila zatvorena za javnost.

U zaključcima se navodi da Tužilaštvo BiH treba preispitati navodno nezakonito snimanje članova VSTS-a, a 13 članova je glasalo “za”.

Takođe je navedeno da se članovi VSTS-a ne mogu izjasniti o odgovornosti Milana Tegeltije na osnovu objavljenog sadržaja.

Devet članova je bilo za smjenu Tegeltije, a pet protiv. 

Od Tegeltije se traži da zbog posljednjih dešavanja u VSTS-u došlo do narušavanja partnerstva s međunarodnim institucijama da razmotri mogućnost ostavke. Tu je sedam članova bilo za, a isto toliko protiv. “Za” je glasao i lično Tegeltija.

Treba istaći da je nedostajao jedan glas za smjenu Milana Tegeltije s obzirom da je za to potrebno 10 ruku.

Ipak na kraju je odlučeno da se o tome ne glasa, ali su pozvali predsjednika da sam razmisli o podnošenju ostavke kako se ne bi dodatno narušavao ugled VSTV-a s obzirom na narušeno povjerenje građana u pravosudne institucije i brojne afere koje se vežu posebno za Tegeltiju.

Povod za sazivanje vanredne sjednice jeste audiosnimak koji kompromituje predsjednika VSTS-a zbog razgovora sa bivšom članicom tog tijela Milijanom Buhom o zapošljavanju njene sestre, sudije, u neki od sudova u Banjaluci. BN-Klix

Отворени реконструисани спортски терени и дјечијe игралиштe у насељу Обилићево

У Београдској улици у насељу Обилићево у Палама уприличено је свечано отварање реконструисаних спортских терена и изграђеног дјечијег игралишта. Пројекат је реализовало удружење ОСП из Пала уз подршку Уни Кредит групације из Милана у оквиру програма „Подршка дјетињству“. Пројекат је подржала и општина Пале као и велики број локалних предузећа и организација.

Отворењу су присутвовали начелник општине Пале Бошко Југовић, директор ЈП „Водовод и канализација“ Дејан Којић као и в.д. директорa „Електродистрибуције“ Пале Ацо Станишић.

„У оквиру програма „Подршка дјетињству“ наш пројекат је оцијењен међу три најбоља у Републици Српској. Самим тим смо одлучили да овдjе урадимо неке садржаје који су недостајали овој великој мјесној заједници. На самом почетку, у јулу мјесецу, контактирали смо начелника Бошка Југовића и директоре предузећа да се придруже. Овај терен био је поприлично запуштен, а мобилијар је био сломљен или није постојао уопште. Прво смо кренули за одвозом смећа и земље, затим смо урадили расвјету и видео надзор, канте, клупе, набавили смо кошеве, прикључили воду, урадили улазну стазу и изградили дјечије игралиште са свим справама,“ казао је Батрић Шекара, предсједник удружења ОСП.

Opis nije dostupan.

Он је изразио велику захвалност Уни Кредит фондацији из Милана и начелнику општине Пале Бошку Jуговићу.

„ Од почетних 7 000 конвертибилних марака које смо добили путем пројекта, урађено је три пута више“, закључио је Шекара.

Opis nije dostupan.

Начелник општине Пале Бошко Југовић сматра да је ово диван примјер како невладин сектор може, уз сарадњу са локалном заједницом, да направи нешто што је за добробит локалне заједнице.

„ Ми ћемо ово искористити као примјер за све друге активности. Циљ оштине Пале је да свака мјесна заједница има овакво игралиште. Успјели смо да ово доведемо у једно уређено стање и оно ће служити дјеци насеља Обилићево“, рекао је Југовић и додао да ће општина Пале увијек подржати овакве пројекте у свим мјесним заједницама на територији општине.

Источна Илиџа: Представници политичких партија потписали Изборни етички кодекс (ФОТО)

Представници политичких партија које учествују на предстојећим локалним изборима на подручју Источне Илиџе потписали су данас Изборни етички кодекс политичких субјеката у сали Скупштине Источна Илиџа.

Општинска изборна комисија и мисија OSCE-а у БиХ организовали су потписивање, а уједно су и иницијатори наведеног догађаја.

Кодекс је потписало 10 представника политичких партија, као и оба кандидата за начелника општине.

