Новинарство оријентисано ка решењима може медијима вратити публику која жели да види излаз из проблема

Како сачувати квалитетно новинарство, засновано на доказима, у време када се публика удаљава од медија који само указују на проблеме, али не истражују довољно начине на који они могу да се реше? Поједини новинари сламку спаса за медије који нису потонули у општу таблоидизацију виде у новинарству оријентисаном ка решењима које, како тврде, повећава публику, приходе, али и утицај на власт

Многи новинари су овај приступ – извештавање о проблему, али и о његовом решењу – примењивали у раду док још нису ни знали како се то званично зове. „Новинарство оријентисано ка решењима“ почело је да се популаризује преко Solutions Journalism Networka, мреже коју су 2015. године у Њујорку основали искусни новинари Дејвид Борнстин и Тина Розенберг. Највише је заступљено у Америци, али је почело да се шири и у Европи, пре свега западној.

Основна теза овог приступа у извештавању јесте да су медији презасићени лошим вестима, којима терају публику. Истиче се и да новинари истраживачким новинарством откривају неке проблеме, али се не трага за решењима. Тако су, како кажу заговорници овог приступа, бројни проблеми познати, али се ништа не предузима.

Овде се ипак намеће питање зар истраживачко новинарство не би требало да покрене решавање неког проблема који открију тако што већ објављивањем такве приче врше притисак на надлежне.

Када истраживачко, а када „оријентисано ка решењима“?

Луси Черна из чешке организације Transitions води програм промоције овог новинарског приступа у централној и источној Европи. За Цензоловку објашњава разлику између истраживачког новинарства и оног оријентисаног ка решењима: користе исте принципе, различит им је фокус.

„И једно и друго су базирани на чињеницама, доказима – дакле, реч је о квалитетном новинарству. Једина разлика је фокус приче – истраживачко новинарство се фокусира на проблем, а solutions journalism на решење. Често истраживачки новинари разоткрију неки проблем и ту се прича заврши. Некада до решења не дође јер нема политичке воље, а некада јер власти немају или не знају решење. И ту ви као новинар можете да имате велики утицај. Јер онда новинари практично раде посао надлежних – истражују како је тај проблем негде решен и да ли може да се примени код куће“, објашњава Черна.

Она додаје да истраживачко новинарство и новинарство оријентисано ка решењима нису у сукобу. Управо супротно. Сматра да су и једно и друго потребни друштву и да свако врши своју улогу. У том смислу, solutions journalism може да уследи након што новинари одраде улогу „пса чувара“.

„Новинарство се традиционално опирало томе да одговоре на проблем сагледа као легитиман материјал за истраживање“, бојећи се да би то било схваћено као заговарање и ПР, наводи се на сајту Solutions Journalism Networkа. Ипак, према методологији ове мреже, „новинарство оријентисано ка решењима“ дели принципе истраживачког новинарства. И једно и друго је базирано на чињеницама и доказима.

Чешка организација Transitions спровела је прошле године тренинге о новинарству оријентисаном ка решењима у Србији, Босни и Херцеговини и на Косову. У Србији је учесник била Новосадска новинарска школа. Координаторка пројеката и едукаторка у овој школи Јелена Јововић каже да приче базиране на решењима могу да се креирају за било који медиј, наводећи у којим су ситуацијама погодне.

„Ако сте идентификовали проблем који је јавности потпуно непознат, онда прибегавате истраживачком новинарству. Ако је проблем познат, а ништа се не предузима по питању његовог решавања или су решења која се имплементирају неефикасна, онда прибегавате новинарству оријентисаном ка решењима. Са друге стране, ви не морате да трагате за проблемом, можете у свакодневном новинарском раду да се сусретнете са примером добре праксе из којег би неко други нешто могао да научи“, каже Јововић.

У причи базираној на решењима, свакако треба поменути проблем и упознати публику с њим, а потом фокус приче ставити на решење.

Посао новинара изгледа тако што истражује ко се суочио са истим или сличним проблемом и како га је решио. Представља рецепт, уз све доступне доказе о његовој исправности, али и уз навођење његових ограничења.

Како то све иде види се из четири основна принципа овог новинарства:

  1. Не пишете само о томе да је неко нешто урадио, него трагате за решењем тог проблема дајући одговор на питање „како“;
  2. Морате да наведе доказе у виду бројки, података, анализа стручњака о успешности тог решења;
  3. Треба да дате модел, рецепт за примену на вашем терену;
  4. Треба да искрено и поштено напишете која су ограничења решења.

Одговор на кризу новинарства? 

Овакво „квалитетно новинарство“ има потенцијал да буде „део одговора на кризу у новинарству“, сматра Луси Черна. Један сегмент те кризе свакако су финансије, а она каже да новинарство оријентисано ка решењима има потенцијал за повећање прихода у медијима.

„Публика често каже да не прати медије јер су пуни негативности, а осипање публике свакако није добро. Приче које указују на решење буде наду и могу да привуку пажњу публике. Нека истраживања у Америци  показала су да се читаоци дуже задржавају на таквим причама и да им се враћају“, каже Черна.

Да ли је квалитетно новинарство и финансијски стабилно? Код нас и не баш. Луси Черна каже да је свесна тог изазова свуда у свету, али да верује да ће квалитетне приче имати све већу пажњу и финансијску подршку бар оног дела образованије и богатије публике.

Додаје и да у Чешкој сада има доста новинара који приче базирају на овом новинарском приступу, али да је још рано говорити о конкретним утицајима на друштво.

Новинарка из Сарајева Лидија Пискер, која је испратила вебинар о новинарству оријентисаном ка решењима, каже да је схватила да одавно примењује принципе тог новинарства и истиче да је „лично уморна од негативних информација“.

Када је реч о предностима новинарства оријентисаног ка решењима, Пискер каже да „није сигурна“ да ли су такве приче „кликабилније“, али да увек радо прочита „текст о позитивним иницијативама“.

„Ако би и остатак публике направио исти избор, онда би медији то могли и уновчити“, сматра она.

Како се овдашњи новинари суочавају са изостанком адекватне повратне реакције власти и јавности на свој истраживачки рад, Пискер истиче да би потенцијално решавање неког проблема на основу новинарског текста било охрабрење новинарима.

„Рјешења и идеје о којима пишу solutions oriented новинари/ке могу послужити као инспирација за дјеловање активистима/цама, организацијама и институцијама који раде у сличним контекстима и суочавају се са сличним изазовима. Исто тако могу утицати и на власти да примјене рјешења о којима се пише, а која су се негдје већ показала успјешним. То би било охрабрујуће и за новинаре/ке и за актере прича, а истовремено растерећујуће за публику“, закључује Лидија Пискер.