Napreduju radovi na izgradnji dječijeg igrališta i sportskih terena u naselju Obilićevo

Na osnovu konkursa kod Unikredit fondacije iz Milana projekat izgradnje igrališta i sportskih terena u naselju Obilićevo na Palama, udruženja OSP iz Pala, je odabran od strane stručnog žirija u Milanu među tri u Republici Srpskoj koji su dobili podršku i među sedam u Bosni i Hercegovini.

Fotografija Recite slobodno - Niste sami.


Projektom je predviđena nabavka mobilijara i opreme, klupe, kante, sprave za djecu, table i obruči za koševe, oprema za odbojku, lopte, rasvjeta, video nadzor, uređenje i priprema zemljišta, priključak vode i sl.
Rukovodilac ovog projekta, Batrić Šekara, koji je i inicirao i napisao projekat je napravio sastanak sa direktorima lokalnih preduzeća i načelnikom opštine Pale, koji su svako iz svog domena pružili podršku kako bi ovaj dio Pala bio urbanizovan, a djeca, omladina i građani imali prijatan javni prostor koji će koristiti za sport, rekreaciju i slobodno vrijeme.

Fotografija Recite slobodno - Niste sami.

Fotografija Recite slobodno - Niste sami.


Važno je istaći da je postojala inicijativa građana u vidu peticije da se ovaj prostor uredi i privede namjeni, a što se putem ovog projekta i angažmanom nvo i lokalne zajednice realizuje.

Fotografija Recite slobodno - Niste sami.


Do sada je urađen značaj dio predviđenih poslova, odveženo je i iskopano više od 50 kamiona zemlje, odvežena su dva kamiona otpada i smeća, postavljena je rasvjeta, priključena voda, zavarene polomljene konstrukcije za koševe, ofarbane sportske sprave, postavljen skoro kompletan mobilijar, klupe, kante, table za koševe sa obručima, iskopana trasa za vodu i urađeni odvodni kanali, postavljena česma, nabavljena oprema za dječije igralište, video nadzor, uređena ulazna staza i teren za dječije igralište i sl.

Fotografija Recite slobodno - Niste sami.


Posebnu zahvalnost za razumijevanje i veliku podršku u realizaciji ovog značajnog projekta za građane dugujemo načelniku opštine Pale, Bošku Jugoviću, koji se nesebično angažovao da ovaj projekat uspije.
Bitno je pomenuti i podršku direktora: EDB Pale, Aca Stanišića i paljanskog vodovda, Dejana Kojića.

Fotografija Recite slobodno - Niste sami.

Već sada djeca i omladina, kao i građani koriste ove terene, rasvjeta je u funkciji, kao i javna česma, ali nažalost odmah na startu su se javili i problemi u smislu što neodgovorni pojedinci vandalizuju prostor, lome klupe, trgaju mrežice sa koševa, pokušavaju polomiti koševe i skinuti obruče, tako da apelujemo ovim putem kako na građane, tako i na nadležne da obrate veću pažnju na očuvanje javnih dobara i preduzmu adekvatne mjere kako bi ovi tereni i igralište bili dugotrajni na opštu korist. Uskoro će biti postavljen i video nadzor koji će nadamo se pomoći u očuvanju ovih terena, a nakon čega će se pristupiti postavljanju opreme za dječije igralište i odbojku koja je nabavljena.

Fotografija Recite slobodno - Niste sami.

Tokom demonstracija u Beogradu napadnuti predstavnici medija

Do demonstracija je došlo zbog najave ponovnog uvođenja policijskog časa za vikend.

Foto: N1 Srbija

Nekoliko predstavnika medija, među kojima su novinarska ekipa N1 televizije, novinarka portala Nova.rs i snimatelji Novinske agencije Tanjug, napadnuto je tokom prve noći demonstracija u Beogradu, prenose srbijanski mediji.  Do demonstracija je došlo nakon što je zbog pogoršane epidemiološke situacije sa koronavirusom u Srbiji, predsjednik ove zemlje Aleksandar Vučić najavio ponovno uvođenje policijskog časa za predstojeći vikend, piše Radio Slobodna Evropa.

Tokom demonstracija došlo je do sukoba između demonstranata i policije, koja je tokom nereda pokušala da spriječi novinarsku ekipu N1 televizije da snimi kako policajac udara jednog demonstranata, piše N1 Srbija. Prema riječima novinarke ove televizije, “prvo je jedan policajac, a potom i drugi odgurnuo ekipu N1 kako bi onemogućili snimanje batinanja demonstranta”, a novinarka je dodala i da su policajci bili u civilu, imali maske, te da ih je bilo teško razlikovati od demonstranata.

Grupa demonstranata je tokom nereda ušla u Narodnu skuštinu Republike Srbije, koji su nakon policijske intervencije napustili zgradu ove institucije, a kako piše N1 Srbija nakon toga je bačena i velika količina suzavaca koja je rastjerala demonstrante koji su se potom okupili ispred zgrade Radiotelevizije Srbije.