Слика

Предсједник општинске изборне комисије Источна Илиџа Мирослав Јањић рекао је да се нада да ће потписивање кодекса допринијети коректном спровођењу изборног процеса.

Предсједница мисије ОСЦЕ-а у БиХ и шеф канцеларије у Сарајеву Сандра Рамић рекла је сврха кодекса да превентивно дјелује у случајевима говора мржње и коришћења запаљиве реторике као и да спријечи политички притисак на бираче.

-Ово је документ који су добровољно потписали политичке партије и кандидати за начелника општине, ово је само комад папира који не обавезује законски на поштовање етичких принципа који је одговорност политичких партија као и бирача који ће изаћи на изборе- додала је Рамић.

Медијима су се обратили и кандидати за начелника општине, Маринко Божовић испред ОО СДС-а   и Небојша Шешлија испред ОО СНСД-а.

Кандидат за начелника општине ОО СДС-а Маринко Божовић рекао је да се на изборима треба такмичити програмима, идејама и свим стратешким стварима као дијеловима програма политичких партија.

– Можемо да причамо само са чврстим аргументима јасним програмима и идејама и визијама развоја општине Источна Илиџа – казао је Божовић.

Кандидат за начелника ОО СНСД-а Источна Илиџа Небојша Шешлија рекао је да апелује на све гласаче да у фер и коректној кампањи спроведу овогодишње локалне изборе.

Изборни етички кодекс представља акт политичких субјеката за локалне изборе 2020. године, поводом званичног почетка изборне кампање. Политичке странке, коалиције и независни кандидати потписивањем кодекса прихватају принципе којима ће се руководити током изборне кампање, као што су праведност, законитост, транспарентност те уздржавање од говора мржње.

Слика

Još jedna priča o mHE u BiH: Nestajanje rijeke Ugar!

piše: Dejan Rakita

“Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način”, rečenica je kojom Lav Nikolajevič Tolstoj počinje roman „Ana Karenjina“. Preneseno u BiH realnost, početak ovog teksta bi trebao da glasi: „Sve srećne države liče jedne na drugu, a svaka nesrećna država nesrećna je na svoj način“.

Da je Bosna nekome majka, a nekom maćeha, već duži period osjećaju ljubitelji prirode u Travniku, ali i svi normalni građani ove apsurdne zemlje.

Gradilište mHE Oštrac na Ugru / FOTO: GERILA
Gradilište mHE Oštrac na Ugru / FOTO: GERILA

Na rijeci Ugar i njenoj pritoci Ilomska, na svega 12 kilometara, uskoro će biti izgrađeno čak 7 mini hidrocentrala. Da, dobro ste pročitali. Posljednja od njih, mini hidrocentrala Oštrac nastavljena je da se pravi u vrijeme trajanja moratorijuma o izgradnji mini hidrocentrala. Nada u bolje sutra pojavila se kada je Predstavnički dom Parlamenta Federacije BiH usvojio Deklaraciju o zaštiti rijeka i izglasao zaključak o potpunoj zabrani gradnje malih hidroelektrana (MHE) na cijeloj teritoriji FBiH. Ovim zaključkom dat je rok Vladi FBiH od tri mjeseca da izvrši analizu i predloži izmjene u zakonodavstvu što će omogućiti provođenje ove zabrane u praksi. Zabrana je važila do 24. septembra, a radovi na mHE Oštrac su uprkos tome nastavljeni tri dana prije, tačnije 21. septembra. Dozvolu za gradnju dobila je firma VNT čiji je vlasnik bio Vlado Ramjak koji je prodao ovu firmu njemačkom državljaninu Mattiasu Helmut Neutzelu, odnosno njemačkoj kompaniji ENEACON, što je navedeno i na njihovoj zvaničnoj veb stranici. Izvođač radova je firma Eskimo S2. Tako smo došli u situaciju da strani državljani, odnosno firme u njihovom vlasništvu krše zakone i pravila u našoj zemlji.

Ribari iz Travnika i zaljubljenici u ovu izuzetnu planinsku rijeku reagovali su i najavili proteste na samom gradilištu. I tu počinju problemi.

