Građani Pala poručuju-Nećemo da nas truju!

Preduzeće „Sarajevoinvest“ na ulazu u Pale planira da pokrene postrojenje za hemijsku impregnaciju drveta čime će dovesti do zagađenja životne sredine izlijevanjem otrovnih materija u zemlju i vodotokove i ugrozi zdravlje stanovnika Pala. Kako i šta je hemijska impregnacija drveta?

Impregnacija predstavlja hemijsku zaštitu drveta, gdje se u drvo pod pritiskom u vakuumu utiskuju zaštitna sredstva, razna ulja i drugo. Hemijska sredstva kojima se štiti drvo od štetočina i truljenja su vrlo opasna jer sadrže otrovne sastojke, te je njihova proizvodnja u većini zemalja zakonom zabranjena. Ova sredstva su posebno opasna ako se primjenjuju u unutrašnjim prostorijama, tako da njihovo otrovno isparenje može da traje godinama.

Tokom procesa koriste se zaštitna sredstva za drvo poput premaza. Mnogi premazi koji se tradicionalno koriste sadrže otrovna isparenja, a ovi materijali se smatraju zagađivačima vazduha.

Sve navedeno govori u prilog tezi da se ne smije dozvoliti HEMIJSKA IMPREGNACIJA drveta na samom ulazu u Pale i zagađivanje vazduha, zemlje i ugrožavanje zdravlja stanovnika Pala!  Nigdje u Republici Srpskoj u urbanim sredinama ne postoje ovakvi pogoni, pa ne trebaju ni nama!

Nećemo da nas truju!!!

Ne želimo da nas truju!

Da li će načelnik Pala dozvoliti trovanje opštine davanjem dozvole privatnoj firmi za hemijsku impregnaciju drveta?

Град Источно Сарајево поднијеће тужбу на рјешење Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске које је додијелило еколошку дозволу фирми „Сарајевоинвест“ са Пала за хемијску импрегнацију дрвета, најавио је данас градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић.
Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске поништило је раније рјешење града Источно Сарајево и општине Пале којим, због низа разлога, није издата еколошка дозвола, а Вуковић и представници Коалиције „Савез за Пале“ изразили су незадовољство оваквом одлуком Министарства, оцјењујући да ће њоме бити угрожена животна средина, али и здравље грађана Пала.

На конференцији за новинаре градоначелника Источног Сарајева и представника Коалиције „Савез за Пале“ најављено је да ће, уколико ресорно министарство за 10 дана не поништи ово рјешење, испред зграде општине Пале бити организовани протести.

„Јавност је веома узнемирена издавањем ове дозволе и евентуалним почетком рада `зелене импрегнације` јер ће то бити штетно по здравље становника, а с друге стране ће производити неугодне мирисе, што би било катастрофално с обзиром да је у стратегији развоја града, али и општине Пале туризам и еколошки чиста средина привредна грана `број један`“, рекао је Вуковић.

Градоначелник је напоменуо да је Одјељења за просторно уређење, саобраћај и стамбено комуналне послове града Источно Сарајево раније одбило да изда еколошку дозволу фирми „Сарајевоинвест“ када је ријеч о хемијској импрегнацији дрвених стубова, а да је Министарство дозволу ипак дало.

Вуковић је изразио незадовољство радом министарства због тога што, како је рекао, у серијама поништава акте које издаје општина Пале, али и град Источно Сарајево.

Он је подсјетио да је Скупштина општине Пале надлежна да прави распоред по зонама дјелатности, односно шта се у којој зони може обављати.

„СО Пале је у ранијем периоду одредила да се у тој зони не може вршити хемијски третман дрвета, већ само механички. Међутим, у овом случају заобиђена је скупштина одлука“, додао је он.

У одлуци ресорног министарства наводи се да је рјешење у коначном управном поступку, те да против њега није допуштена жалба, али се може покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Источном Сарајеву у року од 30 дана од дана рјешења.

„Град ће искористити овај правни лијек и поднијети тужбу Окружном суду на рјешење које је издало министарство“, најавио је градоначелник Источног Сарајева и напоменуо да ће, уколико остане на снази рјешење министарства, „Сарајевоинвест“ морати прибавити и грађевинску дозволу.

Представници „Савеза за Пале“ истакли су да немају ништа против „Сарајевоинвеста“, али да се таква врста обраде дрвета не смије вршити у центру, односно на улазу у Пале гдје се налазе броји хотели и стамбени објекти.

Предсједник ОО СДС Пале Бојан Нинковић замјерио је начелнику општине Пале Бошку Југовићу што раније није обавијестио грађане о одлуци ресорног министарства, те Влади Републике Српске што је преузела надежности општине и града Источно Сарајево. „Зашто су Влада РС, односно, ресорно министарство преузели надлежности Града Источно Сарајево и издали еколошку дозволу фирми Сарајевоинвест? И то након што је Град, који је надлежан, одбио издавање дозволе? Како је могуће да Влада РС не испоштује одлуку институције локалне власти- Скупштине општине Пале, којом се јасно каже да се у тој зони, због низа разлога, не може вршити хемијска, него само механичка обрада дрвета и како је могуће да се не поштује воља грађана?“, запитао је Нинковић, додајући да нико нема ништа против да та фабрика постоји и ради, али на некој другој локацији, а не скоро у центру града, на улазу у Пале.

„На овај начин покушава се уништити туризам на подручју општине Пале и Источног Сарајева, животна околина и живот наших суграђана“, рекао је Нинковић.

Предсједник СО Пале Предраг Вучићевић  и потпредсједник СО Синиша Ласица подсјетили су да је прошле године свих 25 одборника у СО Пале гласало против хемијске обраде дрвета у тој градској зони, а да је око 900 грађана потписало петицију против отварања фабрике за хемијску обраду дрвених стубова у центру Пала.

http://www.gradistocnosarajevo.net/grad-istocno-sarajevo-podnijece-tuzbu-na-rjesenje-ministarstva-kojim-je-firmi-sarajevoinvest-sa-pala-dodijeljena-ekoloska-dozvola/

 

Prati(mo) svoju reformu! WeBER

Prati(mo) svoju reformu! U toku je seminar za Državne radne grupe u okviru #EU_WeBER projekta usmjerenog ka unapređenju kapaciteta organizacija civilnog društva za monitoring reforme javne uprave #RJU na zapadnom Balkanu.

OCD iz #BiH su imale priliku slušati predavanja o procesu pisanja i monitoringa javnih politika od Corine Stratulat iz European Policy Centre iz Brisela te o monitoringu #RJU od stručnjakinje za reformu javne uprave, Milene Lazarević iz European Policy Centre/Centar za evropske politike – CEP, koordinatora #EU_WeBER projekta iz Beograda. Za više informacija o projektu posjetite http://www.par-monitor.org/

Obrazovanje – ključ za budućnost

Bosna i Hercegovina se suočava sa mnogim izazovima.  Jedan od najvećih koji zahtijeva što hitnije rješavanje je potreba da se djeci osigura kvalitetno obrazovanje za 21. stoljeće koje će im obezbijediti vještine neophodne da budu konkurentni na današnjem tržištu rada.  Broj mladih ljudi koji napušta zemlju jer drugdje imaju bolje šanse za uspjeh je problem sa kojim se suočavaju svi građani BiH.  Stopa nezaposlenosti među mladima ovdje je gotovo famoznih 60 posto.

Istovremeno nam predstavnici privatnih firmi govore da žele zapošljavati ljude, ali da ne mogu naći kvalifikovane radnike za slobodna radna mjesta.  Kvalitetno obrazovanje koje vodi do intelektualnog razvoja i uspješnog zaposlenja ključno je za vitalnost i budućnost bilo koje zemlje.  Diskriminacija, segregacija i politizacija negativno utiču na kvalitet obrazovanja u BiH.  To nije pitanje koje se tiče samo jednog konstitutivnog naroda – to je pitanje za sve.

