Представници Иницијативног одбора разговарали са Миломиром Савчићем

Иницијативни одбор за превазилажење нестатутарног рада руководства Борачке организације оштине Пале одржао је данас састанак са предсједником Борачке организације Републике Српске, генералом Миломиром Савчићем.

Из Иницијативног одбора Пале за портал Катера су рекли да су предсједника БО Републике Српске додатно упознали са основама иницијативе, и са свим дешавањима у, и око Борачке организације Пале.

– Затражено је од предсједника БО Републике Српске да, у оквиру својих надлежности, упозна органе БОРС-а са дешавањима у Борачкој организацији општине Пале, и да надлежни реагују у складу са Статутом БОРС-а. Затражено је и мишљење од предсједника Борачке организације Српске у вези члана 47. Статута БОРС-а и расписивања ванредних избора у општинској борачкој организацији – кажу из Иницијативног одбора Пале за наш портал.

Слика

Фото: Уступљена фотографија

Додају да је предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић истакао да Иницијатива има одјека и у другим борачким организацијама, те да су у току активности у самом БОРС-у око измјена Статута које би требале да допринесу бољем и ефикаснијем раду организације.

– Подстакао је Одбор да доставља све информације према органима БОРС-а, како би постојао основ за дјеловање, у складу са овлашћењима. У вези члана 47. Статута БОРС-а, и расписивања ванредних избора, упутио је да по члану 50. Статута Предсједништво БОРС-а има надлежност да достави Скупштини приједлог за доношење одлуке о расписивању ванредних избора – наводи се у саопштењу послатом порталу Катера.

Кажу да је у припреми и сједница Скупштине Борачке организације Републике Српске, која би требало да буде одржана релативно брзо, зависно и од епидемиолошких мјера, обзиром да Скупштина броји око 150 лица заједно са стручном службом.

Preminula Slađana Kostović Blagojević

Predsjednica OO SP Foča i odbornica u aktuelnom sazivu Skupštine opštine Foča Slađana Kostović Blagojević preminula je danas u 50.godini nakon teške bolesti, potvrđeno je Radio Foči u Socijalističkoj partiji. U Socijalističkoj partiji ističu da je ta stranka preranim odlaskom Kostovićeve ostala bez jednog od svojih istaknutih članova.

-Slađana Kostović ostaće upamćena kao veliki borac za istinu, pravdu, ljudska prava, uvijek spremna da pomogne svima, ne samo partijskim kolegama. Duboko smo potreseni preranim odlaskom naše drage Slađane, koja se posebno isticala brojnim ljudskim kvalitetima i organizacionim sposobnostima, porodici i prijateljima izražavamo iskreno saučešće-naveli su iz SP-a.

Komemorativni skup povodom smrti Kostovićeve biće održan sutra u 13.00 časova u sali Gradskog pozorišta, potvrdio je sekretar SO Foča, Branimir Radović.

-Zbog epidemioloških mjera prisustvo na komemorativnom skupu je ograničeno na članove porodice, odbornike i predstavnike izvršne vlasti-rekao je Radović.

Kostovićeva će biti sahranjena sutra u 15.00 časova na groblju Barakovac u Foči, a opijelo će biti služeno u 14.00 časova u Hramu Svetog Save.

Slađana Kostović Blagojević rođena je 1971. godine u Foči. Bila je predsjednica Opštinskog odbora Socijalističke partije Foča i član Glavnog odbora ove stranke. Odborničku dužnost obavljala je u aktuelnom sazivu SO Foča i u mandatnom periodu  od 2008. do 2012.godine.

Izvor: Radio Foča

LAVINA POSKUPLJENJA U BiH: Još dugo ćemo biti na ljestvici NAJSIROMAŠNIJIH u regionu

Svako poskupljenje pokazatelj da ćemo u narednom periodu još dugo biti na ljestvici najsiromašnijih u regionu, smatra Murisa Marić, izvršni direktor Udruženja za zaštitu potrošača “DON” Prijedor.

Ona podsjeća da je proteklu godinu obilježila pandemija izazvana korona virusom, te dodaje da su uredbe koje je donijela Vlada RS i dalje na snazi, a odnose se na neposrednu kontrolu cijena, to jeste ograničenja marži svih učesnika u lancu snabdijevanja robom ili proizvodima, tako da ne prelaze nivo marži te robe ili tih proizvoda koji je evidentirani 5. marta 2020. godine. 

“Početkom godine na svjetskom  tržištu primjetan je rast cijena nafte i naftnih derivata koji je i na našem  tržištu izazvao povećanje cijena goriva, koje je pokrenulo lavinu poskupljenja, među kojima su i osnovne životne namirnice”, ističe Marićeva u izjavi za portal InfoBijeljina.

Ona dodaje da dobavljači i trgovci nova poskupljenja pravdaju novim cijenama uvoza i skupljim prevozom, tako da potrošači danas plaćaju znatno skuplje osnovne životne namirnice iako je ograničenje marži još uvijek na snazi

“Prvi savjet koji upućujemo potrošačima je da u trgovinu obavezno idu sa spiskom na kojem se nalaze proizvodi koji su im zaista neophodni. Na ovakakv način odupiremo se i uzdržimo od kupovine mnogih proizvoda koji nas mame sa rafa jer nam nisu potrebni i ne treba da pravimo zalihe ili kupujemo nešto što nam neće koristiti”, ističe Marićeva. 

Ona dodaje da nam katalozi koje dijele veletrgovci i trgovački lanci omogućavaju praćenje sniženja i akcija, tako da je i ovo jedan od načina da saznamo kada su i gdje niže cijene onih proizvoda koji su potrebni našem domaćinstvu.  

“Sniženja i akcije uveliko pomažu potrošačima kada je riječ o odjeći i obući jer omogućavaju da nabavimo jeftiniju robu koja nam je potrebna. I ovdje treba da se uzdržimo od kupovina od robe koja će čekati u ormarima narednu zimsku ili neku drugu sezonu”, kaže Marićeva za portal InfoBijeljina.

Naglašava da danas moramo svoj novac racionalno trošiti u skladu sa potrebama jer pored kupovine sve naše potrošače čeka i plaćanje režijskih troškova, što nije nimalo jeftino u našoj zemlji. 

“Četvoročlana  porodica danas za osnovne režijske troškove mjesečno izdvoji od 240 do 290 KM. Ono što preostane potrebno je rasporediti za sve preostale troškove koje imamo u jednom mjesecu”, kaže Marićeva.

Prema njenim riječima, obaveze koje nastanu prema ekonomskim pružaocima usluga moraju se platiti, jer nas mnoga preduzeća isključe lako sa mreže, a o hrani i higijeni te ostalim potrebama niko ni ne razmišlja, što je vidljivo iz penzija i plata koje su ostale na istom nivou kao i u proteklom periodu.

“Mnogima za dnevni trošak  preživljavanja ostaje samo pet do osam KM, te je svako poskupljenje pokazatelj da ćemo u narednom periodu još dugo biti na ljestvici najsiromašnijih u regionu”, zaključuje Marićeva u razgovoru za portal InfoBijeljina.