„Mi smo prvo otišli u policiju da dobijemo rješenje, i tamo smo od pravnice dobili informaciju da samo napravimo obavijest. To obavještenje smo poslali 25.septembra, i tad nam je rečeno da je dovoljno da samo napravimo obavještenje koje trebamo poslati u polcijsku stanicu Travnik. Međutim, dok smo se pripremali za proteste na Oštracu, tog dana 30.septembra, svega dva i po sati prije planiranog početka protesta, dobijam poziv iz policijske stanice Travnik da hitno dođem i preuzmem rješenje. Ja sam ispočetka mislio da smo i zvanično dobili  rješenje o odobravanju održavanja protesta, međutim tamo me je dočekao rješenje kojim se to izričito zabranjuje“, kaže za naš portal Indir Melić, predsjednik Sportsko-ribolovnog društva Travnik.

Indir Melić, predsjednik Sportoskoribolovnog društva Travnik
Indir Melić, predsjednik Sportsko-ribolovnog društva Travnik / FOTO: GERILA

„I našim pravnicima nejasno je samo rješenje od policije o zabrani skupa. Tu je navedeno da smo mi podnijeli zahtjev 25.septembra, a da su oni dobili 28.septembra, a pritom je to sve u istoj zgradi. Jedan papir putuje tri dana? A oni su pri tom dužni da odgovore u roku 48 sati. Imam osjećaj da je ovo nekakva igra lokalnih moćnika koji grade gore na Ugru. Znamo da su oni bili vlasti i da su oni u sve pluge vlasti i u sudstvo, i policiju i opštinu instalirali svoje ljude koji sada rade po njihovim komandama“, rezigniran je Melić odlukom travničke policije.

Poziv na proteste Sportoskoribolovnog društva Travnik objavljen na Facebook
Poziv na proteste Sportoskoribolovnog društva Travnik objavljen na Facebook

Načelniku Policijske stanice Draganu Škulju smo poslali mail sa upitom, kako je moguće da se isti dan u Travniku odvijao događaj sa preko hiljadu učesnika. U pitanju je “Ovnovijada” ili “Dernek u Turbetu”, kako je navedeno i u video klipu koji je javno objavljen na platformi “youtube”. Za razliku od Indira Melića i ribara iz Travnika, koji su garantovali prisustvo ne većeg broja ljudi od 50 kao i održavanje fizičke distance i nošenje maski, na Ovnovijadi u Turbetu se baš niko nije pridržavao navedenih mjera.

Iz travničke policije stigao nam je štur odgovor na naš upit. Ni riječi o “Ovnovijadi”, ni o tome da su travnički ribari u samom pozivu garantovali poštovanje mjera zaštite od novog virusa korona.

ПОЛОЖЕН КАМЕН ТЕМЕЉАЦ ЗА ЗГРАДУ МУЗЕЈА ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОГ РАТА

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и начелник општине Пале Бошко Југовић положили су данас камен темељац за изградњу Музеја одбрамбено-отаџбинског рата.
Додик је рекао да је Република Српска формирана у миру, прије рата, и да је она данас једина одржива структура.

“Музеј на Палама треба да буде свједок о темељима стварања Републике Српске”, истакао је Додик.

Он је изразио задовољство што је општина Пале обезбиједила локацију, а Влада Републике Српске новац да у року од 120 дана буде изграђен Музеј посвећен Републици Српској као трајни свједок да је овдје учињена историјска ствар за српски народ и његову слободу.

“Сасвим је оправдано да је на овом мјесту 9. јануара 1992. године донесена одлука парламента о формирању Републике Српске, и зато смо ово морали да учинимо”, рекао је Додик новинарима, напоменувши да је сам био посалник тога сазива Народне скупштине који је донио ту одлуку.

Он је истакао да ће овај музеј подсјећати на тај велики датум и остати као свједочанство младим генерацијама o свим тадашњим напорима, тешким тренуцима и изазовима за Републику Српску.

“Ми Срби знамо да кад нема државе да нема ни слободе. Градимо Републику са највећом љубављу. Народ који има могућност да створи државу представља озбиљне народе, а српски народ је то свакако”, нагласио је српски члан Предсједништва БиХ.