U proteklih nekoliko sedmica se već uzdrmani obrazovni sistem suočio sa napadom na svim nivoima – od osnovnih škola, do univerziteta; ali dobra vijest je da su se građani pokrenuli i podstakli lokalne lidere da djeluju, što mijenja situaciju.  Građani su pokazali aktivno interesovanje za zajedničku budućnost bh. omladine i zahtijevali su odgovornost političara da provode politike koje će riješiti probleme sa kojima se mladi danas suočavaju.  A pametni političari ih slušaju.

U Sarajevu su se učenici, roditelji i nastavnici glasno suprotstavili pokušajima da se revidira nastavni plan i program bez obzira na uticaj tih promjena na kvalitet obrazovanja, da se uvedu eksterni ispiti koji nisu usklađeni sa ostatkom zemlje, da se politički “opreme” školski odbori i da se spoje škole – sve bez konsultacija sa lokalnom zajednicom i partnerima u oblasti obrazovanja.  Drago nam je što je Kantonalna skupština odlučila da uzme u razmatranje zabrinutost građana i nadamo se da će revidirati svoje planove uzimajući u obzir budućnost i najbolje interese učenika.

Učenici Stručne srednje škole iz Jajca su sjajan primjer građanskog angažmana u njegovom najboljem izdanju.  Suočeni sa podjelom škole, oni su, zajedno sa hrabrim profesorima i uz podršku roditelja postali “glas morala u BiH” po pitanju segregacije u školama.  Jasno su kazali da niti je u njihovom najboljem interesu, niti je u najboljem interesu zemlje da se proces obrazovanja odvija u okruženju podjela.  Apsolutno su u pravu.  Može se i mora postići kompromis koji ne pravi dalje podjele po etničkim principima, kompromis koji prihvata i poštuje učenike koji su u manjini.

U Tuzli je prošlog mjeseca Kantonalna skupština usvojila zakon zahvaljujući jednom glasu koji političarima daje ovlasti da imenuju rukovodstvo Univerziteta u Tuzli koji je do sada spadao među institucije koje uživaju najveći stepen nezavisnosti i poštovanja u zemlji.  Zakon omogućava da se vrši neprikladan politički uticaj na rukovodstvo i nastavno osoblje univerziteta.  Odluke Univerziteta treba da se zasnivaju na želji da se postigne izvrsnost u obrazovanju, a ne na politici; stavljanje rukovodstva univerziteta pod političku kontrolu neće doprinijeti reputaciji Univerziteta u Tuzli koji je poznat po svojoj izuzetnoj akademskoj reputaciji.  Ovo je ozbiljan udarac akademskoj nezavisnosti i integritetu drugog po veličini javnog univerziteta u Federaciji BiH.

A u Republici Srpskoj, Narodna skupština Republike Srpske usvojila je novi zakon o osnovnom obrazovanju u kojem se ne spominje država Bosna i Hercegovina i iz kojeg je izbačen najvažniji element iz Okvirnog zakona o obrazovanju iz 2003. godine, Zajednička jezgra nastavnih planova i programa. Ključni kontakti u RS rekli su nam da je namjera zakona da škole pređu na obrazovnu filozofiju koja se zasniva na rezultatima, a taj cilj i Zajednička jezgra nastavnih planova i programa ne isključuju se međusobno. Biće nam drago pratiti kako provedba ovog novog zakona vodi škole u RS ka ostvarenju toga cilja.

Zajednička jezgra nastavnih planova i programa kreirana je s ciljem unapređenja kvalitete obrazovanja širom BiH.  Njome se ne eliminišu jezik, religija niti bilo koji drugi predmet iz “nacionalne grupe predmeta”. Ono što se njome postiže je modernizacija nastavnih planova i programa širom BiH; ona takođe garantuje da će svi učenici, bez obzira na svoju etničku pripadnost ili dio zemlje u kojem žive, dobiti jednako, visokokvalitetno, moderno obrazovanje zasnovano na univerzalnim ljudskim pravima, multikulturalizmu i pomirenju. Zajednička jezgra nastavnih planova i programa ključna je za učenike u BiH i njihovu sposobnost zadovoljenja evropskih i međunarodnih standarda. Kao što je bivši generalni sekretar UN, Kofi Annan, rekao: “Obrazovanje je premisa napretka u svakom društvu, u svakoj porodici”.

Moje osoblje i ja već dugi niz godina radimo sa lokalnim partnerima i međunarodnom zajednicom na provedbi Zajedničke jezgre i da bismo dali podršku učenicima u cijeloj BiH koji željno žele obrazovanje koje će ih pripremiti da budu lideri na globalnom tržištu i u stabilnoj i prosperitetnoj BiH. U našem daljem radu planiramo našim angažmanom pomoći učenicima iz svakog kutka BiH da steknu obrazovanje koje im je potrebno i koje zaslužuju. Ali, to ne možemo sami postići.

Apelujemo na građane BiH da slijede primjer učenika i nastavnika u Jajcu, te nastavnika, učenika i roditelja u Kantonu Sarajevo i da progovore, da se njihov glas čuje. Građani mogu voditi proces reforme obrazovnog sistema ukoliko mirnim putem zahtijevaju da izabrani zvaničnici rade u najboljem interesu mladih ljudi u BiH – na kvalitetnom obrazovanju za njih koje će ih odvesti na put uspjeha ka zajedničkoj budućnosti.  Bivši američki predsjednik, Franklin D. Roosevelt najbolje je to opisao: “Demokratija ne može uspjeti ukoliko oni koji biraju nisu spremni da biraju mudro. Zato je pravi istinski čuvar demokratije obrazovanje”.

http://usembassysarajevo.blogspot.ba/

ЈАВНА РАСПРАВА О ЗАШТИТИ ЛИЦА КОЈА ПРИЈАВЉУЈУ КОРУПЦИЈУ

„Закон о заштити лица који пријављују корупцију у Републици Српској, који је тренутно у фази јавних расправа, предвиђа интерну и екстерну заштиту пријавитеља корупције. Интерну заштиту би требало да пружи руководилац субјекта код кога је дошло до повреде или угрожавања пријавитеља корупције или са њим повезаних лица, док систем екстерне заштите треба да пружају судови у РС”, појаснила је помоћница министра правде РС Јелена Вукадиновић на данас одржаној јавној расправи о овом закону у Источном Сарајеву.
Вукадиновић је казала да је ово први закон у Републици Српској који се на овај начин бави заштитом лица која пријављују корупцију и први у БиХ који предвиђа заштиту звиждача и у приватном сектору, а не само у јавном.

Према њеним ријечима, закон би у коначници требао у потпуности да заштити пријавитеље корупције, а терет доказивања би новим законом прешао на туженог. Досадашње замјерке су се, каже Вукадиновић, односиле на непостојање посебног органа који би се бавио додјељивањем статуса узбуњивача.

“Регулисали смо да се за питања која нису предвиђена овим законом примјењују одредбе Закона о парничном поступку. У овом закону смо предвидјели изузетак у погледу терета доказивања, тако да је терет доказивања прешао на туженог, одговорно лице које угрожава или повређује права пријавитеља корупције. Дакле, на њему је да докаже објективну оправданост и цјелисходност поступка који се третира као штетна посљедица. На пријавитељу корупције је то да учини вјероватним да је његова повреда права у узрочно-посљедичној вези са пријавом корупције. Такође, једно одступање од Закона о паричном поступку огледа се у надлежности суда који пружа заштиту, а то је према мјесту пребивалишта и боравишта пријавитеља корупције или мјеста гдје је настала штетна посљедица“, казала је Вукадиновић.

Појаснила је да Закон предвиђа заштиту двије категорије лица. Једна категорија лица су они који већ трпе штетне посљедице због одређених облика корупције и у чијем је интересу да се та корупција санкционише, док су други они који су друштвено одговорни, које та корупција директно не погађа, али који желе да укажу на неправилности.

Те људе треба охрабрити и заштитити, како би без посљедица и даље могли да пријављују корупцију“, казала је Вукадиновић.
Питање злоупотребе приликом пријављивања корупције, каже, није још увијек довољно дефинисано и о томе тек треба да се дискутује на јавним расправама.