OTVORENA KUĆA IVA ANDRIĆA U HERCEG NOVOM

Kuća nobelovca Iva Andrića (KNIA) u Herceg Novom otvorena je juče umjetničkim programom „Andrić u Novom“u godini kada se obilježava 6 decenija  od dodjele ove prestizne nagrade poznatom knjizevniku i diplomati.

Otvaranje kuće sjećanja kojoj su prisustvovali ministarka prosvjete, nauke kulture i sporta, Vesna Bratić i konzul Republike Srbije, Zoran Dojčinović počelo je monodramom „Na Drini ćuprija“ dramskog umjetnika Tihomira Stanića.

Predsjednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić svečano je otvorio KNIA i njen stalnu muzejsku postavku „Andrićeve novske staze, lica i predjeli“.

Autori postavke su dr Vladimir Roganović, rukovodilac Stručnog tima za revitalizaciju KNIA i istoričar književnosti Tatjana Korićanac, koja je više od 30 godina bila rukovodilac Spomen-muzeja Ive Andrića u sastavu Muzeja grada Beograda.

Revitalizaciju je finansirala dijelom Opština Herceg Novi, dok je drugi dio sredstava obezbijeđen iz fondova Evropske unije kroz projekat prekogranične saradnje “Co.Co. Tour”

Skupili pare za vakcine i rešili se korone: Kako je JEDNO BRAZILSKO PLEME samo stavilo kovid pod kontrolu

  • Milica Marković
  •  10.04.2021. 17:33
pleme

Kuikuro su jedan korak ispred svih – umesto da čekaju na pomoć vlade, sami su sakupili sredstva za medicinske zalihe, zaključali sela i iskoristili iskustvo s epidemijom velikih boginja za ranu borbu protiv pandemije.

Domorodačke zajednice smatraju se prioritetom u brazilskom programu za vakcinaciju protiv kovida. Ali ovo brazilsko pleme ne čeka nikoga.

Prema zvaničnim podacima, zabeleženo je više od 45.000 slučajeva i 620 smrti među pola miliona ljudi sa brazilskih domorodačkih teritorija. Ovu statistiku je nacionalno domorodačko udruženje proglasilo vanrednim stanjem i tvrdi da su pravi brojevi smrtnih slučajeva još veći. Ali među oko 900 pripadnika naroda Kuiokuro, koji žive u osam sela širom Gornjeg basena reke Šingu, nije bilo smrtnih slučajeva i bilo je samo 160 zaražavanja. Svi su vakcinisani, piše BBC.

Među oko 900 pripadnika naroda Kuiokuro, koji žive u osam sela širom Gornjeg basena reke Šingu, nije bilo smrtnih slučajeva i bilo je samo 160 zaražavanja
Među oko 900 pripadnika naroda Kuiokuro, koji žive u osam sela širom Gornjeg basena reke Šingu, nije bilo smrtnih slučajeva i bilo je samo 160 zaražavanja

Njihov uspeh u borbi protiv kovida razlikuje se u odnosu na ostatak Brazila, gde je umrlo više od 295.000 ljudi, a predsednik Žair Bolsonaro se protivi zaključavanju, odbacuje vakcine i promoviše neproverene metode lečenja.

Vođa zajednice Janama Kuikuro ispričao je BBC-jevom novinaru Pablu Učoi kako su se izborili s virusom:

– Živim u glavnom selu Ipatse – u njemu ima 390 ljudi, među kojima su i deca. Prošle godine sam video vest o porastu broja slučajeva kovida u Brazilu. Razgovarao sam s bratom i poglavicom sela Ipatse, Afukakom Kuikurom, koji je takođe pratio vesti.

Stradalo je mnogo ljudi i bili smo svesni opasnosti. I zato se naša zajednica okupila nekoliko puta pre nego što je virus stigao do nas, kao bismo zajednički smislili: kako možemo da se suočimo s ovim novim virusom? Ko može da nam pomogne?

Kad sam bio dete, moj otac je imao običaj da mi priča o epidemiji velikih boginja koja je ubila mnogo ljudi ovde u Gornjem basenu reke Šingu. Mnogo je naroda stradalo: Kalapalo, Kamajuras. I zato kad smo čuli za ovaj novi virus, naše starešine su se odmah toga setile.

Pomislili smo moramo da se organizujemo, moramo da se zaključamo. Da smo zatražili pomoć od vlade, ne bi stigla brzo.

Izgradili smo kuću u kojoj pacijenti mogu da se izoluju.

Kao predsednik udruženja Kuikuroa, kontaktirao sam partnere (na univerzitetima i u NVO).

Oni su prikupili 200.000 reala (oko 36.500 dolara) preko projekta Amazon houps kolektiv i kupili smo boce s kiseonikom, koncentrator kiseonika i angažovali lekara i medicinsku sestru. Vlada je delila pribor za kovid (mešavina nedokazanih metoda lečenja protiv virusa), ali mi to nismo prihvatili, zato što ga nisu potvrdile studije.

Sastavili smo vlastiti protokol, koji se razlikovao od vladinog protokola.

Neki ljudi iz zajednice su se naljutili na mene zato što sam im govorio da ne smeju da napuštaju selo, tražio sam od njih da nose maske i stalno peru ruke. Mnogi su mislili da ih lažem. A onda je virus stigao i poverovali su mi. Prvi koji se zarazio bio je narod Kalapalo. Slučajevi su bili veoma teški i ljudi su prebacivani u bolnice van domorodačke teritorije da bi bili intubirani. Neki pacijenti su nam slali audio-poruke govoreći da se bolnice ne staraju valjano o njima i da ne dobijaju hranu.

Neki ljudi su lečeni u našoj bolnici, ali niko nije morao da bude stavljen na kiseonik.

Oko juna ili jula kovid je ušao u naše selo preko ljudi koji su ga doneli iz drugih opština.

Naš lekar je uradio brzi test i ovaj je bio pozitivan. Porodica je ušla u izolaciju. U našem selu se zarazilo oko 160 ljudi i svi su ušli u izolaciju. Već smo bili pripremljeni za to i kupili smo hranu iz obližnjih opština. Zdravstveni tim koji ih nadgledao nosio im je sve što im treba. Ponovo smo sakupili sredstva, a ovaj put je to bilo 44.000 reala (oko 8.000 dolara).

S tim novcem, organizacija naše zajednice kupila je sve stvari koje imamo običaj da kupujemo u gradovima: udice za ribe, šibice, neku vrstu hrane, gorivo za naš agregat i naš motorni čamac.

Sve je isporučeno u naše selo i dezinfikovano pre nego što smo to uneli.

Ministarstvo zdravlja nas je informisalo da će domorodački narodi, zdravstveni radnici i kvilombolas (zajednice potomaka robova) biti prioritetne grupe u postupku vakcinacije. Neke vakcine su stigle avionom, neke automobilom, neke brodom.