Наводећи да идеја о изградњи на Палама Музеја посвећеног стварању Републике Српске није нова и да живи овдје годинама, Додик је изразио увјерење да ће поново бити на овом мјесту за 120 дана и да ће овај пројекат бити још један успјех који ће остати иза њих.

Начелник општине Пале Бошко Југовић истакао је да ће Музеј одбрамбено-отаџбинског рата служити садашњим и будућим генерацијама и чувати успомену на трајну творевину – Републику Српску.

Према његовим ријечима, није постојала дилема када је ријеч о мјесту изградње Музеја – да се локација налази на раскршћу између факултета, домова, старог објекта Владе, гдје су доношене важне одлуке, поред ускотрачне пруге која је представљала везу између садашње територије Републике Српске и Србије.

“Ово је прича између интелигенције, науке, перспективе и свега што треба да чини Републику Српску. Ми ћемо се трудити да испоштујемо све услове извођача, да се консултујемо са Владом Српске и еминентним службама када се буде вршила поставка Музеја”, истакао је Југовић.

Након полагања камена темељца, српски члан Предсједништва Милорад Додик посјетио је Саборни храм на Палама и обећао помоћ за његово опремање од 100.000 КМ до краја године, а наредне године још 200.000 КМ.

Свештеник Саборног храма на Палама Немања Манџић поклонио је српском члану Предсједништва Милораду Додику мајицу са натписом “Градимо себе, градићемо храм”, као и флашу домаће ракије.

Срна

Kompletirana Vlada Srbije, za ministricu izabrana Sarajka Darija Kisić-Tepavčević

Nakon sjednice Predsjedništva Srpske napredne stranke (SNS) objavljeno je ko će biti ministri u novom sazivu Vlade Srbije. Među njima je i Darija Kisić-Tepavčević, dosadašnja zamjenica direktora Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”.

Ona će biti ministrica za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Srbijanskoj i regionalnoj javnosti je Kisić-Tepavčević postala poznata tokom pandemije koronavirusa. Kao epidemiologinja bila je članica kriznog štaba ove susjedne zemlje.

Kako je navedeno u njenoj zvaničnoj biografiji, Medicinski fakultet je završila 2001. u Beogradu. Na istom fakultetu je magistrirala i doktorirala. Bila je asistentica, a sada je i vanredna profesorica na ovom fakultetu.

U fokus bosanskohercegovačke javnosti je dospjela i zbog činjenice da je rođena 1975. godine u Sarajevu iz kojeg je otišla sa 17 godina zbog rata. O svom rodnom gradu je kratko govorila tokom gostovanja u Centralnom dnevniku Face televizije u aprilu ove godine.

“Sarajevo je Sarajevo. Ja sam tu rođena i to će zauvijek ostati tako. Ništa nije ostalo ružno u mom sjećanju iz Sarajeva”, kazala je.

Prema navodima medija, njen otac Bogdan je bio inžinjer u Energoinvestu, a majka Vesna pedijatrica.

Mandatarka za sastav nove vlade bit će dosadašnja premijerka Ana Brnabić, a za ministre su predloženi:

1. Siniša Mali za ministra finansija;

2. Zorana Mihajlović za ministricu rudarstva i energetike;

3. Aleksandar Vulin za ministra unutrašnjih poslova;

4. Nebojša Stefanović za ministra odbrane;

5. Nikola Selaković za ministra vanjskih poslova;

6. Zlatibor Lončar za ministra zdravstva;

7. Dosadašnja predsjednica Narodne skupštine Maja Gojković za ministricu kulture i informisanja;

8. Anđelka Atanasković za ministricu privrede;

9. Branislav Nedimović za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;

10. Irena Vujović za ministricu zaštite životne sredine;

11. Tomislav Momirović za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture;

12. Maja Popović za ministricu pravde;

13. Maja Obradović za ministricu državne uprave i lokalne samouprave;

14. Gordana Čomić za ministricu ljudskih prava, manjinskih prava i društvenog dijaloga;

15. Ratko Dmitrović za ministra za brigu o porodici i demografiji;

16. Vanja Udovičić za ministra omladine i sporta i

17. Milan Krkobalić za ministra za brigu o selu.

Ranije je za predsjednika Narodne skupštine izabran dosadašnji šef diplomatije Srbije i lider Socijalističke partije (SP) Ivica Dačić. U vlast je ušao predsjednik Srpskog patriotskog saveza (SPS), kao i stranke manjina, prenose srbijanski mediji.