У министарству се надају да ће судски систем заштите узбуњивача бити најефикаснији, те напомињу да су се приликом израде Нацрта закона руководили европским и свјетским примјерима.

У фази спремања преднацрта закона учествовали су републички органи, невладин сектор, организације цивилног друштва, те заинтересована физичка и правна лица, а рјешења су уграђена у текст Нацрта који је усвојила Народна скупштина Републике Српске.

Čudna neka bratija, moj profesore…

Čudna neka bratija, moj profesore…

 Vojo Tomić , legenda koja još traje…              

Piše: Stamenko FIŠER

 

– Ostavili smo generaciju skijaša s kojom bi se svako pametan ponosio.

Činili su je: Branislav Lolović, Zoran Perušina, Horo Rejmon, Enis Bećirbegović, Aleksandar Prović, Amar Gorčić, Arijana Boras, Jasmina Dedić, Igor Vanovac, Igor Latinović, Edin Terzić, Samir Smajić, Afan Arslanagić, Edin Terzić, Ana Prović… Ma kažem vam: Enisa i Jasminu Dedić neće još niko nadmašiti za deset godina na prostorima BiH. Ali, što može jedan lud, to hiljadu pametnih ne ispravi. Čudna neka bratija okupila se oko skijanja – priča Vojo Tomić, trener, sportski radnik, dobitnik Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva kao trener i organizator ZOI ‘84…

Bio je lijep februarski dan. Nikad ljepši, sjeća sa naš sagovornik. Svi su gledali u nebo i vrtili glavom. Moja ekipa saradnika na Bjelašnici više je gledala u nebo nego ispred sebe u ono što radi. Vezisti su javili telefonom: Stiže nam Branko Mikulić! Rekao sam onako više za sebe:

– Bolje da su javili da stiže snijeg!

Branko Mikulić je zaista bio veliki autoritet. Ljudi su iz poštovanja mirno stajali pred njim. Bio je veliki čovjek i veliki radnik. Dvije sekretarice koje su čule moj komentar odmah su gotovo uglas uzviknule:

– Kako tako možete reći druže Vojo!

A što ne bih mogao, pomislio sam u sebi jer sam shvatio da sam pretjerao. Bila su to takva vremena. Poštovao sam i ja Branka Mikulića kao i svi, ali eto otelo mi se, šta mogu. Učinili smo sve a snijeg nikako da padne… Ma moram i ovo ispričati. Sjećam se jednog teksta u novinama koji je posebno nas na Bjelašnici doveo u groznu situaciju. Novinari kao novinari pisali su o svemu a jedan se odvažio da na naslovnoj strani napiše kako ne treba brinuti za Bjelašnicu ako nema snijega jer imamo – topove. Naravno, to je bila notorna glupost koju ne bih sada sa ove vremenske distance komentarisao. Kakvi crni topovi.

Kada je izašao iz automobila Branko Mikulić je pogledao Voju Tomića i tridesetak sekundi čekao je odgovor postavljen pogledom.

– A šta da mu kažem? Šuti on, šutim ja. Pa svi znaju da nema snijega i šta ja trebam da mu kažem ono što svi znaju. Gleda on mene pravo u oči, gledam ja njega još pravije…

Tih tridesetak sekundi svima tada zaposlenim na Bjelašnici ali i u cijelom Olimpijskom komitetu bili su dugi kao trideset godina.

– Druže Vojo, prozbori Branko Mikulić onako tiho da sam ga, čini mi se, samo ja čuo:  Hoće li biti snijega? Nisam čekao ni trena: To u ovom trenutku samo zna CIA i Bog, pardon oni gore!

Svi su zabrinuto zaćutali.

– Ovakav odgovor posebno od mene niko nije očekivao, a kamo li Branko Mikulić. Kakvi oni gore! Kakav Bog! Ali brzo je shvatio što želim reći. Da bi izvadio stvar šaljivo je, a ja bih dodao i diplomatski, kazao: „Pa znate svi ljudi griješe…žž! Tu se značajno zaustavio, još značajnije pogledao, nasmijao i nastavio…

Kombinacija CIE, Boga, onih gore, Olimpijade i 1984. godine nikome nije bila shvatljiva. Niko je nije komentarisao. Snijeg je pao. Vojo Tomić je odradio posao što je najbolje mogao.

– Dugo sam poslije toga razmišljao o toj rečenici i uvjeren sam da je ona najkrivlja što sam kasnije bio nagrađen Šestoaprilskom nagradom grada Sarajeva, najvećeg priznanja koje jedan pojedinac može dobiti. Bilo je toliko ljudi u Olimpijskom komitetu, bilo je toliko zaslužnih a ja sam je ipak dobio kao trener. Veliki je to bio gaf tog velikog čovjeka…

Šta se sve kasnije događalo u životu Voje Tomića u ovom dijelu priče nije toliko važno. Bitno je da je to još više dalo podstreka čovjeku koji je navikao kroz cijeli svoj život da samo sebe može održati stalnim dokazivanjem. Priznala ga je sredina, priznao ga je svijet.

– Uvijek ste na početku ma koliko bili blistavi i ma koliko toga napravili.

Ispričajmo i ovo. Često izgovara kada oni koji ne znaju ko je ispred njih i koliko zna onu već prepoznatljivu: ma šta čitao, bio, čovječe bio…

Prema toj rečenici će ga vjerovatno pamtiti svi oni koji simbolišu ovo vrijeme neznanja, nerada i nediscipline. Svugdje na svijetu on bi bio žpočasni doturež a kod nas jedva da mu priznaju ono što i vrapci na grani znaju i tako uporno ponavljaju iste gluposti. No, imat ćemo se kad kajati.

– Ono što danas znam je da takvu Olimpijadu nikad više nećemo moći napraviti. Svi smo bili kao jedno. Cijeli grad, cijela država. Znali smo što i kako hoćemo. Imali smo snagu da prebrodimo što se u normalnim uslovima i ne može napraviti. Znali smo što dobivamo. Jedino što me u svemu malo nerviralo je bilo stalno zanemarivanje stranaca, njihovih stručnjaka koji su takođe bili zaslužni što je ZOI 84  proglašena odlično organizovanom… – ovdje malo zastaje, prisjeća se… – Ma, kako smo radili. Onako kako danas ne radimo. Imali smo pred sobom plan i nijedan komentar u stilu: a možemo li mi ovo. Nismo bili sumnjičavi, nismo bili destruktivni. Nismo postavljali suvisla pitanja. Vjerovali smo jedni drugima. Kada mi najave dolazak inspekcije,

a to su bili uglavnom strani stručnjaci, pozovem Stoleta Granzova i prvo njega pošaljem u obilazak, u našu inspekciju. Nije bilo slučaja da se obrukamo. Kada Stojan javi: sve je OK, ja znam da je uredu. Mirno i staloženo dočekam strance i kažem: izvolite. Velika je stvar bila imati ekipu kojoj vjerujete i koja vama vjeruje…

Pričati sa Vojom Tomićem o Olimpijadi možete satima i danima, ali nas je prije i poslije svega zainteresovala jedna njegova rečenica:

– Jedini sam trener koji je dobio Šestoaprilsku nagradu!