S dolaskom vakcina, širene su mnoge laži, mnoge lažne vesti… Mnogo je ljudi govorilo domorocima da ne primaju vakcinu, a neki su im poverovali. Ali Afukaka i ja ne verujemo u to.

Razgovarali smo mnogo s članovima zajednice i rekli im da ne veruju u lažne vesti. Već smo primili prve doze vakcine (Sinovak). Postavili smo slike kako je dobijamo na internet-stranicu kao primer drugima u Šinguu da bi se i oni vakcinisali.

Svi su ovde vakcinisani. Kad sam primao vakcinu, razmišljao sam o pričama koje sam slušao od oca. Velike boginje su ubile mnogo ljudi, starešine koje su poznavale istoriju i kulturu. Ali posle vakcine, više nije bilo smrti. Kad sam video širenje kovida 19, pomislio sam, ako sve starešine i vođe umru, više nećemo imati našu kulturu. Vakcine su nam pomogle. Danas naša deca odrastaju bez tih bolesti iz prošlosti, kao što su velike boginje i magareći kašalj. Danas deca odrastaju zdrava.

Naša borba još nije okončana. Kad sam video širenje Kovida 19, pomislio sam, ako sve starešine i vođe umru, više nećemo imati našu kulturu. Vakcine su nam pomogle. Danas naša deca odrastaju bez tih bolesti iz prošlosti kao što su velike boginje i magareći kašalj.

Država Mato Groso je u kritičnom stanju, broj slučajeva raste, a kreveti na odeljenjima za intenzivnu negu su zauzeti. Mnogi mladi ljudi umiru od varijante virusa (P.1). Veoma sam zabrinut. Kako ponovo da se organizujemo?

Znam da je veoma teško otvoriti malu bolnicu ovde, ali mnogi ljudi umiru i u bolnicama spolja.

– Ali prošle i ove godine, kad su se ljudi zarazili u našem selu, ovde smo uspeli da izađemo na kraj s virusom – ispričao je vođa zajednice.

Ko je kriv za SIROMAŠTVO u BiH: Građani kažu korupcija i politička kontrola ekonomije

Novo istraživanje Centra za politike i upravljanje, pokazalo je da najveći problem u svim regijama zemlje, bez obzira na nivo obrazovanja ili status zaposlenja, jedna trećina stanovništva vidi korupciju kao ključni problem u zemlji, dok trećina građana kao ključni problem vidi političke elite.

Ko je kriv za SIROMAŠTVO u BiH: Građani kažu korupcija i politička kontrola ekonomije
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Autor: MirjanaRadanović11.Apr,2021

Prema stavovima 38 odsto građana, siromaštvo u zemlji je posljedica korupcije, dok 34 odsto smatra da je siromaštvo rezultat neuspjeha planskog vođenja ekonomije kroz političku kontrolu, a 6,1 odsto ispitanog stanovništva smatra da je za siromaštvo zaslužan rat.

– Ovakvi stavovi o siromaštvu pokazuju da su građani svjesni sistemske odgovornost za siromaštvo u zemlji, ali je na ovom pitanju vidljiv međugeneracijski jaz – kod mladih u zemlji preovlađuje stav da je siromaštvo posljedica neuspjeha planske ekonomije kroz političku kontrolu, dok građani stariji od 50 godina smatraju da su nerad i ljenost ključni razlog siromaštva u zemlji – navodi se u rezultatima publikacije koju je objavio CPU.

Sociolog Vedran Francuz za Srpskainfo kaže da su uzroci za jaz između siromašnih i bogatih u BiH razni, od nezaposlenosti, nekvalitetnog obrazovanja, pa do diskriminacije.

– Važno je naglasiti i važnost socijalne uključenosti, jer socijalna isključenost je proces u kome su mnogi pojedinci gurnuti na ivicu društva i spriječeni za puno učešće u društvu zbog svog siromaštva, nedostatka kvalitetnog znanja ili najčešće političke diskriminacije. Ovo ih udalji od primanja, sticanja znanja i zaposlenja. Prema siromaštvu i siromašnima se pojedinci odnose kao da su problem institucija i nedovršene države, a institucije kao da su problem neke druge države, dok narod ispašta- kaže Francuz.

Dalje se u rezultatima istraživanja ističe da većina građana smatra da država treba subvencionisati otvaranje radnih mjesta.

Odgovornost za pronalazak posla deset posto građana pripisuje pojedincu, koji je po njihovom mišljenju sam odgovoran za pronalazak svog zaposlenja.

Veliki procenat smatra da je obaveza države da svakome obezbijedi adekvatno profesionalno obrazovanje ili prekvalifikaciju kako bi pojedinac sebi našao posao, a znatan dio građana smatra da je država dužna da svakom pojedincu nađe posao.

Rješenje za otvaranje novih radnih mjesta je za oko polovinu stanovnika u otvaranju novih fabrika u državnom vlasništvu, a skoro jednak broj građana smatra da je neophodno da država uredi sistem tako da građani sami pokreću biznise i otvaraju nova radna mjesta. Građani su mišljenja i da država treba da subvencioniše privredu

DR NENAD RISTOVIĆ: „U KOALICIJU SA NARODOM!“

Dr Nenad Ristović, nosilac liste „Dr Nenad Ristović – Pobeda“ glasao je danas u 9 časova na izbornom mestu broj 24.

Nosilac izborne liste „Dr Nenad Ristović – Pobeda“ glasao je danas u 9 časova na izbornom mestu broj 24.

Nakon što je obavio svoju građansku dužnost Dr Nenad Ristović poručio je da 29. marta očekuje promenu vlasti u Zaječaru. Takođe, pozvao je sve građane da u što većem broju izađu na birališta i iskažu svoju volju.

„Očekujemo promenu vlasti u gradu Zaječaru. Sve ono što ste videli, što ste čuli, što smo radili u programu zajedno sa građanima, to je naš plan da ostvarimo. Ja bih pozvao sve naše sugrađane da u što većem broju izađu i da iskažu svu svoju volju, i da bude ovo volja naroda, i da naredna vlast oslikava pravu i realnu volju i želju i potrebu Zaječaraca.“ – izjavio je Dr Nenad Ristović

Dr Nenad Ristović na pitanje novinara sa kime će u koaliciju nakon izbora izjavio je sledeće: „U koaliciju sa narodom.“

Dr Nenad Ristović koji je predsedniku Srbije vratio zlatnu medalju za zasluge u borbi protiv kovida-19 i lider grupe građana “Pobeda”, koja je u Zaječaru na lokalnim izborima osvojila gotovo 30 odsto glasova, poručio da je njegova lista osvojila 16 mandata i da sa Srpskom naprednom strankom neće biti napravljena koalicija.

U emisiji Pressing na TV N1 Ristović je istakao da je na izborima u tom gradu izašlo 25.095 glasača, od blizu 50.000 upisanih.