Prema pisanju američkog poslovnog magazina Bloomberg, sa deset ministrica u vladi Srbija ima jednu od spolno najuravnoteženijih izvršnih vlasti u svijetu.

Društvene mreže, dezinformacije i američki izbori

Velike tehnološke kompanije pokušavaju spriječiti ponovno strano uplitanje u izborne procese u SAD.foto: unsplash

Društvene mreže poput Facebooka i Twittera načelno zauzimaju agresivniji stav prema širenju dezinformacija i neistina koje se tiču nadolazećih američkih predsjedničkih izbora. Nakon što su američke obavještajne agencije, uključujući i FBI, ukazale na rusko uplitanje u predsjedničke izbore 2016. godine, za čiju su svrhu korišteni i lažni profili na spomenutim mrežama, vlasnici tih kompanija pokušavaju spriječiti reprizu.

Od 2019. godine pred američkim Kongresom su počela saslušanja nekih od vlasnika velikih tehnoloških kompanija, kao što su Mark Zuckerberg (Facebook), Tim Cook (Apple) i Jeff Bezos (Amazon), s ciljem da se istraži šta sve svjetski dominantne kompanije i društvene mreže čiji su vlasnici, rade po pitanju demokratskih procesa, demokratskih vrijednosti i medija, u jednoj od vodećih država svijeta.

Kompanije poput Facebooka i Twittera već su poduzele određene aktivnosti poput uklanjanja sumnjivih naloga, a njihovi potezi su pod dodatnom lupom kako se približavaju izbori koji treba da budu održani početkom novembra.

Počevši od eksternih aktera te uplitanja u američke političke prilike kroz širenje propagande, dezinformacija, i napada na korisničke račune pojedinih političkih kandidata, bitno je spomenuti da postoji određena reakcija društvenih mreža, prije svega Facebooka koji je uklonio oko dvije milijarde lažnih profila i stranica organizacija širom svijeta. Ocijenjeno je da slične stranice i profili predstavljaju sigurnosni rizik za američki izborni proces, propagirajući neistine koje mogu da utiču direktno na glasačko tijelo. Twitter je uklonio i naloge za koje je kompanija utvrdila da su povezani sa ruskim, iranskim ili tajlandskim mrežama a takve korake je napravio i Facebook u čijem izvještaju stoji da se iza spornih profila i stranica nalaze fiktivne persone lokacijski potičući iz mnogih azijskih zemalja ali i domaće američke teritorije.

Slične prijetnje američkoj cyber sigurnosti nisu opažene isključivo u domenu Facebook društvene mreže, navode iz te kompanije, nego postoje indicije da su to koordinirane radnje, često i plaćene od strane određenih aktera, koje sežu van granica jedne platforme. Tako su postojali brojni profili povezani s identitetom samo jedne osobe, što je protivno FB regulacijama korištenja. Isti ti profili imali su zadatak da, kometarišući i dijeleći objave, umanje vrijednost i dovedu u pitanje kredibilitet američkih medija i izbornih procesa, rezultirajući u opštoj zbunjenosti i nepovjerenju korisnika. Tako je, na primjer, rusko uplitanje 2016. godine kao ciljnu grupu propagande imala Afroamerikance u nadi da će to, inače demokratsko, biračko tijelo ‘zavaditi’ oko bitnih društvenih tema.

Slično je i s Twitterom, jednom od najzastupljenijih društvenih mreža korištenih za političko djelovanje i oglašavanje (viđeno i kroz primjer trenutnog američkog predsjednika), pojačana je regulacija sadržaja američkih korisnika u odnosu na korisnike drugdje.

Tokom 2020. godine, na Twitteru je uklonjeno više od 1000 profila za koje je utvrđena povezanost s državama poput Irana, Saudijske Arabije, i Tajlanda pod sumnjom o negativnom uticaju na izborne procese. Slično situaciji s Facebookom, profili su imali zadatak da prodube razdor između Demokrata (ljevice) i Republikanaca (desnice) oko važnih društvenih problema, uključujući i nedavne proteste povodom ubistva George Floyda.