Ko ne poštuje starost, kako će poštovati mladost, a tek sebe. Ne trebamo kriti, a to se manje – više zna, sadašnji ski pokret je na samo sebi (dvo)ličan način isključio sve one koji su nekada nešto značili i koji su bosanskohercegovačko skijanje učinili dostojnim, poštovanim i cijenjenim. Kada bilo gdje u inostranstvu spomenete ime Voje Tomića ponosni ste što ste Bosanac i Hercegovac. Naravno, ovdje su vremena učinila svoje… No, kako i to manje – više svi znaju – samo ne govore uživajajući u svojoj neprimjerenoj oholosti, nastavimo razgovor sa našim sagovornikom…

– Duga je to priča – počinje Vojo kazivati dok gleda kroz prozore još jednog slavljenika, hotela Maršal na Bjelašnici – Počeo sam u SK Sarajevo kao neiskusan trener ali sam znao da moram učiti. Samo sa znanjem se može ići dalje. Uspio sam obezbijediti učešće na nekoliko trenerskih seminara u Austriji. U toj prvoj mojoj generaciji takmičara bilo je dosta talentovanih mladića i djevojaka kao na primjer: Kalman, Trninić, Pašović i drugi. Međutim problem je bio što tadašnje vodstvo Sklijaškog kluba Sarajevo je više voljelo da gradi sebi domove i vikendice nego da se ozbiljnije pozabavi kvalitetom smučanja i armijom mladih ljudi koji su u njega gledali kao u Boga. Svi predsjednici kluba su napravili sebi vikendice  i to jednu do druge. Nije im padao na pamet kvalitet sporta. Oni su zadovoljavali svoje potrebe sa malo rakijice, malo muzikice i malo skijanja na svojim ski liftovima. Djeca, mladići i djevojke su bili prepušteni sebi. Naravno, ne i njihovoj priči. Ako biste ih nešto pitali sutradan na stazi dok su bili još mamurni od neprospavane noći oni bi vam se zaklinjali do naveče i govorili gluposti od kojih mi je postajala sve više muka. Kao i današnji političari, govorili su jedno a radili drugo. No, to nije bio samo izum njihovog vremena. Moju pažnju ipak je zaokupljala mladost. Poznavao sam direktora Ski gimnazije u Austriji. Obratio sam im se, pojasnio što je u pitanju i pozvali su me. Naša gradska SOFK-a je odlučila da mi pomogne. I počeli smo. Išli smo na glečere kod njih a oni su dolazili na ljetovanje kod nas…

Ne treba opisivati kako su pojedini bahati čelnici iz ski organizacije gledali na žludog Vojuž. Punim ustima pitali su se šta on to muti. Da li naša bezbjednost zna za djelovanja druga Tomića. A njima je bilo krasno. Zaposjeli su planine, domove i vikendice. Sviralo se i pjevalo. Ponekad se i igralo, a skijati… e to je bila druga priča.

– Plod te moje saradnje sa Austrijancima pokazao se vrlo brzo. Samo nakon tri godine Ajdin Pašović je postao prvo omladinski a onda seniorski prvak Jugoslavije, učesnik Olimpijade u Insbruku. Slovenci su već tada činili svjetski vrh a eto jedan Pašović stigao je brzo da im pomuti računice.

To je sad već bila ozbiljna priča. Oni koji su u startu Voju proglasili ludim, govorili su: žVidite šta uradi naš drug Vojo. Svaka čast. Govorili smo mi da tu ima neštož. I bilo je, ali nažalost, ne njihovom zaslugom.

– Ajdin je kao osamnaestogodišnjak vozio sve svjetske spustove. Bio je elita Šladminga, Vengena, Kicbila, Obersdorfa, Garmiša… Od tako mladog skijaša se više nije moglo očekivati…

I tada je život bio satkan od uspona i padova. Euforija koja je zavladala brzo se raspršila.

– Šta hoće sad taj Vojo. Kakve posebne pripreme za Ajdina… počeli su da govorkaju oni koji su bili zaduženi za mahale – Ne diže li se on previše…

I po starom dobrom sarajevskom receptu: onu glavu koja suviše viri treba što prije spustiti.

– U sredini u kojoj je meza glavna ne možete puno napraviti. Klub je glatko odbio sve moje zahtjeve da se Ajdinu naprave posebne pripreme. Njegova nedorečena karijera počela se gasiti, malo pomalo počeli smo ništiti ono što smo sami napravili. Ajdina Pašovića je prema mišljenju mezetlija trebalo (a zanimljivo da to mišljenje i danas vlada) uništiti. Na sreću bilo je i onih koji su vidjeli da se takav skijaš ne rađa svaki dan. Dali su ideju da se napravi novi klub sa entuzijastima i znalcima. Napravili smo Želju, zapravo obnovili ga.

Na svojim plećima ekipa u kojoj su bili Huso Arslanagić, Miomir Cicko Prović, Ibro Slipičević, Zoran Došner, Muhamed Krivošić (naravno zajedno sa Vojom Tomićem)  iskusila je šta znači entuzijazam i ljubav prema skijanju…

– Najvažnije je reći da nas je sportsko društvo Željezničar prihvatilo i pomoglo. Direktor Željezničara je bio Dane Maljković i trebao bih sada što kaže Huso Arslanagić dići se i odati mu počast. Dakle, Dane nam je dao svaku vrstu pomoći. Prvi predsjednik je bio profesor Vladimir Poleksić, dekan Fakulteta za fizičku kulturu. Dobili smo prostorije u Titovoj ulici. Dobili smo svoje mjesto u društvu. Nabavljeni su nam automobili za prevoz takmičara. Počeli smo ponovo da živimo punim plućima. Za par godina stvorili smo generaciju izvrsnih takmičara…

Iz Skijaškog kluba Sarajevo opet su pričali kako je onaj ludi Vojo opet počeo djelovati. No, sada su bili u poziciji samo da žlajuž. Izvinite na izrazu ali šta drugo reći kada  znate onu narodnu: psi laju, karavani prolaze…

– Ne mogu a da se ne sjetim te generacije izvrsnih skijaša počev od braće Doršner. Nažalost, Jana danas nema, poginuo je braneći Sarajevo. Tu su još bili: Afan Arslanagić, Horo Reimon, Aleksandar Prović, Milan Petrović, Boris Košutić, Mićo Lučić, Branislav Lolović, Željko i Duško Anić, Edin Terzić, Aleksandar Mišković, Zoran Perušina, Snežana Kureš, Vedrana Perić, Arijana Boras, Marina Vidović…

Ovdje treba istaći, kaže Vojo, da su skijaši/smučari SK Željezničara bili okosnica reprezentacije koja je nastupila u Albervilu. Bili su tu: Arijana Boras, Marina Vidović, Zoran Perušina, Edin Terzić, Igor Latinović… A treneri su bili Vojo Tomić i Ajdin Pašović.

– U Željezničar dolazi što je vrlo zanimljivo za predsjednika kluba Marko Petrović, današnji predsjednik Ski Saveza BiH. Moram reći da je to, nažalost, jedini čovjek u Predsjedništvu koji poznaje probleme u klubovima, materijalne, stručne i ostale a to je vrlo važno moraćete priznati, zar ne. Želim naglasiti da smo mi bili duboko svjesni da od Saveza ne možemo očekivati materijalnu ili bilo kakvu drugu pomoć. Znali smo da smo kao građani osnovali klub, te da se o njemu moramo brinuti sami.

S obzirom na to da je Željezničar radio u kontinuitetu stvorena je, prema riječima Voje Tomića, još bolja generacija. Činili su je: Branislav Lolović, Zoran Perušina, Horo Rejmon, Enis Bećirbegović, Aleksandar Prović, Amar Gorčić, Arijana Boras, Jasmina Dedić, Igor Vanovac, Igor Latinović, Edin Terzić, Samir Smajić, Afan Arslanagić, Edin Terzić, Ana Prović… Slijedili su je još darovitiji kao Dejan Čečar, prvak Jugoslavije u cicibanskoj i pionirskoj selekciji… zatim Bojan Bulajić, Vladimir Lučić, Nesko Hadžimuratović, Sejo Čaušević, Tarik Bisić, Dario Muratović te sadašnji treneri Medveščaka  Marko Šuman i Davor Lažeta…

– Ova generacija je dobro radila. Dovedeni su treneri iz Slovenije. Stizali su međunarodno vrijedni rezultati. Enis Bećirbegović osvaja dvije medalje u Val-di-Zeru. Da, da onaj isti Enis Bećirbegović koji i danas vozi i kojeg neznalice tako omalovažavaju. Ma što upšte takve stvari pričati. Stvorili smo generaciju skijaša kojoj ne bi bilo kraja na svjetskom planu. Ako kažem da jednog Enisa ili Jasminu Dedić niko neće pobijediti za deset godina onda sam sve rekao. Pa, ta naša omladina danas radi kao treneri i stručnjaci širom svijeta. Pogledajte jednog Igora Vanovca, on trenira Amerikance…