“Još me boli glava od suzavca, ali mogu da kažem da je jedino što sam želela, i nadam se uspela, da izveštavam profesionalno, objektivno i nepristrasno”, danas je za portal Nova.rs rekla novinarka N1 televizije, Jelena Zorić.

Nova.rs piše da je tokom sinoćnjih demonstracija napadnuta i novinarka njihovog portala koju je policajac udario pendrekom.

“Našu novinarku su policajci sprečili da čoveku koji je krvario da maramicu, a kad je pokušala da im objasni da se tu nalazi službeno kao novinar, jedan od njih ju je udario pendrekom po zadnjici”, piše Nova.rs.

Udruženje novinara Srbije izdalo je saopštenje u kojem je novinarima koji su izvještavali sa sinoćnjih demonstracija dalo podršku i zatražilo da policija pronađe napadače na dvojicu snimatelja agencije Tanjug, koje su, kako se navodi u saopštenju, “u dva različita incidenta fizički napali demonstranti”. Ovo udruženje prethodno je prenijelo vijest i o napadima na snimatelje Tanjuga, gdje se navodi da je tokom demonstracije jednog snimatelja napao nepoznati muškarac koji ga je udario u stomak, dok su drugog napale nepoznate osobe koje su tog snimatelja oborile na tlo i od njega tražili da spusti kameru i da im da snimak, što je snimatelj odbio, a napadači su se udaljili.

Napade na novinare i snimatelje Tanjuga koji su se desili tokom demonstracija u utorak osudila je i ministrica Ministarstva za evropske integracije Jadranka Joksimović. N1 Srbija piše da je tokom demonstracija uhapšeno više demonstranata, a o neredima u Beogradu izvještavali su i svjetski mediji.

Tokom druge noći demonstracija povrijeđeno je četvero novinara, među kojima dvije novinarke portala Nova.rs i reporter agencije Beta. 

Izvor: N1 SrbijaNova.rsUNS,RSE

Počelo rušenje hotela „Jahorina“ (VIDEO)

JAHORINA – Na Jahorini je počelo rušenje istoimenog devastiranog hotela, a koji su kupili novosadski „Galens“ i fočanski „Pavgord“ kako bi na istom mjestu gradili najveći hotel na planini, potvrđeno je portalu CAPITAL.

hotel jahorina

Ove kompanije su, na licitaciji održanoj početkom jula prošle godine, kupile devastirani hotel „Jahorina“ za 3,5 miliona maraka, a rok da počnu sa gradnjom novog hotela na istoj lokaciji je jul ove godine, što je i ispoštovano. Rok za završetak gradnje hotela je tri godine od kupovine, odnosno do jula 2022. godina.Video Player00:0000:001. “Rušenje hotela Jahorina”0:23

U planu je izgradnja luksuznog objekta koji će imati hotelski i apartmanski dio namijenjen za prodaju, sa više od 40.000 metara kvadratnih prostora.

“Planirani hotel visoke kategorizacije imaće određen broj luks soba, igraonicu za djecu, restorane, kafe bar i centralni hol, odnosno prostor koji turistima pruža svojevrsno utočište od promjenjivog vremena. Komoditet smještajnih jedinica je iznad svakog standarda i modernih trendova minimalizacije i uštede na gostima. Najzahtjevniji gosti će biti u mogućnosti da se osjećaju kao kod kuće, i bolje od toga. Za posjetioce će biti na raspolaganju hotelski velnes i fitnes centar koji će da ponudi SPA zonu sa bazenima, teretanu, kao i mnoštvo pratećeg sadržaja”, rekli su ranije za medije u “Galens investu”.

Investitori tvrde da će kompletna izgradnja hotela “Jahorina” koštati 100 miliona evra.

hotel jahorina galens

Hotel „Jahorina“ izgorio je 2002. godine, a za vrijeme rata u njemu su bile smještene izbjeglice.

„Galens“ trenutno gradi stambeno – poslovene komplekse u Beogradu i Novom Sadu, te turistički kompleks „Zlatiborski biser“. O njihovim investicijama CAPITAL je pisao ranije, o čemu možete čitati na ovom linku.

Ta firma je zajedno s „Pavgordom“ kupila i nekadašnju Pavlović banku, koju su preimenovali u Našu banku.

Investicija na Jahorini bila je i u fokusu sukoba funkcionera paljanskog SNSD-a, načelnika opštine Pale Boška Jugovića i predsjednika Nadzornog odbora OC „Jahorina“ Nedeljka Eleka, o čemu je CAPITAL pisao u tekstu „Investitori iskorišteni za politički obračun Elek – Jugović“.