U kontekstu nadolazećih izbora, ovo može da ima enormne posljedice koje se očitavaju u vidu pojačane političke polarizacije između glasača dviju najvećih partija u SAD. Također je uočeno da su isti profili ciljali političku opoziciju i kandidate za američke predizbore koji promovišu stavove u skladu s geopolitičkim interesima vanjskih aktera poput Katara, Saudijske Arabije, i Rusije.

Pored sankcionisanja vanjskih aktera koji potiču iz azijskih i zemalja Bliskog Istoka, Twitter i Facebook su poduzeli dodatne korake u sprečavanju kreiranja i širenja dezinformacija. Štiteći neometani izborni proces, Twitter je donio odluku o ograničavanju interakcije i širenja objava koje mogu imati potencijalno negativne efekte na rezultate izbora. Tačnije, zabranjena je bilo kakva manipulacija i spin oko rezultata izbora, te preuranjeno proglašavanje pobjede na bilo kojem izbornom nivou.

Tako, u blog postu je nedavno objavljeno kako politički kandidati nemaju pravo objaviti rezultate izbora koji nisu potvrđeni od strane najmanje dva mjerodavna (zapovjedna) državna medijska izvora. Objave koje sadrže takve izjave će imati posebno obilježje o neprovjerenosti informacija i navodit će korisnike na oficijalne linkove vezane za izborne rezultate. 

Slučaj u kojem je bio sankcionisan i trenutni američki predsjednik, Donald Trump, ticao se pandemije koronavirusa i dezinformacija objavljenih na njegovom službenom profilu. Kako je već poznato, Donald Trump je testiran pozitivan na koronavirus 2. oktobra a već 10. oktobra (znatno kraće od tipičnog trajanja oporavka utvrđenog od strane medicine) je proglašen kao negativan i da se osjeća dobro. No, ono što je konkretno dovelo do toga da Twitter (a kasnije i Facebook) zabrane Trampovu objavu jeste njegova pseudonaučna izjava da je ‘imun’ na koronavirus, označivši sporni tvit za netačnu i potencijalno štetnu informaciju oko korona virusa. 

Na prvu, moguće je da takva reakcija Twittera nema direktnu povezanost s američkim izborima, ali reakcija političara (ili nedostatak iste) na koronavirus je postala krajnje razdorna tema na osnovu koje glasači mogu donijeti konačnu odluku za koga glasati. S druge strane, širenje dezinformacija te neprovjerenih izjava vezanih za zdravlje ljudi predstavlja rizik, i kao takvo, ograničeno je na Twitteru.

Posljednju interesantnu epohu u ograničavanju dezinformacija i inhibicije izbora, predstavlja reakcija društvenih mreža na grupu teoretičara zavjera – QAnon – poznatoj po podršci Trumpu. Istoimena grupa sačinjena je većinski od studenata i mladih ljudi koji su često plaćeni da promoviraju i potenciraju konzervativne stavove i na sličan način diskredituju nadolazeće izbore. Preciznije, grupa naglašava Trumpove stavove i skepticizam (koji je nedokazan) prema glasanju poštom za koje mnogi smatraju da će biti glavni metod glasanja 2020. godine tokom i zbog pandemije.

Drušvenim mrežama je poznato da je mnogo profila koji propagiraju takve floskule kontrolisano od strane računalnih programa koji automatizirano postavljaju statuse i komentare, a u slučaju da su korisnici ljudi, uočenie su identične objave nastale copy-paste metodom. 

I dalje je neizvijesno koliko će giganti poput Facebooka, Twittera i Googla biti efikasni u borbi protiv kreiranja, dijeljenja i konzumiranja dezinformacija i sadržaja štetnog po izborne procese u SAD-u. Ono što je jasno jeste da su društvene mreže postale jedno od krucijalnih domena u kojem se odigravaju i vode bitke političke, društvene i sigurnosne prirode, mijenjajući definiciju nadmoći i strategije koja danas inkorporira, kako društvene mreže, tako i cyber sigurnost općenito.

ПАЛЕ: Обиљежена Дјечја недјеља

Аутор: ФИЛТЕР/ В.Ч.