Na trenutak Vojo Tomić zastaje, skida naočale i širi ruke:

– Eto, prije mjesec dana bivši naši takmičari sada treneri Medveščaka kao gosti su nam očitali lekciju. Bili su gosti sa svojim takmičarima iz Hrvatske na Kriteriju prvog snijega na Bjelašnici. Njihovi puleni su nam očitali takvu lekciju da je to bolje i ne spominjati… Činjenica je da danas nemamo takmičara vrijednog spomena. Pa, čovječe (širi ruke) uništili smo sve što smo imali. Željezničarom vlada neka čudna bratija. Sve što je valjalo je otišlo. Čujem da su Nadir Abaza i Vedo Kasumagić vani, na svoju veliku sreću. Opet je, čini mi se, zavladala ekipa za mezu. Napravili su kuću i sve kao nekada u najgora vremena. Čujem da ih svi napuštaju, a i ko bi ostao kada im sportski rezultati nisu važni…

 

Gdje smo u alpskom skijanju…

  • Vjerujem u našu omladinu i opravdano smatram da oni mogu postići mnogo. Davno sam saznao ali i na svom primjeru spoznao da medalju kuje entuzijazam i stručnost pa onda novac. Imamo sasvim dovoljno mladih ljudi sa određenim potencijalom i imamo dovoljno mladih momaka koji su treneri. Međutim, oni neće napraviti ništa ako im ne pomognemo, ako ih prepustimo da budu dovoljni sami sebi. Sve njih treba edukovati. Ne bih u ovom tekstu mnogo govorio o rezultatima. Oni su shvatljivi svima. Kada naši najbolji takmičari zaostaju po deset i više sekundi onda je sve jasno. Teoretski u jednu sekundu stane stotinu takmičara. Ako neki zaostaju tri ili četiri sekunde, to je za tri ili četiri stotine takmičara. Znate li šta je to? Znaju i oni. Na tim takmičenjima obično nema ni Austrijanaca, ni Švicaraca, ni Francuza i Nijemaca… Gdje smo mi onda u alpskom skijanju….
  • Kako doći do novih velikih takmičenja…
  • Nikako! Vrlo teško! Imali smo skoro kandidaturu za olimpijske igre i znamo kako smo prošli. Međunarodne institucije, što je i normalno, imaju niz zahtjeva. Nikad ih nismo mogli ispuniti. Međutim, ZOI ‘84 nismo slučajno dobili. Imali smo sazrele političare, proizvedeni su privredni i sportski kadrovi, koju god fabriku smo otvorili imali smo radni kadar za nju. Imali smo brojna međunarodna takmičenja. Sa ovim kadrom i ovim shvatanjem ne znam kako uopšte opstajemo. Nema nas nigdje i mi se pravimo da to ne vidimo. U ski sportu utaborila se jedna čudna bratija koja ne zna izvesti  zemlju na svjetsku scenu. Ima časnih pojedinaca koje treba spominjati ali ostale… Za ovih desetak i više godina nismo imali na našim startnim pozicijama u skijanju Austrijanaca, Njemaca ili Amerikanaca. Pametnom čovjeku to sve govori.

 

Bjelašnica ide dalje…

  • Bjelašnica još ima šansu da je sačuvaju. Odgovornost leži na planerima, odnosno institucijama koje odlučuju o našem kvalitetu života. No, planiranje nam nije bila jača strana. Divlja gradnja nije novost ovog vremena. Kažu onaj ko ne planira nema šta da očekuje od budućnosti. Povampirene duhove primitivizma i skorojevića može ukrotiti Kanton, Opština, OHR… Urbanizam ima glavnu riječ…

BiHSki magazin

Da li će skijanja biti na planinama oko Sarajeva – pitali smo Voju Tomića, legendarnog ski trenera, čovjeka koji je i srcem i dušom vezan za Bjelašnicu i Jahorinu.

Pogledao nas je i zaćutao kao da ne vjeruje u ono što ga pitamo… -… a zašto to ne pitate one koji se predstavljaju da “gazduju” ovim planinama. To su ljudi koji su upropastili skijanje u BiH. Da li se bez njih i prije nešto moglo. Tražio sam da meni iznajme Bjelašnicu ili Jahorinu za marku ali su se pravili da ne čuju. I sada govorim dajte mi olimpijske planine za marku i napraviću što znam. Ali ne, oni traže “puke” milione koje im niko neće dati

Prof. Vojislav Tomić 1937-2017

 

Права у области дјечије заштите

Да ли дјеца од 15 година имају право на дјечији додатак?

Права у области дјечије заштите

Права мајки, у складу са Законом о дјечијој заштити су:

Право на накнаду плате за вријеме коришћења породиљског одсуства, односно док користи одсуствовање са посла због његе и старања о дјетету, има мајка или запослени отац, усвојилац дјетета или друго лице запослено код послодавца коме је надлежан орган повјерио дијете на његу и старање.Право на матерински додатак остварује свака мајка, осим мајке која има право на накнаду плате за вријеме породиљског одсуства и која не испуњава имовински цензус утврђен овим законом. Матерински додатак износи до 30% од просјечне нето плате по запосленом у привреди Републике, остварене у претходној години. Право на матерински додатак, остварује се за прво троје дјеце у породици у трајању од 365 дана од првог дана наредног мјесеца по рођењу дјетета, на основу поднесеног захтјева.

Право на помоћ за опрему новорођенчета остварује се за свако новорођено дијете у породици. Износ за ову помоћ не може бити мањи од 50% од просјечне нето плате по запосленом у привреди Републике остварене у претходној години.

Право на додатак на дјецу, као новчано давање, има сваки грађанин Републике Српске, првенствено незапослени борац, војни инвалид прве до треће групе инвалидитета, уживалац породичне инвалиднине, односно грађанин који има пребивалиште на територији Републике Српске, под условима предвиђеним овим законом.

Страни држављанин који ради на територији Републике код иностраног послодавца, има право на додатак на дјецу ако је то међународним споразумом предвиђено. Додатак на дјецу припада дјеци најдуже до навршених 15 година живота ако су на редовном школовању.

Право на додатак на дјецу остварује се:

  • ако породица остварује право на материјално обезбеђење, у складу са Законом о социјалној заштити;
  • ако укупан мјесечни приход по члану породице остварен шест мјесеци прије подношења захтјева, износи од 10% до 40% од просјечне мјесечне плате остварене у претходној години у привреди Републике, а катастарски приход по члану породице у претходној години не прелази износ од 3% просјечног катастарског прихода на јавном хектару земљишта;
  • ако укупан катастарски приход по члану породице у претходној години износи од 3% до 10% од просјечног катастарског прихода по једном хектару земљишта, а породица не остварује друге приходе
  • ако вредност процјењене покретне имовине (аутомобил, радна машина и друго) не прелазе вриједност од пет до осам просјечних плата по запосленом у привреди Републике у претходној години.

Висина додатка на дјецу износи: за друго и четврто дијете од 5% до 15%, а за треће дијете и дијете из члана 23. ст. 3, 4. и 5. Закона од 15% до 30% од просечне нето плате по запосленом у привреди Републике остварене у претходној години. Проценте и номиналне износе додатка на дјецу, у складу са ставом 1. овог члана, утврђује директор Фонда дјечије заштите.

  • Задовољавање развојних потреба дјеце,
  • Предшколско васпитање и образовање за дјецу без родитељског старања, дјецу са сметњама у развоју и дјецу на дужем болничком лијечењу
  • Васпитно-образовни програми припремања дјеце за школу,
  • Одмор и рекреација дјеце до 15 година старости у дјечијем одмаралишту,
  • Регресирање трошкова боравка дјеце у предшколској установи, одмора и рекреације.