CAPITAL: Svjetlana Šurlan

Bes koji odlazi u prazno

U Srbiji „autoritarnom sistemu ne želi da se potčini tanki sloj obrazovanih ljudi iz većih gradova. Ne uspevaju da preliju ogorčenje u političke zahteve jer je opozicija nesposobna da pomogne“, piše štampa na nemačkom.

Nemačka agencija dpa javlja da su u Srbiji petog dana zaredom ljudi izašli na ulice, ali da je pred Parlamentom bilo „svega 500 do 1.000 ljudi“. „Demonstranti su se rasporedili po osam kolovoznih traka pred zgradom, po trotoarima kao i u obližnjem parku. Protesti su bili mirniji nego prethodnih dana. I u drugim srpskim gradovima bilo je okupljanja.“

Švajcarski tabloid Blik kao najveći problem protesta izdvaja što „nema jedinstvenih zahteva niti glasnogovornika. Prema posmatračima, sve se više čuju parole i pesme o Kosovu, sve je više ikona i religijskih simbola. Nacionalisti prebacuju predsedniku Aleksandru Vučiću izdaju, jer je nakon nemačko-francuskog posredovanja pristao na nove razgovore sa Kosovom.“

„Nedostatak zajedničkih zahteva olakšavaju srpskim vlastima da demonizuju demonstrante“, nastavlja Blik. „Vlasti tvrde da su protesti, koji su se proširili i na druge gradove, ‘pokušaj puča’ i ishod tobožnjeg rovarenja stranih sila koje nisu precizno definisane.“

U obimnom članku u nedeljnom izdanju Noje cirher cajtunga opisuje se Vučićevo ponašanje tokom pandemije: „Lutao je između uloge zabrinutog oca i zastrašujućeg despota. Narod mu već dugo ne veruje jer zna da politički interesi određuju poteze. Pa i kada je u pitanju objavljeni broj novozaraženih.“

Analizirajući kako je Srbija stigla dovde, autorka piše: „Nezaposlenost i siromaštvo su za Srbe daleko važnije teme od demokratije. Plate su niske, penzije još niže. U toj situaciji čovek ne razmišlja da li opozicija uspeva nešto da kaže u parlamentu u Beogradu, već pre razmišlja o tome da li će ove sedmice imati novca za prašak za veš. Tu ljude slabo zanima da li su skoro svi mediji glajhšaltovani i da li šire vladajuću propagandu. Umesto toga, bore se sa činjenicom da su kao konobari ili sobarice ostali bez posla usled korona-krize.“

„I to je vodilo protestima. Jer mnogima je jasno da bi ih novi lockdown koštao egzistencije. Vučić je, suočen sa besom ulice, napravio zaokret. (….) Kada je povukao odluku o zabrani kretanja, prebacio je odgovornost na premijerku Anu Brnabić iako svako zna da on odlučuje. Takvim političkim teatrom zapravo pušta maglu nesigurnosti“, piše dalje ugledni ciriški list.

„Autoritarnom sistemu ne želi da se potčini tek tanki sloj obrazovanih ljudi iz većih gradova. Na ulicama su sada mahom ljudi između 18 i 25 godina starosti, oni koji imaju još mnogo snage i još mnogo života pred sobom. No oni ne uspevaju da preliju ogorčenje u političke zahteve, između ostalog jer je opozicija nesposobna da im pomogne.“

„Roditelji ovih bundžija su pak odavno iscrpljeni i nespremni da ustanu. Oni koji su se 2000. borili za demokratizaciju društva, odustali su. U Beogradu žive kao u mehuru, bez kontakta sa ljudima sa sela koji glasaju za Vučića, i čiji svet i brige ne razumeju. Zarobljeni su u autoritarnom sistemu koji njihova deca žele da dignu u vazduh. Ali ni ovaj put ne deluje da će ustanak biti uspešan“, zaključuje NZZ.

Pogledajte video02:37

Vladika Grigorije o protestima u Srbiji

priredio Nemanja Rujević

Novi Pazar: U jeku zdravstvene krize, kontrola službenih informacija

Zvanične vlasti ne daju dovoljno informacija javnosti.

foto: flickr/evteev dmitry

Prije više od deset dana, vlast u Srbiji uvjeravala je građane da je uticaj pandemije oboljenja COVID-19 oslabio te da je bezbjedno okupljati se, organizirati mitinge, fudbalske i teniske utakmice sa publikom – kao i same izbore i glasanje. Informacije o broju oboljelih kao i o samom virusu rijetko su se pojavljivale, dok smrtnost od virusa gotovo da nije ni pominjana.

Odmah nakon izbora, tačnije 23. juna, na društvenim mrežama pojavio se snimak, koji je uznemirio građane Novog Pazara, a na kojem se jasno vidi sedam vozila hitne pomoći, jedno za drugim, u kojima su oboljeli sugrađani. Na taj način su počele razne špekulacije na društvenim mrežama gdje se postavljalo i pitanje – kakva je situacija u Novom Pazaru po pitanju oboljelih od COVID-19.