„Skoro 50 odsto glasačkog tela je izašlo. Rezultati su: Aleksandar Vučić, SNS, 10.838 glasova, ili 43,19 procenata. Imaće 24 mandata u Skupštini. Ivica Dačić, SPS, 2.157 glasova, ili 8, 60 procenata glasova. Imaće četiri poslanička mesta. Grupa građana „Dr Dejan Krstić“ 793 glasa ili 3,16 procenata, jedan mandat. Grupa građana „Dr Nenad Ristović Pobeda“  7.047 glasova, 28,08 procenata, što je 16 mandata. Grupa građana „Možemo bolje“  1.833 glasa, ili četiri mandata, i grupa građana „Zaokret DJB Hrabri ljudi“ – 778 glasova, i jedan mandat“, naveo je on.

Za sebe kaže da je „mali čovek, iz male sredine, sa periferije Srbije, koji živi život građana Zaječara“.

Na pitanje da li  može da se desi da uđe u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom, odgovara pitanjem:  „Zašto bih radio tako nešto, za šta mi građani nisu dali mandat“?

„Ja sam dobio mandat od građana da moram ići u koaliciju sa njima, da se borim sa njima za ono za šta smo se četiri godine dogovarali i radili. Ja imam 16 mandata, i ja ne mogu da diktiram uslove. Kada mi građani budu dali dovoljan broj mandata, onda ćemo praviti vlast. U ovom slučaju, ja taj mandat nemam“, kazao je naš sagovornik.

„Nenad Ristović neće nikada ići u koaliciju, neće ići sa onima koji su 20 godina rušili i razarali naš grad, ja živim u tom gradu, moja deca žive u tom gradu, ne može niko mene i građane koji tamo žive ponižavati, a to je ono što je bio njihov manir. I građani Zaječara su poslali poruku – mi želimo promene, ovi koji su do sada sprovodili vlast i koji su se krili iza SNS, moraju otići, moraju doći drugi ljudi koji će raditi u interesu građana“, dodao je on.

Četiri godine grupa ljudi sprovodi u Zaječaru svoju samovolju

Ristović je pojasnio da je Zaječar mala sredina, u kojoj je četiri godine „grupa ljudi sprovodila svoju samovolju“.

„Zaječar je primer, pored još nekih sredina u Srbiji, gde se grupa ljudi koja se sakrije iza jedne stranke, četiri godine mene i moju porodicu stavlja na stub srama. Pozivaju ljude da mi ne prilaze, da se ne druže sa mnom. Nazivaju me neprijateljem“, naglašava naš sagovornik.

Kaže da trenutni gradonačelnik zloupotrebljava društvenu mrežu Fejsbuk i da ga javno naziva najrazličitijim imenima.

„Nije to problem. Nenad Ristović ima ime i prezime i slobodno ide ulicama grada, i koga ne može niko uplašiti“, poručuje Ristović.

Komentarišući vraćanje medalje za zasluge Vučiću, objašnjava da to nije uradio iz prkosa i hira, već kada mu je „prepunjena čaša“, odnosno „kada su kerberi iz SNS-a“ pokušali da „na stub srama stave njegovu suprugu“.

„To je bio gest kojim sam hteo da kažem da u Zaječaru nešto ne valja. I ovaj izborni rezultat je potvrdio ono što sam hteo reći“, podvukao je on.

Komentarišući dešavanja u Zaječaru u poslednjih mesec dana, on kaže da je na prethodnim izborima Aleksandar Vučić u Zaječaru 2017. godine osvojio 47 odsto glasova, da bi nakon toga SNS na osvojio 30 odsto, odnosno 17 procenata manje. Na izborima 2021. godine koalicija SNS i pokreta Boška Ničića je osvojila 24 mandata, a imali su 36.

„Građani Zaječara su ih kaznili. Oni su poslali poruku da žele promene. Ovi koji su do sada sprovodili vlast i koji su se skrivali iz SNS moraju otići“, izričit je Ristović.

Za dolazak aktivista Srpske napredne stranke u toku predizborne kampanje u Zaječar kaže da je – „legalno, ali da nije legitimno“.

Izvor : N1

Funkcionerska kampanja na delu

„Nigde to zakon ne zabranjuje ali je to pritisak na stanovništvo. Pojava funkcionerske kampanje u Zaječaru kazuje da se tu radi o velikom problemu. I to je moralo da se sprovede da bi se pokrio veliki minus koji su napravili oni koji su trebali da sprovode vlast. A oni to nisu radili. Predsednik je dolazio u dva navrata. Premijerka je došla neposredno pre izbora, osam ministra je bilo i sve to je napravilo ovaj rezultat“, kaže Ristović i ističe da bi rezultati bili još lošiji da su kampanju radili lokalni funkcioneri SNS-a.

Napominje da je imao velike probleme prilikom predizborne kampanje, da gotovo nigde nije mogao da se reklamira, i da su bili brojni primeri zastrašivanja.

„Zvonilo se ljudima u vreme ručka, zvonilo se u vreme popodnevnog odmora. Ljudi su javno negodovali“, kaže lider grupe građana „Doktor Nenad Ristović-Pobeda“.

Govoreći o rezultatima lokalne naprednjačke vlasti u ovom gradu, navodi da „za četiri godine nije urađeno ništa“.

„Ništa nije rađeno prethodnih 47 meseci, i onda je poslednjih mesec dana došlo do radova u brojnim selima. S druge strane nezadovoljstvo građana je već kulminiralo. I to što se radilo, rađeno je po onome – ‘drži vodu dok majstori ne odu’ „, ocenio je naš sagovornik.

Dodaje da je u Zaječaru sve manje mladih ljudi, kao i da je to jedan od gradova koji je napustilo mnogo stanovnika.

„Odlaze nam mladi, kako iz sela, tako i iz grada“, upozorio je Ristović.

On je, opisujuću stanje medija u Zaječaru, rekao da postoji „samo jedna lokalna televizija, „TV Istok“, dok je druga, „F Kanal“, skoro promenila vlasnika.

Izvor : N1

Vakcinacija spašava živote

Govoreći o situaciji sa koronavirusom, poručuje da su medicinski radnici heroji naše nacije, kao i da bi to što su oni prošli do sada „malo ko mogao da izdrži“.

„To su ljudi koji nadljudskim naporima rade posao za koji su se opredelili. 0va korona je nešto za šta smo se, mi infektolozi, a zatim i ostali, ceo život spremali. Ovo je naših pet minuta. Ali, brojka od preko 5.000 (novozaraženih) je velika. Od toga, pet do deset procenata će morati da budu hospitalizovani“, naglašava on.

Kaže da dolazi na posao pre osam sati, da ostaje do šest sati popodne, a da se često dešava da se radni dan traje i do deset sati uveče, u zavisnosti od broja novih slučajeva.

„Kao da nemamo radnog vremena, i tako je sa kompletnim medicinskim osobljem. I mi se time ponosimo. I nikada nije niko od zaposlenih zamerio na tome“, otkriva Ristović i kaže da je od kovida preminulo dvoje njegovih kolega.