Поводом обиљежавања Дјечје недеље,која се обиљежава сваке прве седмице у октобру, Актив жена Демократског савеза ДЕМОС-а Пале уприличио је пригодан догађај за паљанске малишане.

„С обзиром да је слоган овогодишње дјечије недеље „ У здравом тијелу ведар дух“, припремили смо поклончиће да бисмо код млађих суграђана развијали свијест о одржавању личне хигијене. Малишани су уживали са маскотом Вини Пуа и на тај начин смо измамили осмијех на лице најмлађим суграђанима што је заправо и био циљ ове акције“, изјавила је Радмила Веселиновић, предсједница Актива жена ДЕМОС-а Пале.


Jovan Cvijić – 155 godina od rođenja srpskog naučnika

Istaknuti srpski geograf Jovan Cvijić rođen je na današnji dan 1865. godine.

Bio je osnivač Srpskog geografskog društva, počasni član Mastice srpske, predsednik Srpske kraljevske akademije i umetnosti, profesor, rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor Univerziteta Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu, jedan od prvih predavača Velike škole u Beogradu, a do danas je ostao jedan od najvećih intelektualaca kojeg je Srbija iznedrila.

Detinjstvo je Cvijić proveo u rodnoj Loznici, da bi se tokom gimnazijskih dana preselio u Beograd, gde je završio Prvu beogradsku gimnaziju, sedeći u đačkim klupama sa drugim velikanima srpske nauke i umetnosti onog vremena, među kojima su Mihajlo Petrović Alas i Jaša Prodanović.

Dani provedeni u gimnaziji bitno su uticali na celokupan Cvijićev kasniji rad, te je on tokom života često isticao koliko ceni obrazovanje koje gimnazija pruža svojim učenicima.

„Gimnazija formira inteligenciju i karakter, možda više, snažnije, i u nekim pravcima dublje, nego univerzitet; ona je od velikog uticaja na duh i moralnu vrednost budućih intelektualnih naraštaja. Pored univerziteta, od nje najviše zavisi kakva će se moralna i duhovna atmosfera razviti u državi, kakav će tim dobiti njena civilizacija, i naposletku da li će se usporavati ili ometati razvijanje velikih ličnosti, u kojima se do najvećeg stepena izražavaju osobine jednog naroda“, istakao je Jovan Cvijić.

Jovan Cvijić - 155 godina od rođenja srpskog naučnika 2

Studije geografije i prvi koraci u naučnom svetu

U Prvoj gimnaziji je naučio i da govori tri strana jezika – engleski, nemački i francuski. Ova znanja su mu veoma koristila tokom studija, prvenstveno jer u to vreme nije postojala naučna literatura prevedena na srpski jezik, ali i kasnije, kada je otišao u inostranstvo i pratio predavanja na nemačkom jeziku.

Po završetku gimnazije želeo je da studira medicinu u inostranstvu, ali nije imao dovoljno novca za to, te je, na nagovor jednog od svojih profesora iz Šabačke gimnazije, 1884. godine upisao studije geografije na Velikoj školi u Beogradu.

Studije na Velikoj školi završio je u roku i narednih godinu dana je radio kao profesor geografije u Drugoj muškoj gimnaziji, da bi 1889. godine otišao u Beč  kako bi nastavio školovanje na Bečkom univerzitetu. Tamo je imao priliku da sluša predavanja najvećih naučnika i geografa u Evropi.

Na Univerzitetu u Beču doktorirao je 1893. godine, a njegova doktorska disertacija pod nazivom „Karst“, što znači krš, učinila ga je poznatim ne samo u evropskim, već u svetskim naučnim krugovima. Zahvaljujući ovom radu, Cvijić se u svetu smatra utemeljivačem karstologije.

Uloga u reformi školstva u Srbiji

Nakon odbrane doktorske disertacije nije se zadržavao u Beču, već ga je put vratio u Beograd gde je imenovan za redovnog profesora Filozofskog fakulteta Velike škole. U početku je predavao fizičku geografiju i etnografiju, a kasnije samo geografiju.

Jovan Cvijić - 155 godina od rođenja srpskog naučnika 3
Foto: Wikipedia

Velika škola je u međuvremenu ukinuta i 1905. godine osnovan je Beogradski univerzitet, a  Jovan Cvijić je bio jedan od prvih osam redovnih profesora u ovoj instituciji.