Dok se na društvenim mrežama širilo postavljeno pitanje, u medijima je vladao muk – zvanične informacije o stanju u novopazarskoj bolnici nisu objavljivane.

Radio i portal „100 plus“, dan nakon izbora objavljuje sljedeće (22.06.): „Novopazarska bolnica ne saopštava podatke o broju kovid pozitivnih pacijenata i medicinskog osoblja na njenim odeljenima, a Zavod sa svojim podacima trenutno kasni dva dana“.

Javnost nije obavještavana blagovremeno, nisu postojale konferencije za medije na lokalnom nivou, iako su ih ranije tražili novinari iz Novog Pazara. Ekskluzivno pravo za intervju nadležnih već duže vrijeme ima, i pored više portala i dvije lokalne televizije, samo jedna televizija, regionalna Televizija Novi Pazar.

Tako je nakon pritisaka na društvenim mrežama direktor bolnice dr. Meho Mahmutović, na spomenutoj lokalnoj televiziji 23. juna, izjavio da je trenutno oboljelo 60 medicinskih radnika, 20 ljekara i 40 medicinskih sestara u toj bolnici i potvrdio da se pacijenti transportuju za Beograd te da je razlog pogoršanja situacije isključivo neodgovornost građana.

Takvu vijest o oboljelim medicinskim radnicima preuzimaju svi lokalni mediji kao i RTS. Iako je, iz ovoga, dobijena vijest o zaraženim medicinskim radnicima, o broju umrlih građana Sandžaka kao i cijele Srbije se i dalje „nagađa“.

Javnost nije obavještena o tačnom broju umrlih a društvene mreže prekrili su snimci iz novopazarske bolnice gdje pacijenti svoju terapiju primaju ležeći na podu bolnice, na stolicama ili stepenicama.

Odmah nakon tih snimaka, medijska kuća „NOVA S“ objavljuje podatak da je samo u jednom danu, kada je iz Ministarstva zdravlja rečeno da su preminula tri pacijenta od COVID-19 u cijeloj Srbiji, u Novom Pazaru preminulo 11 pacijenata.

„Zvanični podaci Ministarstva zdravlja u Srbiji govore da je u prethodna 24 sata od koronavirusa umrlo troje ljudi. Po svemu sudeći, u tu statistiku nije ušla brojka iz Novog Pazara, jer je, kako su medicinski radnici iz ovog grada kazali za naš portal, samo juče od Covida 19 umrlo 11 osoba: “Mi smo desetkovani i više nemamo snage da se borimo. Juče je umrlo 11 ljudi”, ovo je samo jedna od poruka doktorke iz Novog Pazara.

Vijest o 11 preminulih nije zvanično demantovana i prenijeli su je svi mediji. U međuvremenu, nekoliko grupa je napravljeno na Facebook-u u kojima se pozivaju ljudi da šalju snimke i informacije iz novopazarske bolnice raznim medijima, a kako bi se šira javnost upoznala sa situacijom. Već danas imamo Novi Pazar i situaciju iz bolnice tog grada u žiži javnosti iako i dalje nemamo tačan broj umrlih. A na pitanje o broju umrlih iz kriznog štaba Grada Novog Pazara dobija se odgovor da ti podaci stoje na zvaničnom sajtu Zavoda za javno zdravlje te da oni nemaju taj podatak.

Aktivnost pokrenutih grupa na društvenim mrežama, kao i pojedinaca doprinela je i tome da se dođe do informacija o nedostatku adekvatne opreme u bolnicama. Doktori i medicinske sestre su slali poruke o potrebama bolnice svojim prijateljima, koji su te iste poruke širili. Za samo dva dana, dvije mlade žene iz Pazara, Selma Hasić Manić i Nerma Zekić Hoćanin, prikupile su 35.000 eura od kojih su kupile 50 regulatora kiseonika za bolnicu. Ono što je specifično kod donacija prije ove je da su odbijane od strane direktora opšte bolnice dr. Meha Mahmutovića pod izgovorom kako bolnica ima apsolutnu opremu koja je neophodna za broj stanovnika ovog grada te su sugrađani, koji su pripremili donacije pazarskoj bolnici iste te prenosili za Tutin i Sjenicu jer je i tamo stanje alarmantno.

Nova.rs u Tutinu: Ovde umiru čitave porodice: “Kod nas ne umire jedan čovek iz plemena. Ovde umire iz jedne porodice po četvoro. Sad smo celu porodicu kompletno transportovali u Pazar, četvoro njih. Za vikend je samo u porodici Suljević umrlo tri člana, otac, majka i ćerka, a dva sina su veoma kritično”, kaže za Nova.rs doktorka Mirzeta Dizdarević, šefica Hitne službe u Domu zdravlja Tutin.