„Ne možemo više da gledamo toliko smrti… Želeo bih da iz ovoga proistekne jedna svest. Moramo da se kroz ovu kovid infekciju, infektologiju struka i država da postavi na nove osnove. Kako u centrima u Beogradu, tako i u kliničkim centrima u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Ne bih voleo da nas politika deli da li smo miljenici ili protivnici. Za jedan sto moramo sesti svi, moramo doneti mere koje će se bazirati na naučno dokazanim dostignućima. da napravimo doktrinu koja odgovara našim mogućnostima, našem trenutku i našoj naciji“, istakao je Ristović.

Uptan za vakcinaciju, tvrdi da je vakcina ono što može da spasi mnoge živote.

„Onog trenutka kada shvatimo da je vakcinacija nešto što će doprineti svakom od nas, smanjiće se broj obolelih, broj teških kliničkih slika, i broj umrlih. Onda možemo imati uspeh. Vakcinacija mora da premaši 70 do 80 procenata ukupne populacije… Zahvaljujući vakcinama nikada nisam video neke teške bolesti koje postoje, a video sam takođe i retke bolesti koje su imali pacijenti koji se nisu vakcinisali. Vakcinacija je najbolji način da se bolest spreči, i da kod velikog broja spreči težinu kliničke slike“, zaključuje Ristović

N1

Narod ispašta, NIKO NE ODGOVARA: Loši primjeri se samo nižu, a političari “operisani” od odgovornosti

Bosna i Hercegovina i dalje kaska za regionom što se tiče vakcinacije stanovništva. Koliko domaći političari nisu u stanju da se pobrinu za svoje građane pokazuje i činjenica da su prethodnih dana mnogi iz BiH masovno išli da se  vakcinišu u Srbiju.

Autor: Mirjana Radanović

Gdje je političarima nestao osećaj za odgovornost?

Novinar Slađan Tomić, nakon što je ocijenio da u BiH neće skoro primiti vakcinu, išao je u Beograd da se vakciniše putem sistema eUprave.

– Uhvaćeni u nesposobnosti i poraženi politikom Aleksandra Vučića, lideri vladajućih stranaka, ali i opozicionih, šire dezinformacije ili plasiraju teze da nije patriotski vakcinisati se u Srbiji. Očigledno da je patriotizam ostati u BiH i umrijeti od posljedica kovid-19 – kaže Tomić.

Otkud njima savjest?

On ističe da je malo savjesnih i moralnih političara, koji podnose ostavke.

FOTO: USTUPLJENA FOTOGRAFIJA
FOTO: USTUPLJENA FOTOGRAFIJA

– Ti ljudi su opljačkali ovaj narod, osiromašili i zatupili. Otkud njima savjest i pomisao da podnesu ostavku? Ne, to se neće desiti – kategoričan je Tomić.

Banjalučki novinar Elvir Padalović kaže da odlazak u Srbiju po vakcine vidi kao borbu pojedinca za spasavanjem sopstvenog života, a poraz države.

– Više od fotografija redova za vakcine meni je potresnije ćutanje vlastodržaca iz BiH u vezi s ovim. Dakle, oni nisu u stanju ni reći, “oprostite”, “izvinite, dajemo sve od sebe”, nego ćute na činjenicu da im se građani, koji su ih birali, vakcinišu u drugoj državi. Srbiji svaka čast na ovoj mogućnosti – kaže Padalović.

Vakcine

Napominje da u ovom momentu BiH ne raspolaže podacima koliko ljudi želi da se vakciniše, tako da je teško govoriti o nekim pretpostavkama kada će sve biti završeno.

– Moje prognoze su da mi u ovoj godini sigurno nećemo uspjeti vakcinisati građane koji to žele, osim ako se ne desi neko čudo – procjenjuje Padalović.

FOTO: FACEBOOK/SCREENSHOT
FOTO: FACEBOOK/SCREENSHOT

Dodaje da su se organi u BiH kasno uključili u proces nabavke vakcina.

PROČITAJTE JOŠ

– Isključivo oslanjanje na kovaks mehanizam je bio pogrešan potez, a treba napomenuti da smo mi te vakcine platili, to nije donacija. Trebalo je davno krenuti u paralelne procedure nabavki na bilo koji način, vanredno. Savjet ministara BiH je trebao, a i svi ostali nivoi, biti u stalnom zasjedanju dok vakcine ne obezbjede. Tu nema oklijevanja, nema stajanja- kaže Padalović.

Pohlepa

Smatra da odgovornost jeste na političarima, ali da bi građani trebali biti ti koji će ih pozvati na to.

– Republika Srpska je do sada komercijalno nabavila 42 .000 doza, a trebalo je 400.000 do kraja marta. Plus stiglo je oko 14.000 iz kovaksa. Negdje koči. Federacija BiH, osim doniranih, ima samo nekoliko hiljada iz kovaksa, ostale procedure su im propale. Sada je situacija takva da je teško doći do vakcine, jer je zavladala opšta gramzivost i pohlepa. Političari jesu krivi, ali i građani koji ih ne terete ni za šta – rekao je Padalović za Srpskainfo.

U svakoj normalnoj zemlji neko bi davno podnio ostavku kad bi država bila u situaciji u kojoj je BiH. Međutim, kod nas to pravilo ne važi.

Podnošenje računa

Smatra ovo politička analitičarka Tanja Topić, koja kaže da se ovdje odgovornost podnosi samo lideru partije, umjesto narodu.

PROČITAJTE JOŠ

– Mi na ovim prostorima ne poznajemo riječ odgovornost u političkom ponašanju. Ona u javnom diskursu zvuči kao mrtvo slovo na papiru. Većina političara nikome ne podnosi račune osim šefu partije – kaže Topićeva.

Građani, iako ogorčeni, ne preduzimaju ništa.

– Ovo su stvari gdje treba da se zahtijeva ostavka odgovornih ljudi, a ne prećutno da prelazimo preko toga. Ne tražimo ostavke od odgovornih političara, ali zato sjedamo u auto i idemo u Srbiju da bismo se vakcinisali. Prilično smo egoistični, jer niko ne gleda opšte dobro i javni interes – ocjenjuje Topićeva.

Kazna

Ona zato postavlja pitanje da li će građani kazniti političare za sav ovaj jad kroz koji su prošli proteklih godinu dana.

– Mi imamo često prilike gdje građani mogu kazniti političare i pozvati ih na odgovornost na izborima, ali do sada to nisu nikada učinili. Kratka pamet građana, brzo sve zaborave, kao da se nije desilo i onda će opet reći „dobro je preživjeli smo“ – navodi Topićeva.

FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RAS SRBIJA

Tanja Topić

Ističe da građani i političari na istu stvar gledaju iz dvije različite perspektive.

– Političari su napravili svoj svijet, u kojem su oni najbolji, najpametniji, gledaju svoj lični interes, ne mare za običnog smrtnika. Kako nisu navikli ni za šta da snose odgovornost njima ne pade na pamet da podnesu ostavku. Koliko samo imamo javnih preduzeća koja su uništena, a ne znamo nijednog direktora da je podnio ostavku iz moralnih razloga, jer je opet partijski sud presudio da on bude na čelu te firme, makar se urušila ona i u fizičkom smislu – objašnjava Topićeva.