U posjeti dionici ceste M5 Mesići-Hrenovica-Prača

Brojni su razlozi koji idu u prilog nastojanjima da se projekt izgradnje ove dionice, kao dio magistralne ceste M5, proglasi drzavnim interesom. U konačnici, bila bi to direktna veza ovog dijela naše zemlje s centralnom Evropom putem koridora Vc. S obzirom na to da je riječ o trasi puta koji prolazi kroz jedan od najnerazvijenih dijelova nase zemlje, prirodno je da veliki interes za realizaciju ovog projekta vlada i kod lokalnih vlasti u BPK-u, kao i Općini Pale u RS-u.

Demir Imamović, ministar privrede BPK-Goražde, naglasio je da bi ova izgradnja značila ekonomski i socijalni preporod ovoga dijela naše zemlje.

“Vrlo je važno što je nedavno otvoren tunel Stambolčić, koji je na ovoj trasi, tako na ovoj dionici nećemo imati usko grlo u saobraćaju”, podsjeća Miodrag Kovačević, načelnik Općine Pale.

Dužina ove dionice je 19 kilometara i za sada nema projektne dokumentacije na temelju koje bi se odredila cijena izvođenja radova. Dokumentacije nema, ali po svemu sudeći, postoji raspoloženje drzavnih vlasti da se krene u proceduru.

“Ovaj prostor vapi za realizacijom kapitalnih projekata”, kazao je Hadžić, dodajući kako će to omogućiti integraciju ovog prostora sa Sarajevom. “Ovo nije projekt regije, kazao je, “ovo je člak međudržavni projekt”.

“Mislim da se može osigurati širi interes”, kazao je Šarović – i dviju država i dvaju entiteta i lokalnih zajednica.

Nakon obilaska dionice ceste M5, dogovoreno je da Ministarstvo prometa i komunikacija BiH u najkraćem roku pokrene inicijativu kako bi ovaj projekt bio proglašen državnim interesom. Ministar Hadžić dodao je da se prvi vidljivi koraci u realizaciji projekta mogu očekivati naredne godine.

federalna.ba

http://www.federalna.ba/bhs/vijest/76089/deneme

 