Iako je zvanična informacija ta da je bolnica u Novom Pazaru dobro opremljena, što demantuju snimci iz same bolnice gdje se građani liječe na podu, niz organizacija je pokrenulo akciju i trenutno se prikupljanje donacija vrši na različitim mjestima u svijetu i Srbiji. Među prvim organizacijama odazvala se i grupa građana iz Beograda pod nazivom „Ne davimo Beograd“ koji u svom štabu rade za Novi Pazar. Na stranici DONACIJA.RS je također pokrenuta akcija prikupljanja novca za kupovinu neophodnih sredstava za bolnice u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici a koja će grupa 484 i Norveška ambasada duplirati do ukupnog iznosa od 235.000 RSD (oko 2.000 eura). Na inicijativu Bošnjačkog nacionalnog vijeća, Republika Turska šalje pomoć: „Iz kabineta predsjednika Erdoana danas su obavijestili predsjednicu Vijeća da je Erdoan već dao nalog da se Sandžaku hitno uputi sva potrebna medicinska pomoć”. Za pružanje pomoći Sandžaku oglasili su se i mnogi čelni ljudi Bosne i Hercegovine.

Informisanje građana o COVID-19 prije izbora u Srbiji

Samo deset dana prije izbora, informacije sa „vrha“ su u javnost u Novom Pazaru pristizale o tome kako je situacija sa COVID-om stabilizovana te da se izbori realizuju.

„Vučić je kazao da je prilično izvesno da u maju neće biti skupova, ‘svakako ne većih’”, kako je naveo, “posebno ne u zatvorenom prostoru”. Što se tiče skupova u junu, Vučić je rekao da će čekati mišljenje lekara, epidemiologa i da “to neće zavisiti od nas, zavisiće od stanja zdravlja nacije i od nivoa epidemije s kojim ćemo se u tom trenutku suočavati”.

Iako su stručnjaci u kriznom štabu napravili “pauzu” u toku izbora, portal Radija 100 plus, “podsjetio” je lokalnu javnost u Novom Pazaru na pandemiju, nekoliko dana pred izbore, i na posljedice velikih okupljanja širom Sandžaka.

„Direktor Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) Šefadil Spahić potvrdio je nagli skok broja slučajeva sa simptomima bolesti i u skladu sa tim rast broja pacijenata na Infektivnom odeljenju, kovid ambulanti i privremenoj bolnici. ‘Trenutno imamo više od 40 pregleda dnevno u kovid ambulanti, od kojih se desetak šalje na Infektivno odeljenje’, rekao je Spahić. Inače, na lečenju u Kragujevcu nalazi se više desetina pacijenata iz Novog Pazara, od kojih je njih dvoje trenutno na respiratoru.

Istu vijest prenijelo je nekoliko novopazarskih portala, da bi nakon cijele situacije radio i portal „100 plus“ podsjetio javnost i nadležne na njihovo upozorenje:

Dok Grad Novi Pazar raspisuje nabavku za 20 limenih sanduka i kese za posmrtne ostatke, javnost i dalje ne zna tačne informacije o broju umrlih.

„Tako su se u nabavci među sedam stavki, našle i dve koje su zabrinule javnost u Novom Pazaru. Nabavka 20 limenih sanduka, i džakova za posmrtne ostatke, i to 200 komada crnih i belih, samo je još više iskreirala nedovoljno objašnjenu situaciju u bolnici u Novom Pazaru i broju zaraženih i umrlih iz ovog dela Srbije. Zavod za javno zdravlje u Novom Pazaru se zadnji put javnosti obratio još pre tri dana. Tada je direktor Šefadil Spahić rekao da je epidemiološka situacija u ovom gradu nestabilna, ali pod kontrolom.”

Na zvaničnoj stranici Zavoda za javno zdravlje Novi Pazar posljednja informacija o broju zaraženih ali ne i o broju preminulih od COVID-a19 je od 28. 06. i tu dolazimo do zaključka da su mediji prenosili ono što su znali i da to i dalje rade. Ostaje nam svakako da provjeravamo svaku informaciju napisanu na društvenim mrežama ali i da budemo zahvalni na tom ogromnom virtualnom medijskom prostoru bez kojeg šira javnost ne bi znala za situaciju u Novom Pazaru.

media.ba

Угрожена реализација појединих изборних активности

Централна изборна комисија БиХ у континуитету, од почетка 2020. године апелује и позива надлежне доносиоце одлука у БиХ да је потребно у законом утврђеном року обезбједити финансијска средства за организацију и провођење Локалних избора 2020. године.

Непоштивање рока утврђеног Изборним законом БиХ који се односи на обезбјеђивање финансијских средстава за изборе је довело до одгађања одржавања Локалних избора са 4.  октобра на 15. новембар ове године.

Ситуација је и сада непромјењена. Финансијска средства још увијек нису обезбјеђена.