Iskustva iz svijeta

Bosna i Hercegovina jedina u svijetu ima 13 ministarstava zdravstva – jedno u Republici Srpskoj, jedno u Brčko Distriktu, jedno u Federaciji BiH i po jedno u svakom od deset kantona u FBiH. U svakoj drugoj državi nakon afere kao što je „Respiratori“, zbog čega se tereti i premijer federalnog entiteta Fadil Novalić, davno bi neko podnio ostavku da je na njegovom mjestu.

Naprimjer, ministar zdravlja Jordana podnio je ostavku nakon što je najmanje šest pacijenata preminulo u jednoj bolnici u odjeljenju za kovid-19, zbog nedostatka kiseonika. Slovački ministar zdravlja je početkom marta podnio ostavku zbog krize oko nabavke ruskih vakcina.

Češki ministar rada Petr Krčal je podnio ostavku 2018. godine, jer se pokazalo da je plagirao dijelove diplomskog rada. Jedan poslanik slovenačkog parlamenta podnio je ostavku pošto je ukrao sendvič iz radnje u Ljubljani, jer ga je, kako je rekao, osoblje ignorisalo. Čileanski ministar kulture Mauricio Rohas podnio je ostavku poslije kritika zbog tri godine starog komentara o Muzeju ljudskih prava.

Čelnica Švedske akademije, prestižnog tijela koje dodjeljuje Nobelovu nagradu za književnost, podnijela je ostavku nakon kritika na račun te institucije zbog loše vođene istrage o neprimjernom ponašanju muža jedne od članica ove organizacije.

Kod nas, i kada bi se tražili odgovorni, ne bi se znalo ko su, jer se već odavno ne zna „ko pije, a ko plaća“ Srpskainfo

Kasni se sa vakcinama ali i sa kampanjom o značaju imunizacije

Zbog nedovoljnih informacija o vakcinama građani neće htjeti da se vakcinišu.

Foto: Pixabay

U procesu vakcinacije stanovništva protiv COVID-19, pravovremene, naučno potvrđene i javno dostupne informacije o vakcinama su iznimno važne. Kako bi vakcinacija bila što uspješnija, nužno je javnosti ponuditi sve relevantne informacije o vakcinama, njihovom značaju i važnosti za zaštitu zdravlja stanovništva i stavljanje pod kontrolu pandemije.

U Bosni i Hercegovini se kasni sa nabavkom vakcina, a tako i sa kampanjama koje bi građanima ponudile informacije zašto se važno vakcinisati, koja je efikasnost vakcina, kakve su razlike između različitih vrsta vakcina, kakve su moguće nuspojave, kako i gdje se mogu vakcinisati. Zavodi i ministarstva u BiH nude određene informacije o vakcinaciji, ali informativno-edukativne kampanje usmjerene prema široj javnosti tek trebaju početi. Stručnjaci smatraju da će, i kada u BiH dođu veće količine vakcina, odaziv građana biti nizak jer izostaje kampanja o važnosti vakcinacije koju su vlasti u BiH trebale pokrenuti znatno ranije.  

Kampanja počela dan prije dolaska vakcina

Prošlog je četvrtka u BiH preko COVAX mehanizma stiglo 23.400 doza Pfizer/BioNtech vakcina i 26.400 doza vakcina AstraZeneca. Iz Ministarstva civilnih poslova BiH za Media.ba govore da su kampanju za vakcinaciju pokrenuli dan ranije, u srijedu 24.3.2021., objavljivanjem letaka sa informacijama o cjepivima u dnevnoj štampi, internetskim kanalima komuniciranja koje koristi ministarstvo, kao i dostavljanjem informacija svim medijima u BiH. U nedjelju u BiH je stiglo i 30.000 doza cjepiva Sinovac koje je Turska donirala BiH, Vijeće ministara BiH je ustanovilo raspodjelu vakcina po entitetima, ali nisu objavljene informacije o toj vrsti vakcine, njenoj efikasnosti i mogućim nuspojavama. 

Prvi i do sada jedini objavljeni letak od Ministarstva civilnih poslova BiH u kojem ministarstvo poručuje da svi kojima se ponudi vakcina prihvate vakcinu i vakcinišu se ali i da ne zaborave da svako ima pravo na izbor, nudi šture informacije o AstraZeneca i Pfizer/BioNtech vakcinama (ali ne i informacije o njihovoj efikasnosti i važnosti vakcinisanja), odgovore na pitanja da li se djeca i osobe koje su preboljele COVID-19 mogu vakcinisati, da li vakcine imaju svinjski želatin i da li se neposredno prije vakcinisanja može piti alkohol.

Cilj kampanje, kako govori glasnogovornica Zorica Rulj, jeste podizanje svijesti o značaju vakcinacije, ali i pružanje informacija o razlikama među vakcinama, posljedicama, te praćenje dolaska vakcina preko COVAX mehanizma. Pojedini mediji, uključujući Klix.ba, Radiosarajevo.na, N1, Nap.ba i Avaz.ba, su prenijeli taj letak i informacije, ali stručnjaci smatraju da su oni loše izrađeni, a informacije nedovoljne i da dolaze kasno.

Kampanja o vakcinaciji je trebala početi prošle jeseni, a ne tek sada kada su počele dolaziti vakcine, smatra infektolog Bakir Nakaš. Govori da od početka pandemije COVID-19 javnost u BiH nije adekvatno informisana o mjerama protiv širenja pandemije, što je, kako kaže, rezultiralo da veliki broj građana nije poštivao mjere niti je bio svjestan značaja poštivanja istih.

“Isto tako će se desiti i sa vakcinom. Godinu dana smo već u pandemiji, pola godine imamo vakcine koje se proizvode i sve se završava na tome da se prikupljaju neki podaci i prave spiskovi kako će se vršiti vakcinacije. Ostavlja se prazan prostor antivakserima, koji će sigurno uskočiti u taj dio, jer nema pravovremenih informacija o značaju vakcine, o njenim vrijednostima, o onome šta ona znači za pojedinca, za društvo i svemu onome što bi trebalo da pojedinac ima na raspolaganju”, kaže Nakaš i dodaje da je mnogo vakcina različitih proizvođača na tržištu, da su se pojavljivale informacije o komplikacijama i neželjnim efektima ali nije bilo napora da se građani informišu o tome.

“Ja kao infektolog imam nerijetko upita od prijatelja, nepoznatih ljudi putem Facebooka i društvenih mreža, o tome koja je vakcina bolja, da li primiti onu koju praktično trenutno imamo ili čekati neku novu. Da li se može čovjek vakcinisati koji je prebolovao, itd. Niz jedan pitanja koji ljudi imaju potrebu da saznaju o čemu se radi, međutim, mislim da i Zavod za javno zdravstvo i nadležna ministarstva nisu na vrijeme pripremili setove informacija za medije”, smatra Nakaš.