Uz njega su predavali i Sima Lozanić, Andra Stevanović, Mihailo Petrović Alas, Milić Radovanović, Jovan Simić, Ljubomir Jovanović i Dragoljub Pavlović, sa kojima je kasnije birao i druge kolege u zvanje redovnog profesora.

Cvijić je pomogao osnivanje katedre za etnologiju, a uticao je na osnivanje čak pet fakulteta – Medicinskog, Bogoslovskog i Poljoprivrednog u Beogradu, Pravnog u Subotici i Filozofskog u Skoplju.

Jedan od najvećih srpskih naučnika ikada

Više od tri decenije putovao je kroz naše krajeve i vršio istraživanja, što je rezultiralo brojnim radovima i utemeljenjem „antropogeografske škole“. Izučavao je migracije, tipove kuća u seoskim i gradskim naseljima, materijalnu kulturu stanovištva u različitim delovima zemlje, narodne nošnje i pokućstvo.

Putovao je uglavnom po planinama istočne Srbije i neumorno istraživao, o čemu je napisao i veliki broj naučnih radova. Radio je danonoćno, uvek posvećen temi kojoj u tom trenutku proučava, a često je isticao da je „život za to da se korisno utroši“.

Osnovao je Geografski zavod Filozofskog fakulteta 1893. godine, kao prvu takvu ustanovu na Balkanu. Bio je njegov upravnik od osnivanja do 1927. godine.

Tokom tog vremena, zajedno sa grupom geografa i prirodnjaka je osnovao i Srpsko geografsko društvo 1910. godine u Beogradu, gde je bio predsednik od osnivanja društva do kraja svog života.

Časopis „Glasnik Srpskog geografskog društva“ pokrenuo je 1912. godine. Do kraja Drugog svetskog rata to je bila jedina stalna naučno-geografska publikacija u Srbiji, a postoji i danas.

Rektor Beogradskog univerziteta prvi put bio je školske 1906/1907. godine, a na toj poziciji se našao i 1919/1920. godine.

Iste godine kada je po drugi put postao rektor, učestvovao je i na mirovnoj konferenciji u Versaju, gde su njegova istraživanja bitno doprinela određivanju granica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Jovan Cvijić - 155 godina od rođenja srpskog naučnika 4
Foto: Wikipedia

Dopisni član Srpske kraljevske akademije postao je 1896. godine, redovni član tri godine nakon toga, da bi 12. aprila 1921. godine ukazom bio postavljen i za predsednika Srpske kraljevske akademije. I na ovom položaju nalazio se do svoje smrti.

Umro je u Beogradu 16. januara 1927. godine, nakon teških bolesti i nekog vremena provedenog u bolničkoj postelji, u 62. godini života. Sahranjen je na Novom groblju.

Svoje imanje zaveštao je i ostavio Srpskom geografskom društvu.

Nasleđe srpskog „oca geografije“

Jovan Cvijić je i nakon smrti nastavio da živi kroz nasleđe koje je ostavio budućim naraštajima.

Porodična kuća u kojoj je živeo sa suprugom Ljubicom pretvorena je u memorijalni muzej, koji je od 1963. godine spomenik kulture.

Po ovom velikom naučniku se zove i najviši vrh planine Rudnik, Cvijićev vrh, koji „dere oblake“ na visini od 1132 metra.

Od 17. septembra 2004. godine svako od nas ima prilike da vidi lik Jovana Cvijića na novčanici od 500 dinara, a po njemu su nazvane i brojne škole i ulice u čitavoj Srbiji.

Jovan Cvijić - 155 godina od rođenja srpskog naučnika 5
Foto: Wikipedia

Za tih trideset godina intenzivnog naučnog rada, objavio je nekoliko stotina naučnih radova, za koje je odlikovan engleskim, američkim i francuskim medaljama.

Svojim istraživanjima, Jovan Cvijić postavio je temelje geografije kao naučne discipline u Srbiji i svetu, ali učinio je i mnogo više od toga. Nije Cvijić bio samo geograf, već jedan od najvećih naučnika i intelektualaca svih vremena u Srbiji, koji je inspiracija mnogim generacijama i danas, toliko godina nakon svog života