Реализација изборних активности које су прописане Изборним законом БиХ, и раније утврђеним Оперативним планом провођења изборних радњи, доведена је у питање. Једна од тих активности је излагање привремених бирачких спискова и то у периоду од 18. јула до 17. августа ове године. Штампање привремених бирачких спискова а затим њихово паковање и дистрибуција требало је да почне сутра, 04. јула али због чињенице да финансијска средства нису осигурана та активност неће бити реализована на вријеме.

Евентуално скраћивање периода у којем ће јавност имати увид у привремени бирачки списак може утјецати на тачност, ажурност и укупни интегритет бирачког списка.

На овај начин информишемо  јавност да је ситуација алармантна и да је озбиљно угрoжен изборним процес у БиХ. Позивамо још једном надлежне органе власти у БиХ да обезбједе финансијска средства за организацију и провођење Локалних избора у БиХ

Udruženje žena Viktorija organizovalo interaktivni događaj na Palama

“Naš život je odraz naših misli i predstavlja nam pokazatelj na kakvoj smo vibraciji! Svako od nas je kreator istog i samo nas rad na sebi i primjena različitih vrsta saznanja vodi ka zeljenom cilju. Vjera u sebe, ono što radimo i čemu tezimo je staza koja nas vodi ka sigurnom uspjehu. Jer život je lijep kad se živjeti zna.” Bojana Guja

Fotografija Udruženje žena "Viktorija" Pale.

Prethodni redovi, predstavljaju uvertiru događaja pod pokroviteljstvom UŽ “Viktorija” koji se odrzao u prijatnom ambijentu  ugostiteljskog objekta “Kumbara a riječ je o organizaciji prezentacije “Pravilna njega koze”- Dragane Lopatić kao i motivacioni govor Bojane Guja. Ove mlade dame su odlučile počastiti sve prisutne dame nezaboravnim iskustvima, savjetima i trenucima koje će svaka od njih moći primjeniti u svakodnevnom zivotu i tako ga učiniti boljim i kvalitetnijim!

Fotografija Udruženje žena "Viktorija" Pale.

“Veoma mi je drago što sam danas ovdje i što imam mogućnost govoriti o ličnim proizvodima, kao i o tome kako pravilno njegovati kozu i kako postići njenu čistoću i zdravlje. Zadovoljstvo mi je što ću svoje znanje i iskustvo nesebično podijeliti sa vama kao i preporučiti proizvode koje će vas apsolutno učiniti srećnom i zadovoljnom. Nemojte stavljati na vašu kozu ono što ne mozete da pojedete. Bog nam je dao zdravlje iz prirode, bitno ga je samo pravilno iskoristiti,” istakla je Lopatićeva.

Fotografija Udruženje žena "Viktorija" Pale.

Dragana se zahvalila predivnoj gazdarici restorana “Kumbara” Bojani Guja koja je pored srdačnosti i gostoprimstva, svojim riječima podstakla sve prisutne da uvijek mozemo ostvariti ono što zelimo, jedino što je zaista bitno jeste ne odustati!

Fotografija Udruženje žena "Viktorija" Pale.

Pomenuta Bojana Guja, nije štedjela na lijepim i korisnim savjetima koje su hranile dušu i tijelo prisutnih dama pozivale na korake koje zivot znače.

“Zahvaljujem se UZ “Viktorija” Pale na kvalitetnom druzenju, saradnji i podršci,” izjavila je Guja.

Fotografija Udruženje žena "Viktorija" Pale.

Predsjednica pomenutog udruzenja, Mladenka Santrač nije krila zadovoljstvo što je samo još jedan u nizu projekata uspješno realizovan. “Predavanje je bilo veoma korisno, ponekad zaista nismo ni svjesni kolika je moć prirode, često trošimo novac na skupocjene kreme koje često ne daju zeljene rezultate, a nadohvat ruke nam je sve ono što priroda nesebično daje. Dragana je primjer jedne uspješne, obrazovane i porodične zene, koja se hrabro odvazila započeti vlastiti biznis i ja joj čestitam na tome i dajem apsolutnu podršku, uz obećanje da će se naša saradnja nastaviti. Podstaknuta riječima drage Bojane Guja, istakla bih da je ona jedan od istinskih dokaza da smo sami kreatori svojih zivota i da samo od nas zavisi, da li ćemo i koliko biti ostvareni, uspješni i srećni. Nesebična ljubav prema sebi, to je ono što nas pokreće.”

Fotografija Udruženje žena "Viktorija" Pale.

Santračeva se takođe zahvalila na ukazanoj paznji, gostoprimstvu i nevjerovatnoj energiji.

“Zaista je privilegija biti okruzen ostvarenim i  srećnim ljudima!”

Za kraj, ovog divnog i nadasve inspirativnog druzenja šaljemo jasnu poruku:  “Njegovana zena je lijepa zena!”

Fotografija Udruženje žena "Viktorija" Pale.