I Damir Marjanović, profesor genetike i bioinžinjeringa, kaže da BiH kasni sa isporukama vakcina, pa i tako sa kampanjom.

“Mislim da to se moglo i moralo uraditi mnogo ozbiljnije. Da se tu trebalo već raditi proteklih par mjeseci, posebno, odgovorni ljudi ovih institucija, i te institucije, a ne pojedinci, su trebali da vrlo jasno iskomuniciraju šta su prednosti vakcina, šta su benefiti, šta se dobiva sa tim vakcinisanjem i eventualno koje mogu biti nuspojave. U ovom momentu nemamo jasnu i preciznu kampanju i koordiniranu na svim nivoima”.

Jelena Kalinić, biologinja i naučna novinarka, govori da u BiH ne postoji oficijelna kampanja za vakcinaciju i da vakcine i u BiH, kao naprimjer u Tuzli, propadaju jer osobe odustaju od vakcinacije.

“Kampanja vakcinacije podrazumijeva stvaranje spiskova zainteresiranih, stvaranje spiskova rezervnih zainteresiranih, informisanje građana o tome kako se i gdje prijaviti, što u ovom trenutku niko ne zna, stvaranje digitalnih platformi za prijavu. Kampanja informisanja bi uključivala stvaranje lako razumljivih materijala u digitalnim i papirnim formatima, razgovore s prioritetnim grupama (domovi za zdravo starenje i slično), pravljenje letaka, džinglova”, govori ona.

Aktivnosti na entitetskim nivoima

Na entitetskim nivoima, nude se određene informacije o vakcinaciji, ali kampanje za masovnu imunizaciju usmjerene prema široj javnosti tek trebaju početi. U Federaciji BiH, nakon neuspjeha nabavke 500.000 ruskih vakcina Sputnik V preko kampanje Medimex, Vlada Federacije se okrenula nabavci kineske vakcine Sinopharm, ali nema informacija o ovim vakcinama, njihovoj efikasnosti i mogućim nuspojevima.

Iz Zavoda za javno zdravstvo FBiH kažu da su početkom januara formirali Tim za komunikaciju kako bi informirali građane o Planu cijepljenja protiv COVID-19 (koji sadrži informacije o prioritetnim grupama za vakcinisanje), te pripremili krizni komunikacijski plan i informativne materijale poput pisma i smjernice za zdravstvene radnike, informacije kako djeluju vakcine, informacije o Astra-Zeneca i Pfizer/BioNtech vakcini.

Navode da su početkom marta u formi letaka i postera kantonalnim zavodima za javno zdravstvo dostavili više informativno-promotivnih materijala kako bi iste distribuirali prema zdavstvenim ustanovama, da su aktivnosti u ovoj fazi fokusirane na zdravstvene radnike (koji su primili prve doze AstraZeneca koje je donirala Srbija), te da će naredne aktivnosti biti orijentirane i na ostale skupine i širu javnost. Pored toga kažu da rade i intervjue s predstavnicima stručne i akademske zajednice, a planiraju i učešće korisnika centara za zdravo starenje koji bi se trebali obratiti svojim vršanjačkim grupama sa porukama o značaju vakcinacije protiv COVID-19.

Za sada, ipak, ove aktivnosti su uglavnom fokusirana na zdravstvene radnike, informacije o vakcinama se većinom nalaze na stranici Zavoda za javno zdravstvo Federacije i rijetko dospijevaju u mainstream medije, društvene mreže i rijetko stižu do šire publike. Pored toga, izostaju informacije i o drugim vakcinama kao što su Sinovac, Sinopharm i Sputnik V.  

U Republici Srpskoj, s druge strane, je do sada došlo 42.000 doza ruskih vakcina Sputnik V, vakcinisani su zdravstveni radnici, a počela je i vakcinacija starijih od 65. Iz Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske govore da imaju plan komunikacije u vezi sa COVID-19, koji podrazumijeva i okvir komuniciranja vakcinacije protiv COVID-19, ali da je sprovođenje kampanje za masovnu vakcinaciju građana tek u planu i bit će proveden, kako govore, “kada se za to steknu uslovi”.  Na stranicama Instituta za javno zdravstvo RS i Ministarstva zdravlja i socijalne RS zaštite moguće je pronaći vijesti o početku i procesu imunizacije ali ne i informacije o pojedinim vakcinama.       

U saradnji sa Institutom za javno zdravstvo Republike Srpske, a uz podršku Kancelarije Svjetske zdravstvene organizacije u BiH, kažu da od početka pandemije kontinuirano informišu javnost o svim aspektima brige za zdravlje koristeći plakate, video, izjave stručnjaka, organizovanje svakodnevnih press konferencija, i slično. Pri tome, kažu da pružaju sve informacije i u vezi sa vakcinama protiv COVID-19, njihovom nabavkom za potrebe stanovništva, i Planom vakcinacije protiv COVID-19 u RS-u.

Plan vakcinacije, s kojim su, kako govore, građani informisani putem medija i koji se nalazi na internet stranici Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske, uključuje prioritetne grupe za vakcinaciju, upravljanje ljudskim resursima potrebnim za kampanju vakcinacije i trening osoblja, te planiranje i koordinaciju kampanje vakcinacije protiv COVID-19.

Sandra Gojković-Arbutina, glavna i odgovorna urednica Nezavisnih novina, kaže da je protok informacija od nadležnih o koronavirusu u RS-u do sada bio dobar, održavale su se učestale press konferencije i saopštenja, ali da isto nije bio slučaj sa informacijama o vakcinama, te da se tek neke informacije mogu naći na stranicama Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS.

“Sve do sada je išlo dobro, ali kada smo došli do te finalne faze, finalne i možda najznačajnije faze tu se tek sada počelo. Vidimo da je odziv u zemljama regiona, pa i kod nas … jako loš, vidi se da nema dovoljno informacija, dakle nije se o tome razmišljalo na vrijeme”, govori.

Gojković-Arbutina kaže i da se jako kasni sa cijelim procesom od nabavke vakcina pa do kampanje, te da se i prije nabavke vakcina trebalo preko medija, letaka i direktno sa građanima tražiti načine da se stanovništvo informiše o prednostima vakcinisanja. 

“Mi sada imamo situaciju da veliki broj građana uopšte ne zna, nema dovoljno informacija o dobrim i o štetnim posljedicama vakcinisanja. Mislim da to sve skupa jako ide tromo, traljavo i mislim da ćemo tek da osjetimo, kada budu vakcine dolazile, nadam se da će dolaziti malo u većem broju, da ćemo tek tada da vidimo koliko građani imaju malo informacija jer će odziv biti sigurno loš, to vidimo po Srbiji”, smatra ona.

Tatjana Sekulić, izvršna producentica multimedije N1, također govori da njen medij od nadležnih organa u BiH ne dobiva mnogo informacija kada je riječ o vakcinaciji, tj. informacije koje oni samostalno prosljeđuju.