Zračenje trafo-stanica izaziva oboljenja

Elektromagnetnom zračenju dalekovoda, postavljenih u blizini naselja, te trafo-stanica ispod stambenih zgrada, izložen je nemali broj stanovnika u BiH. Iako stručnjaci upozoravaju na veliku opasnost po zdravlje, koju izaziva dugotrajna izloženost zračenjima, mnogi građani prinuđeni su da žive pod uticajem tih zračenja, jer nadležne institucije, kako navode, nemaju zakonsku regulativu na osnovu koje bi mogle da djeluju. Porodica Aleksandra Simića iz Marković Polja, kod Brčkog, tvrdi da su sve češći pacijenti brčanskog zdravstva, te da im je stoka uginula, a voće se posušilo zbog pojačanog elektromagnetnog zračenja dva dalekovoda koji se ukrštaju iznad njihovog dvorišta. Oni tvrde da njihova drama traje već 15 godina. Simić kaže da je željan da mu u posjetu dođu djeca i unuci, ali da je njihov dolazak veliki rizik, jer veliko elektromagnetno zračenje može da im našteti. “Prvo su uginule tri krave, a prethodno je laboratorijska analiza mlijeka bila takva da mi je rečeno: ‘Nemoj ni stoku tim mlijekom da hraniš’. Supruga i kćerka, umjesto na okućnici, siju i sade povrće kod rodbine i komšija”, priča Simić. Članovi porodice Simić kažu da kad je olujno nevrijeme, pa su munje i gromovi, njihovo dvorište i kuća izgledaju kao iz naučnofantastičnih filmova. Mara Simić, Aleksandrova supruga, prošle godine se, u trenutku rastrojstva, pokušala zapaliti u dvorištu, ali su je spriječili prisutni policajci. “Nisam mogla izdržati zbog kćerkine bolesti i teške operacije, zbog patnji koje trpimo bez djece i unučadi svjesni da smo žrtvovani za neke više interese”, kaže ogorčeno Simićeva. Njihova kćerka Dušanka Cvjetković, supruga poginulog borca, s maloljetnom kćerkom živi kod roditelja u Marković Polju. “Tri godine kucam na sva vrata organa vlasti i institucija, ali rješenja nema. U međuvremenu sam operisana zbog karcinoma, roditelji su oboljeli, brat je odustao od gradnje kuće na izlivenom temlju u dvorištu i s porodicom odselio na sigurno. Izgleda da nadležni čekaju da i mi umremo kako bi bez intervencije riješili problem i oslobodili se obaveza”, ogorčena je Dušanka. U svojstvu opunomoćenika oca Aleksandra Simića, ona uporno traži rješenje da se dalekovodi uklone. Jedan dalekovod je izgrađen 1975. godine, a drugi je podignut 1994. Prva komšinica porodice Simić je maloljetna M.S., koja živi sama u porodičnoj kući bez oba roditelja i izdržavano je lice od strane Centra za socijalni rad distrikta. Nezvanično saznajemo da joj je članica ekipe stručnjaka Elektrofakulteta, koja je boravila na licu mjesta, sugerisala brzo iseljenje jer će u protivnom oboljeti zbog visokog stepena zračenja. U Vladi distrikta istakli su da se priprema zakonski akt bez kojeg nije moguće obezbijediti rješenje za ovaj i slične probleme građana, koji su prisutni u još nekim naseljima. Kazali su da je to nakon nalaza stručnjaka sugerisao i OHR u Brčkom. “Pripremamo zakon i pravilnike o dozvoljenim elektromagnetnim zračenjima sukladan propisima EU, koji će biti polazna osnova za aktivnost prema nadležnim institucijama, koje moraju riješiti ovaj i druge prisutne probleme koje imamo u Marković Polju, ali i prigradskom naselju Brod, gdje su mjerenja takođe pokazala povećano zračenje, a gdje broj oboljelih od karcinoma zabrinjavajuće raste”, izjavio je Anto Domić, zamjenik gradonačelnika. Simićima i ostalim ugroženim građanima distrikta ostaje još samo vjerovanje u efikasnost lokalne vlasti. I u neposrednoj blizini kuća u sarajevskom naselju Velešići već dugi niz godina nalazi se velika trafo-stanica. “Srećom, već mnogo godina ne živim u Velešićima u blizini trafo-stanice, koja mi je ostala u ružnom sjećanju. Događalo se da se usred bijela dana zapali i ne znate kuda bježati. Najstrašnije je bilo kada grmi i sijeva. U njenoj blizini je strašno zujalo. Vječito smo bili u strahu, a vjerovatno je njena blizina ostavila traga na zdravlju”, priča Sarajka Hasija K. Brojne štetne posljedice: Dejstvo elektromagnetnog polja na žive organizme zavisi od njegovih svojstava, odnosno gustine fluksa, frekvencije, te rastojanja od izvora zračenja, navode u Institutu za zaštitu zdravlja RS. “Po pitanju izloženosti živih organizama radiofrekventnom zračenju, jedini efekat koji se sa sigurnošću može dokazati je zagrijavanje bioloških tkiva. Organi i tkiva s većim sadržajem vode, kao što su mišići, imaju veću specifičnu brzinu apsorpcije”, ističe dr Vesna Rudić-Grujić, specijalista higijene i zdravstvene ekologije u Institutu za zaštitu zdravlja RS. Dodaje da se usljed ovog efekta zagrijavanja može javiti pregrijavanje organizma, dehidracija, toplotni šok, kardiovaskularne promjene i smanjenje mentalne sposobnosti. Da zračenje električnih polja utiče na zdravlje čovjeka, te da su to do sada pokazali brojni primjeri, tvrdi i elektroinženjer Mićo Gaćanović, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Banjaluci i predstavnik “Eureke” za zemlje jugoistočne Evrope. “U blizini i ispod dalekovoda ne smije se graditi ništa. Naučnici su u okolini Niša ispitivali štetnost ovih zračenja, sadeći orahe ispod 400-kilovoltnog dalekovoda. Sva stabla su se posušila”, kaže Gaćanović. Dodaje da su ispitivanja sprovođena i uz pomoć miševa, pilića i žaba. “Sve te životinje su se degenerativno razvijale, jer su konstantno bile izložene štetnim zračenjima dalekovoda”, objašnjava Gaćanović. Neophodna istraživanja: I dok se u svijetu konstantno radi na zaštiti ljudi od ove vrste zračenja, kod nas je to još jedna od tema koje zbog drugih problema nisu stigle na dnevni red. “Treba znati da dugotrajna izloženost stanovništva elektro i magnetnim poljima može ostaviti posljedice po zdravlje. Međutim, mnogo je kontroverzi u toj oblasti i teško je dokazati uticaj tog zračenja. Kod nas se uvijek sve čini da se dokaže suprotno”, kaže Vlado Madžarević, profesor na Fakultetu elektrotehnike u Tuzli. Upozorava da u FBiH još ne postoje normama propisane dopuštene granične vrijednosti za jakost električnih, magnetskih i elektromagnetskih polja, te zbog toga ne mogu postojati ni sankcije za prekoračenja. Naglašava da bi, iako ne postoje norme kojima se utvrđuju propisane granične vrijednosti elektro i magnetnog polja, trebalo pratiti evropske norme i upoređivati s nivoom zračenja kod nas. “Takođe, potrebna su i veća istraživanja u ovoj oblasti, kao i primjena zaštite koja je širokog spektra, ali pošto ne postoje norme, onda se ne može očekivati da neko poduzima i zaštitne mjere. Tako i ako imate manje trafo-stanice u sklopu zgrada, a iznad njih su stanovi postoje tkanine koje se prostiru po podu, a koje su izvrsna zaštita od zračenja, ali to niko ne govori stanovništvu”, ističe Madžarević. Građanama koji se osjećaju žrtvama zračenja, jer žive u blizini dalekovoda i trafo-stanica, preporučuje da se obrate institutima u kojima postoje stručnjaci koji će izaći na teren i utvrditi stepen zračenja. Dodaje da su u svijetu kazne veoma stroge, kako u ovoj, tako i drugim oblastima. Bezbjedna udaljenost do 10 metara: U Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva RS ističu da je udaljenost dalekovoda od stambenih objekata definisana Pravilnikom o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova napona od jedan do 400 kilovolti. “Ovim pravilnikom detaljno je razrađena navedena problematika, a sami sigurnosni razmaci zavise od više faktora, kao što su namjene objekta, materijala upotrijebljenog za izradu krova i naponskog nivoa dalekovoda”, navode u Ministarstvu. U Institutu za zaštitu zdravlja RS ističu da je sigurnosna udaljenost dalekovoda od naseljenih mjesta, škola, vrtića i igrališta deset metara, te da i kratkotrajna izloženost elektromagnetskom zračenju velike snage može biti štetna po zdravlje. “Postoji sumnja da bi dugotrajna izloženost slabom elektromagnetnom zračenju niskih frekvencija mogla biti povezana s rizikom za nastanak karcinoma, leukemije kod djece, a raka mozga kod odraslih”, ističe dr Vesna Rudić-Grujić. A, u cilju ispitivanja štetnih efekata na zdravlje usljed izlaganja električnim, magnetnim i elektromagnetnim poljima do 300 GHz Svjetska zdravstvena organizacija, 1996. godine, pokrenula je međunarodni projekat “International EMF Project” u kojem učestvuju 54 zemlje i osam međunarodnih organizacija. “S obzirom na to da još nisu u potpunosti razjašnjena sva biološka dejstva ovih polja na ljudski organizam i uticaj na zdravlje, poznate mjere zaštite podrazumijevaju samo najosnovnije vidove zaštite, a to su ograničeno vrijeme boravka licima koja rade u zoni s povećanim nivoima EM polja, korištenje zaštitnih sredstava koja štite lice od uticaja EM polja, zaštitni zakloni, ekrani, specijalna obuća i ekranirajući šljem”, objašnjava dr Rudić-Grujićeva. Doktorica Aida Vilić-Švraka iz Zavoda za javno zdravstvo FBiH ističe da je opšti zaključak da izvjestan uticaj električnih, magnetskih i elektromagnetskih polja na zdravlje postoji, poput pojave glavobolje, migrene, nesanice i umora. “Da bi se moglo pouzdano tvrditi da dugoročno izlaganje elektromagnetim poljima izaziva pojavu malignih oboljenja i poremećaja reprodukcijskog i nervnog sistema, potrebno je provesti dugoročna i opsežna istraživanja”, rekla je Vilić-Švraka. Opasna struja: Uticaji zračenja dalekovoda na ljude davno su otkriveni, ali donedavno je zanemarivano da ta struja, naravno, znatno manje jačine, teče i električnim instalacijama u našim domovima. Struja u produžnim kablovima, koji se protežu ispod naših radnih stolova i naših nogu, te raznim električnim uređajima koji nas okružuju u sve većem broju, takođe nije zanemariva. Zbog toga je, kako ističe profesor Gaćanović, Njemačka prije tri decenije donijela standard DIP, koji se primjenjuje prilikom projektovanja elektroinstalacija u stambenim objektima, a predviđa postavljanje šaltera na kojem se tokom noći može isključiti struja u cijelom stanu, kako bi se spriječila zračenja. “Ovo je veoma značajno, jer se struja superponira, odnosno zbraja se polje koje je prisutno u prostoru sa biopoljem čovjeka, te tako zračenje djeluje na organizam”, objašnjava Gaćanović. Iako je, kako ističe Gaćanović, Zakon o uređenju prostora krovni zakon u tehničkim naukama, ovim zakonom u Republici Srpskoj nije obuhvaćen jedan od najznačajnijih segmenata, a to su biološki efekti elektromagnetnog polja, koji se odnose na uticaj elektromagnetnih polja na zdravlje čovjeka. Tim zakonom bi trebalo da bude regulisano i postavljanje trafo-stanica u stambenim zgradama, s obzirom na to da je život u stambenim zgradama koje imaju svoje trafo-stanice u podrumima ili prizemlju, posebno opasan za zdravlje čovjeka. “Ljudi žive iznad tih trafo-stanica i zbog njihovog zračenja obolijevaju. Prva indikacija je takozvana bolest pat, za koju ljudi na našim prostorima nisu ni čuli. Ta bolest se manifestuje tako što se čovjek, pod uticajem zračenja, osjeća malaksalo, umorno i bezvoljno, te vremenom gubi apetit”, objašnjava Gaćanović, dodajući da ljekarski nalazi obično pokažu da je osoba zdrava, iako se ne osjeća dobro. Kako ističe i ova oblast bi trebalo da bude regulisana Zakonom o uređenju prostora. Međutim, u Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS, ističu da prijedlog novog zakona o uređenju prostora i građenju još nije usvojen, te da će se usklađivanja ovog zakona s evropskim direktivama, vršiti tek po njegovom usvajanju. Postavljanja trafo-stanica ispod stambenih objekata trenutno je regulisano Pravilnikom o tehničkim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog napona iznad 1.000 volti, koje donosi Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva RS. “Prema pomenutom pravilniku nije definisana zabrana postavljanja transformatora u podrumskim prostorijama, ako navedene prostorije ispunjavaju propise po pitanju neophodnih mjera koje su definisane pravilnikom”, ističu u Ministarstvu. Preporuka stručnjaka je da se bar u nove objekte ne ugrađuju trafo-stanice, s obzirom na to da se u razvijenim društvenim zajednicama trafo-stanice nikako ne smiju graditi u zgradama, jer usljed njihovog zračenja ljudi obolijevaju od nepoznatih bolesti. “Evropska komisija izdvaja značajna sredstva za istraživanja u oblasti bioloških efekata elektromagnetnog polja. Razvijene društvene zajednice su taj problem riješile nedozvoljavanjem gradnje stambenih objekata u blizini dalekovoda, te, ako i postoje naselja, onda se izmještaju dalekovodi, a trafo-stanice se ne grade u zgradama”, ističe Gaćanović. U Zavodu za izgradnju Banjaluka navode da posjeduju metodu za proračun, mjerenje i procjenu uticaja nejonizujućeg zračenja na životnu sredinu, te odgovarajuću opremu u skladu s evropskim zakonima. “Distributivna transformatorska stanica je definisana kao izvor nejonizujućeg zračenja od posebnog interesa za koje se izrađuje procjena uticaja na životnu sredinu”, tvrde u Zavodu, dodajući da su uslovi za postavljanje trafo-stanica u suterenski teren potpisani aktima lokalne samouprave. Zračenje kućanskih aparata: Zbog napretka tehnologije, ljudi su danas kontinuirano izloženi nižim nivoima zračenja. U znatno manjim količinama zrače i mikrotalasne pećnice, uređaji za upotrebu u fizikalnoj medicini, radio-stanice, stacionarna radio i TV stanica, stacionarna stanica mobilne telefonije, radar, te industrijske mašine i postrojenja. “Zbog toga, posljednjih godina na značaju dobija veza između izloženosti zračenju i mogućih nespecifičnih simptoma, kao što su glavobolja, depresija, letargija, poremećaj spavanja, konvulzije, pa čak i epileptički napadi kod predisponiranih osoba”, navodi dr Rudić-Grujićeva. Dodaje da su ljudi, korištenjem mobilnog telefona, izloženi većem nivou EM zračenja u odnosu na uobičajeno okruženje, ali da sigurnih naučnih dokaza o štetnosti po zdravlje do danas nema, iako se korisnici mobilnih telefona sve češće žale na pojavu nespecifičnih simptoma kao što su zamor, smanjenje koncentracije, kardiovaskularne i digestivne smetnje. Stručnjaci takođe preporučuju oprez kod upotrebe mobilnih telefona osobama koje koriste pejsmejker. “Mnogi kućanski aparati su izvor magnetnih polja, kao što je fen za kosu, usisivač, mikrovalna pećnica, veš-mašina, mašina za suđe, kompjuter, TV i mnogi drugi. Povećavanjem razdaljine od ovih aparata smanjuje se nivo zračenja”, ističe dr Rudić-Grujićeva. Dodaje da dugotrajan rad na računaru može dovesti do velikog broja simptoma u vezi s očima, koji se nazivaju sindrom kompjuterskog vida. “Ovi simptomi obuhvataju zamor očiju, osjećaj suvoće ili pretjeranog suzenja očiju, crvenilo i glavobolje”, objašnjava dr Rudić-Grujićeva. Zbog svih ovih promjena do kojih može doći prilikom korištenja računara, preporučuje se da se njihova upotreba svede na najmanju moguću mjeru. Istraživanje Američki istraživači su 1978. godine objavili rezultate istraživanja u kojima su iznijeli da djeci koja žive u blizini dalekovoda prijeti veći rizik od dobijanja raka u poređenju s onom u čijoj blizini nema dalekovoda. Tokom kasnih devedesetih godina prošlog vijeka, fizičar Denis Henšo i njegove kolege s Bristolskog univerziteta utvrdili su da elektromagnetna polja mogu zgusnuti atmosfersko zagađenje koje može da izazove rak. Mnogi stručnjaci danas vjeruju da je opasnost od blizine dalekovoda uglavnom vrlo mala