Pomoć medijima u Republici Srpskoj: Kako je mutiralo jedno obećanje

Nema zvaničnih informacija koliko je medija zatražilo pomoć Vlade RS.foto: Pixabay

Dok je brojnim privrednim subjektima iz Republike Srpske u periodu vanrednog stanja izazvanog virusom korona bilo onemogućeno da rade, mediji su bili na prvim linijama. U periodu isticanja značaja zdravstvenih radnika i policije, član predsjedništva BiH Milorad Dodik rekao je da priznanje zaslužuju i novinari te da će i oni dobiti novčanu pomoć.

“Isplatili smo zdravstvenim radnicima, policiji, inspektorima, a sada ćemo i medijima isplatiti pomoć, svima onima koji su radili predano na tome da društvo što lakše prođe kroz ovo”, rekao je Dodik u emisiji “Telering” na RTRS-u 20. maja ove godine.

Ono što je uslijedilo nije bila pomoć na način kako je to Dodik obećao. Osim nepotvrđenih izvještaja pojedinih medija kako je novac isplaćen RTRS-u i ATV-u, zvaničnih informacija o pomoći novinarima nije bilo. Premijer RS Radovan Višković je, međutim, demantovao da se radi o pomoći novinarima tih medija, već je pojasnio da su navodno u pitanju redovna sredstva koja ATV-u i RTRS-u sleduju iz budžeta.

Jedna uredba za sve

Očekivanja da će medijima biti uručena jednokratna pomoć ili da će bar kriterijumi za dodjelu pomoći biti uređeni posebnim aktom, to su i ostala.

Pomoć medijima nakratko je aktuelizovana kada je Višković 9. juna pozvao medije da apliciraju za novčanu pomoć. Poziv je upakovan u zajedničku Uredbu koja je regulisala pomoć za mjesec april svim privrednim subjektima u RS. Uredba je donesena 4. juna ove godine.

Na poziv za dodjelu pomoći, prema Uredbi, su se mogli prijaviti samo oni mediji (privredni subjekti) koji su ispunjavali uslove – smanjen obim poslovanja, koji podrazumijeva pad prihoda za najmanje 20 posto u odnosu na januar-april, te djelimični prestanak sa radom, što podrazumijeva smanjenje broja zaposlenih.

Mediji, za razliku od nekih privrednih subjekata, nisu bili na pauzi, već su radili više nego ikada, izlažući se riziku od zaraze, kako bi građani dobili pravovremene informacije. Takvi mediji su, dakle, bili isključeni.

Bez malih nezavisnih medija

Urednik portala „Capital“ Siniša Vukelić objašnjava da nije tražio pomoć, jer njegov medij nije ispunjavao uslove. Ocjenjuje da je ovakav način pomoći medijima neprikladan i namjerno napravljen tako da isključi male, nezavisne medije koji su uredno radili tokom vanrednog stanja.

“Najavljivali su da će biti posebna pomoć za medije. Predsjednik SNSD-a Milorad Dodik je rekao da je ova partija odlučila da pomogne medijima. Ja sam tad prvi put čuo da i stranke imaju svoje budžete za medije, što mi je bilo čudno. Prvo su najavljivali po hiljadu maraka, pa su onda govorili da će to biti neka pomoć medijima“, navodi Vukelić.

Smatra da je Vlada trebala da pozove medijsku zajednicu na razgovore, kako bi se utvrdili načini na koji se, novcem građana, može pomoći medijima. No, to se nije desilo.

Pomoć od Vlade RS su zatražile Nesavisne novine, potvrdili su iz tog medija. Međutim, više detalja nisu otkrivali, jer, kako su kazali, proces nije završen, pa ga ne mogu ni ocjenjivati.

BN televizija je, takođe, aplicirala za pomoć, ali za sektor ugostiteljstva, jer u sklopu televizije, kako su rekli, imaju restoran.

“Ovaj projekat smo vidjeli i aplicirali, ali to uopšte nije bio poziv za pomoć medijima, nego poziv svim privrednim subjektima kojima je zabranjeno obavljanje poslovne aktivnosti, potpuno ili djelimično. Nismo još nista dobili, a aplicirali smo, jer u okviru firme imamo zaposlena dva konobara, a taj sektor uopšte nije radio”, naveli su za Media.ba iz BNTV-a.

Šta kaže Uredba?

U aplikacionom formularu od privrednih subjekata, među njima i medija, se tražilo da kao razlog za apliciranje navedu jednu od četiri stavke – zabrana obavljanja djelatnosti, potpuni prestanak sa radom, djelimični prestanak sa radom ili smanjen obim poslovanja.