“Uglavnom mi postavljamo pitanja, tražimo odgovore, čekamo na odgovore, zovemo i ponekad doslovno vršimo pritisak na njih pozivajući se na naša novinarska prava kako bismo dobili informacije neophodne javnosti”, kaže Sekulić.

“U cijeloj ovoj situaciji, a prije svega mislim na problem nenabavke vakcina, organizacije i plana imunizacije, u periodu povećanog broja zaraženih te neophodne koordinacije i donošenja mjera – vidjeli smo neorganizovanost, probleme pri dogovorima i pregovorima, a negdje i manjak znanja ili kompetencija te sve to se odrazilo i na način komunikacije s novinarima”, kaže. Smatra da je svima u cilju da su ljudi obaviješteni, upoznati sa novim mjerama i planovima imunizacije, a da građani nisu informisani govore i brojni upiti vladama, kriznim centrima te zavodima i pojedincima na koje novinari nikada ne dobiju odgovore ili dobiju samo djelimične.  

Mediji i vakcine

Na upit da li mediji mogu uraditi i više da informišu građane o vakcinaciji, Nakaš govori da se ne može očekivati od novinara da imaju sve stručne informacije o vakcinama. Smatra da veliku ulogu u promociji zdravlja bi trebali odigrati centri porodične medicine, ali da bi se mogli uključiti i penzionisani ljekari kao i studenti medicine, ali da ih je potrebno sistemski angažovati.  

“Najveći dio posla obiteljske medicine jeste promocija zdravlja i mi moramo tu promociju zdravlja na neki način provesti. Bojim se da je kasno, sad smo u procesu da ćemo početi vakcinaciju, a mnogi ljudi će biti bez pravih informacija, posebno je tu razlika između ruralne i gradske sredine. Ako je ovakva situacija u gradskim sredinama, kako je onda u ruralnim sredinama, gdje će ljudi biti potpuno uskraćeni za informaciju”, govori Nakaš.

O vakcinama u bh. medijima se mnogo pisalo ali uglavnom s fokusom na donacije i (ne)nabavku vakcina i kritike na račun bh. vlasti, obustavu upotrebe AstraZeneca vakcine – što može dodatno uticati na građane da se ne vakcinišu – te u političkom i etno-nacionalnom kontekstu, što je pokazao i primjer vakcinacije bh. građana u Beogradu.

U brojnim fragmentiranim informacijama o pitanjima relevantnim za njihovo zdravlje, građanima je teško doći do onih konkretnih, naučno potvrđenim i pouzdanih, a to, kako govori Nakaš, daje prostor raznim dezinformacijama i teorijama zavjere. Iako u medijima ima dosta informacija o pandemiji i vakcinama, Marjanović naglašava da pitanje vakcinacije zahtijeva oprezan i mudar pristup medija i da mu je potrebno ozbiljno pristupiti.

U nedostatku sveobuhvatne i široko dostupne informativno-edukativne kampanje o vakcinama koja bi obuhvatila sve nivoe vlasti i bila dostupna svim građanima, pojedini stručnjaci pokušavaju da građanima dostave relevantne informacije. Tako je uz podršku UNICEF-a BiH, 2018. godine nastao portal Vakcine.ba, blog koji se, kako govori njegova urednica i autorica Jelena Kalinić, bavi promocijom imunizacije i davanjem kredibilnih informacija o vakcinama, a vodi ga Društvo za promociju prirodnih nauka “Nauka i svijet”.

S druge strane, građani putem društvenih mreža i mediji dijele informacije o tome kako i gdje se bh. građani mogu vakcinisati – što mogu kao strani državljani učiniti u Srbiji – a pojedini putem društvenih mreža i podstiču druge da to čine

Drašković podiže novi grad: Evo kako će izgledati

Na Draženskoj gori kraj Trebinja, odmah do kompeksa Akva parka i Bijelog grada, planirana je izgradnja novog grada – a radi se o do sada najvećem projektu u Hercegovini vrijednom stotine miliona maraka.

Riječ je o novom projektu najvećeg investitora u Hercegovini, Rodoljuba Draškovića, čiju zamisao su na papir su stavili vrhunski arhitekti. Kompleks koji uskoro počinje da se gradi biće jedinstven u Evropi.

Radi se o izgradnji cijelog jednog grada za 25.000 stanovnika u kome će biti obezbijeđeni najviši standardi življenja savremenog čovjeka.

Gradsko jezgro, u prvoj fazi, čini preko 3.000 luksuznih jedinica. Grad je ispunjen parkovima, cvijetnim vrtovima, voćnim alejama, zelenim površinama sa mediteranskom horti-kulturom, trim stazama, biciklističkim stazama, šetalištima, jezerima i drugim sadržajima koji će ovaj kompleks učiniti najpoželjnijim mjestom za stanovanje u Evropi.

U ovome kompleksu udobnog stanovanja garaže i sva infrastruktura su u podzemim etažama.

U centru Grada nalazi luksuzni apart hotel, sa koga se pruža pogled na širu okolinu Trebinja. Botanička bašta sa fontanama nalazi se u atrijumu hotela, odakle se panorama liftovima može stići do poslovnih i stambenih etaža ili na krovnu terasu na kojoj je helidrom, prenosi Trebinjelive.

Sve izgrađeno je u funkciji budućih stanara. Grad će obezbijediti uslove za bavljenje businessom, odnosno vođenje poslovnih aktivnosti.

Osim toga toga, Grad obezbjeđuje sve uslove za porodicu, uz najsavremenije edukativno obdanište i druge dječije sadržaj koji se nalaze u kompleksu.

Ovaj kompleks na svojoj provrišini od 800.000m2, pruža sve što je potrebno i jednoj osobi i jednoj porodici, za udoban život, pa čak i više od toga.

Osim gore navedenog, izgrađenog i onoga što je trenutno u izgradnji, planirano je i biće ostvareno još ideja kroz dodatne sadržaje, zbog čega će Grad Sunca biti na prvom mjestu u Evropi, a i šire, po mjeri svega što je u službi čovjeka i njegovih životnih potreba.

A sve je počelo 2016-te godine kada je Drašković donio odluku o izgradnji Grada Sunca, na Mediteranu, na hercegovačkoj kršnoj blagodeti, do kog se iz Trebinja stiže za nekoliko minuta, a iz Dubrovnika ili Herceg Novog za oko pola sata vožnje.

Za kratko vrijeme, za svega tri godine, izgradio je Aqua park, Olimp halu sportova, zatvoreni bazen, fitnes centar, otvorene terene za sve sportove; individualne i timske, atletski stadion i fudbalske terene, igrališta za djecu sa Dino parkom,igraonice za djecu, Galiju-spa centar, hotel Panoramu sa 5 zvjezdica, Bijeli grad; sa preko hiljadu smještajnih jedinica za turiste, kongresni centar, Etno selo; koje je atrakcija za sve uzraste, Varoš čaršiju; sa sadržajima koji povezuju vijekove življenja u Hercegovini. 

(Biznisinfo.ba)