Како екстази пржи мозак

Дејство почиње за петнаестак минута, температура расте и до 43 степена, зноје се дланови, а ефекти су најјачи сат и по након узимања. – Само једна таблета може бити смртоносна

Tинејџери све више користе психоактивне супстанце, а најпопуларније су марихуана, екстази – синтетичке дроге (такозване „викендашке” и „клупске”). Екстази код преосетљивих особа може буквално да спржи мозак, а могућа је и смрт услед прегрејавања организма због повећане телесне температуре, која прелази и 43 степена.

Организам особе која користи екстази тражи доста течности. Управо због овога у појединим београдским кафићима најскупља је – вода. У локалима у којима гости користе синтетичке дроге флашица воде кошта од 300 до 500 динара. Иначе, екстази је популарни назив за МДМА, односно полусинтетичку психоактивну супстанцу која има и халуциногене ефекте. То је кристално бели прах, најчешће у облику таблета. Екстази се на улици још назива и ескер, екс, ХТЦ…

Након конзумирања његово дејство почиње за петнаестак минута. Човеку расте температура, зноје се дланови. Примарни ефекти екстазија најјачи су отприлике сат и по времена након узимања, трају око два сата и полако слабе, наводе стручњаци. Секундарни ефекти ове дроге могу се осећати данима. Екстази може променити чулне перцепције и створити халуцинације, а доводи до поремећаја расположења (од еуфорије до маније).

По престанку деловања екстазија наступају негативни симптоми у виду раздражљивости, агресивности и депресивног понашања. У таквим стањима повећан је и ризик од покушаја самоубиства. Постоје случајеви да већ и једна таблета може бити смртоносна. Подсетимо, током јуна у Србији се за само десет дана троје тинејџера предозирало екстазијем.

Према написима медија, у нашој земљи недавно се појавила розе таблета новог екстазија, уличног назива „редбул”. Стручњаци упозоравају да је јачина само једне дозе ове таблете пет пута већа него раније откривених врста овог наркотика. Последице које изазива само једна таблета „редбула” јесу упадање у транс, дрхтавица, напади налик епилептичнима, па чак и кома и смрт.

Млади су у посебној опасности јер су најпријемчивији за злоупотребу наркотика. Додатни проблем је што се међу тинејџерима у нашој земљи појавио и нови опасни тренд – сами праве дрогу у кући по упутствима са интернета (та дрога је изузетно лошег квалитета и јефтина је). Изражена је и појава да искусни дилери све више врбују младе за продавце наркотика. Све ово упалило је црвену лампицу и натерало надлежне да крену у јачу борбу против наркоманије.

Милан Пекић, директор Канцеларије за борбу против дрога Владе Србије, каже у разговору за „Политику” да проблем наркоманије можемо да решимо само ако се цело друштво укључи и да допринос тој борби. Додаје да је посао полиције да смањи понуду дроге, а осталих (министарства здравља, просвете, невладиног сектора…) да раде на превенцији и смање потражњу. Кључна је превенција. Колико год да се улаже у превенцију, она се исплати, каже наш саговорник.

„На снази је национална стратегија за борбу против дрога, која важи за период од 2014. до 2021. године. Та стратегија одредила је пет сегмената деловања: смањење потражње дроге, смањење понуде, координација, међународна сарадња и истраживање, праћење и процена. Канцеларија за борбу против дрога недавно је са Министарством здравља формирала радну групу као део националне стратегије која ће се борити против наркоманије”, каже Пекић.

Наш саговорник, који је дуго радио у некадашњој Управи за борбу против организованог криминала, додаје да је проблем код синтетичких дрога то што и на интернету има рецепата за њену производњу. То је, како каже, веома опасно и утиче и на квалитет и ниску цену тих наркотика.

„Производња може да се организује на малом простору у кућним условима. Лакоћа производње је проблематична. Та лакоћа утиче и на квалитет, а тиме се баве нестручне особе и онда из незнања употребљавају и опасне хемикалије које праве још горе степене токсичности. Производе нешто отровно што се продаје по ниским ценама и, нажалост, догађа се да деца страдају”, каже Пекић.

Додаје да је највише нових дрога међу синтетичким канабиноидима.

„Србија прати све појаве нових дрога. Оне настају и у кућним лабораторијама, а довољно је да се промени део хемијских супстанци већ постојеће дроге и направи други наркотик, који није на листи забрањених”, закључује Милан Пекић.

Најчешће због предозирања умиру зависници од хероина, затим екстазија и од метадона, подаци су Референтне лабораторије за идентификацију и испитивање психоактивних супстанци при Институту за судску медицину. Најзаступљенија дрога у нашој земљи је марихуана. Кокаин у Србију стиже из Јужне Америке, а синтетичке дроге долазе из западноевропских земаља (углавном из Холандије), док се део производи и код нас. Хероин спада у најопаснију врсту дроге и његово кријумчарење иде из Азије, преко Турске и Бугарске до Србије.

Izvor: Politika