 „Cilj donošenja Uredbe je pružanje podrške radi očuvanja zaposlenosti kod poslovnih subjekata i preduzetnika koji imaju finansijski gubitak zbog bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2. Navedena sredstava se mogu odobriti poslovnim subjektima i preduzetnicima, uključujući i medije, koji ispunjavaju uslove propisane Uredbom i to na način da poslovni subjekti i preduzetnici pravo na sredstva ostvaruju po osnovu djelimičnog prestanka sa radom ili smanjenog obima poslovanja“, naveli su u svom odgovoru iz Ministarstva privrede i preduzetništva RS.

Da bi neko privredno društvo dobilo pomoć moralo je da bude registrovano na području RS ili da tu ima poslovnu jedinicu, te da u martu i aprilu nije smanjivalo broj radnika za više od 40 posto (ako zapošljava manje od 10 radnika), odnosno 10 posto (za one koji zapošljavaju više od 10 radnika). Isto je važilo i za medije.

„Iznos sredstava predstavlja zbir najniže plate u Republici Srpskoj za 2020. godinu i poreza na dohodak i doprinosa. Sredstva se odobravaju po zaposlenom radniku koji nije radio u mjesecu aprilu, odnosno prema padu poslovnog prihoda“, navedeno je u Uredbi Vlade.  

Privredni subjekti su svoje prijave slali Poreskoj upravi RS, koja je dužna da zahtjeve prosljedi nadležnim ministarstvima. Elektronski mediji su, na primjer, u nadležnosti Ministarstva saobraćaja i veza RS. U tom ministarstvu su rekli da o broju pristiglih prijava ne mogu govoriti, jer ih Poreska uprava RS još uvijek nije dostavila. Za vrednovanje pristiglih prijava se u okviru ministarstva ne formira posebna komisija. Rok za okončanje postupka dodjele sredstava onima koji ispunjavaju sve uslove je 60 dana od stupanja na snagu ove uredbe.

Ima li mjesta za manipulaciju?

Komunikolog Mladen Bubonjić kaže da bi potez pomoći medijima u normalnom društvu bio hvale vrijedan gest koji pokazuje odgovornost vlasti i njenu socijalnu osjetljivost, ali se boji da to ovdje nije slučaj.

„Čak iako iza toga stoji plemeniti motiv da se pomognu mediji, nije isključeno da se u javnosti, zbog prethodnog ponašanja vlasti, pojave sumnje u dobre namjere“, kaže Bubonjić.

Plaši se da će i pored dva jasno navedena kriterijuma – smanjen obim poslovanja ili djelimičan prestanak sa radom, biti kalkulacija u smislu ispunjenosti uslova.

„Situacija na medijskoj sceni kod nas je poprilično nezahvalna. Ako govorimo o obespravljenim radnicima, to dobija punu sliku na sceni u RS. Nije nepoznato da dobar dio medija ne prijavljuje svoje radnike, da nisu zaštićeni ni od poslodavca, ni od države. U takvom stanju veoma lako može doći do manipulacije u pogledu broju zaposlenih. Možda malo teže do manipulacije kada je riječ o drugom kriterijumu. Druga je stvar da li će država to prepoznati“, navodi naš sagovornik.

Može li pomoć javnim parama kupiti naklonost medija?

Bubonjić smatra da odobravanjem pomoći medijima, ne mora nužno doći do kupovine njihove naklonosti, ali znajući način na koji vlast funkcioniše, kaže, sumnja može biti opravdana. 

„Nije se jednom desilo da vlast pokušava da kupi socijalni mir i naklonost određenih struktura u društvu, privilegovanjem položaja određenih subjekata. Oni nastoje da na određeni način ušutkaju medije, ali pitanje je da li će mediji pristajati na to. Možemo da pretpostavimo koji su to mediji i ko to teži da dobije sredstava, a ko to ne bi uradio“, navodi Bubonjić.

Siniša Vukelić kaže da se ne smije zaboraviti da je u pitanju javni novac.

„Ako gledamo kroz istoriju, vlast je naklonost medija kupovala kroz pritiske, kroz kupovinu budžetskim sredstvima, putem institucija ili preduzeća, čak su direktno kupovali medije, mijenjali vlasničke strukture i slično. Možda ovim sredstvima vlast želi da nagradi medije koji su im bili blagonakloni. Procjenjuju da nije ostalo puno medija koji kritički izvještavaju o njihovom radu i znaju da ako im daju novac iz budžeta da, ipak, neće kupiti njihovu naklonost. Onda su smatrali da ne treba da troše novac na njih, već da daju novac svojima“, smatra Vukelić.

O pomoći medijima i novinarima koji su radili u periodu kada mnogi nisu nije se mnogo izvještavalo u medijima u RS.

„Mediji su se ućutali, ili su smatrali da nije važno da pažnja javnosti bude usmjerena na to ili su računali da će tražiti pomoć, pa ne bi bilo dobro da navuku bijes vladajućih i da ne dobiju novac“, zaključuje komunikolog Mladen Bubonjić.

Nismo uspjeli da dobijemo zvanične informacije o tome koliko je medija za sada zatražilo pomoć te koji su to mediji.