Više detalja na: http://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Zracenje-trafo-stanica-izaziva-oboljenja/46600

Nešići umjesto plata spremaju prijave?

Bivši radnici “N marketa” u Foči koji su prije nekoliko dana, kako kažu, istjerani sa posla, tvrde da im vlasnik firme Predrag Nešić šalje policiju na vrata, jer smatra da ga, tražeći zaostale plate, uznemiravaju. Radnici ne odustaju od zahtjeva za isplatu zaostalih primanja, a vlasnik firme Predrag Nešić i njegov brat, direktor “Puteva Republike Srpske” Nenad Nešić najavljuju krivične prijave.

Radnici “N marketa”, njih 8 od 12 koliko je zaposleno u marketima u Foči, uoči Nove godine obustavili su rad tražeći da im se poboljšaju uslovi rada, odnosno da im se obezbjedi grijanje, te da im se isplate zarađene, a neisplaćene plate.

Nakon nekoliko sastanaka sa vlasnikom firme rečeno im je da se “N marketi” u Foči zatvaraju zbog nerentabilnosti, te da oni traže drugi posao. Na pitanje šta je sa njihovim platama rečeno im je, kako tvrde, čućemo se. Međutim, dan nakon što su marketi navodno zatvoreni ponovo su počeli sa radom, ali sa novim radnicima.
Dragomir Radanović, bivši radnik “N marketa” kaže da je radio tri mjeseca i dobio samo jednu platu, te da nije bio prijavljen.

Srđana Radanović, bivši poslovođa “N marketa” u Foči potražuje tri neisplaćene plate i tvrdi da je otkaz dobila i radnica koja se porodila prije dva dana i kojoj od septembra nisu isplatili ni marku.
Radmili Ostojić firma duguje 1,5 platu, a Nebojša Lučić koji je u “N marketu” u Foči radio dva mjeseca, nije dobio nijednu platu. Kada je došao u “N market” da porazgovara sa direktorom i traži zarađeni novac, on je pozvao policiju zbog uznemiravanja i sada mu je zabranjeno da prolazi pored “N marketa”.
Inače, mjesečna plata radnika “N marketa” je 300 maraka i bon od 100 maraka koji mogu da iskoriste samo u “N marketima”.

Osim što je policiji prijavio bivše radnike zbog uznemiravanja, vlasnik i direktor firme “N trejd” Predrag Nešić prijavio je i supruga jedne radnice Nedeljka Radanovića, jer mu on, kako tvrdi, šalje prijeteće poruke.
“Niti imam njegov broj telefona, niti sam ga zvao, niti prijetio. Dao sam telefon policiji neka vide i provjere koga sam i kada zvao ili poslao poruke”, kaže Radanović i najavljuje tužbu protiv Nešića.Osim toga što su, kako tvrde, radili bez plate i grijanja, bivši radnici “N marketa” kažu da su sanitarni uslovi u marketima katastrofalni. Najviše poteškoća je sa robom kojoj je istekao rok trajanja.
“Suhomesnati proizvodi su dolazili sa rokom trajanja koji ističe za dan dva, a radnici su tu robu morali da prodaju ili bi im se u protivnom sve odbijalo od plate”, tvrdi bivši poslovđa “N marketa” u Foči Srđana Radanović.
O svojim problemima bivši radnici upoznali su i inspekciju rada u Trebinju koja ih je uputila na inspekciju u Palama. “Rekli su nam da svi moramo punim imenom i prezimenom da potpišemo prijavu i dali su nam broj faksa na koji treba da pošaljemo prijavu. Međutim, kada smo poslali prijavu na taj broj, saznali smo da je to faks u preduzeću “N trejd.

Naš prijava otišla je na ruke direktno vlasniku firme, a iz inspekcije nas niko nakon toga nije nazvao”, kaze Srđana Radanović.

Direktor i vlasnik preduzeća “N trejd” iz Istočnog Sarajeva, u čijem sastavu posluju “N marketi”, nije htio pred kameru BN televizije, ali nam je rekao da će protiv svih koji iznose laži, neistine i klevete podnijeti krivičnu prijavu, te da očekuje od pravosudnih institucija da reaguju i zaštite njega i njegovu porodicu.
Gotovo identična je i izjava njegovog brata Nenada Nešića, inače funkcionera DNS-a i direktora Javnog preduzeća “Putevi Republike Srpske”. “Ja sam nedužan. Svi koji pominju moje ime dobiće krivične prijave. Očekujem od nadležnih organa da rade svoj posao i utvrde istunu”, poručio je u telefonskom razgovoru Nenad Nešić.
Ko će koga tužiti i kakve će presude biti, teško je prognozirati. Bivši radnici “N marketa” vjerovatno neće dobiti svoje zarađene, a neisplaćene plate, jer zvanično oni nisu ni radili u toj firmi.
U četiri “N marketa” u Foči od 12 radnika prijavljen je samo jedan, tako bar tvrde bivši radnici i dodaju da je za nepune četiri godine koliko “N marketi” posluju, u Foču kroz njih prošlo više od 300 radnika, većinom neprijavljenih.